Zabrana knjige
ODLUKA VRHOVNOG SUDA VOJVODINE VRHOVNI SUD VOJVODINE Posl. br. Kž. 25/73 15. januara 1973. god.
NOVI SAD /DG Vrhovni sud Vojvodine u krivičnom veću sastavljenom od sudija: Budakov Milutina kao predsednika veća, Belić Vladislava i Hegediš Franje kao članova veća, te Gusman Dragice kao zapisničara, u predmetu zabrane rasturanja knjige Ivana Ivanovića “Crveni kralj”, odlučujući o žalbi izdavača Slobodana Mašića i Ivana Ivanovića koje zastupa Srđa M. Popović, advokat iz Beograda, izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Pančevu K broj 159/72 od 28. decembra 1972. godine, na sednici veća održanoj dana 15. januara 1973. godine, po pribavljenom mišljenju i predlogu javnog tužioca SAP Vojvodine od 12. januara 1973. godine, doneo je R E Š E N J E ODBIJA SE kao neosnovana žalba Slobodana Mašića i Ivana Ivanovića, izdavača knjige “Crveni kralj” i POTVRĐUJE rešenje Okružnog suda u Pančevu K broj 159/72 od 28. decembra 1972. godine.
O b r a z l o ž e nj e Prvostepeni sud je navedenim rešenjem a na osnovu člana 49 st. 1 tač. 7 i stava 2 u vezi člana 58 Zakona o štapi i drugim vidovima informacija SAPV, zabranio rasturanje knjige “Crveni kralj” pisca Ivanović Ivana a izdavača Slobodana Mašića i Ivana Ivanovića, iz Beograda, zbog delova u knjizi kojima se nanosi povreda časti i ugleda naših naroda u smislu člana 49 st. 1 tač. 7 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija, pa je naredio da se svi primerci knjige oduzmu i odredio da troškovi krivičnog postupka pređu na teret budžetskih sredstava.
Protiv tog rešenja su izjavili žalbu izdavači Slobodan Mašić i Ivan Ivanović putem svog zastupnika kojom pobijaju prvostepeno rešenje u celosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Predložili su da se žalba uvaži i prvostepeno rešenje ukine te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da se preinači tako da se odbije predlog okružnog javnog tužioca u Pančevu A 41/72 od 30. oktobra 1972. godine za zabranu rasturanja knjige “Crveni kralj”. U dokaz žalbenih navoda prilož ili su isečak iz lista “Ilustrovana politika” broj 738 od 26.XII 1972. godine strana 50 i 51 i fotokopije kritika objavljenih o romanu “Crveni kralj”, objavljenih u listovima “Politika” od 2. septembra 1972. godine, “Večernje novosti” od 1. septembra 1972. godine, “Vjesnik” od 15. decembra 1972. godine, “Mladost” od 14. decembra 1972. godine, “Savremenik” od 11. novembra 1972. godine, “Telegram” od 10. novembra 1972. godine, “TV revija” od 22. septembra 1972.
godine, “Književne novine” od 16. septembra 1972. godine, “Borba” od 9. septembra 1972. godine, “Ekspres politika” od 4. septembra 1972. godine, “NIN” od 3. septembra 1972. godine i saopštenje Uprave udruženja književnika Srbije od 28. novembra 1972. godine, kao i saopštenje objavljeno u Književnim novinama od 16. decembra 1972. godine.
Okružni javni tužilac u Pančevu je podneo odgovor na žalbu izdavača, pa je predložio da se žalba odbije kao neosnovana i rešenje suda o zabrani rasturanja knjige potvrdi, pošto iz sadržine knjige nesumnjivo proizilazi da su nanete povrede časti i ugleda naših naroda, teško vređa javni moral i negativno deluje na vaspitanje omladine.
Vrhovni sud Vojvodine je nakon razmatranja spisa i ispitivanja pobijanog rešenja, te ocene žalbenih navoda i priloženih spisa kao i navoda u odgovoru na žalbu, našao da žalba nije osnovana.
Prvostepeni sud je u postupku o predlogu javnog tužioca za izricanje zabrane rasturanja štampane stvari – knjige “Crveni kralj” – izveo sve potrebne dokaze, te dokaze pravilno cenio i naveo razloge iz kojih nije prihvatio dokazne predloge zastupnika izdavača, pa je, na osnovu toga, obrazloženo naveo zbog čega je našao da se inkriminisanim napisima u navedenoj knjizi nanosi povreda časti i ugleda naših naroda, pa takvo ustanovljenje prihvata i ovaj sud.
Naime, ne stoji žalbeni navod da se izrazi i mišljenja glavnog junaka ne mogu pripisati autoru jer iz sadržine knjige nesumnjivo proizilazi da je glavni junak upoznat ne samo sa stanjem u fudbalskom sportu u Jugoslaviji, što bi bilo sasvim prihvatljivo, već da je izvanredno politički upućen, jer govori o karakteristikama kapitalizma, nezaposlenosti u njemu, o odnosima u socijalizmu i upoređuje kapitalizam i socijalizam kada navodi “Jenki” neće soker ali neće ni socijalizam”, i pri tome, upoređenje uvek ispada na štetu socijalizma. Iz navoda da je King i njegove negativnosti “stopostotno posleratni proizvod”, nesumnjivo proizilazi da autor misli da je glavni junak proizvod loših društvenih odnosa u našoj zemlji. Stoga je prihvatljivo stanovište optužbe da je autor iskoristio fudbalere i fudbalski teren za iznošenje svojih ličnih stavova.
