Reforma obrazovanja lica sa posebnim potrebama
Novi trovalentni model podrazumeva: 1. inkluzivno obrazovanje, 2. delimično inkluzivno obrazovanje i 3. specijalno obrazovanje. Dakle, pred učenikom sa ometenošću otvaraju se tri mogućnosti na svim obrazovnim nivoima od predškolskog do srednjeg, osim na nivou visokog obrazovanja, gde egzistira samo inkluzivni tip.
1. Inkluzivno obrazovanje podrazumeva potpuno uključivanje učenika sa posebnim potrebama u odeljenje i školsku klupu sa ostalim učenicima, uz obavezno pružanje dodatne i posebne podrške. Ova podrška se može organizovati na različite načine u zavisnosti od škole i njenih mogućnosti. Podrška se može ostvariti tako što se nastavnik svojim dodatnim obrazovanjem i treningom osposobljava da uz ostale učenike radi paralelno i sa onima koji imaju posebne potrebe. Ovakvo odeljenje obavezno treba da ima manji broj učenika. Drugi oblici podrške su: – uvođenje saradnika ili paralelnog edukatora koji je na časovima u odeljenju zajedno sa nastavnikom i pomaže učeniku sa posebnim potrebama; – izdvajanje ove dece na pojedinim časovima u manje grupe i dodatni rad sa njima; – povremeni individualni rad sa učenikom izvan odeljenja.
Za svakog učenika sa posebnim potrebama stručni tim škole, u koji je obavezno uključen i defektolog, na početku školske godine pravi individualni obrazovni plan i program. Učenik sa posebnim potrebama u inkluzivnom tipu obrazovanja sledi opšti školski program modifikovan i prilagođen njegovim obrazovnim potencijalima.
2. Delimično inkluzivno obrazovanje (mešovito) odvijaće se u dva oblika: a) u specijalnim odeljenjima redovne škole i b) posebnim odeljenjima u specijalnim školama. Specijalna odeljenja u redovnim školama ne bi kao u postojećem sistemu bila svedena samo na puko fizičko egzistiranje ili koegzistiranje uz ostala odeljenja, već se novom organizacijom plana i programa svake škole obezbeđuje zajedničko pohađanje nastave iz pojedinih predmeta (za to su naročito pogodni umetnički predmeti, fizičko vaspitanje itd.), kao i vannastavnih aktivnosti u školi (sekcije, kružoci, sportska takmičenja, priredbe). Pojedinim učenicima iz ovih odeljenja koji su uspešni iz određenih predmeta omogućava se pohađanje tih časova u redovnom odeljenju. Posebna odeljenja u specijalnim školama su svojevrsna priprema za prelazak u redovni sistem i tamo se organizuju kombinovani programi za zajedničku nastavu iz nekih predmeta i vannastavne aktivnosti u susednoj redovnoj školi.
3. Specijalno obrazovanje organizuje se u specijalnim školama po specijalnom kurikulumu ili programu. Izrađuju se: A (inkluzivni ), B i C kurikulum. Po C kurikulumu se može organizovati i specijalno obrazovanje u institucijama socijalne zaštite kao što su dnevni centri, ali i u ustanovama sa trajnim smeštajem.
Redovna škola mora se sistematski i podrobno pripremiti za nove funkcije i to: kadrovski, u pogledu opreme, učila, metodski i arhitektonski, a mora razvijati i takozvani inkluzivni etos ili etiku. U redovni, inkluzivni oblik obrazovanja moraju se bez diskriminacije uključiti sve kategorije učenika sa posebnim potrebama (kao što su, na primer, Romi), osim onih sa teškim ometenostima, koji se specijalnim školovanjem pozitivno diskriminišu, jer se na njihove posebne potrebe u specijalnom sistemu može adekvatnije odgovoriti zbog uske povezanosti specijalnog obrazovanja i rehabilitacije.
Specijalne škole se pretvaraju u svojevrsne centre za obrazovanje i rehabilitaciju, koji osim obrazovanja najteže kategorije ometenih zadobijaju i nove uloge, kao što je servisna uloga resursnog centra, odakle se privremeno distribuiraju specijalizovani defektolozi u redovne škole, gde postaju članovi stručnog tima, koji učestvuje, prati i evaluira obrazovanje ali i opšti napredak učenika sa posebnim potrebama. Dalje, specijalna škola preuzima obrazovanje odraslih osoba sa ometenošću, obrazovanje roditelja, pruža rehabilitacione usluge ne samo svojim učenicima već i susednim redovnim školama i umrežava se sa socijalnim partnerima iz lokalne zajednice, kao što su zdravstvo, tržište rada, centar za socijalni rad itd.
