Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećivanju za oduzetu imovinu
Glava III : PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA KOJINEMA SVOJINU, A IMA DRŽAVINUNA PREDMETU VRAĆANJA
Prava korisnika
Član 29.
Korisniku koji nema svojinu, a ima državinu na predmetu vraćanja, vraća se svojina pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Pravo na vraćanje prava svojine
Član 30.
(1) Fizičkom licu koje ima državinu na predmetu vraćanja, na dan stupanja na snagu ovog zakona, kao i godinu dana pre toga, vraća se, na njegov zahtev, pravo svojine na predmetu vraćanja u postupku vraćanja određenom ovim zakonom.
(2) Ako je samo neki od naslednika u državini, i ostali naslednici se, od dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju držaocima u smislu stava 1. ovog člana.
(3) Naslednik koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona imao državinu na predmetu vraćanja, ima pravo otkupa udela ostalih suvlasnika po odredbama propisanim za fizička lica iz člana 32. stav 2. ovog zakona, kao i ostala prava koja tim licima pripadaju po ovom zakonu.
Crkve i verske zajednice
Član 31.
(1) Organizacionoj jedinici crkve, odnosno verske zajednice koja ima svojstvo stranke u postupku i kojoj je poljoprivredna proizvodnja način obezbeđenja sredstava za zadovoljenje životnih potreba, na njen zahtev, vraća se poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, u postupku vraćanja određenom ovim zakonom, u meri koja predstavlja osnov za obezbeđenje sredstava za zadovoljenje životnih potreba članova te organizacione jedinice.
(2) Smatra se da poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, zadovoljava životne potrebe organizacione jedinice crkve, odnosno verske zajednice iz stava 1. ovog člana, ako se njegovom upotrebom ostvaruje katastarski prihod u visini od 10.000 dinara godišnje, utvrđen primenom propisa za utvrđivanje visine katastarskog prihoda koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona.
(3) Poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, koje je u državini organizacione jedinice crkve, odnosno verske zajednice, na dan stupanja na snagu ovog zakona, uračunava se u maksimum određen stavom 2. ovog člana, u postupku koji se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.
Glava IV: PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA KOJIIMA SVOJINU, A NEMA DRŽAVINUNA PREDMETU VRAĆANJA
Prava i obaveze vlasnika stana
Član 32.
Fizičko lice, odnosno zadužbina koja ima pravo svojine na stanu na kojem postoji pravo zakupa po Zakonu o stanovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/ 98 i 26/2001), ima pravo na obeštećenje u visini od 60% tržišne vrednosti stana na dan podnošenja zahteva za obeštećenje, pod uslovima određenim ovim zakonom.
(1) Fizičko lice, odnosno zadužbina iz stava 1. ovog člana, obavezna je da, na zahtev zakupca po Zakonu o stanovanju, kao kupca, zaključi ugovor o kupoprodaji stana.
(2) Visinu kupoprodajne cene iz stava 2. ovog člana odrediće rešenjem organ iz člana 15. ovog zakona u visini od 40% tržišne cene stana na dan podnošenja zahteva za obeštećenje, ako postupak obeštećenja u smislu stava 1. ovog člana nije pravnosnažno okončan, a ako jeste izdaće uverenje o visini kupoprodajne cene.
Prava i obaveze zakupca
Član 33.
(1) Zakupac po Zakonu o stanovanju na stanu iz člana 32. ovog zakona može od vlasnika stana da zahteva zaključenje ugovora o kupoprodaji, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Zakupac koji je pokrenuo ili najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene postupak za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu po odredbama Zakona o stanovanju može, u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu, da zahteva od vlasnika stana zaključenje ugovora o kupoprodaji stana.
(3) Ugovor iz st. 1. ili 2. ovog člana zaključuje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
(4) Ako vlasnik stana ne zaključi ugovor u roku iz stava 3. ovog člana, zakupac ima pravo da traži od suda da u vanparničnom postupku donese rešenje koje zamenjuje ugovor o kupoprodaji stana.
(5) Predlog za pokretanje vanparničnog postupka iz stava 4. ovog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana isteka roka za zaključenje ugovora predviđenog u stavu 3. ovog člana.
(6) Ako zakupac ne podnese vlasniku zahtev za zaključenje ugovora u roku iz stava 1. ovog člana ili ne pokrene vanparnični postupak iz stava 4. ovog člana, ima pravo da nastavi sa korišćenjem stana ako sa vlasnikom stana zaključi ugovor o zakupu po opštim propisima koji važe za ugovore o zakupu.
(7) Zakupac koji ne zaključi ugovor o zakupu iz stava 6. ovog člana, odnosno ne pokrene vanparnični postupak, smatra se bespravno useljenim licem.
Vlasnik koji nema pravo na obeštećenje
Član 34.
(1) Pravo na obeštećenje iz člana 32. stav 1. ovog zakona nema vlasnik stana koji je pravo svojine na stanu stekao kupovinom stana na kojem je na dan zaključenja kupoprodajnog ugovora postojalo stanarsko pravo, odnosno pravo zakupa po Zakonu o stanovanju.
(2) Pravo na obeštećenje iz člana 32. stav 1. ovog zakona nema vlasnik stana, ako je on ili njegov pravni prethodnik, da bi stekao stanarsko pravo na drugom stanu, davaocu tog stana na korišćenje prepustio na korišćenje stan na kojem ima pravo svojine.
Pravo zakupca na kredit
Član 35.
