Denacionalizacija u Srbiji - de lege ferenda
Jedno od čestih i najvažnijih, posebno za javnost i građane, jeste pitanje: treba li obavezivati i fizička lica, kao što je učinio bivši crnogorski Zakon o pravednoj restituciji, koji je predvideo iseljavanje, u petogodišnjem periodu, sadašnjih vlasnika iz nacionalizovanih stanova, nji- hov povraćaj ranijim vlasnicima i, ujedno, obavezu države da iseljenim licima u istom roku obezbedi druge adekvatne stanove. Novi zakon iz 2004. godine ne sadrži takva ekstremna rešenja.
Obavezivanje sadašnjih stanara u nacionalizovanim stanovima bi stvorilo komplikovanu situaciju punu pravnih nedoumica, nesigurnosti i socijalnog naboja. Država, umesto da neposredno i o istom trošku sa ranijim vlasnicima razreši sporne imovinske odnose, uključila bi u ovaj problem i treća lica koja su savesno i zakonito stekla nacionalizovane nepokretnosti. Kao što su nacionalizacija i konfiskacija bile u protivnosti sa osnovnim ljudskim pravima, isto tako nema ni potpuno pravedne denacionalizacije, a još ako se denacionalizacijom uzurpiraju prava trećih savesnih lica – onda je ona potencijalni rasadnik novih nepravdi.
Dosadašnji nacrti zakona o denacionalizaciji u Srbiji ne konstituišu kao obveznike vraćanja fizička lica koja su zakoniti sticaoci nepokretnosti, već je u tom slučaju moguća dodela druge nepokretnosti ili isplata tržišne naknade. Fizičko lice, prema tim nacrtima, moglo bi biti obveznik restitucije samo onda ako stvar drži bez pravnog osnova ili ako je stvar steklo putem bezteretnog sticanja ili putem nezakonitog teretnog sticanja.
U uporednom pravu sadašnji legitimni vlasnici nekada nacionalizovane imovine imaju, po pravilu, zaštićen tretman. Slovenački Zakon o denacionalizaciji obavezuje pravna lica u čijoj se imovini nalaze stvari koje su predmet vraćanja, ali ne i fizička lica (član 51). Hrvatski Zakon, pored pravnih lica, obavezuje na restituciju i fizička lica (član 13), ali već kod denacionalizacije stanova (član 22) predviđa da stanovi na kojima postoji stanarsko pravo ne mogu biti predmet restitucije. To se, utoliko više, odnosi na stanove na kojima postoji vlasništvo fizičkih lica, tako da se ranijim vlasnicima, uz naknadu, daje pravo preče kupovine u slučaju prodaje tih stanova. Po makedonskom Zakonu zaštićeno je pravo vlasništva fizičkih lica koja su nacionalizovanu imovinu stekla pravnim poslom ili odlukom nadležnog organa (član 9. stav 1. tač. 2) i ta lica ne mogu biti obveznici vraćanja.
Obavezivanje trećih lica koja su zakonito i savesno stekla svojevremeno nacionalizovane nekretnine da iste vrate ranijim vlasnicima protivi se temeljno pravnom principu o garantovanju stečenih prava. Smatramo, uz to, da je generalno obavezivanje fizičkih lica u smislu preseljavanja građana iz nacionalizovanih u druge “državne” stanove nepraktično, teško provodivo i potencijalno nepravedno i da kao takvo ne bi trebalo biti prihvaćeno u budućem srpskom zakonu o denacionalizaciji.
4. Da li strani državljani treba da budukorisnici denacionalizacije?
Korisnici denacionalizacije su raniji vlasnici – fizička i pravna lica, odnosno njihovi pravni sledbenici kojima je konfiskatorskim propisima, odnosno merama državne prinude oduzeta imovina bez naknade. U komparativnom zakonodavstvu i u domaćim nacrtima zakona često se na strani tih lica postavlja uslov državljanstva.
