Vi ste ovde: Arhiva » Hereticus 2004-4 » Restitucija i denacionalizacija » Prilozi »

Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećivanju za oduzetu imovinu

Stranice: 1 2 3 4 5
Glava I: OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona Član 1. Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja imovine i obe­­­­štećivanja za imovinu na teritoriji Republike Srbije koja je, ne poštujući ljud­sko pravo na svojinu, iz ideoloških razloga oduzeta i pretvorena u op­šte­narodnu, dr­­žavnu, društvenu ili zadružnu svojinu, u periodu od 9. marta 1945. godine do 4. novembra 1995. godine: 1) primenom propisa, na osnovu pojedinačnog pravnog akta donetog u skladu ili protivno tada važećim propisima, ili bez pojedinačnog pravnog akta; 2) na osnovu pravnog posla zaključenog bez slobodne volje vlasnika da se odrekne prava svojine ili ga ustupi; 3) bez pravnog osnova. Korisnici Član 2. (1) Pravo na vraćanje imovine, odnosno na obeštećenje za oduzetu imo­vinu imaju, bez obzira na državnu pripadnost, fizičko lice kome je u skladu sa članom 1. ovog zakona oduzeta imovina, odnosno njegovi naslednici, zadužbina, odnosno njeni pravni sledbenici, kao i crkve i druge verske zajednice, od­nosno njihovi pravni sledbenici (u daljem tekstu: korisnici). (2) Zadužbina se izjednačava sa fizičkim licem, osim ako je drukčije od­re­đeno ovim zakonom. (3) Korisnik koji nema pravo na vraćanje ima pravo na obeštećenje po odredbama ovog zakona. (4) Strani državljanin može biti korisnik pod uslovom uzajamnosti. (5) Smatra se da postoji uzajamnost sa državom koja nije propisala pravo na vraćanje, odnosno obeštećenje shodno normama propisanim ovim zako­nom, ako domaći državljanin može da stekne pravo svojine na nepokretnosti u toj državi. Obveznici vraćanja i obeštećenja Član 3. (1) Obveznik vraćanja imovine je, pod uslovima određenim ovim zako­nom, fizičko i pravno lice koje ima pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja sa stvari koja je predmet vraćanja. (2) Obveznik obeštećenja je Republika Srbija. Predmet vraćanja Član 4. Korisniku se, pod uslovima određenim ovim zakonom, vraća pravo svojine na nepokretnoj stvari, a od svojine na pokretnim stvarima – pravo svojine na stvari koja se, u skladu sa zakonom, smatra umetničkim delom (u daljem tek­stu: predmet vraćanja). Predmet obeštećenja Član 5. Korisnik se, pod uslovima određenim ovim zakonom, obeštećuje za svojinu na nepokretnoj stvari, osnivački ulog u preduzeću, a od pokretnih stvari, za individualno određenu stvar koja za korisnika ima posebnu vrednost (afekcio­nu vrednost), kao i za umetničko delo koje je sastavni deo zbirke javnog muzeja, galerije ili druge srodne ustanove (u daljem tekstu: predmet obeštećenja). Primena drugih propisa Član 6. (1) Ovim zakonom se ne dira u primenu drugih propisa o zaštiti prava svojine. (2) Lice kome je pravo svojine oduzeto bez pravnog osnova, može to pra­vo da ostvaruje po propisima o zaštiti prava svojine ili po ovom zakonu. Primena odredbi Zakona o opštem upravnom postupku Član 7. U postupku vraćanja, odnosno obeštećenja primenjuju se odredbe zako­na kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije od­ređeno. Redosled ostvarivanja prava Član 8. (1) Ako je pravo svojine na istom predmetu vraćanja oduzimano više pu­ta, pravo svojine vraća se onom korisniku kome je prvo oduzeto, dok ostali ko­risnici imaju pravo na obeštećenje. (2) Ako je građevinska parcela gradskog građevinskog zemljišta obrazo­va­na od više parcela ili delova parcela različitih vlasnika, pravo svojine na gra­đevinskoj parceli vraća se onom korisniku kome je pripadala najveća parcela ili najveći deo parcele, dok ostali korisnici imaju pravo na obeštećenje. (3) Ako su u slučaju iz stava 2. ovog člana korisnici imali u svojini parcele ili delove parcela iste veličine, pravo svojine na građevinskoj parceli vraća se onom korisniku čije je pravo svojine ranije prestalo, a u slučaju istovremenog prestanka, vraća se onom ko je ranije podneo zahtev. Sukob osnova Član 9. Korisnik koji ima pravo da, po različitim osnovima, zahteva vraćanje prava svojine ili obeštećenje za isti predmet vraćanja, može to pravo da ostvari sa­mo po jednom osnovu. Lica kojima se ne vraća pravo svojine, odnosno koja se ne obeštećuju Član 10. (1) Pravo na obeštećenje za oduzetu imovinu nema lice kome je, do da­na stupanja na snagu ovog zakona, na ime naknade za oduzetu imovinu prizna­to više od jedne polovine njene vrednosti. (2) Pravo na vraćanje, kao ni pravo na obeštećenje za oduzetu imovinu ne­ma lice koje je: 1) do dana stupanja na snagu ovog zakona za oduzetu imovinu dobilo ne- pokretnost na ime naknade; 2) za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država po osnovu me- ­­ đu­narodnog ugovora; 3) obeštećeno ili mu je pravo na obeštećenje priznato pravnom normom strane države i bez postojanja međunarodnog ugovora. Nepokretnosti koje se ne vraćaju Član 11. Ne vraća se pravo svojine na nepokretnostima koje nisu u državnoj svojini, a koje su na dan stupanja na snagu ovog zakona u svojini: 1) fizičkog lica; 2) pravnog lica, ako je pravo svojine stečeno teretnim pravnim poslom uz naknadu koja dostiže bar jednu polovinu vrednosti ili održajem, na javnom nadmetanju u postupku prinudnog izvršenja ili po drugom osnovu sticanja koji ne zavisi od prava svojine ranijeg vlasnika. Zemljište koje se ne vraća Član 12. Ne vraća se pravo svojine na zemljištu koje služi: 1) vojnim objektima, odnosno objektima koji su namenjeni odbrani ze­mlje; 2) objektima koje su u vlasništvu, odnosno koje koriste državni organi do­maće ili strane države ili organi teritorijalne autonomije ili lokalne samo­u­prave; 3) objektima namenjenim za vršenje delatnosti koje se po zakonu finansiraju iz budžeta; 4) objektima, uređajima ili instalacijama zajedničke komunalne potro­šnje, kao što su: put u državnoj ili društvenoj svojini; pruga; objekat za proizvodnju vode ili preradu otpadnih voda; objekat za proizvodnju električne ili toplotne energije; objekat za skladištenje ili preradu otpada; 5) dobrima koja se, u smislu zakona, smatraju kulturnim dobrima ili dobrima u opštoj upotrebi Zakup, službenosti, hipoteka Član 13. (1) Stvarna službenost ne prestaje vraćanjem prava svojine na nepokretnosti, dok se lična službenost gasi. (2) Vraćanjem prava svojine na nepokretnosti ne prestaje hipoteka. (3) U slučaju iz stava 2. ovog člana, korisnik ima pravo da, umesto vra­ća­nja, zahteva obeštećenje po odredbama ovog zakona. (4) Vraćanjem prava svojine ne prestaje zakup upisan u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, a trajao je najmanje šest meseci do stupanja na snagu ovog zakona. Poreske i druge obaveze i poreska oslobođenja Član 14. (1) Poreska obaveza po osnovu vraćanja imovine u skladu sa ovim zako­nom uređuje se posebnim zakonom. (2) Poresko oslobođenje za imovinu vraćenu u skladu sa ovim zakonom uređuje se poreskim zakonima. Stvarna i mesna nadležnost Član 15. Postupak vraćanja imovine i obeštećivanja sprovodi, po zahtevu korisni­ka, opštinska, odnosno gradska uprava (imovinsko-pravna služba), na čijoj teri­toriji korisnik ima prebivalište, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Glava II: PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA KOJINEMA NI SVOJINU NI DRŽAVINUNA PREDMETU VRAĆANJA Prava korisnika Član 16. Korisniku koji nema ni svojinu ni državinu na predmetu vraćanja, vraća se svojina i državina, odnosno daje se obeštećenje pod uslovima propisanim ovom glavom. 