Reforma obrazovanja lica sa posebnim potrebama
Vesna Radoman
EDUCATION REFORMS AND PERSONS WITH SPECIAL NEEDS Summary It is believed today that education is the key field of social activity which should be the initiator and relizator of the idea of inclusion through joint education of children with special needs and other children and this is called inclusive education. During the previous years, much has been done in the World regarding this issue; accordingly, in 2002, the Ministry of education and sport established an expert group for the reform of education of children with special needs. True, in our environment there is a certain resistance towards the term: persons with special needs. Thus, the author suggests different term in compliance with the so-called social model of disability which is: persons who need a special social support. The current education system in Serbia is organized in three basic ways: special education in special schools for children with handicap in development, special education in special classes of regular schools which children with the same type of disability attend and regular education in the same class with other students (intergration) but without systematic support and adjustment to special needs of students due to which their marks are bellow the average of other students. Separating children with special needs from their families and providing accommodation for them in isolated institution and homes that are part of special schools, most often has bad effects and is less economical than when a child stays with his/her family to which professional and financial support should be provided. In the new conception of education of students with special needs in Serbia, the activities regarding this reform can be divided into four segments: 1. Making the strategy for reform of education of students with special needs; 2. Providing institutional and legal framework for conducting the reform; 3. Preparation of schools, staff, curriculum, Defectology faculty reform, preparation of social environment and public opinion and similar; 4. New model of education implementation in the practice with the transitional period of sporadical application, piloting etc.
Key words: persons with special needs, special education, reform, inclusion, integration, disability, social model, persons who need a special social support.
* Stručna rasprava “Reforme i lica sa posebnim potrebama”, koju je organizovao Fond za unapređenje demokratije “Ljuba Davidović”, Beograd, 23. mart 2004.
Radim u OS sa pripremnim grupama.Nisam prosla ni jedan seminar niti bilo kakvu edukaciju za rad sa decom ometenom u razvoju.Interesuje me da li mi mogu bez moje saglasnosti upisati u pripremnu grupu dete sa posebnim potrebama iako nisam strucna za rad sa takvom decom?Da li mi mogu direktor,psiholog i logoped iz moje skole narediti da moram raditi sa takvom decom i pod kojim uslovima?U skoli nemamo program o inkluziji niti izvestaj komisije o upisu deteta,samo izvestaj lekara,a i pomenuti strucni saradnici se uopste ne ukljucuju u rad grupe tj.u neposredni rad sa deteto sa posebnim potrebama dok je grupi.
Unapred hvala,samo ne znam gde mogu procitati odgovor.Molila bih ako nije problem da to ucinite preko moje E-mail adrese
Kako je strasno po dete sa smetnjom u razvoju,kada ga “veliki” strucnjaci sutkaju s noge na nogu pod motom inkluzije.Zao mi je sto se nasi ucitelji usudjuju da kazu da se sa autisticnim detetom bave iz hobija.Slusajte strasno.Ja sebi dajem za pravo da svima koji improvizuju jednu nauku i svima koji se ne mesaju u svoj posao i svoju struku,vec zabadaju nos u tudje dvoriste,PRIKOCE,te dozvole da se ozbiljne nauke i ozbiljni profesionalci bave svojim i te kako odgovornim i ozbiljnim poslom……….
Nazalost, uvrezeno je misljenje da su prosvetni radnici nezainteresovani i neupuceni. Zna se da u inostranstvu svako radi svoj posao pa i inkluzija podrazumeva da deca sa posebnim potrebama idu u osnovnu skolu ali uce sa defektologom u svom odeljenju, a ne kao sto se planira kod nas- nastavnici za sve. KATASTROFA…….
