Promovisanje i zaštita prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom
Delegacija Srbije i Crne Gore podržala je sugestiju Libana da se civilni sektor po potrebi uključuje u procese konsultovanja, tamo gde je to primereno, kao i predlog Novog Zelanda o apostrofiranju stručnosti osoba sa invaliditetom, koju države moraju uzeti u obzir kada odlučuju o pitanjima koja se tiču tih osoba. Potom je na red došla rasprava o predlogu Afrič ke grupe da se garantovanje pravnih lekova za osobe sa invaliditetom u vezi sa svim njihovim pravima uvrsti u opšte obaveze. Ipak rezerve prema ovom predlogu iznele su čak i neke afričke države, poput Sijera Leonea, a mnoge druge države – Republika (Južna) Koreja, Australija, Kostarika, Novi Zeland, Kanada, EU, između ostalih – ukazale su na činjenicu da Konvencija mora biti u skladu sa drugim instrumentima za zaštitu prava, a da recimo Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ne predviđa pravne lekove. Australija, Kostarika, Kanada predložile su da se pitanje pravnih lekova uredi u članu 9 Konvencije, koji govori o jednakosti pred zakonom, u delu kojim bi se uredio pristup pravdi. Delegacija Srbije i Crne Gore podržala je predloge ovih delegacija.
Većina delegacija zauzela je stav da Konvencija treba da sadrži neke odredbe o pravnim lekovima, no one ne treba da se nalaze u članu koji uređuje opšte obaveze država potpisnica.
Rasprava o tekstu nacrta člana 4.
Konvencije nastavila se u neformalnim konsultacijama pod rukovodstvom facilitatora Ančila iz Argentine. Prvo pitanje bilo je kako najbolje uklopiti formulaciju o progresivnom ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, preuzetu iz Konvencije o pravima deteta, u tekst člana 4. Delegacija Srbije i Crne Gore predložila je unošenje te formulacije u uvodni deo člana, Australija je podržala ovaj predlog, a kasnije je i sam facilitator u svom predlogu konsolidovanog teksta člana 4, o kome su vođene konsultacije, zauzeo sličan stav. Potom je bilo reči o merama koje države treba da preduzmu radi izmena, poništavanja pravnih akata koji su suprotni Konvenciji. Delegacija Srbije i Crne Gore podržala je stavove EU i Novog Zelanda u vezi sa izmenama i poništavanjem zakona, i stavove Kostarike, Kine i Novog Zelanda u vezi sa preduzimanjem mera kako bi se eliminisali običaji suprotni Konvenciji.
Neformalni pregovori o članu 5.
Konvencije o podizanju nivoa svesti o osobama sa invaliditetom na žalost nije dovela do približavanja stavova oko konačnog teksta. Iako nije bilo suštinskih razmimoilaženja, neke od delegacija posvetile su značajan deo debate insistiranju na malim jezičkim nijansama, prilično tvrdo držeći se polaznih stavova. Delegacija Srbije i Crne Gore pokušala je da debatu usmeri u konstruktivnijem pravcu. U svojim izlaganjima predstavnik Srbije i Crne Gore orijentisao se prema stavovima EU i Novog Zelanda.
Tokom neformalnih pregovora u plenumu o tekstu člana 6. Nacrta Konvencije, Odeljenje UN za statistiku podnelo je informaciju o međunarodnim standardima prikupljanja informacija, koji sadrže garancije za poštovanje privatnosti i sprečavanje zloupotreba ovih informacija. Na taj način otklonjene su mnoge nedoumice i strahovi vezani za prikupljanje statističkih podataka. EU je predložila jednostavniji tekst o prikupljanju informacija, uz odgovarajuće garancije, koji bi činio deo člana o nadzoru nad sprovođ enjem Konvencije. U svetlu insistiranja mnogih delegacija da tekstovi o prikupljanju podataka i o nadzoru budu u istom delu Konvencije koji uređuje sprovođenje, ali da čine odvojene članove, EU je prihvatila predlog o dva odvojena člana na kraju. Mreža žrtava nagaznih mina LSN predložila je tekst kojim se uređuju garancije poštovanja privatnosti, po uzoru na međunarodne akte vezane za prikupljanje statistike. Srbija i Crna Gora je podržala tokom rasprave tekst predlož en od strane EU, uz amandmane Norveške i Meksika da se tekst bavi i pitanjem distribucije prikupljenih podataka o osobama sa invaliditetom. Dalje usaglašavanje teksta člana 6. Nacrta Konvencije nastavljeno je u neformalnim konsultacijama, tokom kojih su Meksiko i Izrael izneli novi predlog, zasnovan na predlozima EU i Mreže žrtava nagaznih mina. Ipak, značajan broj delegacija, uključujući Srbiju i Crnu Goru, iznele su rezerve u odnosu na ovaj isuviše detaljan predlog i ponovile podršku predlogu EU.
Neformalni pregovori u plenumu nastavljeni su diskusijom o članu 7.
Konvencije. Prema oceni mnogih delegacija, reč je o ključnom članu Konvencije koji uređuje suštinska pitanja nediskriminacije i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Delegacije su prilič no lako postigle saglasnost o pojednostavljivanju teksta uvodnog stava člana. Intenzivnija debata vodila se o definiciji diskriminacije u stavu 2 člana 4. Srbija i Crna Gora podržala je definicije direktne i indirektne diskriminacije koje je dala EU, uključujući izvesna lingvistička doterivanja predlož ena od strane Kanade i Novog Zelanda.
