Suđenje
ZAPISNIK SA GLAVNOG PRETRESA
Sastavljen na dan 2. jula 1981. godine pred Okružnim sudom u Beogradu u krivičnom predmetu protiv optuženog GOJKA ĐOGA, zbog krivičnog dela neprijateljske propagande iz člana 133 stava 1 KZ SFRJ, a po optužnici OJT-a u Beogradu Kt. br. 663/81 od 12. juna 1981. godine.
Prisutni:
Predsednik veća – sudija Venjamin Pejović
Članovi veća – sudije
– porotnici –
1. Lidija Kosić
2. Vukašin Popović
Zamenik OJT-a Danilo Jovanović
Opruženi: Gojko Đogo
Branilac Branislav Tapušković, adv.
Zapisničar Dragan Čupić
Početo u 8 časova
Predsednik Veća otvara zasedanje, objavljuje sastav Veća i predmet glavnog pretresa i utvrđuje da su došla sva pozvana lica, osim svedoka Petra Džadžića, koji poziv nije primio, i svedoka Svetlane Velmar-Janković, koja je poziv primila, a koja je svojim pismom obavestila Sud da zbog bolesti nije u mogućnosti da dođe na glavni pretres, a koja je pismeno dostavila i izveštaj i mišljenja odgovarajućeg lekara.
Stranke izjavljuju da nemaju primedbi na sastav Veća. Predlažu da se glavni pretres održi. O saslušanju svedoka koji nisu došli na ovaj pretres izjasniće se naknadno.
Veće donosi:
R E Š E NJ E
Da se glavni pretres održi.
O saslušanju svedoka koji nisu došli na ovaj pretres, odlučiće se naknadno. Glavni pretres je javan.
LIČNI PODACI OPTUŽENOG
Optuženi GOJKO ĐOGO sa ličnim podacima kao na zapisniku iz prethodnog postupka od 29. maja 1981. godine.
Nakon uzimanja ličnih podataka od optuženog, svedoci su upućeni na mesto predviđeno za svedoke, gde će sačekati prozivku radi saslušanja.
Predsednik Veća je uputio optuženog da ima pravo da iznese svoju odbranu, ali da nije dužan da to čini, niti da odgovara na pojedina pitanja. Optuženi je upoznat i sa odredbama iz člana 314 Zakona o krivičnom postupku.
Pročitana je optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 663/81 od 12. juna 1981. godine.
ISPITIVANJE OPTUŽENOG
Optuženi GOJKO ĐOGO izjavi da je optužnicu blagovremeno primio, da je istu razumeo i u svoju odbranu navodi; Brani se u svemu kao u prethodnom postupku, s tim što dodaje:
Ja sam razumeo dobro optužnicu. Međutim, ni jedan stav iz te optužnice ne može se prihvati kao tačan. Ovde se radi o zloupotrebi mojih pesama. Izvršena je svojevrsna montaža, iz pesama su izdvajani pojedini delovi i tako napravljen poseban tekst, posebna celina, koja ne odgovara sadržini mojih pesama.
Inače, tačno je to da sam ja prvi rukopis, koji je od urednika prihvaćen, uzeo da ga pročitam, pregledam i doradim. Taj rukopis sam dobio, ili od svedoka Branislava Petrovića, ili od sekretara Redakcije. Inače, ovaj moj tekst je prošao čitavu proceduru, ustaljenu proceduru, prilikom prihvatanja rukopisa. Tačno je to da je prvobitno, u prvom tekstu, naslov zbirke glasio “Vunene godine”. Isto tako je tačno da sam kasnije odlučio da izmenim naslov zbirke, prvo, iz pesničkih razloga, a drugo, iz razloga što je sličnih naslova bilo i na drugim delima. Ja sam prvo razgovarao sa svedokom Milanom Komnenićem o tome da dobijem saglasnost za izmenu naslova zbirke. On mi je rekao da tu saglasnost treba da dâ glavni urednik ili njegov zamenik, odnosno da njih treba pitati za saglasnost da se naslov izmeni. Ja sam od njega čuo da je on razgovarao sa zamenikom glavnog urednika, Vukom Krnjevićem, i da su se saglasili sa izmenom naslova knjige. Kao što sam rekao, ja sam 1. januara1 uzeo svoj rukopis. Ja sam izvršio izvesne izmene i dopune u ovom tekstu. Tako, izbacio sam jedan ciklus pesama, za koje bi se moglo reći da su ljubavne, a ubacio ciklus koji nosi naslov “Zoo azil”. Inače, u tom ciklusu ima pesama koje su bile i u prvom rukopisu. To su, na primer, “Narodni junak”, “Junak naših dana”, odnosno “Šapat u čeki”. Već sam objasnio da sam ovaj ispravljeni rukopis predao svedoku Petroviću i tu su bila prisutna lica koja sam već spomenuo. On je samo, moram da kažem, površno pogledao ovaj rukopis i upitao me, naravno u šali, da li u tom rukopisu ima nešto protiv naroda i države ili protiv samoupravljanja, a na što sam mu ja odgovorio da tu toga nema, po mom mišljenju. Bio je tu prisutan i Dobrilo Nikolić, koji je davao rešenja za slova moje zbirke. Tačnije, mi smo ga pozvali da bi sa njim porazgovarali o obliku slova i onome šta on treba da radi.