1) Gradsko građevinsko zemljište Vraćanje gradskog građevinskog zemljišta Član 17. (1) Neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište vraća se u svojinu i dr­ža­vinu korisniku - fizičkom licu. (2) Izgrađeno gradsko građevinsko zemljište, odnosno zemljište koje je privedeno nameni vraća se u svojinu korisniku - fizičkom licu. Prava vlasnika objekta na gradskom građevinskom zemljištu Član 18. (1) Vraćanjem korisniku prava svojine na izgrađenom gradskom gra­đe­vinskom zemljištu ne prestaje pravo svojine vlasnika objekta izgrađenog na tom zemljištu. (2) Vlasnik objekta zadržava ovlašćenje korišćenja zemljišta kakvo je imao u času vraćanja svojine na zemljištu. (3) Između vlasnika zemljišta i vlasnika objekta uspostavlja se zakupni od­nos koji traje dok postoji objekat. (4) U slučaju uništenja objekta, vlasnik objekta ima pravo da, u skladu sa urbanističkim uslovima, izgradi novi objekat. Prava korisnika neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta Član 19. (1) Posle vraćanja korisniku prava svojine na neizgrađenom gradskom gra­đevinskom zemljištu, zatečeno pravo građenja i ovlašćenje korišćenja traju do isteka roka određenog za izgradnju objekta, a ako rok za izgradnju nije od­re­đen, najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Ako objekat nije izgrađen u roku određenom za izgradnju, prestaje pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, ako se sa vlasnikom zem­lji­šta ne ugovori drukčije. (3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se na gradskom građevinskom ze­mljištu nalazi objekat za koji nije izdato odobrenje za upotrebu, a koji se koristi za stanovanje ili obavljanje registrovane delatnosti, pravo korišćenja traje sve do dana rušenja, odnosno uklanjanja nelegalno izgrađenog objekta, u skla­du sa propisima. (4) Odredbom iz stava 3. ovog člana ne dira se u primenu propisa o lega­li­zaciji bespravno podignutih objekata. Predaja zemljišta u državinu vlasnika Član 20. Lice koje koristi gradsko građevinsko zemljište dužno je da, u slučaju pre­stanka ovlašćenja korišćenja, preda zemljište u državinu vlasnika. Zakupnina Član 21. (1) Vlasnik objekta dužan je da vlasniku zemljišta plaća zakupninu u vi­sini naknade propisane za korišćenje građevinskog zemljišta u vreme vraćanja zemljišta. (2) Vlasnik zemljišta može da zahteva povećanje zakupnine iz stava 1. ovog člana u skladu sa povećanjem naknade koje utvrđuje nadležni organ u skla­du sa zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište, ako je prethodno pis­meno ponudio vlasniku objekta da zemljište kupi po tržišnim uslovima. Pravo preče kupovine Član 22. (1) Po pravilima koja važe za pravo preče kupovine suvlasnika, vlasnik ob­jekta ili posebnog dela objekta ima pravo preče kupovine gradskog gra­đe­vinskog zemljišta, a vlasnik gradskog građevinskog zemljišta ima pravo preče ku­povine objekta, odnosno dela objekta. (2) Vršenjem prava preče kupovine zemljišta ne dira se u pravo vlasnika zemljišta da zadrži pravo susvojine na zemljištu srazmerno vrednosti njego­vog posebnog dela objekta. 2) Ostalo građevinsko zemljište Vraćanje ostalog građevinskog zemljišta Član 23. (1) Neizgrađeno ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, odno­sno zemljište koje nije privedeno nameni, vraća se u svojinu i državinu korisni­ku – fizičkom licu. (2) Izgrađeno ostalo građevinsko zemljište, odnosno zemljište koje je pri­­vedeno nameni, vraća se u svojinu korisniku - fizičkom licu, ako je u vreme stupanja na snagu ovog zakona za to zemljište postojala obaveza plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Primena pravila o gradskom građevinskom zemljištu Član 24. Na odnose između vlasnika ostalog građevinskog zemljišta i vlasnika objekta primenjuju se odredbe čl. 19 - 22. ovog zakona. 3) Poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište Vraćanje poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta Član 25. (1) Poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište vraća se crkvi i ver­skoj zajednici. (2) Pravo na vraćanje iz stava 1. ovog člana priznaje se, na njen zahtev, organizacionoj jedinici crkve, odnosno verske zajednice, kojoj poljoprivredna proizvodnja predstavlja način obezbeđenja sredstava za zadovoljenje životnih potreba članova te organizacione jedinice. (3) Šuma i šumsko zemljište koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, u državnoj ili društvenoj svojini vraća se fizičkom licu. Sporazum o vraćanju prava svojine Član 26. (1) Ako se pravo svojine u smislu člana 25. ovog zakona ne vraća iz razloga navedenih u čl. 11. i 12. ovog zakona, vraćanje prava svojine uređuje se spo­razumom između korisnika i Republike Srbije. (2) Ministarstvo nadležno za poslove finansija i ekonomije (u daljem tek­stu: Ministarstvo) obrazuje komisiju za vođenje pregovora i pripremu nacrta sporazuma iz stava 1. ovog člana. (3) Sporazum iz stava 1. ovog člana, u ime Republike Srbije, zaključuje direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, odnosno lice koje on ovlasti, u roku od 15 dana od dana prijema nacrta sporazuma iz stava 2. ovog člana. (4) Ako sporazum iz stava 1. ovog člana ne bude zaključen u roku od je­dne godine od dana podnošenja zahteva, korisnik ima pravo na obeštećenje po odredbama ovog zakona. 4)Pokretne stvari Pravo na vraćanje Član 27. Pokretna stvar iz člana 4. ovog zakona vraća se korisniku. 5) Obeštećenje Pravo na obeštećenje Član 28. Korisnik koji po odredbama ove glave nema pravo na vraćanje, ima pravo na obeštećenje po odredbama ovog zakona. Glava III : PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA KOJINEMA SVOJINU, A IMA DRŽAVINUNA PREDMETU VRAĆANJA Prava korisnika Član 29. Korisniku koji nema svojinu, a ima državinu na predmetu vraćanja, vra­ća se svojina pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pravo na vraćanje prava svojine Član 30. (1) Fizičkom licu koje ima državinu na predmetu vraćanja, na dan stupa­nja na snagu ovog zakona, kao i godinu dana pre toga, vraća se, na njegov zah­tev, pravo svojine na predmetu vraćanja u postupku vraćanja određenom ovim zakonom. (2) Ako je samo neki od naslednika u državini, i ostali naslednici se, od da­na stupanja na snagu ovog zakona, smatraju držaocima u smislu stava 1. ovog člana. (3) Naslednik koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona imao dr­ža­vinu na predmetu vraćanja, ima pravo otkupa udela ostalih suvlasnika po od­redbama propisanim za fizička lica iz člana 32. stav 2. ovog zakona, kao i ostala prava koja tim licima pripadaju po ovom zakonu. Crkve i verske zajednice Član 31. (1) Organizacionoj jedinici crkve, odnosno verske zajednice koja ima svojstvo stranke u postupku i kojoj je poljoprivredna proizvodnja način obez­be­đenja sredstava za zadovoljenje životnih potreba, na njen zahtev, vraća se po­ljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, u postupku vraćanja od­re­đenom ovim zakonom, u meri koja predstavlja osnov za obezbeđenje sredstava za zadovoljenje životnih potreba članova te organizacione jedinice. (2) Smatra se da poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, za­dovoljava životne potrebe organizacione jedinice crkve, odnosno verske zajednice iz stava 1. ovog člana, ako se njegovom upotrebom ostvaruje katastarski pri­hod u visini od 10.000 dinara godišnje, utvrđen primenom propisa za ut­vrđi­vanje visine katastarskog prihoda koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona. (3) Poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište, koje je u državini organizacione jedinice crkve, odnosno verske zajednice, na dan stupanja na sna­gu ovog zakona, uračunava se u maksimum određen stavom 2. ovog člana, u po­stupku koji se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona. Glava IV: PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA KOJIIMA SVOJINU, A NEMA DRŽAVINUNA