Pošto je Meksiko ponudio definiciju diskriminacije po osnovu invalidnosti iz Interameričke konvencije o sprečavanju diskriminacije po osnovu invalidnosti, koja uključuje prošlu i pretpostavljenu invalidnost, na kojima su insistirali i Australija i Izrael, Srbija i Crna Gora izrazila je spremnost da razmotri tu definiciju. Ipak, EU nije prihvatila predlog Meksika, a većina delegacija nije pokazala spremnost da prihvati definiciju indirektne diskriminacije koju je ponudila EU. Zato je koordinator predložio da u tekstu stava 2 budu samo pomenute direktna i indirektna diskriminacija po osnovu invalidnosti, bez davanja definicije indirektne diskriminacije. Vođena je intenzivna diskusija o tekstu stava 3, kojim se predviđa da svako različito postupanje, ako je usmereno na postizanje razumnog i legitimnog cilja, ne mora predstavljati diskriminaciju. Veći broj zemalja, između ostalih Indija, Gana, Kanada i Izrael, zalagale su se za zadržavanje ovog stava, no druge delegacije, između ostalih EU, Meksiko, Kostarika, Tajland, Norveška, kao i Srbija i Crna Gora, zalagale su se za brisanje ovog stava. Na kraju diskusije bilo je jasno da će biti neophodan nastavak pregovora o ovom osetljivom pitanju. Značajniji napredak ostvaren je oko usaglašavanja teksta stava 4, kojim se definiše koncept razumnih adaptacija, čija primena je, uprkos sitnijim razmimoilaženjima, dobila široku podršku.
Izveštaj koordinatora Makkeja sa neformalnih pregovora i Izveštaj Ad hoc komiteta sa 4. zasedanja, usvojeni su konsenzusom. Predsedavajući Ad hoc komiteta insistirao je na intenziviranju pregovora tokom 2005. godine, kako bi Konvencija što pre bila usvojena.
Pošto su države članice nesporno demonstrirale političku volju da usvoje kvalitetnu Konvenciju što pre, neophodno je ispoljavanje još veće fleksibilnosti tokom sledeće runde pregovora.
S obzirom na neprocenjiv doprinos koje organizacije osoba sa invaliditetom daju radu na Konvenciji, nužno je naći sredstva kako bi se obezbedio nastavak njihovog učešća na sledeć im zasedanjima Ad hoc komiteta.
Ponovljen je poziv državnim delegacijama da u svoje redove nastave da uključ uju same osobe sa invaliditetom.
Do sada je Srbija i Crna Gora uspešno odgovarala ovim apelima, što je jedan od faktora koji je doprineo ugledu delegacije u Ad hoc komitetu. Generalna skupština UN odlučivaće krajem godine o terminu 5. zasedanja Ad hoc komiteta, a predloženo je da se zasedanje održi u Njujorku od 10. do 21. januara 2005. godine.
Nastup delegacije Srbije i Crne Gore na 4. zasedanju Ad hoc komiteta bio je izuzetno uspešan! Kao posledica diskusija u plenumu, članovi Biroa Ad hoc komiteta, na čelu sa predsedavajuć im, naimenovali su eksperta Srbije i Crne Gore Damjana Tatića za facilitatora voditelja neformalnih pregovora državnih delegacija o članu 19 Konvencije, koji uređuje pitanje pristupač nosti. Predstavnici Srbije i Crne Gore imali su niz bilateralnih kontakata i razgovora sa predsedavajućim Ad hoc komiteta, ambasadorom Galjegosom Ćiribogom, potpredsednicom Ad hoc komiteta Ivanom Grolovom, ostalim članovima Biroa i Sekretarijata, koordinatorom, ambasadorom Makkejom, sa predstavnicima državnih delegacija Holandije (predsedavajuć i EU), Novog Zelanda, Kanade, Slovenije, Norveške, Južne Afrike, Izraela, Namibije, Trinidada i Tobaga, Indije, Meksika, Nemačke, Irske, Velike Britanije, Češke Republike, Lihtenštajna, Argentine. Intenzivni su bili i kontakti sa predstavnicima nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom – Svetskom federacijom gluvih WDF, Mrežom žrtava nagaznih mina LSN, “Save the Children”, Evropskim forumom za pitanja invalidnosti EDF, Svetskom federacijom osoba sa invaliditetom DPI.
Deo putnih troškova eksperta SCG Damjana Tatića (avionske karte) pokrio je “Handicap International”, koji je i ranije podržavao učešće osoba sa invaliditetom iz SCG u radu na Nacrtu Konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Kao i tokom ranijih zasedanja Radne grupe i Ad hoc komiteta, celokupno osoblje Misije SCG pri UN, na čelu sa ambasadorom Kaluđerovićem, pružilo je izuzetnu podršku učešću delegacije naše zemlje na 4. zasedanju Ad hoc komiteta.
S obzirom na to da aktivno učešće delegacije Srbije i Crne Gore doprinosi poboljšanju ugleda Srbije i Crne Gore u izuzetno osetljivoj oblasti zaštite ljudskih prava, neophodno je da naša zemlja nastavi intenzivno učešće u radu na trenutno najznačajnijem dokumentu u sferi ljudskih prava na sledeć im zasedanjima Ad hoc komiteta tokom 2005. godine. Do početka novog zasedanja Ad hoc komiteta neophodno je intenzivirati popularisanje Konvencije u zemlji, upoznati sve nadlež ne državne organe, same osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, ali i u stručnu i najširu javnost sa sadržajem Nacrta Konvencije i njenim značajem za sferu zaštite ljudskih prava.
U tom pogledu od koristi će biti i internet sajt Ujedinjenih nacija na kome se nalaze svi materijali sa 4. zasedanja Ad hoc komiteta http://www.un.org/ esa/socdev/enable/rights/.
Član delegacije – ekspert SCG na 4. zasedanju Ad hoc komiteta mr Damjan Tatić