Savladavanje zla autoritarne prošlosti u Srbiji
Jovica Trkulja
Tribine u gradovima Srbije
1. – Centar za unapređivanje pravnih
studija i Fondacija Konrad Adenauer realizovali su tokom 2003. i 2004. godine projekat “Kako savladati zlo autoritarne prošlosti u Srbiji?”. Projekat je koncipiran u vidu deset tribina, na kojima su učestvovali zaposleni u pravosuđu, prosveti, kulturi, medijima, predstavnici vlasti, odgovarajuća udruž enja i nevladine organizacije i dr.
Uvodna izlaganja na tribinama su imali istaknuti stručnjaci i autori studija o problemima savladavanja autoritarne prošlosti u Srbiji.
Predmet projekta nametnuo se snagom svoje predominacije u sumornoj pravnoj stvarnosti Srbije. To je pravno-politička destrukcija i pustoš koju su u proteklih pola veka za sobom ostavili prethodni autoritarni režimi, koji u svom malignom nastupu gotovo da nisu ostavili prazan prostor.
Njihove žrtve su bili i ostali građani Srbije i pravo, koje je pretvoreno u sluškinju politike.
Uprkos demokratskim promenama krajem 2000. godine, mi se još uvek nismo suočili sa zlom autoritarne prošlosti. Valja nam izaći na kraj sa minulim mračnim vremenima, ovladati prošlošću koja je gospodarila nama, a i dalje će ukoliko se ne ovlada njome.
Kategorički imperativ našeg društva glasi: zlo autoritarne prošlosti se mora savladati da se ne bi ponovilo! Ova zapostavljena pitanja o kojima se od Brozove i Miloševićeve vladavine do danas tako malo govorilo i pisalo, neophodno je izneti na svetlo dana. Ta pitanja je neophodno sagledavati u kontekstu zaštite ljudskih prava.
Međutim, danas se za ta prava bore oni koji su ih najviše kršili, bivši lakeji i beneficijari autoritarnih režima, koji su uspeli da operu svoje biografije i proglase se avangardom demokratije.
Oni koji su bili od njih proganjani ponovo su na margini i u nemilosti.
Novim vlastima ni na pamet ne pada da rehabilituju ljude koje su prethodni autoritarni režimi progonili. Naprotiv, postigli su sporazum sa bivšim režimom o nenapadanju.
U tom smislu odgovori na pitanja pravnog savladavanja autoritarne prošlosti značili bi svojevrsnu optužnicu i raskid sa totalitarnom političkom praksom bivših satrapskih režima i njihovih današnjih recidiva, koji su svojevrsna potvrda kako je zlo bilo (i ostalo) odomać eno i sveprisutno.
Dramatični događaji iz protekle decenije, potresi i ratovi učinili su da pitanje savladavanja zla autoritarne prošlosti bude potisnuto. Otuda se aktuelizovanje tog pitanja nameće iz više razloga: 1) kao pokušaj raskida sa bivšim diktatorskim režimima i kao vid nesprovedene diferencijacije sa njihovim eksponentima; 2) kao zadovoljavanje potrebe da se sazna, zabeleži i zapamti kakva su nedela činjena i ko ih je činio; 3) kao bar delimično ispravljanje nepravde kroz zalaganje za obeštećenje stradalnika, gde je to još moguć e izvesti; 4) kao potreba za moralnim i psihološkim pročišćenjem žrtava i nedobrovoljnih saradnika autoritarnih režima; 5) kao potreba obezbeđenja uspešnog tranzicijskog procesa od strane onih koji su u prethodnom režimu kršili ljudska prava a sada pretenduju na javne funkcije; i 6) bez savladavanja zla autoritarne prošlosti nema nam izlaska na evropski put ka društvu pune slobode i istinske demokratije.
Jer sva naša današnja politička sporenja, neprijateljstva i spoticanja, koja su trajna društvena opasnost i velika prepreka na tom putu, korene vuku iz bliske i dalje totalitarne prošlosti. Ukoliko se zlo te prošlosti gurne pod tepih, ono će nam se vratiti kao bumerang.
2. – Cilj tribina je bio da putem stručnih izlaganja i rasprava upoznaju stručnu i širu javnost sa tekućim promenama vezanim za probleme savladavanja autoritarne prošlosti. Težište je bilo na analizi započetih i predloženih zakonodavnih promena u ovoj oblasti. U tom smislu su kritički razmatrani modeli zakona o lustraciji, dosijeima, denacionalizaciji, rehabilitaciji i sl. Posebno su osvetljene mere koje su nova vlast i resorna ministarstva preduzeli na planu pravnog savladavanja autoritarne prošlosti, nakon petooktobarskog prevrata 2000.
godine.
Zadatak tribina je bio da kritički istraže i osvetle (ne)mogućnosti pravnog savladavanja autoritarne prošlosti u Srbiji. Tribine su održane u krajevima Srbije koji su zapostavljeni i stavljeni na periferiju političkih zbivanja, a u kojima postoji interesovanje za ovakva gostovanja eksperata.
Tribine su imale formu otvorenog skupa, na kome su obrađivane tri teme, s tim što su uvodničari imali po 20 minuta za svoja izlaganja, nakon čega je vođena rasprava. Teme su podeljene u tri grupe, tako da je pred učesnicima bila široka lepeza oblasti u vezi sa savladavanjem autoritarne prošlosti: (1) Pravno savladavanja autoritarne prošlosti, (2) Progon intelektualaca u autoritarnom režimu i (3) Načini savladavanja autoritarne prošlosti (otvaranje dosijea tajne policije, lustracija, rehabilitacija, denacionalizacija).
