Primedbe na model zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom (glave I i VII)
Prof. Dr. Vlado Delić
Među najvažnijim ciljevima Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom su preduzimanje mera za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i njihove socijalne integracije (suština člana 1).
Imajući na umu načela na kojima se zasniva Konvencija UN, predlož io bih da se u Modelu našeg Zakona (član 2) nađu još dva načela: – podsticanje izjednačavanja mogućnosti i praktičnog ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom;
– poštovanje različitosti i invalidnosti kao dela ljudske raznovrsnosti.
Svi moji dalji predlozi izmena i dopuna pojedinih članova Modela Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom odnose se na prvo načelo, koje sam predložio da se doda, a bazirani su na poznavanju moguć nosti savremenih tehnologija, za koje predlagač Nacrta nije znao, a koje omogućuju praktično ostvarivanje ovog načela i mnogih drugih prava koja se pominju u pomenutoj Konvenciji UN. Konkretno, računar koji pretvara tekst u sintetizovani govor omogućuje osobama sa oštećenjem vida samostalan pristup pisanim informacijama (čl. 13), ravnopravnost u obrazovanju (čl. 17) i podržava koncepciju asistencije u osposobljavanju za mnoge nove poslove (čl. 9 i čl. 22), a stvara i uslove za njihovo obrazovanje na daljinu (čl. 17). Ista tehnologija – pretvaranje teksta u govor – omogućuje nemim ljudima i osobama sa patologijom govora da se usmeno izražavaju (čl. 13). Druga govorna tehnologija – automatsko prepoznavanje govora – pomoći će osobama sa oštećenjem sluha da prate govor automatski pretvoren u tekst i gluvoj deci da nauče da govore pomoću vizualizovanog govora. Konačno, automatsko prepoznavanje govora omogućuje osobama koje ne mogu da koriste svoje ruke – da govornim komandama upravljaju aparatima u svom okruženju, a takvih osoba ima u većem broju invalidskih organizacija. Sve ovo znači da mi, na srpskom govornom području, imamo mogućnost da praktično, trajno i konkretno pomognemo brojnim osobama sa invaliditetom i da neka zakonska rešenja ne ostanu mrtvo slovo na papiru.
Vratiću se na Model našeg Zakona i dati komentare na neke članove, kao i konkretne predloge.
U članu 5, koji govori o povredi načela jednakih prava i obaveza, u stavu 1. pominje se neopravdano uskraćivanje prava i sloboda. Rekao bih da je sada, nakon pojave govornih tehnologija na srpskom jeziku, zaista neopravdano uskraćivanje nekih od prava velikog broja osoba sa invaliditetom u našoj državi. Takođe se kao povreda ovih načela pominje u stavu 3. postojanje nesrazmere između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje – tu pre svega mislim na izostanak bilo kakve podrške resornih ministarstava razvoju i primeni govornih tehnologija za srpski jezik, iako one mogu izuzetno mnogo da pomognu velikom broju osoba sa invaliditetom. Naši napori u tom smeru traju već godinama, od jedne do druge garniture vlasti, a o dobrobitima koje su sve te osobe sa invaliditetom i društvo u celini već mogli imati, najveći deo onih koji o njihovoj sudbini odlučuju ni ne znaju. Zakonske osnove i obavezu države da ovakve projekte podrži možemo naći u mnogim aktima, pa i u narednom članu 6. Zakona. Čak se diskriminacija u pogledu pružanja javnih usluga, u oblasti radnih odnosa, obrazovanja itd. smatra teškim oblikom diskriminacije, naravno: kada se smišljeno vrši, a meni je to skoro isto kao kad se zbog neznanja ili nemara namerno odlaže. Uostalom, lepo piše u članu 9. da je država dužna da udovolji opravdanim interesima osoba sa invaliditetom i obezbedi im uživanje prava i sloboda bez diskriminacije. Državni organ ne sme svojom radnjom, ili propuštanjem da preduzme radnju, vršiti diskriminaciju prema osobi sa invaliditetom (čl. 11). Nakon ovih komentara, dao bih i konkretne predloge dopuna pojedinih članova Modela Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Član 16. precizira obavezu obezbeđivanja pristupa javnim objektima – ne vidim zašto se slična obaveza ne bi postavila u pogledu pristupa javnim uslugama i informacijama, a posebno kada je u pitanju obrazovanje i zapošljavanje.
Što se tiče diskriminacije u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem, po uzoru na član 13.3 i 22.4, dopunio bih član 18. stavom 4: 4. Odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija postojeće opreme neophodna da bi se obezbedio pristup literaturi u pogodnom obliku, osim ako takva adaptacija iziskuje znatna ulaganja.
I, obavezno, kao što je član 16. ubačen na kraju odeljka vezanog za usluge, sličan ubaciti na kraj odeljka za obrazovanje (iza člana 20), što će preciznije definisati ovu obavezu i omogućiti definisanje odgovarajuć ih kaznenih odredbi.
Isto to treba dodati i na kraju odeljka koji se tiče zapošljavanja (iza člana 26).
Za ostvarivanje proklamovanih prava vezanih za izborno pravo možemo realizovati jedan projekat koji bi pomogao slepim i slabovidim biračima na svim narednim izborima.
U nastavku, nekoliko sugestija i dopuna koje se tiču predloženih mera za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.
Odmah, na početku, kada je reč o Merama za stvaranje pristupač nog okruženja – zašto ne i javnim informacijama (čl. 59).
Naredni član 60. bih produžio:
…državnim organima, kao i štampanje službenih glasila Brajevim pismom, kao i njihovu dostupnost preko telefona sintetizovanim govorom na srpskom jeziku.
Dopunio bih i član 61:
…titlovanje televizijskog programskog sadržaja, govorne portale na Internet stranicama državnih organa, SMS i e-mail čitače.
Ubacio bih deo teksta u poslednju rečenicu člana 62:
…razvoj školskih i predškolskih programa, stručno usavršavanje nastavnika i vaspitača učenika sa invaliditetom i primenu novih govornih i drugih tehnologija u njihovom obrazovanju, kao i organizaciju obrazovnih i vaspitnih ustanova.
Član 63. bih takođe dopunio:
…podsticajne mere za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i investiraju u adaptaciju opreme i pristupa radnom mestu.
Dopunio bih i član 64:
…uključujući i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije osoba sa invaliditetom, uključujući obuku za primenu novih govornih i drugih tehnologija.
Na kraju, nekoliko dopuna vezanih za kaznenu i disciplinsku odgovornost.
Član 88. bih dopunio sa stavom “3. odbije da izvrši tehničku adaptaciju…
(čl. 13.4.3)”, koji je možda izostavljen iz neznanja da se mnoge adaptacije mogu uraditi lako i jeftino u nekim slučajevima (pomoću govornih tehnologija) – čini mi se mnogo jeftinije nego što je potrebno za arhitektonske adaptacije.
Slično bih član 92. dopunio stavom “4. odbije da izvrši tehničku adaptaciju… (čl. 18.2.4)”.