Konvencija un o pravima osoba sa invaliditetom
Članom 6. Nacrta Konvencije uređena je materija prikupljanja podataka i statistike. Na ovom članu posebno su insistirale latinoamerič ke zemlje poput Meksika, Kolumbije, Kostarike, kao i neke afričke zemlje u razvoju. Razvijene zemlje, pre svih EU, izrazile su tokom zasedanja Radne grupe u januaru ozbiljne rezerve i brigu da bi prilikom prikupljanja podataka o osobama sa invaliditetom moglo doći do kršenja prava na privatnost tih lica. Ipak, tokom 3. i 4. zasedanja Ad hoc komiteta i razvijene zemlje su prihvatile unošenje teksta koji bi sadržao garancije za zaštitu privatnosti i sprečavanje zloupotrebe podataka, a predloženo je da se ovaj član unese pored člana o mehanizmima sprovođ enja i nadzora nad sprovođenjem Konvencije. Rasprava o ovom članu Nacrta nastaviće se na sledećem zasedanju Ad hoc komiteta.
Po opštoj oceni učesnika zasedanja Ad hoc komiteta, članovi 4. i 7. Nacrta Radne grupe čine srž Konvencije. Član 7. Nacrta uređuje ravnopravnost i nediskriminaciju osoba sa invaliditetom. Države treba da osiguraju jednakost pred zakonom za sve osobe sa invaliditetom, zaštite ih od diskriminacije i preduzmu mere kako bi im osigurale razumne adaptacije (“reasonable accomodation”) u svim sferama. Nacrt sadrži zabranu kako direktne tako i indirektne diskriminacije, no države potpisnice još nisu uspele da usaglase opšteprihvatljivu definiciju indirektne diskriminacije. S druge strane, postignut je zavidan nivo saglasnosti oko razumne adaptacije – mera koje treba preduzeti kako bi se osobama sa invaliditetom osiguralo da pod jednakim uslovima uživaju sva prava, a koje neće predstavljati nesrazmeran teret.
Članom 8. Nacrta Konvencije ponovo je potvrđeno neotuđivo pravo na život osoba sa invaliditetom. Pošto je o ovom pitanju u Radnoj grupi vođena dosta intenzivna rasprava, Nacrt je sadržao relativno kratak tekst. Više zemalja u razvoju predložilo je da se tekst proširi odredbama o zaštiti osoba sa invaliditetom u uslovima prirodnih nepogoda i oružanih sukoba, no ovi predlozi nisu dobili bezrezervnu podršku mnogih delegacija.
Materija priznanja jednakih prava i poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom uređena je članom 9. Nacrta Konvencije. Ključna sporna pitanja bila su priznavanje pune poslovne sposobnosti svim osobama sa invaliditetom bez ikakvih izuzetaka i pružanje asistencije tim osobama prilikom ostvarivanja poslovne sposobnosti. Uprkos naporima nekih NVO da se usvoji koncept pune i bezuslovne poslovne sposobnosti, državne delegacije su smatrale da je neophodno poći od pretpostavke poslovne sposobnosti, ali da postoje neki slučajevi kada osobe sa invaliditetom mogu biti lišene poslovne sposobnosti, u zakonski uređenoj proceduri i uz pravne garancije. Tokom 4. zasedanja Ad hoc komiteta postignut je zavidan nivo saglasnosti o spajanju tekstova koje su predlož ili EU i Kanada. Predlog EU polazi od pretpostavke poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom, ali ova se ipak, u zakonom predviđenim slučajevima i u odgovarajućem postupku, uz pravne garancije, može oduzeti. Kanadski predlog dalje elaborira koncept asistencije licima sa invaliditetom u ostvarivanju poslovne sposobnosti, kad se za tim ukaže potreba.
Članom 10. Nacrta Konvencije uređeno je pitanje slobode i bezbednosti osoba sa invaliditetom. Poseban akcenat stavljen je na pitanje protivpravnog lišavanja slobode, pravnih garancija i kompenzacija u takvim slučajevima, kao i pitanje protivpravnosti prisilne institucionalizacije osim u slučajevima propisanim zakonom, na čemu je EU insistirala.