Rasprave na tribinama su obuhvatile sledeća pitanja: ?? upoznavanje stručne i šire javnosti sa stanjem, problemima i mogućnostima pravnog savladavanja autoritarne prošlosti; ?? prezentacija rezultata do kojih je došao Centar za unapređivanje pravnih studija u Beogradu na planu pravnog savladavanja autoritarne prošlosti (istraž ivanja, monografije, studije, časopis za preispitivanje prošlosti – Hereticus, modeli zakona o rehabilitaciji, lustraciji, dosijeima, denacionalizaciji, medijima, antidiskriminaciji i dr.); ?? pružanje mogućnosti našim istaknutim pravnim stručnjacima da upute svoja znanja, ideje i poruke radi uspostavljanja pravne države i vladavine prava u Srbiji; ?? kritičko preispitivanje i valorizacija predloženih modela zakona o lustraciji, dosijeima, denacionalizaciji i rehabilitaciji, i zalaganje da se oni nađu na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije.
3. – Rukovodilac projekta je bio prof. dr Jovica Trkulja iz Centra za unapređivanje pravnih studija u Beogradu.
Organizator i sekretar projekta je bila je Jelena Jablanov Maksimović iz Fondacije Konrad Adenauer.
Saradnici na projektu bili su: prof.
dr Vladimir Vodinelić, direktor CUPS-a, prof. dr Stanko Pihler, prof. dr Đuro Šušnjić, prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, dr Slobodan Beljanski, advokat, dr Ivan Janković, advokat, Dragoljub Todorović, advokat, prof. dr Zoran Ivošević, ex sudija Vrhovnog suda Srbije, Ivan Ivanović, književnik, dr Nebojša Popov, sociolog, prof. dr Nebojša Šarkić, mr Nikola Šuica, asistent, Marinko Arsić Ivkov, književnik.
Održano je jedanaest tribina na temu “Kako savladati zlo autoritarne prošlosti u Srbiji?”: 1) 4. jun 2003. u 20 h Vršac (Skupština opštine) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Zoran Ivošević i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Ljiljana Spasić; 2) 5. jun 2003, u 20 h Kikinda (svečana sala Skupština opštine) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, dr Ivan Janković i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Branko Ljuboja; 3) 11. jun 2003. u 20 h Paraćin (Opštinski sud) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Vesna Rakić i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Radosav Simić; 4) 17. jun 2003. u 19,30 h Kruševac (Okružni sud) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, dr Ivan Janković i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Dragan Stevović; 5) 24. jun 2003. u 19,00 h Bečej (hotel “Bela lađa”) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Jovica Trkulja i mr Nikola Šuica, voditelj dr Zoran Subotički; 6) 27. jun 2003. u 19,00 h Prokuplje (Okružni sud) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Jovica Trkulja i književnik Ivan Ivanović, voditelj Dragan Dobrašinović; 7) 2. jul 2003. u 19,30 h Sombor (Sala političkih organizacija) – prof. dr Stanko Pihler, prof. dr Jovica Trkulja i književnik Marinko Ivkov Arsić, voditelj dr Gojko Mišković; 
12. april 2004. u 20 h Kragujevac (Narodna biblioteka) – uvodničari prof.
dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Đuro Šušnjić i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Jovanka Mihailović, novinar “Nezavisne Svetlosti”; 9) 15. april 2004, u 20 h Niš (Studentski kulturni centar na Pravnom fakultetu u Nišu) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Đuro Šušnjić i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj mr Natalija Žunić, asistent Pravnog fakulteta u Nišu; 10) 20. april 2004. u 20 h Novi Sad (Forum juris) – uvodničari prof. dr Vladimir Vodinelić, prof. dr Stanko Pihler i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj dr Slobodan Beljanski; 11) 13. maj 2004. u 14 h Beograd (Media centar, Beograd) – uvodničari prof.
dr Vladimir Vodinelić, dr Đuro Šušnjić i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Gordana Mladenović.
4. – Organizatori tribina su narodnim bibliotekama gradova u kojima su održavane tribine dostavili sledeće knjige i materijal koje su učesnici tribine koristili za pripremu: časopis Hereticus br. 1/2003, br. 2/ 2003 i br. 1/2004; Vladimir Vodinelić, Prošlost kao izazov pravu – srpska strana pravnog savladavanja prošlosti, izd. CUPS i Helsinš ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2002; Rajko Danilović, Upotreba neprijatelja, Beograd 2002; Marinko Arsić Ivkov, Krivična estetika – progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji, izd. CUPS i Astimbo-knjiga, Beograd, 2003; Kriza i reforma pravosuđ a, izd. CUPS, Beograd, 2002; Model Zakona o lustraciji (ured. Jovica Trkulja), izd. CUPS, Beograd 2003; Modeli antidiskriminacionih zakona (ured. Jovica Trkulja), izd. CUPS, Beograd 2003.
O raspravama na tribinama javnost je obaveštavana u lokalnim medijima i dnevnim listovima Danas, Blic i Politika. Organizatori i saradnici na ovim tribinama, kao i šira stručna javnost, smatraju da bi ih trebalo organizovati i u narednom periodu, kao vid informisanja i edukacije zaposlenih u pravosuđu, medijima i prosveti. Predlož eno je da se Ministarstvu pravde sugeriše da ono bude organizator sličnih tribina i da se njihov sadržaj podigne na viši stručni nivo, da na njemu budu obrađivane najaktuelnije i najrelevantnije teme od strane stručnjaka koji bi ponudili odgovore na otvorena pitanja uspostavljanja pravne države u našem društvu.