Suđenje
Objašnjavajući, na glavnom pretresu, šta je mislila kada je za navedenu pesmu u prethodnom postupku kazala da je “nesumnjivo” pamfletskog karaktera, navela je da je podrazumevala dve stvari: da etimologija reči pamfletskog podrazumeva satiričan, žučan odnos prema nekoj ličnosti ili prema nekoj društvenoj tvorevini, i da se satiričan ton nalazi u ovoj pesmi. No, da li je svedokinja dala, ovim što je navela pravo objašnjenje značenja reči o kojoj se govori. Zar se ova reč prvenstveno ne, upotrebljava onda kada se, onim što se napiše, želi nekome naneti uvreda ili ljaga, ili da se najčešće koristi u političke svrhe. Sud nalazi, da je svedokinja, gledano u kontekstu celog iskaza iz prethodnog postupka, ovu reč upotrebila u onom smislu, a ne u smislu kako to ona tvrdi.
Data je, dakle, pojedinačna ocena iskaza ovih svedoka, i šta sud prihvata, a šta ne prihvata iz njihovih iskaza. Ovde treba reći da su ovi svedoci, neki sasvim jasno i određeno, na glavnom pretresu nastojali da pomognu optuženom. Utvrđivanje pravih motiva za ovakva nastojanja nije neophodno. Moguće ih je samo pretpostaviti, alm je nepotrebno da se te pretpostavke navode.
Svedokinja Živka Nikolić je kao lektor pročitala svih devet rukopisa zbirki poezija. I učinila određene primedbe i ispravke. I ona navodi da rukopis na osnovu koga je štampana knjiga “Vunena vremena” nije onaj koji je ona pregledala. No, to nije ni sporno, pa prema tome, njen iskaz nema bitnijeg značaja za odlučivanje u ovom predmetu.
Sud je cenio iskaze svedoka čiji su iskazi na osnovu saglasnog predloga stranaka pročitani na glavnom pretresu, pa je našao da ni njihovi iskazi nemaju uticaja na odlučivanje o ovom predmetu.
Optužen je tokom iznošenja svoje odbrane, i u završnoj reči, izneo mnoge okolnosti, mišljenja i sudove o mnogim stvarima i odnosima koji imaju neposrednog i posrednog značaja za ovaj predmet, ali i onoga što nema ni posrednog značaja. Sud će se, ukratko, osvrnuti samo na neke od tih njegovih navoda i stavova.
Optuženi tvrdi da se radi, pošto u izreci optužnice nisu bile citirane pesme u celini, o svojevrsnoj montaži tako što su iz pesama izdvojeni pojedini stihovi ili samo pojedine reči tako napravljene nove celine koje ne odgovaraju sadržini njegovih pesama, da je na taj način izvršeno nasilje nad njegovim pesma- ma, i da svi ti delovi imaju određeni smisao samo ako se čitaju u kontekstu pesme.
Sud je naveo, naravno, u razlozima, sve ove pesme u celini, pa se tako može videti da li je ova tvrdnja optuženog osnovana. Sud nalazi da nije. Sud je za to dao razloge kada je bilo govora o svakoj pesmi pojedinačno.
Optuženi je takođe istakao da se ovde sudi njegovoj poeziji i slobodi stvaralaštva, a ne njemu. Sud nalazi da citirane pesme, u celini, najbolje govore da je takva tvrdnja lišena osnova.
Ranije je rečeno da sud nalazi utvrđenim da optuženi urednika nije obavestio koje pesme je ubacio u novi rukopis, a predmet su raspravljanja u ovom predmetu. Sud je dao svoju ocenu ovih pesama, odnosno kakav je smisao tih pesama i na šta su usmerene. Sud nalazi da je optuženi, što se zaključuje iz svega onoga što je napred navedeno, bio svestan, duboko svestan pravog smisla, značenja i poruka ovih pesama. To je pravi, jedini razlog zašto nije urednika obavestio da je te pesme naknadno ubacio.
Pored optuženog i neki svedoci su isticali da je u “Prosveti” bila stvorena takva psihoza da nije bilo moguće na miran i racionalan način da se oceni ova knjiga. Isticano je i to da odnosi u toj izdavačkoj radnoj organizaciji nisu sasvim u redu. Nije zadatak suda da ocenjuje kakvi su odnosi u “Prosveti”. Ali je sigurno da svedoci, pa i optuženi, koji pominju da je bila stvorena takva psihoza, preteruju kada kažu da je imalo značaja za zauzimanje stavova o ovoj knjizi.
