Reagovanje na suđenje
Živorad StojkovićBeograd, Gračanička 7
OTVORENA MOLBA SUDIJAMA PESNIKU
Prvi put, otkako se zna za štampanu knjigu na ovom jeziku, spaljena je jedna zbirka pesama. Komisijski, savesnije no što je bila objavljena, sa zapisnikom i zvaničnim saopštenjem izdavača, da umiri javnost, knjiga je do poslednjeg primerka svog malog tiraža pretvorena u pepeo. A od zloglasne 1929. godine, kada su Jovan Popović i Novak Simić bili pritvoreni zbog “crvenog zbor- nika” socijalne literature “Knjiga drugova” / i oslobađajućom presudom ubrzo pušteni iz zatvora! / – prvi je slučaj sada da se hapsi jedan pesnik, i to zbog knjige koja je legalno izašla iz štampe, kod najvećeg izdavača u zemlji. Da smo samo čitaoci, a ne još i svakojaki radnici na knjizi i književnom poslu, morali bismo pisati ovakva pisma uredništvima i pitati se: šta se ovo događa sa nama danas, dokle smo to dovedeni kad su pogromi knjiga, progoni pesnika, ne samo zamislivi već i mogući u našem vremenu? Danima, zbog toga, čovek prosto ne zna kuda da gleda, kako da podnosi svoje nemanje reči, svoja neverovanja da išta može pomoći optuženom pesniku; još manje sebi, postiđenom savremeniku. Ako je pesnik tako opasan kriminalac, da u istražnom zatvoru mora čekati svoje suđenje, onda sumnjivi ispadamo mi ostali, koji smo ostavljeni da gledamo samo svoja posla.
U protekloj godini pisani su i potpisivani predlozi, zasnovani na Ustavu, da se lica, osuđena za “verbalne delikte”, oslobode kazne, a lično mišljenje, samo po sebi, ma kakvo ono bilo, da se ne može smatrati kriminalom kod nas. Odgovori, istim Ustavom predviđeni, nisu došli sa mesta kojima su predlozi upućeni. Umesto odgovora stizale su, u kurzivnim uvodnicima, samo političke povike što ima i takvih građana koji se usuđuju da pažljivo čitaju zakone svoje zemlje i što smatraju da sloboda javne reči nije samo pravo čoveka, čak i ljudska dužnost u jednom društvu.
Dijalog sa anatemom, prekinut je, tako, pre no što je i bio započeo, a nema te upornosti koja je u stanju da se dopisuje i spori sa neshvatljivostima u svom vremenu, sem ako joj to nije jedini posao. Ali, pesnik se već mesec dana nalazi u Centralnom zatvoru, i to je pogubnije od svega što se moglo slutiti u našim književnim neprilikama. A toliko je ionako drugih… Preostaje nam, stoga, još jedino da nešto molimo, u ovom slučaju, da preklinjemo, ako treba! I evo, posle iskustva sa pravim adresama, ovu molbu potpisani upućuje najpozvanijima za slovo i smisao zakona – vama, sudijama knjizi Gojka Đoga.
Vi ćete, dakle, suditi jednom književnom, a ne krivičnom delu; jednom pesniku koji “ispunjava svoju sudbinu”, a ne građaninu koji inače besprekorno izvršava svoje radne i društvene dužnosti. Zato se ova molba i ne odnosi toliko na samog Gojka Đoga; on, uostalom, nije nikakav krivac kome treba praštati kaznu. Kao i mnogi drugi njegovoga soja, krivica mu je samo u tome što je odista pesnik. A takvi pesnici znaju da budu i naopaki i naletni; oni su uvek sumnjivi i nikad se ne zna u šta se sve upuste, na šta usude, kad ih povede reč koja se otvorila i stih im krene iz punog glasa. U najvišim svojim trenucima, pesnici se otmu i sebi samima i pesma ne bude samo njihovo “drugo ja”, već nešto sasvim svoje, po svome. Niko ne može izaći na kraj sa pesnicima, verujte! Shvatite, ako možete, da poezija spada i u đavolska posla, ali da je pesma “izvan svakog zla”, ma šta vam se činilo da joj zagledate u stih, ili je hvatate za reč. Posumnjajte, i u pesnika Đoga, zašto da ne; svašta se može naći u pepelu njegove zbirke, svašta, a ne nešto. Ali sumnjajte, molim vas, mnogo više u one koji vam kao veštaci ili svedoci budu tumačili “Vunena vremena”. Pazite dobro na njih, jer mnogi tumači poezije svode pesnikov svet na svoje mere i pobude. Ima ih i takvih koji, obično, kad odaju sebe, za to nabede pesnike.