Ovaj model obrazovanja podrazumeva prilično radikalne promene postojećeg sistema obrazovanja i njegova primena bez prelaznog perioda stvorila bi mnoge teškoće, pre svega u redovnim školama koje nisu pripremljene za kvalitetno obrazovanje dece sa posebnim potrebama.
Nije prihvatljivo blokiranje promena pod izgovorom da nismo spremni za korenitu promenu sistema obrazovanja. Zato uvođenje novog modela traži prethodnu dobru pripremljenost svih segmenata sistema, postupnost sa pilot-školama i odeljenjima, koja će pokazati prednosti i mane novih oblika rada i tako usmeravati korekcije modela.
Nova reformisana škola uveliko uključuje roditelja kao partnera u obrazovanju, podrazumeva novi način rada dosadašnje komisije za razvrstavanje, reformu Defektološkog fakulteta od njegovog naziva do izmene programa studija, evaluaciju napredovanja učenika, kao i evaluaciju rada nastavnika i drugih obrazovnih faktora, novu izdavačku politiku itd.
Šta je urađeno i šta treba uraditi na reformi obrazovanja osoba sa posebnim potrebama Sve aktivnosti koje su do sada preduzete, kao i one koje predstoje u vezi sa reformom u ovoj oblasti, mogu se podeliti u četiri segmenta: 1) izrada strategije reforme obrazovanja učenika sa posebnim potrebama; 2) obezbeđivanje institucionalnog i zakonskog okvira za sprovođenje reforme; 3) priprema škola, kadrova, kurikuluma, reforma Defektološkog fakulteta, priprema društvenog okruženja i javnog mnjenja i slično; 4) implementacija novog modela obrazovanja u praksi sa prelaznim periodom mestimične primene, pilotiranja itd.
1. U okviru prvog segmenta do sada je urađeno sledeće: Završena je izrada koncepcije i strateških pravaca reforme prema knjizi Reforma obrazovanja učenika sa posebnim potrebama (MPSRS, februar 2004.), kako je usvojeno na Savetu za reformu 2004. Razrađena je reformska koncepcija za predškolsko obrazovanje, za osnovno i srednje obrazovanje, za visoko obrazovanje i obrazovanje odraslih. Takođe je izrađen dokument o obrazovanju kadrova za rad sa decom sa posebnim potrebama i dokument o razvoju pozitivnih stavova i tolerancije u školi i društvu. Savet za prava deteta vlade Republike Srbije je u okviru Nacionalnog plana akcije za decu u Srbiji do 2010. dao predloge u vezi sa unapređenjem položaja dece koja spadaju u kategoriju sa posebnim potrebama, a vlada je takođe strategijom za smanjenje siromaštva predvidela i mere u oblasti obrazovanja dece sa posebnim potrebama.
U ovom segmentu treba da se u okviru strategije za reformu obrazovanja lica kojima je potrebna posebna društvena podrška još razradi plan sa implementacionim koracima, budžetom i studijom izvodljivosti.
Treba razraditi koncepciju reforme specijalne škole i sačiniti specijalni kurikulum sa A, B i C programom za svaki oblik ometenosti, kao i modifikaciju nacionalnog kurikuluma za inkluzivno obrazovanje.
2. U okviru drugog segmenta stvaranja zakonskog i institucionalnog okvira urađeno je sledeće: U junu 2003. izglasan je novi zakon o sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, koji je otvorio vrata redovnog obrazovanja deci sa posebnim potrebama. Dalje, formiran je Centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrška, koji uz Ministarstvo prosvete treba da bude nosilac ove reforme. Formiran je NAFOS (Nacionalni forum obrazovanja za sve). Ministarstvo za socijalna pitanja sačinilo je nacrt pravilnika o komisiji za procenu, praćenje i usmeravanje dece ometene u razvoju, koji je moderno koncipiran na bazi socijalnog modela ometenosti. Ekspertska grupa je obrazovala Dokumentacionoinformativni centar, koji već poseduje preko 100 naslova iz oblasti inkluzije i obrazovanja dece sa posebnim potrebama, zatim dokumentaciju o reformi, statističke podatke, zaključke sa skupova, video prezentacije i prezentacije na vebsajtu MPS.