Jako pazljivo procitah svako misljenje i izlaganje.Naime,moja Milica je rodjena s Downom i mozete misliti koje smo probleme imali oko upisa u skolu,cak i u specijalno odeljenje.Pre neki dan smo se izborili i s tim,u septembru polazimo u skolu.Ja cu se boriti za moju Milicu i dalje,njena prava nemoze da ospori niko samo zato sto nema odgovarajuci kadar u skoli.Gospodin”nastavnik muzickog” je sve rekao u svom tekstu pa je moj komentar suvisan,defektologa imamo samo ih treba uposliti.
Jako interesantan i sveobuhvatan clanak. Imao sam prilike da radim u Srbiji u ovoj oblasti kroz rad sa jednom britanskom NVO. Postigli smo dosta, zvuci neskromno ali je tako, ali smo tokom celog putesevstvija najveci problem imali sa stavovima kako profesionalaca, tako i lokalnih vlasti. Potrebno je mnogo vremena da se promeni stav u glavama ljudi koji nisu imali prilike da vide kako “to funkcionise negde tamo”. Naravno, i finansijska konstrukcija je veoma bitna u celoj prici. Ovde treba ponoviti da se problemi osoba sa smetnjama u razvoju isticu u predizbornim kampanjama ali treba shodno tome raditi i analizu ispunjenih predizbornih obecanja. Ja danas radim u ovoj oblasti u Velikoj Britaniji i vidim sta znaci odgovorno drustvo i da drzava zaista ispuni ono na sta se obavezala zakonima. To je najveci problem kod nas i na tome treba puno da se radi.
U UK ostane nepotroseno oko 10 miliona funti za socijalna davanja a ipak, i dalje ima puno problema, pogotovu u sistemu obrazovanja. Nastavnici sa 30 dece u razredu zaista nemaju kapaciteta da se posvete detetu ometenom u razvoju i ceo teret pada na asistenta za to dete u razredu. Kao i kod nas, i ovde se nastavnici zale da nisu prosli dovoljno edukacija za rad sa decom ometenom u razvoju. Mozda najveci problem u vezi sa obrazovanjem je tkz post code lottery ili sarenolikost u primeni jednakih standarda u svim skolama, u zavisnosti od opstine na kojoj zivite.
I samo jedan komentar na terminologiju: I pored sklonosti UK sistema da se savija u skladu sa svim mogucim realnim i nerealnim zahtevima (political correctness) u UK se koriste i disability i special needs i learning difficulties tako da sam misljenja da je za politicku korektnost u Srbiji mozda jos uvek prerano.
Veliki je to kamen za gurati uzbrdo, ali, radost uspeha na licnom nivou ili na zakonodavnom nivou je nemerljiva. Stoga – samo napred i ne zaboravite: nista ne moze biti uradjeno bez roditelja dece ometene u razvoju jer oni su motor i snaga svih promena i njihov motiv je jaci od bilo kog drugog.
Pozdrav
Blaza
Radim kao defektolog u vrticu, gde se primenjuje i ukljucivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne grupe i gde postoji Razvojna grupa. Imam dovoljno znanja, iskustva i vestina da prenesem sledece- svako dete je prica za sebe, neka deca se odlicno prilagode i ukljuce, neka budu svesna razlika pa sami odbijaju, neka procvetaju u Razvojnoj grupi, neka u redovnoj… Paralelni sistem treba da postoji,umrezen tim ljudi, koji zajedno sa roditeljima, ima u vidu decije interese, mogicnosti i sposobnosti.