Tako, slovenački Zakon o denacionalizaciji predviđa da pravo na restituciju imaju sva fizička lica koja su u vreme oduzimanja imovine bila jugoslovenski državljani ili im je to državljanstvo docnije priznato, što omogućava da i današnji stranci – bivši jugoslovenski državljani, mogu u Sloveniji potraživati restituciju i obeštećenje. Crnogorski zakon ne postavlja bilo kakve nacionalne uslove.
Makedonski i hrvatski zakon su, pak, veoma rigidni, jer predviđaju da pravo na restituciju imaju samo makedonski, odnosno hrvatski državljani, isključujući bilo kakva prava stranih državljana.
Hrvatska je, međutim, pod pritiskom evropskih institucija i organizacija za ljudska prava bila primorana da svoj zakon izmeni, pa ga je u julu 2002. godine novelirala u pravcu poštovanja i restitucije vlasničkih prava svih onih kojima je imovina oduzeta, bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. Ovom zakonskom novelom predviđeno je da zahtev za naknadu mogu podneti i raniji vlasnici-državljani Republike Hrvatske koji na dan donošenja Zakona o denacionalizaciji iz 1997. godine nisu imali hrvatsko državljanstvo, kao i neke druge kategorije lica (izbeglice i drugi). Praktično, posle ove izmene zakona, svi raniji vlasnici kojima je u Hrvatskoj oduzeta imovina nakon 1945. godine imaju pravo na obeštećenje bez obzira što danas nemaju hrvatsko državljanstvo i bez obzira na svoj sadašnji status (stranci, apatridi, izbeglice) i mesto gde borave.
Kako je ovom zakonskom izmenom otklonjena nepravedna diskriminacija ranijih vlasnika i konstituisana njihova nova prava, predviđen je i novi šestomesečni rok za podnošenje njihovih zahteva za naknadu oduzete imovine - koji je istekao 5. januara 2003. godine.
I Makedonija će, po svemu sudeći, kao članica Saveta Evrope i pretendent za ulazak u Evropsku uniju, morati da ublaži stroge uslove za restituciju oduzete imovine i omogući i nedržavljanima Makedonije to svojinsko, odnosno odštetno pravo.
Nacrt zakona o denacionalizaciji koji su se do sada pojavili u Srbiji na različite načine uređuju ovo pitanje. Nacrti sačinjeni pod okriljem Ministarstva pravde iz juna 2001. i maja 2002. godine uslovljavaju restituciju državljanstvom korisnika prava u momentu donošenja zakona, a restituciju i obeštećenje stranaca vezuju za postojanje posebnog međudržavnog sporazuma, dakle za ugovorni reciprocitet. Uslov reciprociteta predviđa i CUPS-ov Nacrt. Nacrt Lige za zaštitu privatne svojine ne sadrži posebne odredbe o strancima. Kopaonički Nacrt iz 1995. predviđa relevantnost jugoslovenskog državljanstva u vreme oduzimanja imovine, tako da restituciju i obeštećenje mogu potraživati i današnji stranci, bivši jugoslovenski državljani. Na taj način kopaonički Nacrt prava stranaca utvrđuje u nivou prava koja im danas daju zakoni Slovenije i Hrvatske.12
Prema tome, postojeće zakonsko rešenje u Makedoniji znači da lica makedonskog državljanstva koja su se, nakon što im je imovina nacionalizovana, iselila u inostranstvo i tamo stekla strano državljanstvo, nemaju pravo na restituciju i obeštećenje. S druge strane, takva lica bi u Sloveniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, a od jula 2002. i u Hrvatskoj, imala pravo na povraćaj imovine. Slično predviđa i Kopaonički Nacrt iz 1995. g. Praktično, to znači da po ovim potonjim zakonima, uključujući i kopaonički Nacrt, pripadnici nemačke nacionalnosti koji su posebno pogođeni merama konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije, imaju pravo na restituciju svoje imovine i obeštećenje, bez obzira na svoj današnji status stranaca.