Već sam, takođe, naveo da sam u to vreme putovao za Nemačku, i to je bilo krajem marta. Pre odlaska na ovaj put, ja sam dolazio u tehničku redakciju da bih video kako je bio izvršen ovaj prvi prelom, da bih eventualno pogledao tekst i da li u njemu ima nekih grešaka. U stvari, nisam lično išao već sam se telefonom obratio njihovom tehničkom uredniku. Posle povratka iz Nemačke, ja sam otišao u redakciju i pregledao ove prve prelomljene stranice. Tehnički urednik Mioljub Popović mi je dao da pregledam prve prelomljene stranice. Kako nisam mogao to da učinim u toku radnog vreme, ja sam zamolio da stranice odnesem kući da ih pogledam…
Niste me dobro razumeli: prilikom ovog dolaska, ja sam sa tehničkim urednikom razgovarao samo o nekim detaljima, a posle desetak dana ja sam došao da pregledam prelomljene stranice, pa kako nisam mogao sve to da obavim za vreme radnog vremena, ja sam ih odneo kući, pregledao i sutradan ujutru vratio. Nije bilo grešaka, sem možda jedne koja je ostala i u knjizi. Prema tome, korektor je već bio pregledao te prelomljene stranice. Iz ovoga što sam naveo: ja nikakve izmene nisam tada vršio, već sam samo želeo da u knjizi, kada izađe, ne bude grešaka.
Isto sam ja već objasnio da sam od Tehničke redakcije2 dobio 30 primeraka ove moje knjige kao tehnički višak. Isto tako sam rekao da sam neke knjige dao mojim rođacima i prijateljima, a za neke sam napisao i posvete. Da budem precizan dobio sam tačno 32 primerka. Nakon ovoga sledi “drugi deo moje priče”.
13. maja saznao sam kakav se stav zauzima u vezi sa ovom mojom knjigom. Pokušavao sam da razgovaram sa glavnim i odgovornim urednikom, svedokom Petrom Džadžićem. Nije me hteo primiti, rekavši mi pri tom da to što želim kazati mogu navesti u pismu i njima ga uputiti. Tako sam i učinio. To je pismo koje sam ja njima uputio. Kao što rekoh, nisam mogao da stupim sa njim u kontakt. Pokušavao sam, nakon toga, da sa organima samoupravljanja u “Prosveti” pokušam da razjasnim stav u vezi sa ovom mojom knjigom.
Obraćao sam se i direktoru OOUR “Izdavačka delatnost” svedoku Jordanu Živkoviću. No, ni on nije sa mnom razgovarao u vezi sa ovom knjigom. Tražio sam da prisustvujem sednicama organa samoupravljanja, i to stalno, i osnovnoj organizaciji SK u ovoj osnovnoj organizaciji udruženog rada. Međutim, nisu mi dozvolili ni na jednom sastanku da prisustvujem, iako su svi ti sastanci bili otvoreni za štampu. Sve sam ovo činio da bih, kao što sam rekao, otklonio, odnosno objasnio stavove ove moje knjige i da ukažem da se radi o tehničkom3 nesporazumu.
