Osuda komunističkog režima, uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora
To jest, u mnogim slučajevima je razvod bio uslov da suprug ili supruga uhapšenog ili uhapšene ostane u službi, odnosno da zadrži svoj raniji društveni položaj, stan i dr.
U nacističkoj Nemačkoj svaki Jevrejin bez razlike je bio najpre obeležen, a zatim je sledilo njegovo izopštenje iz društva, da potom usledi njegovo fizičko maltretiranje i bezobzirna pljačka svega što poseduje.
Najzad je bivao transportovan u neki od koncentracionih logora, u kojima su Jevreji i protivnici nacističkog režima masovno ubijani i/ili bili izloženi najstrašnijim zverstvima i iživljavanjima. A kad je reč o Staljinovom Sovjetskom Savezu, navešću jedan citat iz knjižice Marksizam i religija Nikolaja Berđajeva: “Praksa ruskih komunista je (…) unela promenu u marksističko učenje u tom smislu što je istakla posebnu potrebu za streljanjima, tamnicama i nasiljima” (prevod Dobrice Gajića, Palanka, 1994, s. 31). Slično nacistima i boljševicima ponašali su se i srpski i jugoslovenski komunisti prema onima koje bi proglasili narodnim neprijateljima, saradnicima okupatora, izdajnicima i protivnicima režima.
Streljali ih, punili njima zatvore i robijašnice, premlaćivali ih, organizovali hajke i batinanja, iznuđivali priznanja izmišljenih krivica, pljačkali ih nemilosrdno i ostavljali bez hleba, i radili što ni najmonstruozniji um ne bi mogao da smisli.
U oktobarskim danima 1944. godine u Beogradu sam bio svedok masovnih streljanja nemačkih ratnih zarobljenika. Komunisti, kao i nacisti, imaju sklonosti prema masovnim likvidacijama. To je bilo prvo masovno istrebljenje ljudi koje se odvijalo pred mojim očima. Nijednom nemačkom vojniku koji je na ulicama Beograda digao ruke u znak predaje nije pošteđen život. Svi su ubijani na licu mesta, bez ikakvog prethodnog ispitivanja krivice. Gledao sam, dan ili dva posle ulaska Crvene armije u Beograd, još dok su trajale borbe, sovjetske i partizanske borce kako vode na streljanje celu jednu nemačku diviziju zarobljenu na prilazima Beogradu, koja se povlačila od Smedereva. Nacisti su ubijali Jevreje, a partizani u Beogradu i okolini nemačke vojnike. Čak i oni koji su se bili prikrili u stanovima pojedinih Beograđana, odbijajući da se povuku s ostalom nemačkom vojskom – jer im je verovatno bilo dosta i Hitlera i rata – streljani su odmah čim bi bili otkriveni. A ne retko streljani su zajedno s njima i Beograđani koji su ih krili.
Međutim, nemački ratni zarobljenici ne predstavljaju najbrojniju grupu onih koje su partizani masovno likvidirali. Tih dana, a i tokom nekoliko narednih meseci, ipak je najviše pobijeno naroda iz Srbije.
Masovno vršenje zločina je bitna karakteristika zločinačkih režima i organizacija.
To je u XX veku predstavljalo suštinsku razliku između onih režima koje sam nazvao zločinačkim i svih ostalih. Italijanski fašisti su, ako se ceni po sklonostima ka masovnim zločinima, bili manje zločinci od nacista i komunista, jer su masovne zločine vršili samo u izuzetnim situacijama i u mnogo manjim razmerama. Komunisti su proglašavali četnike generala Draže Mihailovića zločincima, pored ostalog, i zbog navodne masovnosti prilikom vršenja zločina. To je netačno čak i na osnovu podataka iz izvora za koje se ni u kom slučaju ne može reći da su bili naklonjeni četnicima. Jozo Tomašević (Jozo Tomasevich), ne samo Hrvat po narodnosti nego i po nacionalnim osećanjima i simpatijama, napisao je knjigu Četnici u Drugom svjetskom ratu, čiji je prevod objavljen u Zagrebu 1979. godine (Jozo Tomašević je inače Amerikanac).