5. Restitucija i/ili obeštećenje?
Pored dva osnovna oblika povraćaja imovine ranijim vlasnicima: vraćanje iste stvari u prirodnom (naturalnom) obliku i novčano obeštećenje, većina zakona o restituciji dozvoljava i kombinovanje ova dva oblika u različitim varijantama.
Povraćaj imovine u naturalnom obliku, predviđaju, kao prioritetan oblik restitucije, svi zakoni osim hrvatskog. Hrvatski zakon, pak, predviđa naknadu u novčanom obliku ili u vrednosnim papirima, a izuzetno dozvoljava naturalnu restituciju. Međutim, hrvatski Zakon ovaj izuzetak ipak dozvoljava u mnogim slučajevima. Širina i obim ovih mogućnosti potvrđuje da naturalna restitucija po hrvatskom Zakonu ipak nije izuzetak, kako je to načelno proglašavano u članu 1. u odredbi stava 2, koja je, uostalom, u julu 2002. godine i ukinuta.
Srpski nacrti stavljaju naturalnu restituciju u prvi plan, a ako ona nije moguća predviđa se isplata tržišne naknade u vidu kapitalskih udela, akcija, obveznica, drugih hartija od vrednosti ili u novcu.
Novčano obeštećenje za oduzetu imovinu je zastupljeno u svim zakonima koji se bave pitanjem restitucije.
Novčana naknada u postupku restitucije se, pre svega, isplaćuje u hartijama od vrednosti, u vidu akcija, udela i državnih obveznica. Isplata naknade u vidu novčane gotovine je retkost po ovim zakonima i odnosi se na neke socijalne kategorije građana. Ekonomija ni jedne države u tranziciji ne bi mogla da podnese teret isplate novčanog obeštećenja “u kešu” i zato su sve predvidele isplatu u vidu hartija od vrednosti koje dospevaju u određenom vremenskom periodu. Nemačka je taj period, za svoj istočni deo, odredila na 5 godina, a Makedonija na 30 godina, ali su obe predvidele isplatu naknade u obveznicama, s tim što dr- žava sa jačom ekonomskom snagom, kao što je Nemačka, može svoje obaveze brže ispuniti, pa je zato taj rok kraći.
Naknadu u obveznicama predviđaju svi zakoni. Tako, slovenačke obveznice su nominovane u nemačkim markama i isplative u jednakim polugodišnjim ratama u roku od 20 godina sa kamatnom stopom od šest posto na godišnjem nivou.
Hrvatske obveznice glase na donosioca i isplative su u kunama u jednakim polugodišnjim ratama u narednih 20 godina počev od 1. januara 2000. Imalac ovih obveznica može ih upotrebiti za kupovinu akcija ili udela kojima raspolaže Hrvatski fond za privatizaciju. Po hrvatskom Zakonu (član 58), naknada koja se isplaćuje ranijem vlasniku je limitirana i ne može preći iznos od 3.700.000,00 kuna (oko 500.000 EUR).
Po Zakonu o denacionalizaciji Makedonije, naknada ranijim vlasnicima daje se u vidu beskamatnih obveznica na donosioca, koje su nominovane u nemačkim markama i izdaju se u apoenima od 50, 100, 500 i 1.000 DEM, dospevaju u rasponu do 30 godina.13
Prema Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju Republike Srpske, novčana naknada određuje se i isplaćuje u konvertibilnim markama (1 KM = 1 DEM). Naknadu obezbeđuje Ministarstvo finansija u roku od 10 godina u deset jednakih godišnjih obroka
Srpski Nacrt Zakona o povraćaju imovine i obeštećenju iz maja 2002. godine predviđa da Republika Srbija izdaje obveznice koje glase na donosioca, nominovane u evrima a isplative u jednakim dinarskim polugodišnjim ratama u roku od 10 godina, sa godišnjom kamatom od 6 posto.