PREDMETU VRAĆANJA Prava i obaveze vlasnika stana Član 32. Fizičko lice, odnosno zadužbina koja ima pravo svojine na stanu na kojem postoji pravo zakupa po Zakonu o stanovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/ 98 i 26/2001), ima pravo na obeštećenje u visini od 60% tržišne vrednosti stana na dan podnošenja zahteva za obeštećenje, pod uslovima određenim ovim zakonom. (1) Fizičko lice, odnosno zadužbina iz stava 1. ovog člana, obavezna je da, na zahtev zakupca po Zakonu o stanovanju, kao kupca, zaključi ugovor o ku­poprodaji stana. (2) Visinu kupoprodajne cene iz stava 2. ovog člana odrediće rešenjem organ iz člana 15. ovog zakona u visini od 40% tržišne cene stana na dan podnošenja zahteva za obeštećenje, ako postupak obeštećenja u smislu stava 1. ovog člana nije pravnosnažno okončan, a ako jeste izdaće uverenje o visini kupoprodajne cene. Prava i obaveze zakupca Član 33. (1) Zakupac po Zakonu o stanovanju na stanu iz člana 32. ovog zakona mo­že od vlasnika stana da zahteva zaključenje ugovora o kupoprodaji, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Zakupac koji je pokrenuo ili najkasnije u roku od jedne godine od da­na stupanja na snagu ovog zakona pokrene postupak za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu po odredbama Zakona o stanovanju može, u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu, da zahteva od vlasnika stana zaključenje ugovora o kupoprodaji stana. (3) Ugovor iz st. 1. ili 2. ovog člana zaključuje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. (4) Ako vlasnik stana ne zaključi ugovor u roku iz stava 3. ovog člana, zakupac ima pravo da traži od suda da u vanparničnom postupku donese reše­nje koje zamenjuje ugovor o kupoprodaji stana. (5) Predlog za pokretanje vanparničnog postupka iz stava 4. ovog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana isteka roka za zaključenje ugo­vo­ra predviđenog u stavu 3. ovog člana. (6) Ako zakupac ne podnese vlasniku zahtev za zaključenje ugovora u roku iz stava 1. ovog člana ili ne pokrene vanparnični postupak iz stava 4. ovog člana, ima pravo da nastavi sa korišćenjem stana ako sa vlasnikom stana zaklju­či ugovor o zakupu po opštim propisima koji važe za ugovore o zakupu. (7) Zakupac koji ne zaključi ugovor o zakupu iz stava 6. ovog člana, od­nosno ne pokrene vanparnični postupak, smatra se bespravno useljenim licem. Vlasnik koji nema pravo na obeštećenje Član 34. (1) Pravo na obeštećenje iz člana 32. stav 1. ovog zakona nema vlasnik stana koji je pravo svojine na stanu stekao kupovinom stana na kojem je na dan zaključenja kupoprodajnog ugovora postojalo stanarsko pravo, odnosno pravo zakupa po Zakonu o stanovanju. (2) Pravo na obeštećenje iz člana 32. stav 1. ovog zakona nema vlasnik stana, ako je on ili njegov pravni prethodnik, da bi stekao stanarsko pravo na drugom stanu, davaocu tog stana na korišćenje prepustio na korišćenje stan na kojem ima pravo svojine. Pravo zakupca na kredit Član 35. (1) Republika Srbija obezbediće kreditiranje za zakupca, pod uslovima povoljnijim od tržišnih uslova za stambene kredite i sa periodom otplate od naj­manje 20 godina, ako davalac kredita i zakupac ne ugovore drukčije. (2) Smatra se da su uslovi povoljniji ako je kreditna kamatna stopa niža za najmanje 1% na godišnjem nivou u odnosu na najnižu kamatnu stopu u mestu u kojem se stan nalazi. (3) Davanje kredita zakupcu može se usloviti jedino hipotekom na stanu koji kupuje. Garancija države Član 36. (1) Ako Republika Srbija ne obezbedi kreditne linije u smislu člana 35. stav 1. ovog zakona, zakupac ima pravo da zahteva obezbeđenje sredstava od Re­publike Srbije. (2) Prinudno izvršenje isplate kupoprodajne cene iz člana 32. stav 3. ovog zakona vlasnik stana nema pravo da zahteva pre nego što se zakupcu obezbedi kredit na način propisan ovim zakonom. Glava V: OBEŠTEĆENJE Visina obeštećenja Član 37. Visina obeštećenja utvrđuje se u zavisnosti od visine osnovice obe­šteće­nja na način utvrđen ovim zakonom. Osnovica obeštećenja Član 38. (1) Osnovicu obeštećenja predstavlja tržišna vrednost predmeta obe­šte­ćenja na dan podnošenja zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. (2) U slučaju oduzimanja po osnovu eksproprijacije, osnovicu obešte­će­nja predstavlja polovina tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti prema stanju u momentu eksproprijacije. (3) U slučaju oduzimanja preduzeća, osnovicu obeštećenja čini nominalna vrednost osnivačkog uloga, valorizovana do dana podnošenja zahteva, u skla­du sa aktom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije. (4) Visina osnovice obeštećenja utvrđuje se pribavljanjem procene tr­žiš­ne vrednosti od organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, po propisima kojima se uređuje utvrđivanje osnovice poreza na prenos ap­solutnih prava. (5) Ako korisnik ostvaruje pravo na obeštećenje po više osnova, osno­vi­ca obeštećenja utvrđuje se kao zbir svih osnovica po osnovu kojih korisniku pripada pravo na obeštećenje. (6) Ako je postupak obeštećenja pravnosnažno okončan u odnosu na od­­ređenu imovinu, pravo na obeštećenje priznaje se korisniku u visini razlike iz­me­đu obeštećenja koje mu je priznato u pravnosnažno okončanom postupku i obeštećenja primenom osnovice obeštećenja koja predstavlja zbir osnovica obe­­štećenja iz ranije okončanog postupka i osnovice obeštećenja za oduzetu imovi­nu koja nije bila obuhvaćena ranijim rešenjem. Visina obeštećenja Član 39. (1) Korisnik koji je izgubio državinu do 15. maja 1945. godine ima pravo na obeštećenje u zavisnosti od visine osnovice, u skladu sa posebnim zako­nom. (2) Korisnik koji je izgubio državinu do 15. maja 1945. godine, a pravno­snažno je rehabilitovan i korisnik koji je izgubio državinu posle 15. maja 1945. go­dine, ima pravo na obeštećenje u zavisnosti od visine osnovice, u skladu sa po­sebnim zakonom. Način i dinamika obeštećenja Član 40. Organ ovlašćen za stavljanje klauzule izvršnosti izdaje nalog za isplatu obeštećenja ili korisniku izdaje obveznice Republike Srbije koje glase na dinar­sku vrednost izraženu u evrima, prema kursu na dan isplate, sa rokom dos­pe­lo­sti od najduže 15 godina. Glava VI: POSEBNE ODREDBE ZA KORISNIKE KOJIMAJE PRESTALO PRAVO SVOJINE NA OSNOVU ODLUKEO KONFISKACIJI, POJEDINAČNOG AKTA DONETOGPROTIVNO TADA VAŽEĆIM PROPISIMA, RUŠLJIVOGPRAVNOG POSLA, EKSPROPRIJACIJE I ZAKONAO ISPITIVANJU POREKLA IMOVINE Konfiskacija Član 41. Korisnik kome je odlukom o konfiskaciji pravo svojine na nepokretno­sti prestalo tako što je prešlo u opštenarodnu, državnu ili društvenu svojinu, ima pravo na vraćanje svojine, odnosno obeštećenje pod uslovima određenim ovim zakonom, a na osnovu odluke donete u postupku primene propisa o reha­bilitaciji, odnosno ukidanja odluke o konfiskaciji. Protivpravni pojedinačni akti Član 42. (1) Korisnik kome je pravo svojine prestalo na osnovu pojedinačnog akta donetog protivno tada važećim propisima ima pravo na obeštećenje pod us­lo­vima određenim ovim zakonom, a na osnovu odluke o stavljanju poje­dina­č­nog akta van snage. (2) Korisnik iz stava 1. ovog člana, čije je pravo svojine prestalo na osno­vu sudske odluke može, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne odluke iz razloga propisanih odredbama o zahtevu za zaštitu zakonitosti iz Zakona o par­nič­nom postupku (“Službeni list SFRJ”, br. 4/77, 36/77, 36/80, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91, “Službeni list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/ 2002). Eksproprijacija Član 43. (1) Korisnik kome je rešenjem o eksproprijaciji prestalo pravo svojine na nepokretnosti bez naknade koja dostiže bar jednu polovinu vrednosti na dan isplate, a