U okviru ovog segmenta treba da se izradi novi zakon o obrazovanju osoba kojima je potrebna posebna društvena podrška ili širi zakon koji će regulisati sve oblike društvene brige i podrške ovim licima, gde će obrazovanje biti samo jedan segment. Potrebno je doneti i niz podzakonskih akata i pravilnika (na primer, o normativu prostora, opreme, stručne spreme). Potrebno je takođe da novoosnovani Centar za obrazovanje preraste u Centar za brigu o ovim licima, gde bi se kreirala i vodila objedinjena i koordinirana socijalna, zdravstvena, obrazovna, finansijska i zakonodavna politika vezana za ova lica, kao što je to planirano strategijom za smanjenje siromaštva vlade Republike Srbije.
3. Treći segment, koji podrazumeva pripremu škola, kadrova i šireg društvenog okruženja i javnog mnjenja, obuhvata realizovane sledeć e aktivnosti: Dva edukativna seminara za nastavnike, učitelje, vaspitač e i defektologe. Ti seminari predstavljaju prvi korak u seriji seminara i pripreme obrazovnih kadrova za rad u novoj školi po meri deteta. Ekspertska grupa je organizovala dve velike konferencije, dva okrugla stola, jedan radni seminar i brojna istupanja na tribinama, u medijima i u diskusijama sa stručno-naučnom javnošću i drugim zainteresovanim faktorima.
MPS je na RTS-u pokrenulo seriju spotova povodom Međunarodnog dana invalida u decembru 2003.
U okviru ovog segmenta treba da se sačini registar lica kojima je potrebna posebna društvena podrška, koji će biti anoniman ili šifriran, da se izradi plan za pripremu škola, direktora, nastavnika, školskih stručnih službi, školskog osoblja, roditelja, učenika sa posebnim potrebama i drugih učenika, kao i širokog javnog mnjenja za promene u obrazovanju i promenu negativnih socijalnih stavova prema licima sa posebnim potrebama. Treba pristupiti promeni naziva i reformi studija na Defektološkom fakultetu, ali i proširivanju znanja budućih učitelja, vaspitač a, nastavnika, psihologa, pedagoga, socijalnih radnika tokom njihovog formalnog obrazovanja.
4. U okviru četvrtog segmenta, koji se odnosi na implementaciju novog modela obrazovanja, urađeno je sledeće: Na javnom konkursu MPS-a odabrana su četiri projekta koji uvode pilotiranje inkluzivnog obrazovanja kao i nove oblike rada u specijalnoj školi. Dva od ovih projekata se već realizuju.
Preostaje da se nakon opsežne pripreme svih segmenata i prelaznog perioda od 2-3 godine masovno krene u implementaciju novog modela obrazovanja lica kojima je potrebna posebna društvena podrška.
Ovom reformom Srbija bi uradila mnogo na unapređenju obrazovanja i života lica sa posebnim potrebama i načinila bi značajan iskorak u humanizaciji i demokratizaciji društva, a samim tim i značajan korak ka integraciji u Evropu.*
Radim u OS sa pripremnim grupama.Nisam prosla ni jedan seminar niti bilo kakvu edukaciju za rad sa decom ometenom u razvoju.Interesuje me da li mi mogu bez moje saglasnosti upisati u pripremnu grupu dete sa posebnim potrebama iako nisam strucna za rad sa takvom decom?Da li mi mogu direktor,psiholog i logoped iz moje skole narediti da moram raditi sa takvom decom i pod kojim uslovima?U skoli nemamo program o inkluziji niti izvestaj komisije o upisu deteta,samo izvestaj lekara,a i pomenuti strucni saradnici se uopste ne ukljucuju u rad grupe tj.u neposredni rad sa deteto sa posebnim potrebama dok je grupi.