Poruka za roditelje- borite se SA detetom,
poruka za defektologe- borite se za struku,prosirite kompentencije,
poruka za prosvetne radnike koji se kriju iza “profesionalnih” argumenata, da nisu ostruceni i edukovani- prihvatite dete i podrzite razlicitost. Ova poruka je namenjena samo profesionalcima koji uporno i jedino iznose “ne znam, i zato ne treba”- a negde smo zaboravili da rad sa decom podrazumeva SVAKO DETE. Dolazili su kod mene “zalutala” deca, deca koju je Komisija za ketegorizaciju, ne znamo kako, kategorisalo kao dete sa intelektualnim poteskocama, a ono dete sa prosecnim mogucnostima i sposobnostima… Onda defektolog treba reci- ti si pametan, ne znam ja da radim sa tobom, radim samo sa ovim..hm… Ma dajte, ima sjanih primera uciteljica i vaspitacica koje su sa takvim entuzijazmom prisle svemu, i zajedno sa decom ucile. Deca u vrticu mnogo bolje prihvataju i razumeju razlicitost, i tu je neka uloga vrtica, da senzibilizuje i podstice razvijanje pozitivnih stavova prema osobama sa invaliditetom, da ucimo sta je to drugacije. Vec dve godine radim radionice sa decom upravo o razlicitostima koje postoje medju nama, i o prihvatanju “drugacijeg”. Iz naseg vrtica odlazi grupa dece u osnovne skole, koja prihvataju svoje vrsnjake sa invaliditetom (na kraju svake skolske godine se radi anketa sa decom i roditeljima o njihovim stavovima prema invaliditetu i pravima osoba sa invliditetom, tako da imamo crno-na-belo). Na nama odraslim je da ih ucimo boljem! I bla, bla, bla, toliko ima o tome da se prica… Najvaznija su deca!
Sve sam ovo iscrpno procitala i potpuno podrzavam koleginicu tashanu,ali ja cu morati ovde da navedem i neki drugi problem koji je u stvari jako povezan sa ovim gore navedenim.
Ja prosto ne znam odakle da pocnem pisati o ovoj temi.
ja sam defektolog,upisala sam i zavrsila defektoloski fakultet u nadi i zalji da cu pomagati deci sa posebnim potrebama.To volim,zelim,imam ideje….ali nemam mogucnost da to sprovedem u delo.
Naime u skolama to rade lica koja nisu strucna za taj posao,a ja koja sam obrazovana za to,koja to volim,trunem u jednoj optici gde sam niko i nista.Krijuci radim korekciju,i ne smem ni da se potpisem na svoj rad,jer to zakon tako nalaze.
Dragi moji,kazite mi onda,gde je taj zakon kad zelimo da radimo u skoli,tamo gde treba da radimo,i gde mozemo u potpunosti da pomognemo toj decici sa posebnim potrebama.E tu opet zakon nalaze da nas moze zameniti obican pedagog.
Dali je moguce da sam ja zavrsila fakultet koji jako volim,koji ne moze svako da zavrsi,koja imam strasnu zelju da radim taj humani i prelepi posao a nemam gde.
Da rezimiram…mi ne postojimo u zakonu,fakultet ne stiti prava svojih studenata,i tu je osnovni problem.
I kako mi da radimo,gde ja da se zaposlim…ako neko ima resenje molim da se javi!!!!
kako mi roditelji da živimo tj radimo u ovakvom društvu kada naša deca sa potrebnim potrebama samo imaju deklarativnu podršku kako na nivou države tako i lokalu
Veoma sam zainteresovana za izucavanje o inkluzivnom obrazovanju, a posebno za rad sa decom ometenom u razvoju, radim vec 28 god, u PU PCELICA u Nisu, a vec 5 god. sam dipl. pedagog. U mojoj ustanovi nemaju sluha za moje obrazovanje i izucavanje inkluzivnog obrazovanja. Da li postoji neki vid dopisnog tecaja preko neta, kako bih se dalje obrazovala, ili radila u nekoj organizaciji? Unapred hvala.
