Suđenje
STAV UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
ASSOCIATION DES CRIVAINS DE SERBIE
11 000 BEOGRAD
FRANCUSKA 7 TEL. 626-081 BROJ: 610
Beograd, 22.04.1974.
OKRUŽNOM SUDU PROKUPLJE
Obavešten o pokretanju krivičnog gonjenja druga Ivana Ivanovića, književnika iz Beograda, Upravni odbor Udruženja književnika Srbije je na jednoj od svojih skorašnjih sednica razmatrao ovaj slučaj. Tom prilikom odlučio je da radna grupa, u sastavu: Radonja Vešović, Mirko Vujačić, Pavle Zorić i Dragan Jeremić, d svoje mišljenje o romanu “Crveni kralj” druga Ivanovića, zbog koga se pokreće krivično gonjenje, s tim da se njeno mišljenje uputi tom Sudu.
U prilogu vam šaljemo mišljenje koje su pomenuti književnici napisali, ističući da su se u ovoj grupi nalazili istaknuti predstavnici našega Udruženja, da su svi članovi Saveza komunista Jugoslavije, da je drug Vešović sekretar Savetovanja komunista-pisaca u Beogradu, a drug Jeremić predsednik Udruženja književnika Srbije.
Uvereni smo da ćete mišljenje, koje su doneli ovi istaknuti pisci, uzeti u ozbiljno razmatranje prilikom odlučivanja o daljem postupku.
Za Upravni odbor sekretar Udruženja književnika Srbije /Vladimir Stojšin, s.r./ UPRAVNOM ODBORU UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE Na osnovu odluke tog Odbora na sednici od 5. februara o.g. da vas pismeno obavestimo o svom mišljenju o romanu “Crveni kralj” Ivana Ivanovića, povodom postupka koji je poveden protiv ovog pisca, dostavljamo vam sledeće mišljenje: Roman “Crveni kralj” Ivana Ivanovića napisan je na osnovu mnogobrojnih novinskih izveštaja o aferama koje su potresale naš sportski život. Ivanović je naslikao složeni, protivrečni lik fudbalera-zvezde Zorana Jugovića koga je slava opila i zbunila, koji se u jeku najraznovrsnijih mahinacija oko kupoprodaje igrača, nameštanja rezultata itd. našao u središtu publiciteta, sasvim nepripremljen, nemoćan da lako izađe iz situacije u kojoj se našao. Osion zbog opšte pažnje koja mu se ukazuje, on se izražava primitivno, oštro i sirovo, ali to su njegove reči, njegova ispovest i to moramo uvek imati na umu. Piščevo gledište se ni u kom slučaju ne može identifikovati sa mišljenjem njegovog “junaka”. Sa književno-teorijske tačke gledišta pogrešno je svako poistovećivanje ponašanja i govora junaka sa stavovima samoga pisca, koji je svoje delo napisao da bi kritič ki osvetlio jednu negativnu pojavu, koja je tako okarakterisana od mnogih naših istaknutih društveno-političkih i sportskih radnika.
Ivan Ivanović prikazuje u svom romanu jedno vreme koje upravo sada prevazilazimo: vreme raznih prolaznih i veštačkih kultova, sportskih zvezda koje su stvarale moćne mlade ljude za koje se niko ne brine. Mi danas uviđamo i u širim razmerama sve negativne aspekte takvog stanja. Možda je u iznošenju podataka i u slikanju atmosfere pisac bio fragmentaran, jednostran i nedorečen, ali ovaj njegov roman sigurno nije politički pamflet, već umetničko delo o jednom nesumnjivo negativnom fenomenu naše skorašnje stvarnosti. Činjenice u njemu opisane nisu izmišljene; likovi su građeni prema modelima iz života.
Nema sumnje da je reč o književnom delu koje svedoči o nekim izopačenostima koje je ostalo za nama i koje upravo, nakon Pisma Predsednika i Izvršnog komiteta SKJ, nastojimo da prevaziđemo.
Na osnovu čitanja romana “Crveni kralj”, mi potpisani smatramo da, iako ova knjiga nameće niz pitanja literarne i ideološke prirode, ne daje povoda za sudsko gonjenje, već samo za književno-kritičke analize.
/Radonja Vešović, s.r/ /Mirko Vujačić, s.r./ /Pavle Zorić, s.r,/ /Dragan M. Jeremić, s.r./
PRESUDA OKRUŽNOG SUDA K. br. 99/73
U IME NARODA OKRUŽNI SUD U PROKUPLJU, kao prvostepeni u veću sastavljenom od sudije Niketić Đ. Branislava, kao predsednika veća i sudija porotnika Radivojević Jovana i Stanišić Milisava, kao članova veća, uz sudelovanje zapisnič ara Mančić Mirke, u predmetu krivice okrivljenog IVANOVIĆ IVANA, iz Beograda, optuženog optužnicom Okružnog javnog tužioca u Prokuplju Kt. br.