Većina učesnika zasedanja podržala je Nacrt sačinjen od strane Radne grupe.
Zaštita osoba sa invaliditetom od torture, nehumanog, degradirajuć eg postupanja i kažnjavanja uređena je članom 11. Nacrta Konvencije.
Pomenutim članom posebno je apostrofirana zaštita osoba sa invaliditetom od sprovođenja eksperimenata nad njima, bez slobodnog i informisanog pristanka tih osoba. Akcenat u ovom članu stavljen je na zaštitu od postupanja koje prema osobama sa invaliditetom sprovode nosioci javnih ovlašćenja. Članom 12. uređena je zaštita osoba sa invaliditetom od nasilja i zloupotrebe, pri čemu se polazi od pretpostavke da nasilje potiče od lica koja ne postupaju u okviru službenih ovlašćenja.
Državne delegacije u Ad hoc komitetu su se u načelu složile sa suštinom člana 12, no veći broj delegacija predložio je izmene samog teksta kako bi nacrt ovog člana Konvencije bio što precizniji i fokusiraniji. EU je predložila skraćivanje teksta i unošenje odredbi o nezakonitosti nasilnih medicinskih intervencija prema osobama sa invaliditetom, osim u slučajevima koji su predviđeni zakonom, uz poštovanje najboljeg interesa osoba sa invaliditetom. Takođe je predvidela preduzimanje mera protiv onih koji počine nezakonite nasilne intervencije na osobama sa invaliditetom.
Članom 13. Nacrta Konvencije uređene su mere koje osobama sa invaliditetom treba da omoguće slobodu izražavanja i pristup informacijama.
Državne delegacije su podržale suštinu ovog člana Nacrta Konvencije, iako je predložen veći broj izmena teksta kojima se nije diralo u samu srž odredaba Nacrta Radne grupe.
Nacrt Konvencije uredio je materiju privatnog života, doma i porodice osoba sa invaliditetom članom 14. Značajan deo Nacrta Radne grupe odnosio se na pravo na bračni i porodični život osoba sa invaliditetom, kao i njihovo ostvarivanje seksualnosti i reproduktivnih prava. S obzirom na značaj kulturološkog koncepcta prilikom razmatranja ovih osetljivih pitanja, različite države članice imale su različite sugestije u vezi sa sadržajem ovog člana. Mnoge islamske zemlje i Vatikan su, recimo, bili protiv pominjanja seksualnosti u konvenciji o ljudskim pravima.
EU je insistirala na slobodi izbora osoba sa invaliditetom, poštovanju privatnosti komunikacija tih osoba. Prilikom uređivanja pitanja roditeljskih prava osoba sa invaliditetom, EU je insistirala da invalidnost roditelja sama po sebi ne sme biti osnov za lišavanje roditeljskih prava i založila se za pružanje podrške roditeljima koji su osobe sa invaliditetom.
Članom 15. Nacrta Konvencije uređena je materija samostalnog života i uključenosti osoba sa invaliditetom u lokalnu zajednicu. I kod rasprave o ovom članu Nacrta do izražaja je došla različita kulturološka koncepcija u različitim državama. Tako su neke od zemalja u razvoju (npr. Indija) i islamske zemlje izrazile zabrinutost da se konceptom samostalnog života ugrožava stabilnost tradicionalnih porodičnih zajednica u kojima osobe sa invaliditetom u tim zemljama žive. S druge strane, razvijene zemlje insistirale su na odredbama kojima se potencira pravo na izbor osoba sa invaliditetom i postojanje odgovarajućih službi podrške u lokalnim zajednicama gde te osobe i žive.
Nacrt Konvencije se u članu 16. bavi položajem dece sa invaliditetom.
Ipak, zbog oskudice u vremenu i različitih stavova, Radna grupa sačinila je tekst koji u najvećoj meri ponavlja već važeće odredbe Konvencije UN o pravima deteta. Neke državne delegacije izrazile su zabrinutost zbog dupliranja odredbi međunarodnog javnog prava.