koji nije dobio na ime naknade pravo svojine na drugoj nepokretno­sti, pravo korišćenja građevinskog zemljišta u društvenoj svojini, odnosno stanarsko pravo na stanu u društvenoj svojini koji je korisnik mogao da otkupi po odredbama Zakona o stanovanju, ima pravo na obeštećenje pod uslovima od­re­đenim ovim zakonom. (2) Korisnik iz stava 1. ovog člana nema pravo na obeštećenje, ako je na­k­nada za eksproprisanu imovinu utvrđena sporazumom. Ispitivanje porekla imovine Član 44. Korisnik kome je po osnovu rešenja o ispitivanju porekla imovine prestalo pravo svojine na nepokretnosti, ima pravo na obeštećenje pod uslovima određenim ovim zakonom. Manljivi pravni poslovi Član 45. (1) Korisnik kome je pravo svojine na nepokretnosti prestalo tako što je prešlo u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, na osnovu prav­­nog posla zaključenog usled prinude, pretnje ili prevare, bez naknade ili uz nak­­nadu manju od polovine vrednosti, kao i korisnik iz člana 43. stav 1. ovog zako­na koji je zaključio sporazum o utvrđivanju naknade za eksproprisanu imovinu, ima pravo na obeštećenje pod uslovima određenim ovim zakonom, na osnovu sudske odluke kojom se utvrđuje postojanje mana volje prilikom zaključenja pravnog posla. (2) Sudskom odlukom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se isključivo posto­janje mana volje kao razloga nevažnosti prilikom zaključenja pravnog posla iz stava 1. ovog člana, bez stavljanja pravnog posla van snage. (3) Korisnik iz stava 1. ovog člana, čiji je zahtev nadležni organ u celosti ili delimično odbio pravnosnažnom odlukom donetom do dana stupanja na sna­­gu ovog zakona, može u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog za­kona podneti zahtev za ponavljanje postupka iz razloga propisanih odredbama za ponavljanje postupka iz Zakona o parničnom postupku, odnosno zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne odluke iz razloga propisanih odredbama o zahtevu za zaštitu zakonitosti iz Zakona o parničnom postupku. Oduzimanje bez pravnog osnova Član 46. (1) Korisnik čija je imovina oduzeta bez pravnog osnova, a čiji je zahtev za vraćanje odbijen pravnosnažnom sudskom odlukom iz razloga što je drugo li­ce steklo pravo svojine na toj imovini, ima pravo na obeštećenje po odredbama ovog zakona. (2) Ako sudska odluka iz stava 1. ovog člana postane pravnosnažna po isteku roka od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, zahtev za obe­štećenje može se podneti u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti sud­ske odluke. Glava VII: POSTUPAK Pokretanje postupka Član 47. (1) Postupak se pokreće podnošenjem zahteva nadležnoj opštinskoj, od­nosno gradskoj upravi (imovinsko-pravna služba). (2) Strani državljani i lica sa prebivalištem u inostranstvu predaju zahtev nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu. (3) Zahtev podnosi lice čija je imovina oduzeta, a ako to lice nije živo – naslednik, odnosno lice koje bi moglo biti naslednik po zakonu ili testamentu. (4) Mesno nadležan organ je organ na čijem području lice čija imovina je oduzeta ima prebivalište na dan stupanja na snagu ovog zakona, a ako to lice nije živo – organ na čijem području je imalo poslednje prebivalište na teritoriji Republike Srbije. (5) Ako u slučaju iz stava 2. ovog člana lice čija je imovina oduzeta nema prebivalište, niti ga je u vreme smrti imalo na teritoriji Republike Srbije ili se prebivalište nalazi na području na kojem organi Republike Srbije ne vrše vlast, Ministarstvo će odrediti mesno nadležan organ za rešavanje po zahtevu, imajući u vidu načelo ekonomičnosti postupka. Rok za podnošenje zahteva Član 48. (1) Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Ako je imovina oduzeta u postupku konfiskacije, a istekao je rok iz stava 1. ovog člana, rok za podnošenje zahteva je godinu od dana pravnosnaž­nosti odluke o rehabilitaciji, odnosno ukidanja odluke o konfiskaciji. Sadržina zahteva Član 49. (1) Podnosilac zahteva dužan je da uz zahtev priloži akt o oduzimanju imovine, dokaz o državljanstvu, dokaz o prebivalištu, a ako zahtev ne podnosi li­ce čija je imovina oduzeta i dokaz o smrti lica čija je imovina oduzeta, kao i do­kaz o srodstvu sa tim licem ili o mogućem statusu naslednika. (2) Lice koje ima ili je imalo pripadnost stranoj državi, dužno je da, ne­za­visno od pripadnosti domaćoj državi, uz zahtev priloži i dokaz da nije obe­šte­ćeno od država kojima je pripadalo od časa oduzimanja prava svojine do momenta stupanja na snagu ovog zakona, izdat od nadležnog državnog organa tih država. (3) Lice koje ima pravo na obeštećenje u smislu člana 45. stav 1. i člana 46. ovog zakona, dužno je da uz zahtev priloži i pravnosnažnu sudsku odluku iz člana 45. stav 2. i člana 46. ovog zakona. (4) Lice koje ima pravo na obeštećenje u smislu člana 32. stav 1. ovog zakona dužno je da uz zahtev priloži i dokaz o osnovu za dodelu stana na koriš­ćenje licu koje stan koristi po osnovu zakupa po odredbama Zakona o sta­no­vanju. (5) Ako uz zahtev nisu priloženi dokazi iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, nadle­žni organ će pozvati podnosioca zahteva da priloži potrebne dokaze i ostaviće mu za to primeren rok, a ako uz zahtev nije priložena sudska odluka u smislu stava 3. ovog člana, uputiće podnosioca zahteva da pred nadležnim sudom po­krene taj postupak. (6) Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne priloži potrebne do­kaze, nadležni organ će odbaciti zahtev. (7) Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, nadležni organ neće odba­citi zahtev ako je podnosilac zahteva naveo podatke o organu koji je doneo akt o oduzimanju. (8) Nadležni organ će po službenoj dužnosti zatražiti akt o oduzimanju imovine od organa koji je taj akt doneo ili od organa kod koga se nalazi arhivirana dokumentacija o oduzimanju. (9) Ako organ koji je doneo akt o oduzimanju ili organ kod koga se nalazi arhivirana dokumentacija ne dostavi akt o oduzimanju u roku od jedne godine od dana prijema zahteva za dostavljanje akta, nadležni organ će odbaci­ti zahtev. Stranke u postupku Član 50. (1) Ako se zahtevom traži vraćanje imovine koja je u vreme podnoše­nja zahteva u svojini ili državini nekog lica, to lice ima svojstvo stranke u postupku. (2) Ako se zahtevom traži obeštećenje, Republički javni pravobranilac ima pravo da učestvuje u postupku ako do konačnosti rešenja prijavi svoje učešće. Zaključenje sporazuma Član 51. (1) Korisniku koji ima pravo na vraćanje imovine u skladu sa odredbama ovog zakona može se dati druga imovina umesto oduzete na osnovu spora­zuma zaključenog na način propisan članom 26. ovog zakona. (2) Sporazum iz stava 1. ovog člana postaje punovažan kad ga odobri Mi­­nistarstvo. (3) Ako odobrenje ne bude dato, nadležni organ nastaviće postupak vra­ća­nja, odnosno obeštećenja. Prethodna saglasnost Član 52. (1) Pre donošenja rešenja o zahtevu korisnika, nadležni organ će priba­vi­ti saglasnost Ministarstva ako osnovica obeštećenja odgovara visini propi­sa­noj posebnim zakonom. (2) Rešenja doneto bez saglasnosti iz stava 1. ovog člana ništavo je. Rešenje o zahtevu Član 53. (1) Nadležni organ o zahtevu odlučuje rešenjem. (2) Rešenjem iz stava 1. ovog člana stavlja se van snage akt na osnovu ko­jeg je izvršeno oduzimanje imovine, osim ako je oduzimanje izvršeno po os­no­vu konfiskacije ili eksproprijacije ili po osnovu pravnog posla iz člana 45. ovog zakona, a licu čija je imovina oduzeta priznaje se pravo na vraćanje imovine, od­­nosno obeštećenje u skladu sa ovim zakonom. (3) Ako je imovina oduzeta po osnovu konfiskacije, rešenjem iz stava 1. ovog člana priznaje se pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje