Nacionalna konferencija organizacija osoba sa invaliditetom
(Jedinstven glas, Tara, 10 - 12. novembra 2004.)
Nacionalna konferencija organizacija osoba sa invaliditetom “JEDINSTVENI GLAS” održana na Tari od 10. do 12. novembra 2004. godine okupila je 30 učesnika iz 12 organizacija osoba sa invaliditetom (dalje OSI) koje deluju na republičkom i pokrajinskom nivou i to: Savez slepih Srbije, Savez društava za pomoć MNRL Srbije, Savez paraplegičara i kavdriplegič ara Srbije, Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije, Savez distrofičara Srbije, Društvo MS Srbije, Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Srbije, KOO organizacija OSI iz Vojvodine, Savez slepih Vojvodine, Centar za samostalni život invalida Srbije, Udruž enje studenata sa hendikepom, kao i neke od aktivista afirmisanih lokalnih organizacija OSI.
Na dvodnevnom skupu učesnice i učesnici razmotrili su aktuelna pitanja za dalji rad OSI i njihovih organizacija kroz sledeće teme:
I. Jedinstvenu strategiju u oblasti invalidnosti (uključujući Standardna pravila UN i zakonodavnu regulativu);
II. Ulogu i značaj organizacija OSI u procesu tranzicije i reforme i njihovu međusobnu koordinacija i saradnju; i
III. Saradnju i učešće u međunarodnom pokretu osoba sa invaliditetom.
U toku razmatranja navedenih pitanja, postignuta je visoka saglasnost i istaknuta potreba saradnje organizacija OSI, a konsenzusom su usvojeni sledeći
Zaključci konferencije:
1. Neophodno je pristupiti izradi Jedinstvene strategije u oblasti invalidnosti.
2. Strategija treba da se zasniva na analizi postojećeg stanja, Strategiji za smanjenje siromaštva Srbije i postojeć im međunarodnim (opšta akta o ljudskim pravima, Standardna pravila UNi odgovarajuća akta Evropske Unije) kao i domaćim pravnim aktima.
3. U izradi strategije neophodno je aktivno učešće organizacija OSI, kako kroz Savet za pitanja OSI, tako i putem neposrednih kontakata sa ministarstvima i Vladom
4. Pored učešća u izradi Strategije, treba obezbediti i učešće OSI u implementaciji i monitoringu usvojene Strategije, kao i utvrditi obavezu države da obezbedi odgovarajuća sredstva za njihovo učešće u svim ovim procesima.
5. Neophodno je pristupiti donošenju odgovarajućih zakona posebno posvećenih pravima OSI (uz aktivno učešće organizacija OSI), koji mogu da budu usvojeni paralelno sa procesom donošenja strategije i to: a) Antidiskriminacijski zakoni (opšti i protiv diskriminacije OSI); b) Zakon o zapošljavanju OSI; c) Zakon o osnovnim pravima OSI; d) Zakon o statusu organizacija OSI.
6. Takođe organizacije OSI treba aktivno da se uključe u izmene i dopune postojećih i donošenje novih zakona opšteg karaktera, koji se donose u sklopu reforme zakonodavstva u Srbiji, a koji su od posebnog značaja za OSI.
7. U novom Ustavu Republike Srbije treba predvideti i zabranu diskriminacije po osnovu invalidnosti, kao i odredbu po kojoj OSI imaju pravo na posebnu društvenu podršku, u cilju izjednačavanja mogućnosti sa ostalim građanima, a što bi sve bio osnov za utvrđivanje daljih prava OSI u opštim i posebnim zakonima.
8. Prepoznata je uloga i značaj organizacija OSI kao ključnih partnera u komunikaciji sa državom u procesu tranzicije i razvoja demokratije i demokratskog društva.
9. Da bi ta uloga mogla da se ostvaruje neophodno je ojačati kapacitete organizacija OSI i međusobnu saradnju koja će se bazirati na zajednič ki dogovorenim principima.
10. U cilju bolje razmene informacija formirati E-mail listu organizacija OSI u Srbiji pod nazivom “Jedinstveni glas” kroz koju će se razmenjivati informacije među organizacijama kao i informacije iz rada DPI Srbije.
11. Međunarodna saradnja je neophodna aktivnost organizacija OSI radi razmene iskustava i informacija u različitim oblastima kao što su nove tehnologije, zakonodavstvo, beneficije, primeri dobre prakse i razmena kadrova, sportske i kulturne aktivnosti.
12. Potvrđena je važnost međunarodne aktivnosti organizacija OSI i zaključeno da ona mora biti prepoznata i uvažena kao deo međunarodne aktivnosti države Srbije i njenih organa i shodno tome organizaciono i finansijski podržana.
13. Neophodno je i dalje razvijati međunarodnu aktivnost organizacija OSI, kako zajednički nastup na međunarodnoj sceni tako i regionalnu i bilateralnu saradnju pojedinih nacionalnih i lokalnih organizacija.
14. Treba oživeti rad Odbora DPI Srbije i Crne Gore, počevši sa organizovanjem DPI Srbije u koji će se uključ iti kako sadašnji članovi Zajednice OSI sa svojim pokrajinskim i lokalnim organizacijama, tako i druge organizacije OSI koje rade na osnaživanju i ostvarivanju ljudskih prava OSI.
15. Usvojene Zaključke Konferencije (potvrđene od svih učesnika) organizatori treba da dostave Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Srbije, kao i ostalim relevantnim institucijama.
16. Na osnovu zaključaka jedinstveno usvojenih od organa svih organizacija OSI na nacionalnom nivou, formirati platformu delovanja organizacija OSI koja će se predstaviti javnosti na Međunarodni dan za prava OSI, 3.decembar .2004.godine.
17. Za 6-10 meseci organizovati Drugu nacionalnu konferenciju organizacija OSI, na kojoj bi se analizirala realizacija usvojenih zaključaka i odredile smernice za dalji rad.
Učesnici Prve nacionalne konferencije OSI