(1) Republika Srbija obezbediće kreditiranje za zakupca, pod uslovima povoljnijim od tržišnih uslova za stambene kredite i sa periodom otplate od najmanje 20 godina, ako davalac kredita i zakupac ne ugovore drukčije.
(2) Smatra se da su uslovi povoljniji ako je kreditna kamatna stopa niža za najmanje 1% na godišnjem nivou u odnosu na najnižu kamatnu stopu u mestu u kojem se stan nalazi.
(3) Davanje kredita zakupcu može se usloviti jedino hipotekom na stanu koji kupuje.
Garancija države
Član 36.
(1) Ako Republika Srbija ne obezbedi kreditne linije u smislu člana 35. stav 1. ovog zakona, zakupac ima pravo da zahteva obezbeđenje sredstava od Republike Srbije.
(2) Prinudno izvršenje isplate kupoprodajne cene iz člana 32. stav 3. ovog zakona vlasnik stana nema pravo da zahteva pre nego što se zakupcu obezbedi kredit na način propisan ovim zakonom.
Glava V: OBEŠTEĆENJE
Visina obeštećenja
Član 37.
Visina obeštećenja utvrđuje se u zavisnosti od visine osnovice obeštećenja na način utvrđen ovim zakonom.
Osnovica obeštećenja
Član 38.
(1) Osnovicu obeštećenja predstavlja tržišna vrednost predmeta obeštećenja na dan podnošenja zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
(2) U slučaju oduzimanja po osnovu eksproprijacije, osnovicu obeštećenja predstavlja polovina tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti prema stanju u momentu eksproprijacije.
(3) U slučaju oduzimanja preduzeća, osnovicu obeštećenja čini nominalna vrednost osnivačkog uloga, valorizovana do dana podnošenja zahteva, u skladu sa aktom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije.
(4) Visina osnovice obeštećenja utvrđuje se pribavljanjem procene tržišne vrednosti od organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, po propisima kojima se uređuje utvrđivanje osnovice poreza na prenos apsolutnih prava.
(5) Ako korisnik ostvaruje pravo na obeštećenje po više osnova, osnovica obeštećenja utvrđuje se kao zbir svih osnovica po osnovu kojih korisniku pripada pravo na obeštećenje.
(6) Ako je postupak obeštećenja pravnosnažno okončan u odnosu na određenu imovinu, pravo na obeštećenje priznaje se korisniku u visini razlike između obeštećenja koje mu je priznato u pravnosnažno okončanom postupku i obeštećenja primenom osnovice obeštećenja koja predstavlja zbir osnovica obeštećenja iz ranije okončanog postupka i osnovice obeštećenja za oduzetu imovinu koja nije bila obuhvaćena ranijim rešenjem.
Visina obeštećenja
Član 39.
(1) Korisnik koji je izgubio državinu do 15. maja 1945. godine ima pravo na obeštećenje u zavisnosti od visine osnovice, u skladu sa posebnim zakonom.
(2) Korisnik koji je izgubio državinu do 15. maja 1945. godine, a pravnosnažno je rehabilitovan i korisnik koji je izgubio državinu posle 15. maja 1945. godine, ima pravo na obeštećenje u zavisnosti od visine osnovice, u skladu sa posebnim zakonom.
Način i dinamika obeštećenja
Član 40.
Organ ovlašćen za stavljanje klauzule izvršnosti izdaje nalog za isplatu obeštećenja ili korisniku izdaje obveznice Republike Srbije koje glase na dinarsku vrednost izraženu u evrima, prema kursu na dan isplate, sa rokom dospelosti od najduže 15 godina.
Pocela bih ovako:Posto sam dete iz prave srpske porodice Rakovic,ciji su duboki koreni u srcu sumadije tj.Cacku,gde je i moja dedovina i imovina koja je oduzeta!Moj pokojni deda je bio Prof.dr.Zivorad Rakovic koji je mnogo toga dobrog uradio za narod na pr.jedan je od osnivaca Beogradske poslovne skole,jedan od glavnih ktitora Prijevorske crkve(kod Cacka),osnivac decije skole u Prijevoru,bivsi poslanik Skupstine Srbije i td.,a njegova pokojna braca su bili cuveni Predrag Rakovic -komandant drugog ravnogorskog korpusa kod Draze Mihajlovica,kao i ostali koji su zivot dali za otadzbinu,i usli u istoriju,a ova drzava ne moze da nam vrati ono sto nam prpada,i stvarno zelim da znam kada ce biti vracena imovina ciji je zahtev za povracaj predat u junu 2006.godine,to je moje pitanje za vas.Unapred zahvalna Rakovic Milica
Prazna obecanja data od strane svake naredne garniture vlasti koja dolazi i odlazi, smenjuje i smenjuje vise nema nikakvog smisla. Veliki deo Srbije ceka na povracaj oduzete imovine. Kao sto svi vec znaju, sve zemlje u okruzenju su taj proces vec sprovele u delo a Srbija odnosno vlast u Srbiji kao i uvek ceka i ceka i ceka dok svi vozovi odu tako da smo uvek zbog takvih nesposobnih ljudi prvi ali od pozadi.I moja porodica ceka i slusa kako svi obecavaju pred pocetak izborne kampanje kako ce se poceti sa vracanjem oduzete imovine, ali vec smo navikli da cim prodje kampanja i izbori zavrse, uskace se u nova odela, vladine automobile, luxsuzne kabinete a narod, ovaj jadni narod se zaboravlja!! Nadam se da ce se nesto uskoro promeniti i krenuti na bolje. Uostalom nadam se vec 18 godina, pa mozda jos samo malo…