Hvala koleginice Aleksandra na podrsci, nadam se u buducnosti boljem za tiflologe i ostale profile. Resenje je prekvalifikacija za sada;0)
Poruka za roditelja- u pravu ste, drzava i lokal jako slabo prepoznaju prave potrebe deteta i porodice, cak ih negde vide kao problem i muku. Na mojoj opstini se tek sad formira “nesto” za podrsku deci sa p.p. ali je ukljucena neka ekipa ljudi koja ne zna da odvoji zito od kukolja. Ideje i predlozi su im krajnje beskorisni, uglavnom su usmereni na to da prikazu kako su oni radili sa decom, svoje “uspehe”, tj. moraju da opravdaju novce od silnih projekata. Ne mislim na ljude koji su u najdirektnijem kontaktu sa decom-uciteljicama i vaspitacima, oni se ne pitaju puno… A tek mame i tate
e lud ovo pisem nocu u 3;58h ovo nije za zezanje mozda vi voli te da pise te ali imam cudne snove i telo mi se nekako menja i misli sve danom sve besno kad se cesem malo moje koza krv pocinje i kao male bobuli ce ali setami nesto kroz telo neznam staje to ni doktori neznaju staje to kada se malo uzbudim pocinjemi telo dame pecka i svrbi i setami kroz telo dami set nesto a snovi taj momenat kadamije umrela majka i kadaaje izbacivala krv iz usta ali cudno sve krv na mene i njen zdnji pogled kadaje otisla u bolnicu moja familija se plasi od mene jer neki ludi kazu dacese probudi ti i svecevas ubiti i ludi se plase kada ovo pricam i stase desilo o meni i mom zivot i kad se probudim ocu sve da polomim u stanu neznam zasto vodili sume na istitut u belgiju u bolnicu kod najbole doktore u belgiju psigologa kaze psiholog ne nisi imao sada ovaj problem sada jer si imamo kad si bio mali a i jeste kada bi zaspao kada sam bio mali u mom snu kao neki turci janicari u belo i jure kroz moje selo kadasam bio mali jabi samo bezao i bezao kada bise probudio plakaobi i kada bi se smiro i zatvorim oci i opet otvorim ugledam nekog cuveka sve u crno i samo buli u mene kroz prozor na tarasi i moje telo nebi se pokrecalo kao da nemam telo i zelim da zovem za pomoc ali nemogu ni da prica kodami je telo zamoglo i kao mali nissm smeo ici u mrak kada bise nasao u mrak osetiobi kadame neko dodiruje i da duvami u uvo a prica o vapirima neznam mozda vi zna te odgovor za mene jermi ime i prezime zvuce nesto neobicno kuda setam preko dana negde novo mesto osecam dasam bio ovde i lude koje neznam nestomi govori dasamih sreo zdravo
Pretpostavljam da je roditeljima najteže, ali…Prosečno odeljenje ima oko 25 đaka, od toga su 2-3 visokih sposobnosti,2-3 vaspitno zapuštena, bar 2 teška socijalna slučaja i 2 za koje kreirate IOP(individualni obrazovni plan) po kojem radite, ostali su prosečni.I za 45 minuta treba sa svima, u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima, odraditi preobimne sadržaje i oceniti svakog sa bar četiri ocene. Radim u dve škole, predajem u 10 odeljenja ( oko 250 učenika)koje viđam dva puta nedeljno. Umešajte u to pripreme za čas, časove dopunske, dodatne nastave, slobodnih aktivnosti, preobimnu administraciju i nepotrebna sastančenja. Uskoro ćemo krenuti da radimo i nastavu za decu u bolnici i kućnjom lečenju. Razmišlja li ko o kvalitetu ovakve nastave?
Kako to da talentovana deca spadaju u istu kategoriju kao deca ometena u razvoju? Zasto deca sa nadprosecnom inteligencijom nisu deca sa posebnim potrebama.
Imam dete sa posebnim potrebama, on je stariji od blizanaca.Starije dete, je cetvrti razred i super je djak, bliznakinja, ima 7 godina , sa 4 je naucila da cita i pise cirilicu, a sada vec cita i pise latinicu i uci tablicu mnozenja…Imam veliki problem, jer blizanac, naravno ima 7 godina i jos uvek ne prica, ima preteranu salivaciju sada vec mnogo manje probleme sa motorikom.Moja Milica ne dozvoljava da njen brat,stariji 10 min. ide u vrtic sa bebabicama kako to ona kaze…