144/72 od 7.12.1973. godine zbog krivičnog dela povrede ugleda države, njenih organa i predstavnika iz čl. 174. KZ koju zastupa zamenik OJT-a Mijušković Velizar, po održanom usmenom, javnom i glavnom pretresu, na dan 23.10.1974.
godine, posle konačnih predloga optužbe i odbrane, doneo je i javno objavio u prisustvu stranaka istoga dana 23.10.1974. godine sledeću
P R E S U D U
OPTUŽENI: IVANOVIĆ IVAN, od oca Božidara i majke Milje, rođene Dinić, rođenog 19.12.1936. godine u Nišu, živi u Beogradu – Žarkovo, ul. 39 Nova br. 42, Srbin, državljanin SFRJ, književnik, oženjen – otac jednog maloletnog deteta, pismen, završio filološki fakultet, vojsku služio 1962. godine u Umagu, vodi se kod VO pri SO Čukarica, zaposlen kod Udruženja književnika Srbije u Beogradu, prima na ime ličnog dohotka 1.500 dinara, do sada neosuđivan, K R I V J E Što je u knjizi «Crveni kralj», štampanoj 1972. godine, izložio poruzi Socijalistič ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, nazivajući je na više mesta «Juga » i «Jugovina», u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometaša Zorana Jugović a omalovažio Jugoslaviju i sledećim rečima: «Nemam ni domovinu. Što da se lažemo, ne mogu da kažem da mi je Jugovina majka. Isuviše toga mi se tamo desilo. A i da nije, ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni kuću, ni zemlju. Za Jugu me baš briga! Pa ipak je volim majke joj ga…», – – čime je učinio krivično delo povrede ugleda države, njenih organa i predstavnika iz čl. 174. KZ, – pa ga sud na osnovu čl. 3, 30, 38, 174. – KZ i 10. i 318. ZKP O S U Đ U J E Na kaznu zatvora u trajanju od dve godine dana, koju će početi da izdržava po pravosnažnosti presude, kada slobode bude lišen.
Optuženi se obavezuje da plati sudu na ime paušala 200 dinara u roku od 15. dana po pravosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
O b r a z l o ž e n j e Izvedenim dokazima na glavnom pretresu, savesnoj i brižljivoj oceni ovako izvedenih dokaza, koji su cenjeni na osnovu čl. 10. i 318. ZKP, sud je našao i utvrdio sledeće činjenično stanje: Optuženi je završio filološki fakultet. Zapošljava se kao profesor Gimnazije u Kuršumliji, sa ove dužnosti biva suspendovan 1972. godine. Januara 1973. godine preselio se u Beograd i iste godine primljen je u Udruženje književnika Srbije.
Knjigu «Crveni kralj» optuženi Ivanović napisao je u Kuršumliji 1969.
godine. Izašla je iz štampe 1972. godine, kao tzv. samostalno izdanje. Štampana je u 1.000 primeraka.
Okružni sud u Pančevu rešenjem K. br. 159/72, od 28. decembra 1972.
godine, zabranio je rasturanje knjige «Crveni kralj» od pisca optuženog Ivanović Ivana. Ovo rešenje potvrđeno je rešenjem Vrhovnog suda Vojvodine K. br.25/73 od 15. januara 1973. godine.
Optuženi u knjizi «Crveni kralj» izlaže poruzi Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, jer je na više mesta naziva «Juga» i «Jugovina». Ovi izrazi Jugoslaviju nipodaštavaju, omalovažavaju je i izlažu poruzi. Optuženi ovo čini kroz usta nogometaša Zorana Jugovića, kojeg slika kao priprostog mladića, stavlja mu mnoge reči, mnoga razmišljanja i mnoge psovke, pa i ove izraze: «Juga » i «Jugovina» kojima je cilj da ocrne, okaljaju i obezvrede i omalovaže Socijalistič ku Jugoslaviju kao društvo i Socijalizam kao ideologiju. Optuženi omalovaž ava Jugoslaviju i rečima: «Nemam ni domovinu. Što da se lažemo, ne mogu da kažem da mi je «Jugovina» majka. Isuviše toga mi se desilo… Za «Jugu» me baš briga! Pa ipak je volim, majke joj ga…». Kroz ove inkriminisane izraze jasno se vidi da mu je Jugoslavija domovina, koju istina ne priznaje, jer mu se ne sviđa ovakva kakva je – socijalistička, a da bi bila njegova, mora biti neka druga, a ne ova sadašnja. Zbog toga sa ponosom ističe u razgovoru sa gazdom u Americi da u Jugoslaviji nije bio čak ni član Socijalističkog saveza. Ističe da sa jugoslovenskim pasošem u džepu «samo budale ostaju u zemlji» (str. 12). U Jugoslaviji vladaju «budžovani» i kaže: «dovoljno je da mrdnem malim prstom i ti si naj… za čitav život» (str. 13). Ti isti «budžovani» van zemlje su niko i ništa.
«Mene su u Jugoslaviji izjeb… kao i tolike druge» (str. 12). Ne samo to da psuje, vređa i omalovažava Jugoslaviju izrazima «Juga» i «Jugovina», već psuje i vređa pod punim nazivom kad kaže: «J…. ti ja gangstersku Ameriku! I svaku drugu pokvarenu državu, pa makar bila to i moja rođena Jugoslavija» (str. 38).