Unapred hvala,samo ne znam gde mogu procitati odgovor.Molila bih ako nije problem da to ucinite preko moje E-mail adrese
Kako je strasno po dete sa smetnjom u razvoju,kada ga “veliki” strucnjaci sutkaju s noge na nogu pod motom inkluzije.Zao mi je sto se nasi ucitelji usudjuju da kazu da se sa autisticnim detetom bave iz hobija.Slusajte strasno.Ja sebi dajem za pravo da svima koji improvizuju jednu nauku i svima koji se ne mesaju u svoj posao i svoju struku,vec zabadaju nos u tudje dvoriste,PRIKOCE,te dozvole da se ozbiljne nauke i ozbiljni profesionalci bave svojim i te kako odgovornim i ozbiljnim poslom……….
Nazalost, uvrezeno je misljenje da su prosvetni radnici nezainteresovani i neupuceni. Zna se da u inostranstvu svako radi svoj posao pa i inkluzija podrazumeva da deca sa posebnim potrebama idu u osnovnu skolu ali uce sa defektologom u svom odeljenju, a ne kao sto se planira kod nas- nastavnici za sve. KATASTROFA…….
Jako pazljivo procitah svako misljenje i izlaganje.Naime,moja Milica je rodjena s Downom i mozete misliti koje smo probleme imali oko upisa u skolu,cak i u specijalno odeljenje.Pre neki dan smo se izborili i s tim,u septembru polazimo u skolu.Ja cu se boriti za moju Milicu i dalje,njena prava nemoze da ospori niko samo zato sto nema odgovarajuci kadar u skoli.Gospodin”nastavnik muzickog” je sve rekao u svom tekstu pa je moj komentar suvisan,defektologa imamo samo ih treba uposliti.
Jako interesantan i sveobuhvatan clanak. Imao sam prilike da radim u Srbiji u ovoj oblasti kroz rad sa jednom britanskom NVO. Postigli smo dosta, zvuci neskromno ali je tako, ali smo tokom celog putesevstvija najveci problem imali sa stavovima kako profesionalaca, tako i lokalnih vlasti. Potrebno je mnogo vremena da se promeni stav u glavama ljudi koji nisu imali prilike da vide kako “to funkcionise negde tamo”. Naravno, i finansijska konstrukcija je veoma bitna u celoj prici. Ovde treba ponoviti da se problemi osoba sa smetnjama u razvoju isticu u predizbornim kampanjama ali treba shodno tome raditi i analizu ispunjenih predizbornih obecanja. Ja danas radim u ovoj oblasti u Velikoj Britaniji i vidim sta znaci odgovorno drustvo i da drzava zaista ispuni ono na sta se obavezala zakonima. To je najveci problem kod nas i na tome treba puno da se radi.
U UK ostane nepotroseno oko 10 miliona funti za socijalna davanja a ipak, i dalje ima puno problema, pogotovu u sistemu obrazovanja. Nastavnici sa 30 dece u razredu zaista nemaju kapaciteta da se posvete detetu ometenom u razvoju i ceo teret pada na asistenta za to dete u razredu. Kao i kod nas, i ovde se nastavnici zale da nisu prosli dovoljno edukacija za rad sa decom ometenom u razvoju. Mozda najveci problem u vezi sa obrazovanjem je tkz post code lottery ili sarenolikost u primeni jednakih standarda u svim skolama, u zavisnosti od opstine na kojoj zivite.
I samo jedan komentar na terminologiju: I pored sklonosti UK sistema da se savija u skladu sa svim mogucim realnim i nerealnim zahtevima (political correctness) u UK se koriste i disability i special needs i learning difficulties tako da sam misljenja da je za politicku korektnost u Srbiji mozda jos uvek prerano.
Veliki je to kamen za gurati uzbrdo, ali, radost uspeha na licnom nivou ili na zakonodavnom nivou je nemerljiva. Stoga – samo napred i ne zaboravite: nista ne moze biti uradjeno bez roditelja dece ometene u razvoju jer oni su motor i snaga svih promena i njihov motiv je jaci od bilo kog drugog.
Pozdrav
Blaza
Radim kao defektolog u vrticu, gde se primenjuje i ukljucivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne grupe i gde postoji Razvojna grupa. Imam dovoljno znanja, iskustva i vestina da prenesem sledece- svako dete je prica za sebe, neka deca se odlicno prilagode i ukljuce, neka budu svesna razlika pa sami odbijaju, neka procvetaju u Razvojnoj grupi, neka u redovnoj… Paralelni sistem treba da postoji,umrezen tim ljudi, koji zajedno sa roditeljima, ima u vidu decije interese, mogicnosti i sposobnosti.