u korist lica koje je rehabilitovano u postupku rehabilitacije, odnosno ukidanja odluke o konfiskaciji. (4) Ako je imovina oduzeta po osnovu eksproprijacije pravo na obešte­će­nje priznaje se u korist lica čija je imovina eksproprisana. (5) Ako je pravo svojine prestalo na osnovu pravnog posla iz člana 45. ovog zakona, rešenjem će se priznati pravo na obeštećenje licu čije je pravo svo­jine prestalo pravnim poslom ne stavljajući pravni posao van snage. Nadležnost za odlučivanje po žalbi Član 54. O žalbi protiv prvostepenog rešenja odlučuje Ministarstvo kao drugo­ste­peni organ. Poništaj po osnovu službenog nadzora Član 55. (1) Rešenje o obeštećenju dostavlja se drugostepenom organu u roku od 30 dana od dana konačnosti. (2) Drugostepeni organ ima pravo da rešenje o obeštećenju poništi po osnovu službenog nadzora, ako utvrdi da je rešenje doneseno kao posledica pri­nude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. Pravo na sudsku zaštitu Član 56. Protiv konačnog rešenja može se podneti tužba Vrhovnom sudu Srbije, u roku od 30 dana od dana konačnosti. U postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana Vrhovni sud Srbije odlučuje posle sprovedene usmene rasprave. U slučaju podnošenja tužbe Vrhovnom sudu Srbije, organ iz člana 55. ovog zakona prekida postupak do donošenja odluke iz stava 2. ovog člana. Nasleđivanje prava svojine na vraćenoj imovini, odnosno obeštećenju Član 57. (1) Pravnosnažno rešenje o vraćanju, odnosno obeštećenju, koje nije po­stalo izvršno, smatra se razlogom za ponavljanje vanparničnog postupka ras­pra­v­ljanja zaostavštine koji je pravnosnažno okončan, ako lice kome je prav­nosnažnim rešenjem priznato pravo na vraćanje, odnosno obeštećenje, nije bilo živo u času podnošenja zahteva za vraćanje, odnosno obeštećenje. (2) Naslednici imaju pravo da na osnovu pravnosnažnog rešenja o vra­ća­nju, odnosno obeštećenju, pokrenu postupak raspravljanja zaostavštine u skla­­du sa Zakonom o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", broj 46/95), ako postupak raspravljanja zaostavštine nije vođen ili je pravnosnažno obustavljen. (3) Zahtev za ponavljanje postupka raspravljanja zaostavštine, odnosno za raspravljanje zaostavštine, može se podneti u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o vraćanju, odnosno obeštećenju. Stavljanje van snage ranijeg rešenja Član 58. (1) Ako je podnesen zahtev za ponavljanje postupka iz člana 57. ovog za­kona, sud će u vanparničnom postupku staviti van snage rešenje o nasle­điva­nju u delu koji se tiče nasledničkih izjava i nužnog dela i, na osnovu novih na­sledničkih izjava i primene pravila o nužnom delu nužnih naslednika, odlučiti o raspodeli dela zaostavštine koji čini vraćena imovina, odnosno obeštećenje. (2) U ostalom delu, rešenje o nasleđivanju iz stava 1. ovog člana ostaje ne­izmenjeno. Izvršenje rešenja Član 59. (1) Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, naslednici će dostaviti prvo­ste­penom organu, radi izvršenja rešenja o vraćanju svojine, a Ministarstvu – radi iz­vršenja rešenja o obeštećenju. (2) Organ koji je doneo rešenje o vraćanju stavlja klauzulu izvršnosti na konačno rešenje o vraćanju, a Ministarstvo - na rešenje o obeštećenju i dostav­lja ga Fondu za obeštećenje. (3) Po stavljanju klauzule izvršnosti, rešenje o vraćanju izvršava se na način predviđen opštim normama o izvršenju pojedinačnih upravnih akata. Izdavanje obveznica Član 60. (1) Izvršno rešenje o obeštećenju izvršava se izdavanjem obveznica Re­publike Srbije koje glase na EVRO, sa rokom dospelosti od najduže 15 godina. (2) Obveznice iz stava 1. ovog člana izdaju se tako da dospevaju za na­platu 31. marta i 30. septembra. (3) Obveznice se izdaju kao materijalne hartije od vrednosti, bez kupona i glase na donosioca. (4) Rešenje o obeštećenju smatra se izvršenim izdavanjem obveznica iz stava 1. ovog člana. (5) Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica propisuje Vlada Republike Srbije. (6) Način registracije obveznica i način njihovog knjigovodstvenog evidentiranja propisuje ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije. Promet obveznica Član 61. Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom slobodan je, a po­reska oslobođenja uređena su posebnim zakonima. Korišćenje obveznica pre dospeća Član 62. (1) Korisnik može pre dospeća koristiti obveznice za: – kupovinu akcija preduzeća u procesu svojinske transformacije radi pro­daje društvenog i državnog kapitala, do visine iznosa koji je priznat reše­njem o obeštećenju; – kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora, zemljišta i druge imovine u državnoj svojini. (2) Na način iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo obveznice koje su korisniku predate na ime obeštećenja, ali ne i one stečene na drugi način. Izvori sredstava za isplatu obveznica Član 63. Sredstva za isplatu obveznica obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije iz: 1) sredstava utvrđenih zakonom za obeštećenje; 2) sredstava iz člana 14. stav 1. ovog zakona; 3) sredstava koja se u skladu sa Zakonom o privatizaciji (“Službeni gla­snik RS”, br. 38/2001 i 18/2003) izdvajaju za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana; 4) drugih izvora. Korišćenje sredstava Član 64. (1) Sredstva iz člana 63. ovog zakona izdvajaju se, evidentiraju i koriste preko posebnog budžetskog fonda za obeštećenje, osnovanog u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i mogu se koristiti samo za isplatu obeštećenja. (2) Budžetski fond iz stava 1. ovog člana osniva se na neodređeno vreme do izmirivanja obaveza po osnovu obeštećivanja, u skladu sa ovim zakonom. (3) Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo. Glava VIII: PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Zabrana raspolaganja Član 65. (1) Pravo svojine na nepokretnosti i druga imovina koja je oduzeta korisnicima, a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja i drugog raspolaganja u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, nepokretnost i druga imovina povodom kojih je pokrenut postupak vraćanja imovine po odredbama ovog zakona, ne mogu biti predmet otuđivanja ni drugog raspolaganja, pre pravnosna­ž­nog okončanja postupka. (3) Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, promet se može vršiti uz posebno odobrenje Ministarstva pod uslovom da se ne povređuje imovinski interes Re­pu­blike Srbije ili prava trećih lica i da je pribavljeno mišljenje nadležnog mini­starstva. (4) Akti i radnje preduzeti suprotno odredbama st. 1-3. ovog člana ni­šta­vi su. Primena zakona na pojedinim delovima teritorije Član 66. (1) Pravo na vraćanje, odnosno obeštećenje za imovinu, odnosno za ude­­le u preduzećima sa sedištem na delu teritorije Republike Srbije pod upravom Organizacije Ujedinjenih Nacija, biće uređeno posebnim zakonom. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, korisnik – fizičko lice kome pripada pravo na obeštećenje može, na njegov zahtev da to pravo ostvari, po odredbama ovog zakona. (3) Ministarstvo će odrediti mesno nadležne organe za postupanje po zahtevima iz stava 2. ovog člana. Prestanak važenja odredaba drugih zakona Član 67. (1) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe član 79. st. 4, 5. i 6. i član 84. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 47/2003). (2) Postupci započeti po odredbama člana 79. st. 4, 5. i 6. i člana 84. Za­kona o planiranju i izgradnji obustaviće se. Stupanje na snagu zakona Član 68. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Služ­be­nom glasniku Republike Srbije”, osim člana 65. ovog zakona koji stupa na sna­gu narednog dana od dana objavljivanja.
Stranice: 1 2 3 4 5