Već sam naglasio da je javni tužilac izvršio svojevrsnu montažu tako što je izdvajao pojedine stihove, čak delove stiha i samo po jednu reč, i tako sačinio novi tekst koji je naveden u optužnici. Ako bi se pošlo na isti način, ovako kako sam ja optužen, mogao bi biti optužen svaki pesnik. Javni tužilac je čitao ove moje pesme i, na osnovu utiska koji je stekao čitajući te pesme, podigao optužnicu. Ovako se ne može čitati poezija. Utisak koji se stvara prilikom čitanja vrlo je varljiv. I najpoznatija dela ostavljaju na čitaoce različite utiske i na osnovu takvih utisaka svako može zaključivati svoje stavove. Kao što rekoh, javni tužilac je na osnovu svog utiska sačinio optužnicu, ali na osnovu osakaćenih pesama. Kao što rekoh, on je istrzao pojedine delove. Međutim, svi ti delovi imaju određenog smisla samo ako se čitaju u jednoj celini. Da bih, na jedan klasičniji način, objasnio ovaj moj stav, navešću i primer. Bilo bi to isto kao kad bi slomljeni bokal ponovo sastavili, ali tako što bi se drška pričvrstila za dno. Taj bokal bi opet bio ceo, ali bi izgubio svoju funkciju i ne bi mogao da stoji. Ovim hoću da kažem da se samo pojedini delovi ne mogu čupati, već sve mora biti posmatrano u jednoj celini. Optužnicom još hoće da se prikaže da ovi stavovi koji se navode u optužnici su moji stavovi. Na ovaj način bi mogao biti optužen i Homer, i Šekspir i slično.
Inače, ako bi se prihvatila ova optužnica, onda bi se sudilo stvaralačkoj slobodi. Ja sam već rekao zbog čega sam izmenio naslov ove zbirke. Međutim, u planu izdavačke kuće “Prosveta” bilo je najavljeno da će ova zbirka izaći pod naslovom “Vunena vremena”. U “Prosveti” je izašla i knjiga Gintera Grasa “Pseće godine”. Radi se o poznatoj knjizi, koja je izašla ranijih godina pa i iz tog razloga nisam hteo da se ova moja zbirka zove “Vunene godine”. Kad sam vratio rukopis, posle izvršenih ovih ispravki, ja sam razgovarao sa svedokom Branislavom Petrovićem, o pojedinim motoima ove moje knjige, pa se u svemu nismo mogli složiti. Međutim, moram da kažem da je on bio korektan i da nije bio protiv mog stava.
Ja sam već objasnio zbog čega sam uzeo rukopis da ga ponovo pregledam. Ja sam izmenio stav4 samo iz jednog razloga: da svoju knjigu učinim što boljom.
Na traženje branioca optuženog, konstatuje se da je optuženi prilikom davanja svojih iskaza, naveo da bi se i Homeru moglo na isti način suditi. Jer, Homer kaže da junaci iz rata… Dalje sam optuženi diktira ovaj deo svog iskaza: Da oni najhrabriji i najpošteniji, ili ginu u ratu, ili posle pobede završavaju u ludilu, kao Ahilej, Hektor, Ajant, a oni prevejani i lukavi stižu kući i zadobijaju kraljevstvo, kao Odisej.
Ja sam zadržao izvesno vreme ovaj rukopis. Međutim, niko mi iz “Prosvete” nije uputio ni jedan telegram da vratim rukopis, niti me je neko pozvao telefonom. Jedino mi je sekretar Redakcije rekla da me je zvala telefonom preko Doma omladine gde radim. Međutim, svedok Milan Komnenić mi je rekao, i to u njegovoj kući, da traže da rukopis što pre vratim, kako bi se mogao dati u štampu.
Na pitanje suda, odgovaram: Sve pesme, koje se pominju u optužnici javnog tužioca, sem pesme “Zver nad zverovima”, bile su i u ovom prvom rukopisu. Mislim na rukopis koji sam predao “Prosveti” septembra ili početkom oktobra meseca 1980. godine. Neke pesme iz ciklusa “Zoo azil” bile su, ranije, u nekim drugim ciklusima, pa sam ih ja sada grupisao u ovaj ciklus. U ovim pesmama, koje se pominju u optužnici, čak nisam vršio nikakve izmene. Jedino sam, donekle, izvršio neke sitne izmene, tehničke prirode, u pesmi “Crni dani”. Prema tome, sve pesme koje se pominju u optužnici recenzenti su čitali, sem, naravno, pesme “Zver nad zverovima”, ‘jer su bile i u prvom rukopisu. Pretpostavljam, dakle, da sam i u nekim drugim pesmama vršio nekakve izmene, ali ne ništa bitno. To se može utvrditi iz manuskripta koji ja posedujem i koji se nalazi u predmetu. Iz toga se može videti da se radi o nekim neznatnim izmenama.