O iskazima pomenutih svedoka treba reći još nešto: znatan deo njihovih izlaganja odnosi se na opšta razmatranja o modernoj poeziji ostavljajući, pri tome, nekako po strani ove sporne pesme. Ali ovde treba reći još i ovo: kada ovi svedoci govore, i optuženi, bez obzira da li o pojedinačnom ili opštem, da to čine na način koji karakteriše lepota kazivanja, pa i onda kada se to što kažu ne može prihvatiti. Neko reče: šta može gola i hladna istina protiv blistavo kazane… netačnosti. Međutim, činjenice imaju nekakvu čudesnu moć da razbiju taj okvir i oklop tako kazane… netačnosti.
Nije, kažu, retkost da onaj koji čita pesmu, i književno delo uopšte, u njoj traži, ne ono što ona ima nego što on želi da ima. Ovo društvo nema interesa da u nečemu traži ono čega nema, ali ima pravo da vidi ono čega tamo ima, pa ako je to što je viđeno – neprijateljsko, ima pravo da preduzima i odgovarajuće mere. Sud je svestan činjenice da neko može reći da je sud u ovim pesmama tražio onoga čega tamo nema. Sud to nije činio; u uverenju je, dakle, da je video ono čega tamo ima. No, vreme izriče pravdu i stavlja sve stvari na svoja mesta.
Sud je odbio predlog da se izvrši veštačenje u ovom predmetu. I odbio da se pročitaju oni pismeni dokazi iz predloga odbrane koji su u zapisniku sa glavnog pretresa uneti. Sud nalazi da veštačenje ovom predmetu nije nužno zbog toga što je sa sigurnošću mogao ustanoviti pravi smisao, cilj i poruke ovih pesama o kojima je reč.
Upuštajući se u pravnu ocenu utvrđenog činjeničnog stanja opisanog u izreci ove presude, sud nalazi da se u tim radnjama optuženog stiču svi elementi krivičnog dela neprijateljske propagande iz člana 133 stav 1 KZ SFRJ. Jedan od elemenata ovog krivičnog dela jeste i zlonamerno i neistinito prikazivanje društveno-političkih prilika u zemlji. Zlonamerno postupati, znači, da se preduzima neka delatnost u nameri koja se može kvalifikovati kao zla, rđa. Ta zlonamernost se mora ceniti s obzirom na stav učinioca prema društvenom uređenju naše zemlje i taj odnos u osnovi mora biti neprijateljski. Zlonamernost označava i umišljaj učinioca da neistinitim prikazivanjem društveno-političkih prilika u SFRJ izazove neku štetu interesima zemlje, odnosno društva. Dalje, neistinito prikazivanje društveno-političkih prilika je svako prikazivanje tih prilika koje se ne zasniva na činjenicama ili samo delimično zasniva na činjenicama, a isto tako i ono koje sadrži netačnu interpretaciju činjenica. Po nalaženju ovoga suda optuženi je postupio u tom smislu, tj. zlonamerno i neistinito prikazivao društveno-političke prilike u zemlji na taj način što je, služeći se očiglednim aluzijama, na svojevrstan način izneo tvrdnju da u našoj zemlji nema slobode i demokratije, da je nastupilo beznađe i nerad, da naše društvo nema nikakve perspekti- ve, da se naš sistem zasniva na strahovladi jedne ličnosti kojoj je sve podređeno, da niko ništa ne radi, već se samo ta ličnost veliča, nastojeći pri tome da omalovaži sva dostignuća naših naroda i narodnosti u posleratnoj socijalističkoj izgradnji, obezvrede tekovine naše revolucije, na najgrublji način vređa vrednosti i simbole našeg društva. Sve ovo čini na način opisan pod tačkom 1-6 izreke presude. Ovo krivično delo može biti izvršeno samo sa umišljajem, direktnim i eventualnim. U konkretnom slučaju sud nalazi da je optuženi postupao sa direktnim umišljajem, da je, dakle, bio svestan da, na način opisan izreci, istupa neprijateljski, i da je to hteo.