Reforma obrazovanja lica sa posebnim potrebama
Vesna Radoman
Defektološki fakultet Beograd
Rezime: Danas se smatra da je oblast obrazovanja ona ključna oblast društvene delatnosti koja treba da bude pokretač i realizator ideje inkluzije kroz zajednič ko školovanje dece sa posebnim potrebama sa ostalom decom, a to zovemo inkluzivnim obrazovanjem. U svetu se poslednjih godina dosta uradilo po ovom pitanju, pa je u skladu s tim Ministarstvo prosvete i sporta 2002. godine osnovalo ekspertsku grupu za reformu obrazovanja dece sa posebnim potrebama.
Istina, u našoj sredini postoje otpori prema nazivu: lica sa posebnim potrebama, te autor predlaže drugačiji naziv u skladu sa tzv. socijalnim modelom ometenosti, a to je: lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. Aktuelni sistem obrazovanja u Srbiji je organizovan u tri osnovna vida: specijalno obrazovanje u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, specijalno obrazovanje u posebnim odeljenjima redovne škole koja su sastavljena od učenika sa istom vrstom ometenosti i redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim učenicima (integracija) ali bez sistematske podrške i prilagođavanja posebnim potrebama učenika tako da je njihov školski uspeh ispod proseka ostalih učenika.
Odvajanja dece sa posebnim potrebama od porodice i smeštanje u institucije zatvorenog tipa i domove pri specijalnim školama najčešće ima loše efekte, a ekonomski je takođe manje isplativo od ostajanja deteta u njegovoj porodici kojoj treba pružiti stručnu i finansijsku podršku. U novoj koncepciji obrazovanja učenika sa posebnim potrebama u Srbiji, aktivnosti u vezi reforme u ovoj oblasti mogu se podeliti u četiri segmenta: 1. Izrada strategije reforme obrazovanja učenika sa posebnim potrebama; 2. Obezbeđivanje institucionalnog i zakonskog okvira za sprovođenje reforme; 3. Priprema škola, kadrova, kurikuluma, reforma Defektološkog fakulteta, priprema društvenog okruženja i javnog mnjenja i slično; 4. Implementacija novog modela obrazovanja u praksi sa prelaznim periodom mestimične primene, pilotiranja itd.
Ključne reči: lica sa posebnim potrebama, specijalno obrazovanje, reforma, inkluzija, integracija, ometenost, socijalni model, lica kojima je potrebna posebna društvena podrška.
Kada se govori o demokratizaciji nekog društva i o izgradnji građanskog društva nezaobilazno se kao deo tih procesa otvara potreba menjanja odnosa društva prema licima sa posebnim potrebama i ističe neophodnost njihovog aktivnog uključivanja i participiranja u svim oblastima društvenog života zajedno sa drugim građanima. Poslednjih decenija u svetu se razvio novi pokret za pravedniji odnos društva prema licima sa posebnim potrebama, nova humanistička ideja inkluzije u društvo, ili uključivanja svih onih koji su do sada bili isključeni u velikoj meri, segregirani, diskriminisani. Danas se smatra da je oblast obrazovanja ona ključna oblast društvene delatnosti koja treba da bude pokretač i realizator ideje inkluzije kroz zajedničko školovanje dece sa posebnim potrebama sa ostalom decom, a to nazivamo inkluzivnim obrazovanjem.
To znači da, na primer, neko telesno invalidno dete u invalidskim kolicima ili dete sa nekim drugim oblikom ometenosti ima pravo da se školuje u najbližoj školi u susedstvu, u koju bi inače išlo da nema posebne potrebe i da deli istu đačku klupu sa svojim vršnjakom. Pojam inkluzivnog obrazovanja obavezno i kao integralni i neodvojivi deo ovog procesa podrazumeva specifičnu pripremu i prilagođavanje postojećeg obrazovnog sistema posebnim potrebama ovih đaka, a to znači krupne promene i reforme redovnog sistema obrazovanja. Do sada je takođe postojala praksa upisivanja lakše ometene dece u redovne škole, ali su škole bile potpuno epripremljene kadrovski, programski i u pogledu tehničke opremljenosti za prihvat ovakve dece i nije postojala sistematska i stručna podrška i pomoć, a predrasude i negativni stavovi su predstavljali ogromnu barijeru u školovanju ove dece. Zato se u stručnoj literaturi često i pravi razlika između pojma integracije i pojma inkluzije. Integracija podrazumeva ubacivanje deteta u postojeći sistem onakav kakav jeste, u kome dete “pliva” zahvaljujući najviše svojoj snalažljivosti, upornosti i uz pomoć ogromnog zalaganja roditelja, dok inkluzija podrazumeva da novi reformisani sistem daje stručnu i moralnu podršku u obrazovanju i opštem razvoju i napredovanju ovakvog učenika. U mnogim evropskim zemljama ovakva nova škola po meri deteta je već stvarnost.
