Reagovanja na suđenje
Publikacijama Ivana Ivanovića, “Roman oko romana Crveni Kralj”, pojedinci u raznim književnim listovima i časopisima dali su puno pohvale i pozitivnih ocena. To je slučaj i sa člankom u “Ježu”” druga Vitezovića.
Opštinski komitet Saveza komunista u Kuršumliji, s pravom postavlja pitanje, ko su ti pojedinci, da li oni dovoljno poznaju Ivana Ivanovića, kada za njegove publikacije koje predstavljaju političku diverziju protiv samoupravnog sistema SFRJ, daju pozitivne ocene koje to nisu, jer se publikacijama Ivana Ivanović a, napada društvo u celini.
Ivan Ivanović, kroz sve svoje publikacije, napada Savez komunista, organe državne i javne bezbednosti, učesnike NOR-a i druge vrednosti našeg društva. On to sve čini kao protivnik ovog našeg samoupravnog socijalističkog društva.
Ivanu Ivanoviću, je ovo socijalističko društvo pružilo dosta. Školovalo ga i dalo mogućnost da radom i doprinosom postane koristan član društva. No, Ivan Ivanović ovakvim radom uperenim protivu SFRJ, na delu dokazuje da mrzi ovo društvo i da radi protivu njega zato što mu je likvidiralo oca Božu Ivanović a, poznatog četničkog zlikovca.
Kod ovakvog delovanja i ponašanja Ivana Ivanovića, mi moramo da se podsetimo i da istaknemo, da još uvek ima majki koje nose crninu za svojim najbliž ima, koje je likvidirala ruka Bože Ivanovića.
Opštinski komitet Saveza komunista u Kuršumliji, je zaključio, da je neophodno da svi oni koji daju ocene o publikacijama Ivana Ivanovića, i smatraju publikacije bezazlenima, i sve ovo imaju na umu. Ivan Ivanović, nije “bezazlen”, kao što nije bio ni njegov otac Boža Ivanović.
U pomenutom članku, u “Ježu”, Milovan Vitezović, zaključuje da bi nekoliko ovakvih presuda, kakva je izrečena Ivanu Ivanoviću, mogle ućutkati sve one kojima je zanimanje pisana reč. Mi smatramo ovakav zaključak u najmanju ruku neprihvatljiv, ali istovremeno, polazeći od Dvadeset prve sednice Predsedniš tva Saveza komunista Jugoslavije, odluka Desetog kongresa Saveza komunista Jugoslavije i Sedmog kongresa Saveza komunista Srbije, da je obaveza Saveza komunista, radničke klase i radnih ljudi, a posebno organa gonjenja i društva u celini, da energično i beskompromisno se suzbijaju svi vidovi neprijateljske aktivnosti i rada. Stvaralaštvo nema nikakve veze sa donetom odlukom suda. Ovo nije osuda stvaralaštvu i pisanoj reči, kako to zaključuje Vitezović, već osuda neprijateljskog rada druga Ivanovića.
Svi oni koji pod vidom stvaralaštva, pokušavaju da neprijateljskim radom rade protiv interesa radničke klase i radnih ljudi, biće onemogućeni i dobiće zaslužene sankcije.
Pod vidom stvaralaštva, kao što je poznato, su dejstvovali i poznati neprijatelji Veselica i Đodan, kao i neki drugi, kao što je slučaj Burića u Beogradu i sličnih.
Ovo je i odgovor Opštinskog komiteta SKS u Kuršumliji, na članak druga Vitezovića, šta će o nama misliti i oni van zemlje. Svi neprijatelji socijalizma u zemlji ili inostranstvu, moraju znati da za njih nema i ne može biti prostora za neprijateljsko delovanje i da će u tome biti onemogućeni svim sredstvima, uključ ujući tu i odluke koje donose organi pravosuđa.
U članku druga Vitezovića, se kritikuje Okružni sud u Prokuplju, zbog ove odluke izrečene Ivanu Ivanoviću.
Opštinski komitet Saveza komunista u Kuršumliji, daje punu podršku organima gonjenja i pravosudnim organima.
Posle Dvadeset prve sednice Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, otklonjene su mnoge slabosti u organima gonjenja i pravosudnim organima.