Poruka za roditelje- borite se SA detetom,
poruka za defektologe- borite se za struku,prosirite kompentencije,
poruka za prosvetne radnike koji se kriju iza “profesionalnih” argumenata, da nisu ostruceni i edukovani- prihvatite dete i podrzite razlicitost. Ova poruka je namenjena samo profesionalcima koji uporno i jedino iznose “ne znam, i zato ne treba”- a negde smo zaboravili da rad sa decom podrazumeva SVAKO DETE. Dolazili su kod mene “zalutala” deca, deca koju je Komisija za ketegorizaciju, ne znamo kako, kategorisalo kao dete sa intelektualnim poteskocama, a ono dete sa prosecnim mogucnostima i sposobnostima… Onda defektolog treba reci- ti si pametan, ne znam ja da radim sa tobom, radim samo sa ovim..hm… Ma dajte, ima sjanih primera uciteljica i vaspitacica koje su sa takvim entuzijazmom prisle svemu, i zajedno sa decom ucile. Deca u vrticu mnogo bolje prihvataju i razumeju razlicitost, i tu je neka uloga vrtica, da senzibilizuje i podstice razvijanje pozitivnih stavova prema osobama sa invaliditetom, da ucimo sta je to drugacije. Vec dve godine radim radionice sa decom upravo o razlicitostima koje postoje medju nama, i o prihvatanju “drugacijeg”. Iz naseg vrtica odlazi grupa dece u osnovne skole, koja prihvataju svoje vrsnjake sa invaliditetom (na kraju svake skolske godine se radi anketa sa decom i roditeljima o njihovim stavovima prema invaliditetu i pravima osoba sa invliditetom, tako da imamo crno-na-belo). Na nama odraslim je da ih ucimo boljem! I bla, bla, bla, toliko ima o tome da se prica… Najvaznija su deca!
Sve sam ovo iscrpno procitala i potpuno podrzavam koleginicu tashanu,ali ja cu morati ovde da navedem i neki drugi problem koji je u stvari jako povezan sa ovim gore navedenim.
Ja prosto ne znam odakle da pocnem pisati o ovoj temi.
ja sam defektolog,upisala sam i zavrsila defektoloski fakultet u nadi i zalji da cu pomagati deci sa posebnim potrebama.To volim,zelim,imam ideje….ali nemam mogucnost da to sprovedem u delo.
Naime u skolama to rade lica koja nisu strucna za taj posao,a ja koja sam obrazovana za to,koja to volim,trunem u jednoj optici gde sam niko i nista.Krijuci radim korekciju,i ne smem ni da se potpisem na svoj rad,jer to zakon tako nalaze.
Dragi moji,kazite mi onda,gde je taj zakon kad zelimo da radimo u skoli,tamo gde treba da radimo,i gde mozemo u potpunosti da pomognemo toj decici sa posebnim potrebama.E tu opet zakon nalaze da nas moze zameniti obican pedagog.
Dali je moguce da sam ja zavrsila fakultet koji jako volim,koji ne moze svako da zavrsi,koja imam strasnu zelju da radim taj humani i prelepi posao a nemam gde.
Da rezimiram…mi ne postojimo u zakonu,fakultet ne stiti prava svojih studenata,i tu je osnovni problem.
I kako mi da radimo,gde ja da se zaposlim…ako neko ima resenje molim da se javi!!!!
kako mi roditelji da živimo tj radimo u ovakvom društvu kada naša deca sa potrebnim potrebama samo imaju deklarativnu podršku kako na nivou države tako i lokalu
Veoma sam zainteresovana za izucavanje o inkluzivnom obrazovanju, a posebno za rad sa decom ometenom u razvoju, radim vec 28 god, u PU PCELICA u Nisu, a vec 5 god. sam dipl. pedagog. U mojoj ustanovi nemaju sluha za moje obrazovanje i izucavanje inkluzivnog obrazovanja. Da li postoji neki vid dopisnog tecaja preko neta, kako bih se dalje obrazovala, ili radila u nekoj organizaciji? Unapred hvala.