Komentari na članak “Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećivanju za oduzetu imovinu”

  1. Rakovic Milica,

    Pocela bih ovako:Posto sam dete iz prave srpske porodice Rakovic,ciji su duboki koreni u srcu sumadije tj.Cacku,gde je i moja dedovina i imovina koja je oduzeta!Moj pokojni deda je bio Prof.dr.Zivorad Rakovic koji je mnogo toga dobrog uradio za narod na pr.jedan je od osnivaca Beogradske poslovne skole,jedan od glavnih ktitora Prijevorske crkve(kod Cacka),osnivac decije skole u Prijevoru,bivsi poslanik Skupstine Srbije i td.,a njegova pokojna braca su bili cuveni Predrag Rakovic -komandant drugog ravnogorskog korpusa kod Draze Mihajlovica,kao i ostali koji su zivot dali za otadzbinu,i usli u istoriju,a ova drzava ne moze da nam vrati ono sto nam prpada,i stvarno zelim da znam kada ce biti vracena imovina ciji je zahtev za povracaj predat u junu 2006.godine,to je moje pitanje za vas.Unapred zahvalna Rakovic Milica

  2. Nikolic Djordje,

    Prazna obecanja data od strane svake naredne garniture vlasti koja dolazi i odlazi, smenjuje i smenjuje vise nema nikakvog smisla. Veliki deo Srbije ceka na povracaj oduzete imovine. Kao sto svi vec znaju, sve zemlje u okruzenju su taj proces vec sprovele u delo a Srbija odnosno vlast u Srbiji kao i uvek ceka i ceka i ceka dok svi vozovi odu tako da smo uvek zbog takvih nesposobnih ljudi prvi ali od pozadi.I moja porodica ceka i slusa kako svi obecavaju pred pocetak izborne kampanje kako ce se poceti sa vracanjem oduzete imovine, ali vec smo navikli da cim prodje kampanja i izbori zavrse, uskace se u nova odela, vladine automobile, luxsuzne kabinete a narod, ovaj jadni narod se zaboravlja!! Nadam se da ce se nesto uskoro promeniti i krenuti na bolje. Uostalom nadam se vec 18 godina, pa mozda jos samo malo…

  3. Miroslav,

    PRILIKOM NACIONALIZACIJE ODUZETA IMOVINA I DATA DRUSTVU NA KORISCENJE A ZAKONSKI ONEMOGUCENA PRODAJA,OTUDJENJE TE IMOVINE: URADILI KOMUNISTI!
    DONET ZAKON O PRODAJI NACIONALIZOVANE IMOVINE:
    URADILE DEMOKRATE???
    VRACANJE ODUZETOG I NAKNADA ZA VISEDECENIJSKO KORISCENJE: KADA???? IMOVINA PRODATA,UMESTO DA BUDE VRACENA!!!!!!!!!!!!!
    SRBIJA HOCE U EVROPU A MISLI DA JE VECINA IMOVINA U SRBIJI SRPSKA! NIKADA TAKO, LOPOVLUK NAD LOPOVLUKOM! KOMUNISTI SU BILI MALE BEBE PREMA NAZOVI DEMOKRATAMA!

  4. TEREZIA ĐURIN,

    Povodom tog nacrta zakona -pitanje

    Šta je u vreme kada je vršena konfiskacija imovine onima koji su navodno bili državni neprijatelji,značila i uporedna dobrovoljna konfiskacija?
    Zna se da su ljudi ucenjivani ,uslovljavani,zarad mira svoje porodice i u sprečavanju delovanja batinaša,da “poklone”određeni ,najplodniji ,deo svog imanja.
    Jedan primer ,a,postoji još takvih primera,no ovaj se tiče moje porodice,govori da je odabrana zemlja tik uz kuću da bi se proširilo gazdinstvo zem zadruge ,koja je tada bila uveliko u modi kao terminom zajedništva u poljoprivredi i stočarstvu.
    Znači,dobrovoljno su se ljudi odricali najboljeg dela zemlje,kako bi bili na liniji zadatka?
    Šije mi ga Đura.
    Da ne pominjem ono otimanje žita,stoke,svega što je bilo potrebno jednoj porodici u posleratnom periodu.Ljudi su se zaduživali kako bi ispunili kvotu koju je zamo neki TATICA sadašnjem demokratskom političaru,odrezivao.
    Kako mislite gospodo da prevarite narod?
    Jedino tom KONTROLOM UMA,Jočićevim mehanizmom,da narod zablesavi i zaboravi šta mu je činjeno posle rata,zarad “njegovog dobra”.
    I sada ,ovaj nacrt zakona,smejurija ,pa nikako da ga sastavite.Koliko je tu godina potrebno da se primeni bilo šta od vraćanja imovine?
    Tako to ne ide.

  5. Zrnjevic Dragan,

    zemljiste neposredno uz nasu porodicnu kucu dato je na koriscenje drugim licima.To je zemlja mog oca i njegovog brata.U pitanju je centar grada.Vec smo u procesu vracanja,ali veoma tesko to ide.Kada ce u ovoj zemlji postovati zakon oni koji ga diktiraju.

  6. ivan,

    PRE PET SEST GODINA MOJ DEDA JE DOBIO DOPIS OD KOMISIJE ZA VRACANJE IMOVINE DA JE POSTUPAK U TOKU.JEDAN DEO ZEMLJE MU JE VRACEN A POSTO JE UMRO NE ZNAM KOME DA SE OBRATIM DA BISMO OSTALI NASLEDNICI I JA DOBILI DEDIN ZAOSTALI DEO.HVALA

  7. radina,

    Imovina je oduzeta mome dedi. Zemlja se nalazi na teritoriji opstine Kraljevo, kojoj ustanovi da se obratim za savet, tj. za svoja eventualna prava?