Ne treba, kao što vidite, moliti za pesnika Đoga, već za vašu obazrivost, baš krajnju, za vašu sumnju u sve, i svakoga, a ne samo u optuženu poeziju, ali da tu sumnju ne uzimate nizašta osnovano i pouzdano; moliti treba za vaše strpljenje u neiskustvu sa pesništvom; za vašu budnost da ne odbacite ono što ne razumete, ne samo vi. Međutim, ono osnovno zbog čega vam se obraćaju ovi redovi, jeste molba da uznemirene ljude, ovih nedelja, oslobodite jednog straha i jednog stida: straha, ukratko, da su pesničke zbirke, zar, najveća opasnost za ovu zemlju u sadašnjem njenom trenutku; stida, još kraće, da knjigama pesama presuđuju krivična veća, a ne javne kritike i ne javni obračuni sa lažima pesnika, ako oni lažu, ili samoobmanama vremena, ako ono zavarava sebe.
Postoji, najzad, jedan poseban razlog za ovu molbu. Srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti predaju se danas na mnogim univerzitetima u svetu. Samo u jednoj od evropskih zemalja, jugoslavističkih katedri ima na ravno 14 tamošnjih univerziteta. Sve novine te zemlje donele su, u više navrata i na istaknutim mestima, vesti o hapšenju i predstojećem suđenju pesniku Gojku Đogu. Svi strani jugoslavisti znaju za taj slučaj i svi, siguran sam, očekuju da će se on završiti drugačije, nego na drugim stranama, jer je Jugoslavija za njih uvek “nešto drugo”. Ne dozvolite, molim vas, da njihovi nastavnici, u koje godinama i sam spadam, izbegavaju pitanja svojih studenata kad najesen počnu predavanja. Omogućite predavačima da, svojim odgovorima, učvrste veru u zemlju čijim ih jezicima i predmetima najbolje učimo, ako ih prethodno naučimo da tu zemlju zavole. Nemam pravo da ne verujem u savesnost vaše presude koja će biti oslobađajuća – ne samo za uhapšenog pesnika! Inače bih vas preklinjao: ne brukajte zemlju, ne zbunjujte njene prijatelje, ne dajte za pravo njenim neprijateljima. Ono što nebudnost pravde može da počini, ne mogu da povrate decenije strpljivog, upornog rada na poznavanju jezika, književnosti, istorije ove zemlje; na njenom ugledu i mestu u kulturnom svetu.
Ne dajte, poslednje je što vas još molim, da vaša presuda uđe u primere za istoriju književnosti ovog jezika, kakvih ona nema mnogo u svom nasleđu i tragu, ni iz njenih crnih vremena, a slute najgore.
Beograd, Živorad Stojković29.06.1981.
UREDNIŠTVU “POLITIKE”
B e o g r a d
Poštovani uredniče,
šaljem vam tekst namenjen sudijama Okružnog suda u Beogradu, koji će u četvrtak, 2. jula o.g. suditi pesniku Gojku Đogu. Kao otvorena molba, taj tekst je javno obraćanje predstavnicima jedne javne službe kakva je pravosuđe, i verujem da samo dobru može poslužiti ako bi priložene stranice bile objavljene u “Politici”. Dobru zato, jer je više nego potrebno, upravo danas, da različita mišljenja o hapšenju jednog pesnika mogu biti i javna u ovoj sredini.
Kada su u svoje vreme hapsili Osipa Mandeljštama, bilo je samo jednoglasnih mišljenja i o progonima pesnika u njegovoj zemlji. A došle su prilike, evo i kod nas, da knjiga pesnikove žene, “Strah i nada” doživi nekoliko izdanja, i da ovdašnjem čitaocu pruži jedno od najpotresnijih svedočanstava i o sudbini ne samo tog pesnika, i o zaveri ćutanja ne samo u onom nevremenu našeg veka. Dok Vaclav Havel, opet, izdržava danas i svoju treću godinu tamnice, u zemlji sličnoj Mandeljštamovoj, sa kojom Jugoslavija ima čak i korektne ideološke odnose, uzeli smo sebi dragoceno pravo da se razlikujemo od Havelove do- movine i po tome što se na našim scenama trenutno igraju njegovi komadi. “Audijenicija” i “Vernisaž”, na primer, daju se pred prepunim pozorištem i sa takvim aplauzima autoru iza rešetaka, kao da je on ispred zavese.
Razumećete onda, dragi uredniče zašto smatram nasušnim da se, makar i jedno ovakvo razlikovanje od dosadašnjih komentara, kad je u pitanju hapšenje domaćeg pesnika, pojavi upravo u “Politici”, našem najčitanijem listu i u ovoj zemlji i u stranom svetu, prijateljskom i neprijateljskom.
Sa poštovanjem,
Beograd, Živorad Stojković30. jun 1981. Beograd, Gračanička 7
OKRUŽNI SUD U BEOGRADU
- 02.07.1981. - primljeno
DruguVenjaminu Pejovićusudiji Okružnog sudaBeograd
Poštovani druže sudija,
Kopije ove molbe vašem Sudskom veću, koje će suditi pesniku Gojku Đogu, dostavio sam listovima “Književne novine” i “Politika”, s obzirom da je tekst pisan kao otvoreno obraćanje vama, i prema tome javno.
S poštovanjem,
Živorad Stojković,profesor književnostiGračanička 7, Beograd