Obrazloženje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom
Glava VI nacrta Zakona uređuje rad Saveta za osobe sa invaliditetom.
Ovaj organ već postoji kao savetodavni organ vlade Srbije, osnovan podzakonskim aktom, tako da se na ovaj način ojačava položaj organa koji je u praksi već demonstrirao vaznu ulogu u nastojanjima da se osigura ravnopravnost osoba sa invaliditetom. U ovom organu biće zastupljeni predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom, organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i ministarstava. Pošto je reč o savetodavnom organu, Savet će imati uža ovlašćenja od Povereništva, ali će imati širi delokrug delovanja. Savet se neće zadržavati samo na borbi protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom već će se baviti širokim spektrom aktivnosti usmerenih na osiguranje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, kroz davanje mišljenja na svaki nacrt zakona relevantan za položaj osoba sa invaliditetom i predlaganje konkretnih mera za ostvarivanje ravnopravnosti ovih osoba (čl. 52). Vlada je dužna da uz predlog zakona koji se odnosi na prava osoba sa invaliditetom dostavi Narodnoj skupštini Republike Srbije i mišljenje Saveta (čl. 53).
Glavom VII nacrta Zakona predviđene su i mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Predložene mere su pisane po ugledu na rešenja iz Standardnih pravila UN za izjednačavanje moguć nosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom. One predstavljaju nužan preduslov i osnov za postizanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u našem društvu. Mere predstavljaju smernice i minimalne standarde koje treba dalje razrađivati odgovarajućim zakonima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, kompenzatornih prava, urbanizma i građevinarstva, saobraćaja i telekomunikacija, procesnog prava, bračnog i porodičnog prava, obrazovanja, zapošljavanja, fiskalne politike…
Nacrt Zakona predviđa mere za stvaranje pristupačnog fizičkog okruženja za osobe sa invaliditetom (čl. 56). Takođe su propisane i mere za ostvarivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima pred državnim i organima lokalne zajednice, pre svega kroz upotrebu gestovnog jezika i štampanje materijala na Brajevom pismu (čl. 57).
Nacrt Zakona propisuje i mere za obezbeđivanje pristupa informacijama i komunikacijama osobama sa invaliditetom (čl. 58).
U oblasti vaspitanja i obrazovanja država i lokalne zajednice su dužne da preduzmu mere kako bi osigurale da vaspitanje i obrazovanje osoba sa invaliditetom bude integralni deo sistema vaspitanja i obrazovanja (čl. 59). U oblasti zapošljavanja predviđena je obaveza države i lokalnih zajednica da preduzmu i sprovode mere i programe radi osiguravanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada.
Te mere treba da uključuju i podsticaje za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom (čl. 60). U oblasti socijalne sigurnosti država i lokalne zajednice treba da preduzmu mere i programe usmerene na očuvanje socijalne sigurnosti i redovnih prihoda osoba sa invaliditetom i njihovih porodica (čl. 61). Ove mere uključuju i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije osoba sa invaliditetom, kako bi im se omogućilo da nađu posao, budu produktivni članovi društva, ekonomski nezavisni subjekti, ravnopravni i aktivni građani, a ne pasivni primaoci tuđe brige i milostinje. Nacrt Zakona predviđa i obavezu države i lokalnih zajednica da sprovode mere i programe radi ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom iz sfere bračnih i porodičnih odnosa (čl. 62).
Ove mere uključuju i finansijsku podršku domaćinstvima u kojima osobe sa invaliditetom žive, kao i rad službi za podršku. Nacrt Zakona takođ e propisuje obavezu države i lokalnih zajednica da preduzimaju mere radi osiguranja ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u kulturnom, verskom i sportskom životu zajednice (čl. 63).
Nacrt Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđ a obavezu države i lokalnih zajednica da uključe invalidsku problematiku u svako relevantno planiranje politike i usvajanje programa na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Tom prilikom nadležni organi dužni su da konsultuju osobe sa invaliditetom, njihove organizacije i Savet (čl. 65). Nacrt Zakona propisuje i obaveze finansiranja programa usmerenih na ostvarivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom (čl. 66), obuke osoblja nadležnog za planiranje i pružanje usluga osobama sa invaliditetom (čl. 67). Prilikom formulisanja programa i izvođ enja obuke država i lokalne zajednice dužne su da konsultuju osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, kao i Savet. Država i lokalne zajednicu su odgovorne za praćenje i ocenu sprovođenja programa i mera za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 68), kao i za prikupljanje i širenje informacija o osobama sa invaliditetom, njihovim pravima i dužnostima
(čl. 64).