Nova filozofija i novi pristup u sagledavanju problema ometenosti i problema posebnih potreba jeste nešto što revolucionarno menja dosadašnji pogled na ovu problematiku i mogli bismo da ga, možda smelo, označimo kao kopernikanski obrt u ovoj oblasti. Naime reč je o novom tretmanu ometenosti kojoj se do sada pristupalo pretežno medicinski, kao individualnoj karakteristici pojedinca, sa težnjom da se takvom pojedincu pomogne da kompenzuje svoj nedostatak i tako “popravljen” uključi u postojeći sistem. Novi socijalni model ometenost tretira ne samo kao stvar pojedinca već i društvenog okruženja, proširuje definiciju ometenosti i na neadekvatno i nepodešeno društveno okruženje sa njegovim institucijama, kao što je, na primer, obrazovni sistem, koje moraju da se restrukturišu i prilagode posebnim potrebama nekih, makar i malobrojnih njegovih članova. Dakle, nova filozofija iskazana kroz tzv. socijalni model ometenosti, nasuprot medicinskom modelu, ne tretira ometenost samo kao problem individue sa nekim poremećajem već i kao problem društva, koje se mora menjati i podešavati kako bi izašlo u susret posebnim potrebama pojedinca kroz novu zakonodavnu politiku, novu obrazovnu i socijalnu politiku i prilagođavanjem društvenih institucija kroz uklanjanje različitih barijera u okruženju, od arhitektonskih do socijalnih.
Nakon uspostavljanja nove demokratske vlasti u Srbiji oktobra 2000. godine, pokrenute su reforme u mnogim važnim segmentima društva, a Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo prosvete i sporta pokrenula su reforme u ovoj veoma zapuštenoj, kompleksnoj oblasti posebnih potreba opterećenoj brojnim problemima, od siromaštva do predrasuda. Ministarstvo prosvete i sporta je aprila 2002. osnovalo ekspertsku grupu za reformu obrazovanja dece sa posebnim potrebama koja je u aprilu 2004. završila sa radom. Ekspertska grupa imala je zadatak da izvrši analizu postojećeg obrazovanja dece sa posebnim potrebama, da komparativno prouči evropska iskustva, paradigme i praksu i da u okviru započete generalne reforme obrazovanja u Srbiji i u skladu sa njom predloži strategiju reforme obrazovanja dece sa posebnim potrebama.
Ekspertska grupa je takođe imala zadatak da uspostavi saradnju sa stručnom i naučnom javnošću, kao i sa širokom javnošću zainteresovanih, kao što su roditelji dece sa posebnim potrebama, udruženja lica sa ometenošću, mediji itd., i organizuje susrete, konferencije, okrugle stolove, tribine, na kojima bi se promovisale nove ideje vezane za reformu obrazovanja, za uvođenje inkluzivnog obrazovanja i kako bi se čulo mišljenje svih zainteresovanih za unapređenje obrazovanja lica sa posebnim potrebama.
Ekspertska grupa Ministarstva prosvete pošla je od široke definicije kategorije dece sa posebnim potrebama. Naime, danas u svetu u različ itim zemljama varira broj kategorija lica koja se tretiraju kao lica sa posebnim potrebama – od jedne ili dve (Danska), do deset (Poljska), a najčešće u pitanju je 5-6 kategorija takvih lica. Ekspertska grupa pod decom sa posebnim potrebama podrazumeva pre svega decu sa nekim oblikom ometenosti u razvoju, kao što su telesna, senzorna i mentalna ometenost, a zatim decu sa poremećajem u društvenom ponašanju, decu sa hroničnim i teškim oboljenjima koja su na dugotrajnom bolničkom ili kućnom lečenju, decu iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih sredina, decu bez roditeljskog staranja, zlostavljanu, izbeglu i raseljenu decu. Uključena je i specijalna kategorija nadarene ili talentovane dece, koja takođe imaju posebne obrazovne potrebe.
U našoj sredini postoje prilično izraženi otpori prema nazivu lica sa posebnim potrebama. Negativne reakcije na ovaj “uvozni” termin postoje u stručnoj javnosti, na primer među defektolozima, ali i među samim licima sa ometenošću. Oni kažu da ova lica imaju potrebe kao i svi ostali ljudi, ali da je način njihovog zadovoljavanja različit. Predložila sam drugačiji naziv, u skladu sa pomenutim socijalnim modelom ometenosti, a to je: lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. Ovaj novi naziv već je ugrađen u ime tek otvorene institucije koja se nazive Centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrš ka.