Sada su oni efikasniji u zaštiti Ustavnog poretka, te su i sankcije adekvatnije prema učiniocima krivičnih dela.
Sada kada pravosudni organi efikasnije deluju, a pogotovu prema učiniocima krivičnih dela uperenih protiv našeg sistema, onda se ovakvim, neosnovanim napadima u štampi, pokušava da se ponovo pravosudni organi učine neefikasnim, onako kako je to bilo u doba cvetanja liberalizma. To pogoduje protivnicima novog kursa Saveza komunista Jugoslavije i svim neprijateljskim elementima.
Iz tih razloga potrebno je da se ovo naše pismo dostavi i Osnovnoj organizaciji Saveza komunista, gde je član Milovan Vitezović, kako bi Savez komunista zbog navedenog članka druga Vitezovića, uzeo na političku odgovornost.
Istovremeno ovo pismo dostavljamo Vrhovnom sudu Srbije, Javnom tužilaštvu Srbije i drugim organima, kako bi znali naš stav po pitanju osude Ivana Ivanovića i naš stav po pitanju članka Milovana Vitezovića.
Drugarski vas pozdravljamo.
Dostavljeno: 1. Vrhovnom sudu Srbije Beograd; 2. Javnom tužiocu SRS Beograd; 3. Izvršnom komitetu CK SKS; 4. Sekretaru MOK-a Prokuplje; 5. NIP “Jež”, Beograd, Vlajkovićeva 8.
ZA OPŠTINSKI KOMITET SKS KURŠUMLIJA
Sekretar, Ranko Đorđević Jež, br. 1855, 17. januar 1975.
POZNAJEM LI IVANA IVANOVIĆA Postavljeno mi je pitanje poznajem li Ivana Ivanovića, kad sam pisao tekst “Zašto je osuđen Ivan Ivanović?” Ne. Ne, bar toliko, priznajem, koliko ga poznaje OK SK Kuršumlija. Sreo sam ga nekoliko puta sa “dobar dan”, sa – ja njemu: “Kako ste?” I on meni: “Kako si?” Jesam li pogrešio što sam pisao, ne poznajući ga bolje? Nisam. Mene je tu, u tom tekstu, zanimao samo slučaj pisca Ivana Ivanović a, a ne slučaj sina! Pisao sam o jednom književnom delu koje sam dvaput pročitao (drugi put zbog tužbe) i koje je proglašeno krivičnim. Pisao sam o onom što je u koricama tog dela, neopterećen strašnim avetima prošlosti (kakvo jeste četništvo). Pisao sam o onom što sam pročitao u redovima i između redova inkriminisanog romana “Crveni kralj” čiji je najkraći sadržaj život (karijera) jednog fudbalera, negativca, lažne veličine našeg društva, primitivca i životom i govorom i izjavama, jednom rečju jedna šund ličnost, protiv kakvih su sve vaspitne institucije našeg društva. Sadržaj romana nije ni bleda slika mnogih iz galerije stvarnih, živih i negativnih “velikana” naše fudbalske stvarnosti.
Feljton koji upravo izlazi u “Politici ekspres” o odlascima naših fudbalera u inostranstvo ima više crnih, u bilo kom pojedinačnom nastavku, podataka o nesređ enoj i nesocijalističkoj situaciji u našem najmasovnijem sportu, nego u celom romanu “Crveni kralj” (zašto za feljton niko ne odgovara?).
Pisca nikad ne smemo identifikovati sa ličnošću iz njegovog književnog dela (kako bi bilo da identifikujemo Igoa sa Kvazimodom, Dostojevskog sa knezom Miškinom, Mihaila Lalića sa monstruoznim likovima četnika ili Krležu sa gospodom Glembajevim?), pa ni Ivana Ivanovića sa likom fudbalera Zorana Jugovića (čije prezime ne mora biti sinonim za Jugoslovena, već i za braću Jugović e, majku Jugovića i desetog starog Jug Bogdana). Ivanović (pisac Ivan) je pokušao da napravi novi tip negativca – surogat. A negativac jedne zemlje ne može o njoj govoriti lepo! Koliko je uspeo, stvar je estetike (ja koji sada branim tu knjigu, ne mislim o njoj u superlativima kako su to pisali, po pojavi knjige, mnogi koji sada “mudro” ćute). Ove stavke, preciznije, oštrije i argumentovanije da se ne može pisac identifikovati sa njegovom ličnošću, izneli su dr Vuko Pavićević, profesor etike na Beogradskom univerzitetu i znameniti politički i kulturni radnik, kao sudski veštak (u suđenju Ivanu Ivanoviću) i komisija Udruženja književnika Srbije čije je mišljenje dostavljeno sudu. U sastavu ove komisije nalazili su se sledeći književni i estetički autoriteti: Radonja Vešović, Mirko Vujačić, Dragan Jeremić i Pavle Zorić. Njihovo mišljenje je kategorično da u romanu nema osnova za krivično gonjenje.
