Zabrana knjige
Sud je ovako činjenično stanje utvrdio na osnovu čitanja knjige “Crveni kralj” od pisca Ivana Ivanovića a koju su izdali izdavači Ivan Ivanović i Slobodan Mašić, dok je ocenu predloga Okružnog javnog tužioca iz Pančeva delimično izveo i na osnovu dokaza izvedenih saslušanjem veštaka Pavićević Vuka.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je našao da je predlog Okružnog javnog tužioca osnovan u delu koji je citiran u dispozitivu ove presude, a da u ostalom delu nije osnovan.
Delove romana koji su citirani u dispozitivu rešenja Sud je ocenio kako posebno, tako i na osnovu ocene celokupnog romana “Crveni kralj”, pa je našao da je ovim delovima knjiga nanela povredu časti i ugleda naših naroda, kako je to označeno u čl. 49 st. 1 tač. 7 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija.
Sud je prilikom pravne ocene inkriminisanih delova imao u vidu da je naziv Jugovina, Juga upotrebljen ironično na šta ukazuje celokupan smisao i kontekst rečenice koje su citirane u dispozitivu ovog rešenja. Knjiga za domovinu glavnog junaka a kroz njegova usta kaže da ne može da kaže da mu je ta Jugovina majka. Odmah zatim glavni junak objašnjava taj svoj odnos prema domovini i dodaje “suviše toga mi se desilo”. Posle izvesnog vremena - dve rečenice, svoje gledanje na otadžbinu završava rečima: “za Jugu me baš briga”. Na ovakvu pravnu ocenu sud se odlučio imajući u vidu i delove knjige iz XVI poglavlja koji se citiraju u dispozitivu ovog rešenja. U prvim rečenicama ovog dela knjige upućuje psovku prvo “gangsterskoj Ameriki” koju proteže na svaku drugu “pokvarenu državu”, “pa makar to bila i Jugoslavija”. Posle dve rečenice knjiga objašnjava svoj stav gde glavni junak kaže: “tako smo svi mi koji smo ovde u Ameriki na neki način zajebani u Jugovini, ali ništa zato, nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, leba mi…”. Ovakva pravna ocena zasniva se i na delu koji je citiran u dispozitivu ovog rešenja iz poglavlja V. Knjiga u tom delu govori kroz usta glavnog junaka da su njega “u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge…”, a takođe i citirani delovi sa stranice 32. Napred označena pravna ocena zasniva se i na osnovu citata sa stranice 109 inkriminisanog romana gde su izrazi budžovani, srpski budžovani bili upotrebljavani u kontekstu sa “provodom sa kol gerlama”. Pravnom ocenom ovih citiranih delova koji su ocenjivani ne samo posebno, već i u celini sa sadržajem knjige “Crveni kralj”, sud je našao da se ovom knjigom nanosi uvreda časti naših naroda, iz čl. 49 st.
1 tač. 7 Zakona o štampi i drugim vidovima informacije. Na ovakvu pravnu kvalifikaciju ukazuje i sadržaj inkriminisane knjige koji govori isključivo o negativnostima, u većini negativnih tipova – ličnostima ostavljajući knjigu bez uočljive poruke.
U pogledu delova knjige koje je citirao Okružni sud, javni tužilac u svom pismenom predlogu, a kvalifikovao ga kao teško vređanje morala čl. 49 st. 1 tač.
8 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija, sud je našao da predlog o zabrani rasturanja knjige “Crveni kralj” iz ovih razloga nije osnovan. Sud je u celosti prihvatio mišljenje veštaka u tom delu koji je dao jedno visoko stručno, prihvatljivo i obrazloženo mišljenje koje je u potpunosti određeno, te je sud stao na stanovište da knjiga ne vređa javni moral iznoseći amoralnosti, amoralne prilike i amoralne odnose, već da knjiga na ovaj način sve ove prilike izlaže kritici.
Sud je ovakvu ocenu dao i zbog toga što je knjiga pisana jednim jezikom koji je odomaćen u krugu ljudi čijoj sredini pripada i glavni junak romana. Ovi izrazi odomaćeni su danas i u literarnim delima koja su pobrala mnoga kvalifikovana priznanja, a takođe su našle “svoja mesta” i na radiju i na televiziji.
Kako je već napred naglašeno sud je nalaz i mišljenje veštaka Pavićević Vuka u pogledu vređanja morala prihvatio obzirom da je veštak kao profesor etike Filozofskog fakulteta u tom delu stručan obzirom da knjizi prilazi stručno kompetentno kao kvalifikovani etičar. Međutim, u ostalom delu njegovog nalaza i mišljenja u kome se veštak izjašnjavao po pitanju da li je knjiga nanela povrede časti i ugleda naših naroda, po oceni suda sud je prekoračio svoje ovlašćenje obzirom da se radi o pravnom pitanju i pravnoj oceni. Sa tih razloga sud nije ni tražio dokazivanje saslušanjem novog veštaka koji bi se u pogledu ovih činjenica izjašnjavao. Po stanovištu suda sud je potpuno kompetentan i stručan da izvrši ocenu inkriminacija u pogledu nanošenja povrede časti i ugleda naših naroda.
Sud je odbio dokazni predlog punomoćnika izdavača za dokazivanje – izvođenje dokaza, čitanje priloženih kritika i prikaza romana “Crveni kralj”, obzirom da ovi dokazi nemaju nikakvog bitnog značaja za odlučivanje o predlogu obzirom da je to čisto usko stručni prilaz romanu “Crveni kralj”, što nije od značaja za ocenu predloga da li knjiga treba da se zabrani ili ne.
Kako je sud odlučio da se zabrani rasturanje knjige “Crveni kralj” to je doneo rešenje u smislu čl. 58 Zakona o štampi i ostalim vidovima informacija, označivši navode knjige i odluku o oduzimanju knjiga.
Sa svih napred izloženih razloga sud je doneo rešenje kao u dispozitivu.
Protiv ovog rešenja nezadovoljna stranka ima pravo žalbe u roku od 3 dana putem suda na Vrhovni sud Vojvodine u Novom Sadu.
Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA Anđelka Pavlov, s.r. Stojković Antonije, s.r.