Hvala koleginice Aleksandra na podrsci, nadam se u buducnosti boljem za tiflologe i ostale profile. Resenje je prekvalifikacija za sada;0)
Poruka za roditelja- u pravu ste, drzava i lokal jako slabo prepoznaju prave potrebe deteta i porodice, cak ih negde vide kao problem i muku. Na mojoj opstini se tek sad formira “nesto” za podrsku deci sa p.p. ali je ukljucena neka ekipa ljudi koja ne zna da odvoji zito od kukolja. Ideje i predlozi su im krajnje beskorisni, uglavnom su usmereni na to da prikazu kako su oni radili sa decom, svoje “uspehe”, tj. moraju da opravdaju novce od silnih projekata. Ne mislim na ljude koji su u najdirektnijem kontaktu sa decom-uciteljicama i vaspitacima, oni se ne pitaju puno… A tek mame i tate
e lud ovo pisem nocu u 3;58h ovo nije za zezanje mozda vi voli te da pise te ali imam cudne snove i telo mi se nekako menja i misli sve danom sve besno kad se cesem malo moje koza krv pocinje i kao male bobuli ce ali setami nesto kroz telo neznam staje to ni doktori neznaju staje to kada se malo uzbudim pocinjemi telo dame pecka i svrbi i setami kroz telo dami set nesto a snovi taj momenat kadamije umrela majka i kadaaje izbacivala krv iz usta ali cudno sve krv na mene i njen zdnji pogled kadaje otisla u bolnicu moja familija se plasi od mene jer neki ludi kazu dacese probudi ti i svecevas ubiti i ludi se plase kada ovo pricam i stase desilo o meni i mom zivot i kad se probudim ocu sve da polomim u stanu neznam zasto vodili sume na istitut u belgiju u bolnicu kod najbole doktore u belgiju psigologa kaze psiholog ne nisi imao sada ovaj problem sada jer si imamo kad si bio mali a i jeste kada bi zaspao kada sam bio mali u mom snu kao neki turci janicari u belo i jure kroz moje selo kadasam bio mali jabi samo bezao i bezao kada bise probudio plakaobi i kada bi se smiro i zatvorim oci i opet otvorim ugledam nekog cuveka sve u crno i samo buli u mene kroz prozor na tarasi i moje telo nebi se pokrecalo kao da nemam telo i zelim da zovem za pomoc ali nemogu ni da prica kodami je telo zamoglo i kao mali nissm smeo ici u mrak kada bise nasao u mrak osetiobi kadame neko dodiruje i da duvami u uvo a prica o vapirima neznam mozda vi zna te odgovor za mene jermi ime i prezime zvuce nesto neobicno kuda setam preko dana negde novo mesto osecam dasam bio ovde i lude koje neznam nestomi govori dasamih sreo zdravo
Pretpostavljam da je roditeljima najteže, ali…Prosečno odeljenje ima oko 25 đaka, od toga su 2-3 visokih sposobnosti,2-3 vaspitno zapuštena, bar 2 teška socijalna slučaja i 2 za koje kreirate IOP(individualni obrazovni plan) po kojem radite, ostali su prosečni.I za 45 minuta treba sa svima, u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima, odraditi preobimne sadržaje i oceniti svakog sa bar četiri ocene. Radim u dve škole, predajem u 10 odeljenja ( oko 250 učenika)koje viđam dva puta nedeljno. Umešajte u to pripreme za čas, časove dopunske, dodatne nastave, slobodnih aktivnosti, preobimnu administraciju i nepotrebna sastančenja. Uskoro ćemo krenuti da radimo i nastavu za decu u bolnici i kućnjom lečenju. Razmišlja li ko o kvalitetu ovakve nastave?
Kako to da talentovana deca spadaju u istu kategoriju kao deca ometena u razvoju? Zasto deca sa nadprosecnom inteligencijom nisu deca sa posebnim potrebama.
Imam dete sa posebnim potrebama, on je stariji od blizanaca.Starije dete, je cetvrti razred i super je djak, bliznakinja, ima 7 godina , sa 4 je naucila da cita i pise cirilicu, a sada vec cita i pise latinicu i uci tablicu mnozenja…Imam veliki problem, jer blizanac, naravno ima 7 godina i jos uvek ne prica, ima preteranu salivaciju sada vec mnogo manje probleme sa motorikom.Moja Milica ne dozvoljava da njen brat,stariji 10 min. ide u vrtic sa bebabicama kako to ona kaze…