Budući korisnici denacionalizacije u Srbiji, generalno i pojedinačno, protive se obeštećenju u državnim obveznicama, iako je to putanja denacionalizacije kojom su išle i sve druge, pa i mnogo bogatije zemlje. Međutim, bez obzira na ranija loša iskustva naših građana sa bankarskim i novčanim sistemom i animozitet prema papirnim vrednosnicama, novčane obveznice za koje garantuje Republika Srbija biće realnost i u našem Zakonu o denacionalizaciji, i tu činjenicu treba prihvatiti.
Dali je zakon o denacionalizaciji na dnevnom redu u skupstini i ako jeste kada.Koja komisija radi procenu zemlje i kako se odreduje vrcanje oduzete zemlje ako je nesto na njoj postavljeno to jest izgradeno.Hvala unapred za vas odgovor.
Posedujem zgradu od koje je oduzeto prizemlje u kojem se nalazi lokal 195 m2. Zemlja je u nasem vlasnistvu i stambeni deo na spratu. Preduzece UTP Kragujevac zeli da se uknjizi na osnovu izgradjenog objekta.
Kada ce zakon o povracaju imovine biti donesen i da li je moguce u slucaju uknjizavanja UTP-a da se imovina vrati?
ok
Imam pitanje, sta ce biti sa onim vlasnicima kojima je imovina e ekspreprojisana?
Aprila meseca ove godine je doneta pozitivana presuda i moj deda je oslobodjen svake krivice po zakonu o rehabilitaciji.Ali povraćaj imovine po tom zakonu nije predvidjen.Naravno da u se to i očekivalo u ovoj lopovskoj zemlji.
Denacionalizacija oduzete imovine u bivsoj Jugoslaviji, i Makedoniju kao njen sastav u toj federaciji, s skoro priblizava kraju.Do nove godine mislim da ce se ovoj dugotrajni mukotrpni proces ce ce vec zavrsiti.Koliko ce biti uspesno recice vreme.
O visim informacijama javicemo se kasnije, kada ovaj proces ce poceti kod vas u Srbiji kao jedna od poslednjih drzava u trnziciji koja nije sprovedila ovaj proces.Osobno mislim da ce kod vas bolje proci, jer se u meduvremeno doneti nekoliko znacajni Zakoni. Kao primer cu da posocim Zakon o mprivatizaciji…….. i niz drugih zakona.
inace sam jedan od etkih ljudi koji se zanimavaju i studiraju ovo podrucje koje je mnogo bitno o stvaranju Novih imoviniskim-odnosima.
pozdrav
IMOVINSKA SIGURNOST-TEMELJ JE PRIVATNE INICIJATIVE
Prošlo je više godina kako se govori o vraćanju imovine, donet je i zakon kojim se evidentira oduzeta imovina.Tokom poslednjih meseci, obimna zakonodavna procedura intenzivira se i privodi kraju donošenje Zakona o restituciji.To pitanje je konačno pokrenuto sa mrtve tačke i dan ispravljanja poluvekovne nepravde je sve bliži.
Zalaganje za povraćaj imovine mora biti još jače kako za povraćaj davno oduzete imovine tako i za postavljanje vlasničke strukture nad zemljištem i objektima na čvršće osnove.Punu podršku treba pružiti organizacijama za zaštitu privatne svojine jer smo svesni da je čovek bez imovine jedna obična nula,koja se sabira na nečiji tudj račun.Čovek bez imovine ne može biti temelj savremene države.
Po pitanju razjašnjavanja mogućnosti naturalne restitucije tumačenje je dao Zdravko Broža “Pravo na posedovanje i raspolaganje imovinom jedno je od neotudjivih ljudskih prava kako u našoj državi tako i u civilizovanom svetu.Nepravde koje su po pitanju oduzimanja imovine učinjene sredinom prošlog veka moraju se u najskorije vreme ispraviti Obveznik vraćanja imovine treba da bude Republika Srbija ili pravno lice koje je u momentu stupanja na snagu Zakona bude vlasnik ili nosilac prava korišćenja ili raspolaganja, odnosno polaže pravo na tu imovinu na osnovu teretnog ili bezteretnog pravnog posla.Konkretno to znači da će se imovina vraćati u naturalnom obliku tamo gde je to moguće,a gde je takva mogućnost isključena vraćanje će se vršiti prema drugim modalitetima.