Iz sadržine knjige ne proizilazi da autor negira vrednost glavnog junaka i njegova shvatanja i postupke, jer ih uvek opravdava uslovima pod kojima je glavni junak odrastao i društvom u kome se kretao, pa se ne može prihvatiti da se negiranjem vrednosti glavnog junaka, koji nesumnjivo negira patriotizam, ljubav i moral, u stvari afirmiše patriotizam, ljubav i moral, kako se u žalbi navodi.
Prvostepeni sud je u izreci rešenja naveo kao inkriminisane napise samo one navode u knjizi koji su najkarakterističniji, ali se iz obrazloženja rešenja vidi da je cenio sadržinu knjige u celini, jer je naveo i druge napise, pa se ne može uzeti da je cenio inkriminisane stavove van konteksta celine, usled čega bi ti stavovi izgubili svoj pravi smisao, kako se u žalbi navodi.
Sama žalba prihvata da se sukob dve ličnosti – pozitivne i negativne – kod glavnog junaka završio porazom pozitivne ličnosti te da King tone u cinizam.
Međutim, po stanovištu žalbe taj cinizam nije uperen protiv Jugoslavije i njenih naroda kada sa cinizmom govori o Jugovini i Jugi, jer su ti izrazi prihvaćeni kao uobičajeni kod naših naroda na radu u inostranstvu, u dokaz čega se poziva na napis u “Ilustrovanoj politici” priložen žalbi. Međutim, iz navoda “nemam ni domovinu, šta da se lažemo, ne mogu da kažem da mi je Jugovina majka… za Jugu me baš briga” i “…da smo svi mi koji smo ovde zajebani u Jugovini” nesumnjivo proizilazi da glavni junak navedenim izrazima ne tepa Jugoslaviji i da je ne voli iznad svega. Sem toga glavni junak upotrebljava i puni naziv Jugoslavije kao države kada navodi “jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu državu, pa makar to bila i moja rođena Jugoslavija”, i “mene su u Jugoslaviji zajebali kao i mnoge druge koji su ovde”, što nesumnjivo ne predstavlja pohvalu za Jugoslaviju i njene narode. Usled toga pozivanje na napise iz “Ilustrovane politike” u vezi sa izrazima Juga i Jugovina, ne može biti od nekog bitnijeg značaja za utvrđivanje navodne nostalgije kod glavnog junaka, kako se u žalbi ističe.
Iako se u knjizi izričito ne govori o društveno političkom sistemu i etničkom sastavu Jugoslavije, iz okolnosti da glavni junak navodi Jugoslaviju kao državu, da govori o “srpskim” budžovanima, da fudbalski klub naziva “krila Srbije” i “krila Jugoslavije” nesumnjivo proizilazi da glavni junak kada navodi Jugoslaviju misli na nju kao državu i zajednicu ljudi i naroda, te da se sve “osobine” koje pripisuje Jugoslaviji odnose i na njene narode. Usled toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da se sadržinom knjige a naročito inkriminisanim napisima, nanosi povreda časti i ugleda naših naroda. Pri takvoj oceni prvostepeni sud je pravilno našao da veštak nije ovlašćen da daje zaključke o tome da li se inkriminisanim izrazima nanosi takva povreda, već da je za to ovlašćen jedino sud pošto se ne radi o stručnom pitanju – prevashodnoj etičkoj kategoriji – već o pravnom zaključivanju.
Prvostepeni sud je naveo ubedljivo razloge iz kojih nije prihvatio predlog izdavača da se pribave i pročitaju napisi u nekim dnevnim i nedeljnim listovima i časopisima u kojima je data povoljna ocena o knjizi “Crveni kralj”, jer su i po oceni ovog suda te kritike samo autonomno pravo kritičara da izražavaju svoj stav o književnom delu i napisu kao njihovo lično i privatno mišljenje, usled čega takvo mišljenje ne mora biti od odlučnog značaja za ocenu tog dela sa aspekta nanošenja povrede časti i ugleda naših naroda. Ovo pogotovo što iz priloženih napisa kritičara proizilazi da kritičari nisu dovoljno imali u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi samo o uočavanju i kritikovanju negativnih pojava u fudbalskom sportu i u tom domenu, već da se radi o iznošenju, negativnom uopštavanju i kritizerskoj oceni društvenih odnosa u našoj zemlji, likova naših građana i da se sve to na vulgaran način “neskraćenim glagolima” obeležava i ističe kao uzrok zle sudbine glavnog junaka i drugih koji su napustili Jugoslaviju.
Ne može biti od odlučnog značaja ni žalbeni navod da su inkriminisani izrazi odomaćeni u sredini u kojoj se glavni junak kretao i živeo, te da usled toga ne mogu imati negativan uticaj jer je knjiga javna publikacija, dostupna svima, pa je i njen uticaj na sve slojeve čitalaca nesumnjivo moguć.
Iz navedenih razloga je Vrhovni sud Vojvodine našao da ne stoje razlozi iz kojih se prvostepeno rešenje pobija žalbom, te da ne postoje povrede usled kojih bi to rešenje trebalo ukinuti ili preinačiti, kako se u žalbi predlaže, pa je na osnovu člana 365 st. 3 ZKP-a u vezi sa članom 61 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija, žalbu kao neosnovanu odbio.
Zapisničar Predsednik veća Gusman Dragica, s.r. Budakov Milutin, s.r.