Promovisanje i zaštita prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom
Damjan Tatić
U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 23. avgusta do 3. septembra 2004. održano je 4. zasedanje Ad hoc komiteta UN za izradu nacrta Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Na zasedanju su učestvovale delegacije 80 država članica UN, predstavnici agencija i ustanova UN, nacionalnih ustanova za ljudska prava i nekoliko desetina NVO iz celog sveta. Srbiju i Crnu Goru predstavljala je delegacija u sastavu: Nebojša Kaluđerović, ambasador SCG pri UN; Slađana Marković, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije; mr Damjan Tatić, ekspert Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije; Tamara Rastovac i Marija Antonijević, treći sekretari Misije SCG pri UN.
Radom Ad hoc komiteta predsedavao je Luis Galjegos Čiriboga, ambasador Ekvadora pri UN. Pored Galjegosa Čiriboge, Biro Ad hoc komiteta činila su 4 potpredsednika: Ivana Grolova iz Češke Republike, Lesli Gatan iz Filipina, Žanete Ndhlovu iz Južne Afrike i Karina Martenson iz Švedske.
Neformalnim pregovorima državnih delegacija u plenumu, održanim tokom druge radne nedelje 4. zasedanja Ad hoc komiteta, predsedavao je koordinator, Don Makkej, ambasador Novog Zelanda pri UN.
Na svojoj prvoj sesiji 4. zasedanja, održanoj 23. avgusta 2004. godine, Ad hoc komitet usvojio je sledeći dnevni red: 1. otvaranje zasedanja; 2. usvajanje dnevnog reda; 3. organizacija rada; 4. razmatranje teksta Nacrta Konvencije sadržanog u Izveštaju Radne grupe Ad hoc komiteta UN za izradu Nacrta Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom (Aneks I Izveštaja) – delova teksta koji nisu bili razmatrani na 3.
zasedanju Ad hoc komiteta: Naziv i struktura Konvencije, deo preambule, definicije (član 3) i nadzor nad sprovođenjem Konvencije (član 25); 5. razmatranje kompilacije predloga i amandmana na tekst Nacrta Konvencije sačinjen od strane Radne grupe, sadržanih u Izveštaju Ad hoc komiteta sa 3. zasedanja Komiteta; 6. zaključci 4. zasedanja Ad hoc komiteta UN za izradu Nacrta Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; 7. razmatranje i usvajanje Izveštaja sa 4. zasedanja Ad hoc komiteta UN.
Posle usvajanja dnevnog reda i dogovora o organizaciji rada, održana je rasprava o preostalim delovima teksta Nacrta Konvencije Radne grupe. Tokom ove rasprave Ad hoc komiteta o pojedinim članovima Nacrta Konvencije prvo su državne delegacije izlagale svoje stavove i po potrebi davale svoje predloge za izmene i dopune teksta.
Potom su predstavnici agencija i ustanova UN, nacionalnih ustanova za ljudska prava i akreditovanih NVO pri UN (pretežno organizacija osoba sa invaliditetom) izložili stavove o pojedinim članovima Nacrta Konvencije.
Posle rasprave o nazivu, strukturi i preambuli Konvencije, definicijama i mehanizmu za nadzor nad sprovođ enjem Konvencije, predsedavajući je predložio da se u plenumu, uz učešće NVO i nacionalnih ustanova za ljudska prava i agencija UN, održi drugi krug debate, o članovima 1 do 15 i 24 bis (član o međunarodnoj saradnji) Konvencije. Biro Ad hoc komiteta i sekretarijat su na osnovu izlaganja državnih delegacija u drugom krugu debate pripremili novu kompilaciju sugestija u vezi sa tekstom Nacrta Konvencije na osnovu koga su vođeni pregovori.
Po okončanju druge runde diskusija u plenumu, otpočeli su neformalni pregovori između državnih delegacija.
Ovim pregovorima mogli su da prisustvuju i predstavnici agencija i ustanova UN, nacionalnih ustanova za ljudska prava i akreditovanih nevladinih organizacija pri UN. Potom su održavani neformalni sastanci državnih delegacija u malim grupama, kojima su predsedavali pojedini facilitatori.
U plenumu su održani pregovori o članovima 4 (o opštim obavezama država potpisnica Konvencije), 5 (o podizanju nivoa svesti o osobama sa invaliditetom), 6 (o prikupljanju statistič kih podataka) i 7. (o ravnopravnosti i nediskriminaciji osoba sa invaliditetom).