Članom 17. Nacrta Konvencije uređene su mere kojima se osigurava pravo na obrazovanje za osobe sa invaliditetom. Iako Nacrt Radne grupe govori pre svega o deci sa invaliditetom, brojne delegacije insistirale su da se ovaj član bavi obrazovanjem za sve osobe sa invaliditetom, a ne samo obrazovanjem dece. Sve državne delegacije koje su učestvovale u debati o ovom članu Nacrta apostrofirale su njegov značaj, a mnoge su dale i konkretne predloge za preciziranje i fokusiranje određenih odredbi.
Nacrt Konvencije uređuje značajnu materiju učešća osoba sa invaliditetom u političkom životu i upravljanju javnim poslovima članom 18. Državne delegacije podržale su jednodušno suštinu ovog člana, ali su podnele veći broj tekstualnih izmena s namerom da učine jasnijim odredbe o merama koje osobama sa invaliditetom treba da omoguće vršenje aktivnog i pasivnog biračkog prava, učešće u političkim partijama i javnoj administraciji i raznim nevladinim organizacijama.
Članom 19. Nacrta Konvencije uređena je materija pristupačnosti.
Državne delegacije su ovom pitanju posvetile veliku pažnju, zdušno podržavajući suštinu predloga Radne grupe, ali predlažući niz izmena i dopuna teksta usmerenih na fokusiranje i preciziranje odredbi. U nastavku neformalnih pregovora državnih delegacija o nacrtu ovog člana Konvencije tokom sledećih zasedanja Ad hoc komiteta, ekspertu Srbije i Crne Gore poverena je uloga predsedavajućeg tih konsultacija.
Nacrt Konvencije članom 20. uređuje materiju lične mobilnosti.
Pored odredbi o univerzalnom dizajnu, koje su već delimično pokrivene članom 19. Nacrta, ovaj član uređuje materiju asistivnih tehnologija i ljudske asistencije.
S obzirom da Konvencija podrazumjeva to da se do sada korisceni akti odbace koji nisu po planu pomenute Konvencije mislim da je apsurdno i nelogicno govoriti o necemu takvom.
lepo je to sto pise u gore navedenom tekstu ja imam 40
godina bolujem od cerbralne paralize od 1 godine Apsolvent sam na Poljoprivrednom Fakultetu u Novo Sadu obraćao sam se dekanu Prof.Dr Mianu Kraijiniviću i Prof.Dr Radovanu Pejanoviću
sa molbom da mi fakultet odobri završetak školovanja nazalost obijena je moja molba i u vezi zapošljavanj sam se obraćao
gospodin Prof. Dr Radovan Pejanović je inače moj profeor sa studija koj je izabran u zvane Prorektora Univerziteta u Novom Sadu izgleda vlast u SRBIJI DAJE NAGRADE OSOBAMA KOJE VRŠE DISKRIMINACIJU INVALIDA JER KAKO OBJASNITI NAPREDOVANJE GOSPODINA Prof Dr. Radovana Pejanovića u zvanje Prorektor i ponovi mandat gospodin Prof Dr Milan Krajinović neželi samnom ni da razgovara
ima još puno tog ali to niko neželi da čuje invalid u Srbiji postoje samo u vrem izbora i kjada je dan invalida
pitli ste za komnter mada to niko i čita niti nekog zanima zakon SRBIJI samo postji da se popuni parče papira poslanici prim platu i Zakon ide u Arhivu da skuplj pršinu
ima još puno puno toga ………..itd
sasa cvetkoć mob 0642170937
U Cacku,kada se na zavod za zaposljavanje javi lice sa invalidnoscu da osnuje svoju radnju i da otpocne svoj biznis,stavlja se na listu sa svima ostalima da kazem zdravo sposobnima i naprimer ako bi trebalo to invalidno lice da trci na sto metara sa ostalima imalo bi fantasticno prolazno vreme,nebi ni krenulo a svi ostali bi vec bili na cilju.Mislim da referate na zavodu u vezi invalida treba da vode osobe koje imaju pored fakulteta i nekoga u svojoj kuci da je invalid,jedino tako bi imali veliko srce za sve te ljude.