Nacrt Zakona glavom VIII uređuje mehanizme i sredstva zaštite, a glavom IX građanskopravnu odgovornost u slučajevima diskriminacije po osnovu invalidnosti. Procesno-pravne odredbe o oblicima građanskopravne i druge zaštite oslanjaju se na iskustva evropskog antidiskriminacijskog zakonodavstva i praksu Evropskog suda. Zakon apostrofira
slučajeve. Posebnu pažnju zaslužuju prebacivanje tereta dokazivanja na onoga ko vrši diskriminaciju, čime se osobama izloženim diskriminaciji pruža posebna zaštita, kao i uvođenje dobrovoljnog ispitivača diskriminacije (glava V); reč je o rešenju koje je već zaživelo i u sudskoj praksi Srbije, kao i u slučaju presude protiv javnog bazena u Šapcu koji je diskriminisao goste romske nacionalnosti.
Glavom X Nacrta Zakona uređene su kaznena i disciplinska odgovornost za diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Kaznene odredbe
predviđaju primerene sankcije za svakoga ko počini zabranjena dela diskriminisanja osoba sa invaliditetom i predstavljaju dodatnu garanciju, uz nadležne organe i propisane mehanizme zaštite u upravnom, građansko-pravnom postupku, da antidiskriminacijski zakon neće ostati mrtvo slovo na papiru i da ce se zaista stvoriti uslovi da osobe sa invaliditetom postanu ravnopravni građani Republike Srbije.
Nacrt Zakona u delu o kaznenim odredbama propisuje krivične, prekršajne i disciplinske sankcije za one koji preduzmu neko od dela koja su zabranjena kao pojedinačni akti diskriminacije. Zatvorske kazne za diskriminaciju pred državnim organima i u zdravstvenim ustanovama kreću se od 3 meseca do 5 godine zatvora, dok su za diskriminaciju u ostalim oblastima predviđene prekršajne kazne od 5.000 (pet hiljada) do 500.000 (pola miliona) dinara. Zaposleni i državni funkcioneri koji počine dela diskriminacije prema osobama sa invaliditetom takođe se suočavaju sa mogućnošću disciplinskih postupaka.
Odredbe o prekršajnoj odgovornosti i prekršajnim kaznama mogu se načelno podeliti u dve grupe. U prvoj su mesto našle klasične novčane kazne za prekršaje, dok su u drugoj definisane one prekršajne kazne koje se u domaćem zakonodavstvu sasvim sporadično predviđaju, iako u teoriji postoji saglasnost u pogledu njihove izuzetne svrsishodnosti.
To su sledeće kazne: zabrana vršenja određenih poslova odgovornom licu, odnosno zabrana poslodavcu ili preduzetniku da vrši određene delatnosti; naknada troškova dovođenja u prvobitno stanje objekta na kome su diskriminatorska poruka ili simbol ispisani; zabrana učešća u organima koji odlučuju o zasnivanju radnog odnosa; zabrana približavanja diskriminisanom licu na radnom ili drugom javnom mestu; zabrana približavanja diskriminisanom licu na mestu na kome se obavlja lečenje ili drugom javnom mestu.
IV Sredstva za realizaciju Zakona
Za potrebe funkcionisanja Povereništva za ljudska prava osoba sa invaliditetom, novog organa čije osnivanje se predviđa Zakonom protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, potrebno je predvideti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V Analiza efekata Zakona
Usvajanje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom predstavljaće prvi korak i značajan napredak u borbi za ravnopravnost osoba sa invaliditetom i pravnu garanciju punog učešća ovih osoba u svim sferama društvenog života na osnovama jednakosti. Na ovaj način Srbija će u jednom, poslednjih godina izuzetno aktuelnom, domenu ljudskih prava uskladiti svoju pravnu regulativu i praksu sa evropskim i svetskim standardima i trendovima. Tokom rada na nacrtu Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom Srbija se pokazala kao istinski lider na Balkanu u sferi promovisanja i zaštite prava osoba sa invaliditetom.
Usvajanjem Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbija će još jednom potvrditi tu poziciju!
Položaj osoba sa invaliditetom treba dalje uređivati drugim sistemskim zakonima poput onih iz oblasti radnog prava, socijalne zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvene zaštite, obrazovanja, pristupa fizičkom okruženju, informacijama i komunikacijama, javnom saobraćaju i drugih. Zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom predstavlja kamen temeljac, ključni zakon koji će garantovati da će ove osobe prestati da budu marginalizovani, “nevidljivi”, getoizirani objekti i da će postati aktivni subjekti, građani koji će na osnovama jednakosti i ravnopravnosti uživati sva prava i preuzimati sve obaveze, svoj deo odgovornosti u naporima za razvoj i napredak Srbije.
Bolujem od MS-a i u kolicima sam.Invalid sam sa 100% oštećenjem.Živim u kući sa porodicom koja je u 1/2 i moje sestre koja zahteva da se kuća ili proda ili fizički podeli što je nemoguće.Ja sam je donekle i prilagodio svojim potrebama.Na sud ne mogu da odem jer mi nije dostupan prilaz.
Advokat mi je rekao da Sud kod donošenja odluke ne interesuje da li sam ja invalid i da li će nepovoljna odluka za mene imati uticaja na moje zdravlje i položaj.Da li možete da me posavetujete i da li postoji neki kontakt tel.sa nekim kako kažete narodnim advokatom.