Započeti su i neformalni sastanci o članovima 4, 5. i 6. Tokom neformalnih pregovora postignut je značajan napredak u usaglaš avanju teksta dva ključna člana Nacrta Konvencije – članu 4. o opštim obavezama, i članu 7. o nediskriminaciji i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.
Ipak, kao što je koordinator pregovora, ambasador Makkej primetio, reč je o preliminarnim pregovorima, u nastavku rada Ad hoc komiteta države mogu insistirati da se bilo koje pitanje ponovo otvori, pošto niti jedno pitanje neće biti konačno rešeno i zatvoreno do finaliziranja pregovora o celini teksta, koji će biti upućen na potpisivanje i ratifikaciju članicama UN.
Delegacija Srbije i Crne Gore aktivno je učestvovala u diskusiji o ponuđ enom tekstu Nacrta Konvencije.
U plenarnoj diskusiji i u neformalnim konsultacijama u ime delegacije Srbije i Crne Gore govorio je mr Damjan Tatić.
Tokom diskusije u plenumu o strukturi Konvencije, delegacija Srbije i Crne Gore podržala je predloge EU i Novog Zelanda, kojima su se pridružile i Kanada i Čile, da struktura Konvencije bude u skladu sa strukturom drugih međunarodnih instrumenata o ljudskim pravima, da se izbegnu nepotrebna preklapanja sa drugim instrumentima, da se Konvencija fokusira na pitanja koja su relevantna za osobe sa invaliditetom, da građanska i politička prava treba odmah sprovoditi, dok je za ekonomska, socijalna i kulturna prava moguća progresivna realizacija.
U debati koja se, posle podnošenja izuzetno detaljnog predloga od strane Meksika, vodila o mehanizmima za nadzor nad sprovođenjem Konvencije, Srbija i Crna Gora podržala je stav EU, Novog Zelanda i Kanade da mehanizmima nadzora treba posvetiti više pažnje pošto se usaglasi konačan tekst Konvencije, kako bi mehanizam bio primeren sadržaju Konvencije. Srbija i Crna Gora zahvalila se delegaciji Meksika na zanimljivom predlogu, takođe je pozvala da se u proces predlaganja najprimerenijih rešenja mehanizama za nadzor nad sprovođenjem Konvencije uključe odgovarajuća tela UN koja se bave pitanjem ljudskih prava, poput Visokog komesarijata za ljudska prava. Učesnici zasedanja Ad hoc komiteta saglasili su se da se pitanjima naziva, strukture Konvencije, člana sa definicijama i mehanizmima za nadzor sprovođenja Konvencije vrate kada usaglase ostatak nacrta.
Prilikom drugog kruga rasprave o nacrtu člana 1. Konvencije o svrsi Konvencije, veći broj država podneo je amandmane na predlog Radne grupe.
Neke države, poput Kostarike i Meksika, insistirale su da je promovisanje i zaštita prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom svrha Konvencije.
Druge, poput EU, smatrale su da naglasak treba da bude na osiguravanju uživanja svih prava i sloboda od strane osoba sa invaliditetom pod uslovima ravnopravnosti. Srbija i Crna Gora pridružila se stavu Norveške i Lihtenštajna da svrha Konvencije treba da bude definisana kratko i jasno.
Poput ovih delegacija, podržala je upotrebu izraza “osigurati”, mada je ispoljila fleksibilnost u pogledu zadržavanja formulacije predložene od strane Radne grupe, “promovisati i zaštititi”.
Na kraju rasprave predsedavajući je predložio formulaciju teksta koja bi obuhvatala većinu predloga i glasila: “Svrha Konvencije jeste da promoviše, zaštiti i osigura puno uživanje prava i sloboda osoba sa invaliditetom, njihovog dostojanstva i ravnopravnog učešća u društvu”.
Tokom drugog kruga rasprave o nacrtu člana 2. Konvencije, koji uređuje načela na kojima se Konvencija zasniva, delegacija Srbije i Crne Gore podržala je tekst Radne grupe, uz izmene stava (c) predloženog od strane EU i Meksika, gde bi tekst glasio: “Puno i efikasno učešće i uključenost u sve sfere društvenog života za osobe sa invaliditetom na osnovama jednakosti”.
Srbija i Crna Gora takođe je podržala predloge velikog broja delegacija da rodna i polna jednakost bude jedno od načela na kojima će se Konvencija zasnivati.