Primedbe na model zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom (glave I i VII)
Savez civilnih žrtava rata / Savez slepih Srbije
Član 59: Precizirati koje su zgrade u pitanju, samo nove ili i stare, i povezati sa kaznenim odredbama.
Član 60: Natpisi na javnim ustanovama moraju biti i na Brajevom pismu.
Član 62: Ubaciti i gestovni jezik.
Član 63: Razmotriti da li ovaj član predstavlja dupliranje odredaba Zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom.
Pitanje oglašavanja na sajtu – to treba uraditi u formatu pristupač nom za slepe osobe.
Slepe osobe imaju problem sa regulisanjem davanja potpisa, Savez slepih Srbije daće predlog kako da se ovo pitanje reši.
Pitanje kompenzacionih prava treba urediti bilo u okviru glave VII, ili neke dopunske glave (VII bis), ili posebnim Zakonom o kompenzacionim pravima osoba sa invaliditetom.
Beograd, 17. mart 2004.
Udruženje studenata sa hendikepom
Terminologija: “Osobe sa hendikepom” umesto izraza “Osobe sa invaliditetom”, ili makar kao paralelan termin na početku Nacrta Zakona.
Član 61: Titlovanje TV programa, ali takođe predvideti i sinhrono prevođenje programa.
Član 62: Izraz “Integralni deo” opšteg sistema obrazovanja i vaspitanja nije precizan, treba ga pojasniti i naročito se pozabaviti pitanjem inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Član 68: Malo manje uopštena formulacija o konsultovanju sa organizacijama osoba sa invaliditetom.
Veći broj učesnika na tribini u Beogradu izneo je primedbe na malobrojnost Saveta i na to ko su njegovi članovi.
Novi Sad, 15. april 2004.
Pokrajinska zajednica invalidskih organizacija
Primedbe na definiciju iz člana 3, nejasna i predugačka. Kao alternativa, nužno nabrajanje koje dijagnoze čine osobu sa invaliditetom.
Treba koristiti izraz “invalidi”. Invalidnost, doživotna kategorija, ne može nestati. Onaj što je slomio nogu je “bolestan”, nije invalid, pa na njega Zakon protiv diskriminacije ne sme da se odnosi!
Roditelj mentalno nedovoljno razvijenog deteta iz Sremske Mitrovice izjavio da Nacrt diskriminiše tu kategoriju osoba sa invaliditetom, bez detaljnijeg obrazloženja zašto to smatra, a i jedan od predstavnika Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama iz Novog Sada izjavio da Nacrt ne vodi dovoljno računa o toj kategoriji osoba sa invaliditetom i njihovim pravima!
Više učesnika iznosilo primedbe na sastav Saveta.
Pomoćnik pokrajinskog ombudsmana ukazao na činjenicu da nije racionalno formirati posebnu kancelariju ombudsmana samo za osobe sa invaliditetom (Povereništvo), već u okviru opšte kancelarije ombudsmana treba formirati odeljenje koje će se baviti pravima osoba sa invaliditetom.
Marko Božić
Lista primedbi na Nacrt Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom koje je izneo Marko Božić, dipl. pravnik, na javnoj raspravi održanoj 16. aprila 2004. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Član 10. – Budući da je opšta zabrana zloupotrebe prava već predviđena u Z.O.O., nije li insistiranje na njoj u članu 10. zaista neophodno.
Član 16. – Tumačenjem po principu argumentum a contrario stiže se do zaključka da je moguće da vlasnik objekta u javnoj upotrebi ne mora izvršiti adaptaciju objekta ako druga fizička i pravna lica nisu obezbedila dve trećine sredstava potrebnih za adaptaciju, čime se smislenost čitavog člana dovodi u pitanje.
Član 18. – Mislim da stav 2. mora biti dopunjen tako da obuhvata i diskriminaciju po osnovu isključivanja iz nastave i drugih oblika rada u obrazovnim i vaspitnim ustanovama kao oblik diskriminacije. Ovo napominjem jer smo kod nas na fakultetu imali sličnih problema.
Član 39. – Generalno smatram da je poseban ombudsman za ovu oblast ljudskih prava neizvodljiv i preambiciozan institut, ali ako ga prihvatimo, mislim da su neke korekcije, počevši od ovog člana neophodne.
Naime, složio bih se sa kritikom koja je već upućena o neprimerenosti tako učestalih tromesečnih izveštaja koje bi poverenik imao obavezu da podnosi skupštini. Smatram to i tehnički neizvodljivim i nepotrebnim.
Završni godišnji izveštaj bi bio sasvim dovoljan, efektniji i zvučniji nego izveštaji koji bi sa ovakvom frekventnošću izgubili na svojoj težini, a ona je ključna ukoliko se ima u vidu da je i jedino oružje kojim ombudsman raspolaže (mada ste ga naoružali i ovlašćenjima sa kojim ovaj institut najčešće ne raspolaže – recimo tačka 3. istog stava, istog člana).
Član 40. – Ne daju li se povereniku suviše velika ovlašćenja kad je kreiranje poslovnika o njegovom radu u pitanju. Smatram da je skupština dužna da d svoju saglasnost na poslovnik, tim pre što je ona poverenika i izabrala na tu dužnost.
Član 41. – U stavu dva se po mom mišljenju, iz meni nepoznatih razloga, neopravdano insistira na pisanom podnesku, što bi se i samo moglo uzeti u obzir kao diskriminacija. U prvom stavu se naglašava da podneske mogu podnositi i sami invalidi, ali kako to pravo očekujete da ostvari u svakoj prilici neko ko je slep, ili bez ruku, ako ga u tome ogranič avate odredbom drugog stava, koju zato i osporavam.
Član 44. – U tački dva se pozivate na neefikasnost pravnog sredstva kao osnov za reagovanje poverenika, ali kada smatrate da je pravno sredstvo neefikasno ne precizirate, ovo mi liči na neodređen pojam, kaučuk-normu koja bi povereniku dala široka ovlašćenja. Smatram je neopravdanom.