Krivice Bože Ivanovića nisu krivice Ivana Ivanovića i ne smeju biti. Treba ih razdvajati. U ime ljudskosti. U ime najsvetlijeg onog što ima u našem narodu.
U ime slobode! U ime trideset godina koje nas dele od velike i časno okončane borbe naših naroda u kojoj smo bili i toliko tragični sa tolikim brojem izdajnika. U ime opšte želje da se nikad ne ponovi! Tamo gde je bila mržnja, ne treba odgovarati mržnjom! Naročito ne treba odgovarati mržnjom prema onima koji nisu krivi za tuđa zlodela. Ivan Ivanović nije mogao da izabere oca. Ako se nosioci (i tvorci) književne proleterske etike Radonja Vešović i Mirko Vujačić nisu obazirali čiji je sin Ivan Ivanović, onda ni mi ne smemo povređ ivati stare rane uz poštovanje bola mržnjom prema onima koji nisu krivi, jer krvna osveta nikada nije bila etična! Teško je sinu koji ima velikog oca! Kako li je tek sinu koji ima takvog oca kao Ivan Ivanović? Ima li Ivan Ivanović prava da bude ravnopravan sa svima nama? Ukoliko Ivan Ivanović bude osuđen (zbog romana “Crveni kralj”), biće prvi pisac posle rata koji će biti osuđen za književno delo! Ne vidim nikakvu vezu Ivana Ivanovića sa drugim slučajevima i ne znam kako bi se to dokazalo (naroč ito ne znam te romane Veselice i Đodana, a o njima sam nekad, kad je to bila stvarna hrabrost, među prvima čini mi se pisao).
Što se tiče pominjanog liberalizma, ja sam u tom periodu bivao jednom, kao novinar, u Kuršumliji, kad je u njoj igralo liberalističko kolo slučajeva i pisao – ispravno, za svedoka imam i druga Paška Romca! U tekstu “Zašto je osuđen Ivan Ivanović?” nisam napadao sud već sam osporavao jednu presudu koristeći se ustavnim pravom.
Ja podržavam drugove iz Kuršumlije koji se pozivaju na kongresne i druge odluke i na iste se, takođe, i ja pozivam i ne samo na njih, nego na Ustav i program SKJ.
U pominjanom tekstu nisam verovao da je ovo lokalni obračun sa Ivanom Ivanovićem, pa u to neću verovati i dalje! I najzad, ja se lično ne slažem sa poslednjom rečenicom koju ispisujem, jer je suprotna socijalističkoj etici: Ivan Ivanović ima i decu, i ako će ona biti kriva zato što im je otac pisao “Crvenog kralja” (zbog koga je otac otpušten i u porodicu ne stiže plata), presudimo im odmah! Jež, br. 1855, 17. januar 1975. Milovan Vitezović KNJIŽEVNICI O SPORTU U anketi VUS-a o tome zašto pisci ne pišu o sportu i drugim pitanjima u vezi sa ovom temom, odgovarali su neki poznati pisci. Prenosimo izvode iz njihovih izlaganja: BRANKO ĆOPIĆ: – Istina je da pojedine utakmice dignu na noge milione, ali to su milioni muškaraca, upaljenih galamdžija, koji se ispucavaju u prazno jer je to potreba svakog mužjaka, dojučerašnjeg gorile koji se još jednom rukom drži za drvo sa kojeg je tek juče sišao. Žene su pametnije i sređenije. One nikad ne podležu masovnoj fudbalskoj histeriji. Isto tako ni ratnoj, ni nacionalističkoj, pa čak i religiju lako menjaju ako to udaja zahteva. U proseku: istinski pismene žene više vole knjigu nego fudbal, a žene su mnogo bolja polovina čovečanstva. Za knjigu je potrebna pismenost a za fudbalskog navijača ne treba nikakva sprema. U našoj književnosti fudbalski motivi su malo prisutni. Najviše prašine uzvitlao je, koliko znam, “Crveni kralj” mladog pisca Ivanovića. Pisan je uverljivo i pošteno, u njemu je data prava slika razmažene fudbalske zvezde, primitivne kao i sredina koja ga lansira. Pisac je izbačen iz službe, a bio je nastavnik u Kuršumliji.