Obveznici vraćanja podržavljenih ili privatizovanih preduzeća, treba da budu država,javna preduzeća, preduzeća, odnosno druga pravna lica u čijoj se imovini nalaze imovina podržavljenih odnosno privatizovanih preduzeća ili drugih privrednih subjekata,čiji se povraćaj traži.Ovi obveznici po okončanju postupka naturalne restitucije treba da dobiju pravičnu nadoknadu,da nam se ne desi da jednom nepravdom ispravljamo drugu .
Ovo nam je u svom stručnom komentaru aktuelne problematine restitucije izneo na Zdravko Broža i dodao “Prijavljivanje oduzetog zemljišta bila je tek je polovina posla.Većina naših sugradjana koji potražuju svoju imovinu izvršila je prijavljivanje samo navodjenjem parcelnih brojeva u starom stanju a neki čak ni to nisu naveli.Smatramo da će Zakon o vraćanju imovine strogo i restriktivno propisati postupak vraćanja zemljišta i da se ono neće dodeljivati na časnu reč poput “Boračkih penzija” nego u strogim okvirima upravnog postupka,kako će Zakonom verovatno biti uredjeni i vrlo kratki rokovi,molimo sve naše sugradjane da ako nisu pribavili na vreme pribave svu dokumentaciju kojom dokazuju pravo svojine i osnov oduzimanja jer će na taj način spremno dočekati usvajanje Zakona i izbeći gužve poput onih koje su zadnjih dana roka vladale za prijavu oduzete imovine.
Gradjanska klasa mora da se prvenstveno zalaže za ličnu i imovinsku sigurnost.To znači da ne smemo da priznajemo nikakvu arbitrernost u lišavanju gradjana bilo ličnih bilo imovinskih prava.Država koja ne garantuje imvinska prava svojim gradjanima ne može očekivati veliku korist od stranih ulaganja,pošto veliki svetski investitori naročito paze na to da ne dodju pod udar raznih nacionalizacija i konfiskacija .Mi smatramo da će se oni osećati sigurnijma kada vide da su kod nas imovinska prava svetinja,da se poštuju i da su i posle više od pola veka uvažavana.
Ali početak svake denacionalizacije u Vojvodini i Srbiji otvara jedno pitanje koje je dugo vremena potiskivano pod tepih, ko se još ne seća čuvenih sporazuma Tito-Brandt.Naime šta da se radi sa državljanima tadašnje DFJ odnosno FNRJ prvenstveno nemačke madjarske odnosno drugih nacionalnih manjina kojima je zemlja takodje oduzeta a koji pred Evropskim zakonodavstvom mogu isto tako pokušati ostvarivanje svojih prava na povrat imovine, ako im država Srbija to pravo ne garantuje.Naime jedno je pitanje javnog prava koje su države odnosno paradržavne organizacije sa svojim vojnim jedinicama učestvovale u drugom svetskom ratu u borbi protiv NOV i krajem rata Jugoslovenske armije, kao i reparacije koje su prema njima isticane a sasvim je drugo imovinsko pravno pitanje iz svere privatnog prava koje je negirano knfiskacijom imovine u većinskom slučaju pripadnicima nemačke nacionalne manjine, o logorima i drugim konsekvencama se ne izjašnjavam.Ovo pitanje je daleko šire postavljeno i prevazilazi okvire komentara uz opasku da ako pak pred očima naše države državljani fnrj nemačke i madjarske nacionalnosti pak i nisu ravnopravni sa aktuelnim državljanima RS to pred očima Evropskog zakonodavstva svakako jesu.A mi želimo u Evropu, zar ne
Zdravko Broža
Pravnik