  8. radina,

    Oduzeta zemlja se nalazi na teritoriji opstine Kraljevo. Kojoj ustanovi da se obratim za ostvarivanje svojih prava?

  9. Bane,

    Imovina sumsko gazinstvo oduzeto na teritoriji Vojvodine, oduzetu sumu koristi JKP Vojvodina sume,kako ja to da vratim?.Kome da se obratim??Kako da ih tuzim, drzavnu firmu drzavnom sudu?

  10. savic aca,

    opstina pirot je pradedi oduzela vecu kolicinu zemljista pre 60g. pa je posumila kako da dodyem do svoje imovine a u katasteru suda vise od pola njiva ,livada suma nema.mada imam sudsko resenje o dobijanju imovine nerazumem kako u katastru nema,demokratija,lopovi do sada ne vidyeni.

  11. Ana,

    Imovina mog pradede je oduzeta u vreme kralja i komunista na području Banjice,Rakovice,Dedinja,Miljakovca,Kanarevog brda i dr,došli smo do saznanja da su brojevi pod kojim su se vodile parcele izmenjeni što znači da su se služili svim i svačim.Kako da dođem do brojeva tih parcela i kako da povratim svoju imovinu jer sa troje dece želim da živim u svome.Molim Vas da mi pomognete i da zajednički uspemo da se izborimo za ono što je naše u sećanje na pretke koji su to stvarali i zbog naše dece da imaju gde da žive i rastu.

  12. LJUBOMIR,

    kada ce se vratiti oduzeta imovina i zasto to nije odradjeno .

  13. Gajin Ljubomir Kikinda,

    kada ce se vratiti oduzeta imovina i zasto to nije odradjeno .Zeleo bih da se moja dedovina VRATI kao svim ostalima, Pratim situaciju vec 10 godina a nista od toga

  14. Vera,Ljubav i Nada,

    Nakon tolikog čekanja i namerne inverzije denacionalizacije sa privatizacijom,svaki nacrt Zakona će biti dobar početak,on će se kroz raspravu uobličiti i nadam se,usaglasiti sa već donetim srodnim zakonima(Zakon o planiranju i izgradnji Sl.Gl.RS br72/2009.u čl.100-103 institutom konverzije prava korišćenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu bez naknade,već je obavio delimičnu denacionalizaciju, samo nad gradjevinskim zemljištem)
    Interesantno je da se ovim nacrtom uopšte ne pominje Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Sl.Gl.br45 od 31.maja 2005,koji je još na snazi i kojim je prijavljivanje oduzete imovine uz zakonom predvidjenu dokumentaciju,čl.8 i 9.predvidjeno kao USLOV za podnošenje bilo kakvih daljih zahteva za povraćaj ili naknadu oduzete imovine.Rok je zakonom utvrdjen kao prekluzivan-do 30.juna 2006.To je još uvek važeći zakonski Conditio sine qua non!Da li smo se tada samo igrali? Hoće li drzava shvatiti da prvo sama mora da čuva svoj autoritet i poštuje zakone?
    Žao mi je što g. Ilić nije podneo ostavku koju je obećao ako do kraja 2009, Zakon o restituciji ne bude usvojen-ne zato što je neispunjeno obećanje moralno ogledalo čestitosti svakog čoveka,već zbog uvredljive količine arogancije,površnosti i neznanja u izjavama koje je davao krajem 2009.Baveći se temom restitucije,bez imalo obzira koliko je to bolno za ogromnu populaciju Srbije,g.državni sekretar je usmeno stavljao van snage odredbe važećeg Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i obećavao nam da ćemo morati ponovo da prikupljamo i podnosimo svu dokumentaciju koju smo već jednom predali (i od Direkcije dobili potvrdu o evidentiranju)-mogao je(i bio je dužan) da makar pročita Zakon od samo 11 članova!!!Da pokaže minimum poštovanja prema ljudima koji pažljivo slušaju svaku reč koja se od vrha vlasti čuje i pročuje,na temu restitucije.Niti je pročitao Zakon koji je još na snazi,niti ima prava da ga usmenim izjavama menja a još manje da govori o našim daljim obavezama,koje će tek biti ustanovljene očekivanim Zakonom o restituciji.
    Tužno,neverovatno i neodgovorno ponašanje državnog sekretara koji se populistički igra ostavkom,uveren u svoju vlast i svemoć nad temama koje ni elementarno ne poznaje.
    Ovo samo kao paradigma opšteg ponašanja države prema Zakonu o povraćaju oduzete imovine (koji će jednom ipak morati da donesu)gde je očigledno veliko nesnalaženje kako da se ne ugodi onima koji vape za pravdom, već onima koji od Zakona očekuju legalizaciju svojih problematičnih sticanja.
    Zbog toga,svaki nacrt je za početak dobar,samo da krenemo…

  15. Ivan,

    Molio bih za pomoć oko pronalaženja oduzete imovine svojih predaka! Naime, mom pradedi, pripadniku stare banjičke porodice Blagojević je oduzeto zemljište na području opštine Savski venac u delu oko Belog dvora i sadašnjeg naselja Mačkov kamen. Imam saznanje da su neki od potomaka drugih banjičkih porodica uspeli da vrate oduzeto imanje i to zahvaljujući sačuvanim dokumentima iz tog perioda. Kako ne posedujem niti jedan dokumenat o oduzetoj imovini molim Vas za pomoć oko toga kojim putem da idem i kome da se obratim. Da li je to Arhiv ili neka druga institucija? Hvala!

  16. Maja Karaconji,

    da li neko moze da mi pomogne kako da vratim dedovinu koja je oduzeta za vreme kraljevine SHS 1918 ( koja je papirologija potrabna za to), kako da saznam celokupnu istoriju imovine porodice. Poznato mi je da je posedovao dvorce ali su u njih useljena javna preduzeca. Ako neko bilo sta zna nek javi. Unaprad zahvalna.

  17. Nenad,

    Ako vas zanima oduzeta imovina vašim dedovima, na nekom od pretraživača ukucajte “oduzeta imovina”. Iznenađenje. Naći ćete se u društvu sa Šarićem i sličnima.

  18. Pravda,

    Vracanje otete imovine bice uspesno vraceno onog momenta kada narod uzme stvar u svoje ruke.Otera lopove i sam uzme ono sto mu po dedovini pripada.

  19. Vesna,

    Pozdrav,
    Nisam na vreme saznala da treba da se podnese zahtev za povraćaj oduzete imovine do određenog roka, tako da ga nisam ni podnela. Da li mogu naknadno to da uradim i na koji način? Zahvaljujem na pomoći.

  20. Jelena,

    Mislim da je jedino resenje u ovoj zemlji da se ljudi dozovu pameti i izadju na ulice i traze svoje .Cekajuci zakon i sudove ovim tempom,mnogi nece docekati da vide taj povracaj imovine. U medjuvremenu imovina se prodaje i menja vlasnike tako da kako kaze Ministar Dulic:”Ne mozemo jednu nepravdu ispraviti tako sto cemo napraviti drugu”. Ako ovako nastavimo sa cekanjem zakona o povracaju imovine bojim se da ce se povecati broj tih “nepravdi” i posle nam nece pomoci ni EU da vratimo dedovinu. ZNACI moj predlog je sto pre dogovor sa advokatima i naslednicima imovine i na ulice!!!!

  21. anita,

    Kome da se obratim za dokumenta koje neznam gde su,a znam da je mom dedi oduzeta imovina na Slaviji i u Svetozara Markovica???

  22. Dejan,

    Molim za savet!
    Mojo majci je oduzeta imovina putem kupoprodajnog ugovora,dogo je maltretirana,prisiljavanja od stane poznatog komuniste i siledžije Mašana Markovića, na kraju je stavila kažiprs kao ne uka i ne pismena,pri cemu su joj dali mizernu sumu novca,ni deseti deo prave vrednosti.
    Ista površina jos uvek nije iskorišćena,prazna je.
    Kakva su moja prava ka tom zemljistu,ima li nekih pravnih mogućnosti da se ista vrati ili deo nje,kao pravična nadoknada?
    Hvala~!