Eto ti pa sad piši na teme o fudbalu! Novi ČIK, br. 9, 14-21. mart 1973.
ISTA KRIVICA BLAŽA KAZNA Zamenik republičkog javnog tužioca ostao pri optužbi da je inkriminisani tekst pisca Ivana Ivanovića namerno uvredljiv po državu SFRJ, ali da kaznu od dve godine strogog zatvora smatra prestrogom U VRHOVNOM sudu Srbije održana je Javna sednica na kojoj se razmatrala presuda književniku Ivanu Ivanoviću, piscu zabranjene knjige “Crveni kralj”. Pred Krivičnim većem, kome je predsedavao sudija Slobodan Radaković, Ivanović i njegov advokat dr Milivoje Perović obrazlagali su juče svoje žalbe na presudu Okružnog suda u Prokuplju. Kao što je poznato, autor romana osuđen je, zbog izlaganja poruzi države SFRJ, na dve godine strogog zatvora.
Posle reči sudije izvestioca Časlava Ignjatovića i razmatranja svih činjenica i dokaza, na osnovu kojih je Ivanović osuđen 23. oktobra prošle godine, veće je saslušalo i usmena obrazloženja dr Perovića, zamenika republičkog javnog tužioca Miloša Aleksića i optuženog.
– Optuženi Ivanović bio je okrivljen samo za jedan pasus u knjizi, a suđeno mu je za sve što je dotad napisao, rekao je dr Perović. Time je optužba prekoračena. On je i nepravedno identifikovan sa junakom svog romana.
Miloš Aleksić objasnio je da ostaje pri optužbi da je inkriminisani tekst uvredljiv za našu zemlju i da je Ivanović to učinio namerno, ali je naglasio da kaznu smatra prestrogom: – Optuženi je pretrpeo i druge sankcije – izgubio je posao, napustio mesto gde je živeo, a knjiga mu je zabranjena, pa zato predlažem blažu kaznu.
– Osuđeni pisac kratko je obrazložio svoju žalbu rečima da nikad nije bio, niti će biti neprijatelj Jugoslavije, na što je javni tužilac odmah intervenisao, ističući da ga ne tereti za neprijateljsko delovanje protiv zemlje, već za njeno omalovažavanje.
Presuda Vrhovnog suda biće dostavljena strankama pismeno.
Večernje novosti, 15. februar 1975. M. Zarić “CRVENI KRALJ” OSLOBOĐEN Ivan Ivanović, književnik iz Beograda, koga je Okružni sud u Prokuplju osudio na dve godine strogog zatvora, oslobođen optužnice za krivično delo povrede ugleda države AUTOR romana “Crveni kralj”, oko koga se svojevremeno podigla velika prašina, oslobođen je optužbe za krivično delo povrede ugleda države.
Vrhovni sud Srbije pod predsedništvom Slobodana RADAKOVIĆA, utvrdio je da delo za koje odgovara Ivan Ivanović po zakonu nije krivično delo, pa je književnika iz Beograda oslobodio svake odgovornosti.
Kao što smo već pisali, Ivan Ivanović (38), osuđen je 23. oktobra prošle godine u Okružnom sudu u Prokuplju na dve godine strogog zatvora zbog toga što je, prema prvobitnoj optužnici, u svom romanu “Crveni kralj” izvrgao ruglu i s nipodaštavanjem govorio o Jugoslaviji.
Najviša sudska instanca u republici, na žalbu dr Milivoja PEROVIĆA, branioca mladog književnika, preinačila je ovu presudu i Ivanovića oslobodila svake odgovornosti.
Večernje novosti, 22. mart 1975. Z. Stević