Analiza postojećeg sistema obrazovanja učenika sa posebnim potrebama u Srbiji Analiza pokazuje da je aktuelni sistem obrazovanja organizovan u tri osnovna vida: 1. specijalno obrazovanje u posebnim školama za decu ometenu u mentalnom, senzornom, telesnom i socijalnom razvoju, kojim je obuhvać eno 1% ukupne populacije učenika; 2. specijalno obrazvanje u posebnim odeljenjima redovne škole koja su sastavljena od učenika sa istom vrstom ometenosti; 3. redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim učenicima (integracija), ali bez sistematske podrške i prilagođavanja posebnim potrebama učenika, tako da je njihov školski uspeh ispod proseka ostalih učenika i sa velikim brojem ponavljača.
Deca sa ometenošću najviše pohađaju specijalne škole, u koje se upućuju na osnovu odluke Komisije o razvrstavanju, koja procenjuje stepen i vrstu ometenosti i edukabilnosti. Ovakav pristup pati od visokog stepena diskriminacije. Druge kategorije dece sa posebnim potrebama najviše se školuju u redovnom obrazovnom sistemu, gde povremeno dobijaju pomoć od strane stručne psihološko-pedagoške službe u školi. Nastavnici nisu pripremljeni niti obučeni za rad sa ovim kategorijama dece.
Postoji i kategorija dece sa teškim i multiplim oštećenjima, trajno smeštena u institucije zatvorenog ili poluzatvorenog tipa sa kojima se minimalno, ili nikako, sprovodi edukacija i rehabilitaciono-habilitacioni rad.
Krupan problem predstavlja veliki broj dece sa posebnim potrebama koja su ispuštena iz sistema obrazovanja i nisu obuhvaćena nijednim vidom društvene brige i tretmana. Danas u Srbiji ne postoji sistematsko registrovanje ovih lica, tako da nemamo preciznih podataka o njihovom broju.
Specijalne škole funkcionišu kao nezavisan i paralelan sistem uz redovni, bez međusobne povezanosti. Dete koje jednom uđe u specijalni sistem veoma teško može da se prebaci u redovni, dok je put za prebacivanje deteta iz redovnog u specijalni sistem široko otvoren.
Popularity: 83% [?]
Radim u OS sa pripremnim grupama.Nisam prosla ni jedan seminar niti bilo kakvu edukaciju za rad sa decom ometenom u razvoju.Interesuje me da li mi mogu bez moje saglasnosti upisati u pripremnu grupu dete sa posebnim potrebama iako nisam strucna za rad sa takvom decom?Da li mi mogu direktor,psiholog i logoped iz moje skole narediti da moram raditi sa takvom decom i pod kojim uslovima?U skoli nemamo program o inkluziji niti izvestaj komisije o upisu deteta,samo izvestaj lekara,a i pomenuti strucni saradnici se uopste ne ukljucuju u rad grupe tj.u neposredni rad sa deteto sa posebnim potrebama dok je grupi.
Unapred hvala,samo ne znam gde mogu procitati odgovor.Molila bih ako nije problem da to ucinite preko moje E-mail adrese
Kako je strasno po dete sa smetnjom u razvoju,kada ga “veliki” strucnjaci sutkaju s noge na nogu pod motom inkluzije.Zao mi je sto se nasi ucitelji usudjuju da kazu da se sa autisticnim detetom bave iz hobija.Slusajte strasno.Ja sebi dajem za pravo da svima koji improvizuju jednu nauku i svima koji se ne mesaju u svoj posao i svoju struku,vec zabadaju nos u tudje dvoriste,PRIKOCE,te dozvole da se ozbiljne nauke i ozbiljni profesionalci bave svojim i te kako odgovornim i ozbiljnim poslom……….
Nazalost, uvrezeno je misljenje da su prosvetni radnici nezainteresovani i neupuceni. Zna se da u inostranstvu svako radi svoj posao pa i inkluzija podrazumeva da deca sa posebnim potrebama idu u osnovnu skolu ali uce sa defektologom u svom odeljenju, a ne kao sto se planira kod nas- nastavnici za sve. KATASTROFA…….
Jako pazljivo procitah svako misljenje i izlaganje.Naime,moja Milica je rodjena s Downom i mozete misliti koje smo probleme imali oko upisa u skolu,cak i u specijalno odeljenje.Pre neki dan smo se izborili i s tim,u septembru polazimo u skolu.Ja cu se boriti za moju Milicu i dalje,njena prava nemoze da ospori niko samo zato sto nema odgovarajuci kadar u skoli.Gospodin”nastavnik muzickog” je sve rekao u svom tekstu pa je moj komentar suvisan,defektologa imamo samo ih treba uposliti.