  23. Darko,

    Mom pradedi je nezakonito prisvojena imovina u Uzdinu posle Drugog Svetskog rata. On je poginuo u Bombardovanju Beograda 6.aprila,a u dokumentima koje sam ja nasao u katastru u Zrenjaninu imovinu je prodao nekom nemackom oficiru 16. jula iste godine.Totalno neizvodivo zato sto posedujem njegovu umrlicu u kojoj pise da je poginuo na dan bombardovanja. Posedujem dokumenta da je on dobio 4 hektara zemlje i plac u Uzdinu preko pota groblja zato sto je bio borac na Solunskom frontu. Da li moze neko da me posavetuje kako bi trebalo da postupim i od cega da pocnem .

  24. sanela pelivan,

    u pitanju je oduzeta imovina, eksproprijacija, zemljiste koje se nalazi u samom centru grada Beograda, Slavija, suncani sat, poznato kao Miticeva rupa. Mene kao naslednika svoga dede interesuje kada ce stupiti zakon o deeksproprijaciji na snagu, kada ce nam imovina biti vracena, i da li postoji mogucnost uvida u same spise (predmet), s obzirom da je od strane vlade napomenuto da ce do kraja tekuce godine, naslednici biti obesteceni, nadam se po trzisnom vrednosti zemljista Unapred zahvalna Pelivan Sanela

  25. Andrija V. Mirkovic,

    Kome su sta komunissti, njihovi naslednici vratili “dobrovoljno ili zakonom”?
    - Jos jedna u ni´zu prevara, komunaca i njihovih sinova i unuka…Jos jedna u nizu ujdurmi i prevara…
    - Lopov ostaje lopov, a jabuka nepada daleko od stabala…
    - Srbija je “lider u regionu” rece sin jednog poznatog komunca i staljiniste a ispade da je Srbija crna rupa na karti Evrope.
    - Najgore od svega Srbi i Srbija nemaju alternativu u opoziciji…”Sjasi kurta da uzjasi murta” dal Kostunica, dal Toma, dal Boris, dal Velja, Dal Ivica…..( lazovi i prevaranti)
    “To je nama nasa borba dala sa imamo Tita za marsala”

    - Zivi bili pa videli…

    PS: Jedino pozitivno je sud u Strazburu….Ko ceka i istraje docekace….

  26. Dragoljub,

    Nakon 9.-tog maja 1945 godine došlo je do sloma fašizma i dolaskom komunista na vlasti sve je privatno opljačkano što se opljačkati može.Sada kada treba vratiti otetu privatnu imovinu na sve moguće načine se pokušava da se zadrži za sebe i svoje bližnje.Neznaju kako da vrate? Ako neznaju kako da vrate neka se sete kako se otimalo pa tako neka vrate.Krajnje vreme da se donese zakon o naturalnoj restituciji i da se na ovim prostorima poštuje pravo čoveka na svoju privatnu imovinu.Sve su zemlje u tranziciji učinile to jedino srbija još nije vratila otetu privatnu imovinu.

  27. milovan,

    šta to znači gospodine Đeliću,kada kažete da vraćanje oduzete imovine treba da bude sktomno?Kada je otimano,otimano je uz smeh i pesmu,za jedan dan,dok su naše majke i sestre plakale a dedovi i očevi odvođeni u Zabelu.Zar i danas u Ujedinjenoj Evropi,kojoj toliko hrlimo, treba smeh i pesmu nagraditi a suze ostaviti da i dalje traju.Zar je to demokratija i pravda koju predstavljate?Molm Vas razmislte o ovome, gore napisanom,kada ste sami i ne morate nikome reći ,šta mislite o smehu,pesmama i suzama.

  28. sava,

    …sta ako nisam prijavio i evidentirao u roku iz 2006 godine oduzetu imovinu moga dede?

  29. Mlekara,

    Deda je imao mlekaru u Sremu. Ubile su ga švabe 1942. godine u selu. Posle rata babi je mlekara oduzeta. Koliko znam, mašine su odvežene u Rumu, a zatim u Sremsku Mitrovicu. U Sremskoj Mitrovici postoji i danas mlekara, a počela je krajem 40-tih da radi na dedinim mašinama.
    Da li neko zna, da li dedini potomci polažu pravo na bilo kakvu naknadu kroz Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za oduzetu imovinu?

  30. Ervin Dajc (Deutsch),

    Ja sam se vratio posle rata 1945godine iz deportacije sa mojom mamom, i odmah smo saznali da smo sami ostali od ogromne familije oko 40 osoba,mi smo jedini koji smo ostali živi(mama je imala 11 braća isestara koji su živi bili 6 aprila 1941 godine zajedno sa svojim decama)
    Moja mama je provodila ostavinski proces za imovinu njenih tetke i ujaka,i nasledila zajedno sa dva sesrična niz zemljišta i kuče u okolini Sombora.Na žalost i mama i njene sestrične su međuvremenu umrle.Ja sam prijavio 2006 godine Republičkoj Direkciji za imovinu Republike Srbije. Dobio sam potvrdu da je direkcija primila moju prijavu,na žalost od tada nisam primio nikakvu vest.
    Ja bih vas molio da mi javite sa eltronskom poštom.kako bi mogao da unapredim proces od denacionalizacije posle 64 godina.Ja imam sve potrebne dokumente,samo mi fali izvestaj iz zmljoknjžne kancelarije iz Sombora,moje pitanje je kako bi se moglo nabaviti ovaj izveštaj jer ja zivim u Izraelu.Mnogo bih se zahvalio za vaš odgvor.

  31. Blanka Petres,

    Najveći dio oduzete imovine 1945 bio je u vlasništvu Njemaca, a na njihova bogata imanja došli su Srbi iz Knina i okolice. Ti isti uništili su ta plodna imanja jer nisu hteli ni znali raditi. Naš je djed sa jednim sinom koji je bio defektan ubijen u mljekari u Kikindi sa još 65 Njemaca bez suđenja! Spomenik tim nedužnim ljudima podignut je od Njemačke države u Kikindi i njihova imena su tamo.
    Istovremeno mu je u logor strpana supruga Suzana zajedno sa ostalim udovicama i raspisan je proglas ; Oni Njemci koji se ne vrate na svoja imanja u roku 3 dana bit će im oduzeta / nacionalizirana imovina. I tako bi nakon tih 3 dana pustili su te jadne žene da se vrate na imanja na kojima su bili drugi ljudi koji su ih najurili.
    Već je davno RS trebala vratiti taj dug prošlosti kao sve demokratske zemlje postkomunističkog sistema, ali nije ??!!
    Kako i sa čime neznamo ali to je problem vlade i očekujemo riješenje KONAČNO .

  32. bojan,

    Moja pokojna baka je imala 300 duluma zemlje u Han Pijesku, koja je pod sumom i sve to su joj komunisti oduzeli. Da li ja imam pravo da to nasledim i povratim i kome da se obratim?

  33. goran borković,

    Poštovani!

    Moj pradeda je bio Solunski dobrovoljac i od drzave je dobio zauzvrat u Banatu zemlju oko 40 000 m2 poslije drugog svetskog rata ta zemlja je oduzeta.
    Ja bih vas zamolio da mi odgovorite dali ja imam pravo na povrat te imovine ili na nekakav vid odstete i gde mogu podneti zahtev ako nisam zakasnio.

    Unapred zahvalan Borkovic Goran

  34. nenad,

    baba i deda imaju pravo na oduzetu imovinu,recite mi sta je od dokumenata potrebno da bih podneo zahtev u posti posto cujem da se tamo to podnosi?unapred hvala

Napišite komentar