U poglavlju o četničkom teroru (isto, s. 232-236) on navodi da se “četnič ke procjene o broju Srba koje su ubili ustaše kreću od 600.000 do 800.000“, ali ne navodi nigde, makar provizorno, ukupan broj četničkih masovnih zločina. Ali zato navodi nekoliko četničkih akcija protivu muslimanskog i hrvatskog življa, dok za pregled četničkih zločina upućuje na obrazloženje presude sa suđenja generalu Draži Mihailoviću u leto 1946. godine. Međutim, ono što je važno napomenuti jeste da Jozo Tomaš ević priznaje, kao prvo, da su ustaše “krivi za veći broj okrutnih zločina” nego četnici, a, kao drugo, da je “četnička teroristička aktivnost protiv hrvatskog i muslimanskog stanovništva imala prirodu reakcije” (isto, s. 234). Iz ovog izlazi kao očigledno da čak i jedan Hrvat, uprkos svojim simpatijama i averzijama, nije mogao da nađe pouzdanije i valjane dokaze kojima bi dokumentovao zločinački karakter četničke organizacije generala Draže Mihailovića.
Na sve ovo ukazujem s ciljem da bih partizanski, to jest komunistič ki pokret u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji izdvojio, uz ustaški, kao izrazito zločinački, odnosno kao onaj koji se po svom zločinačkom karakteru izjednačuje s režimima u Sovjetskom Savezu, nacističkoj Nemač koj i NDH. Bar u tih prvih nekoliko godina komunističke vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Zato i rehabilitacija žrtava komunističkog terora nije niti može da bude istovetna s rehabilitacijama osuđenih u zemljama čiji se režimi ne kvalifikuju kao zločinački. Na primer, ubistva komunista u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata (Đure Đakovića, takozvanih “sedam sekretara SKOJ-a”, Alije Alijagića, doktora Dragiše Mišovića i još nekolicine) – na osnovu kojih su komunistički političari i istoričari govorili o Kraljevini Jugoslaviji kao o monarho-fašističkoj diktaturi, u nameri da je izjednače s Hitlerovom Nemačkom i Musolinijevom Italijom – bila su ipak samo pojedinačni slučajevi, i to oni koji su se dogodili, u većini, u oružanim obračunima komunista s policijom ili zbog toga što su komunisti bili osuđeni na smrt zbog atentata na istaknute jugoslovenske državnike i političare (na primer, na Milorada Draškovića). Upravo u tome treba videti razlog što se vladajući režim u Kraljevini Jugoslaviji, nasuprot komunističkom, ne bi smeo i ne bi trebalo da smatra kao zločinački, odnosno, po komunistima, kao “monarho-fašistički”.
ZDRAVKO BROŽA,Bačka Palanka
PRILOG KRITICI POSTTRANZICIJSKE PALANAČKE STVARNOSTI
DEKADENCIJA DEKADENCIJE PRINCIPA INTEGRALNOG KOMUNIZMA
PRINCIPI SLOBODANIZMA
Pojavom ideje ostvarivanja lokalne vlasti od strane gradjana lokalne zajednice pojavila se i njena suprotnost , ostvarivanje vlasti nad gradjanima lokalne zajednice uvek svuda i po slvaku cenu uz dve ograde-to je u Vašem interesu i ovi su još dobri kada dodju drugi biće još gori.Isto tako pojavo ideje da se principi i načini osvajanja i osanka na lokalnoj vlasti uproste do banalnosti otišao je u svoju suprotnost koja gasi-objavljeni su pod imenom PRINCIPI ĆOBIZMA, postavši na taj način negacija ideje same.Ukratko izloženi principi su u početku izgledali ovako i oni ukratko govore šta je politička stvarnost, kako nastaje i kako se menja, kako živi i diše te predstavlja analitiku društvenog kretanja posttranzicione male zatvorene zajednice, koja se može okarakterisati i kao HRONIKA BAČKO- PALANAČKOG GROBLJA
USMERAVAJ
Ćobizam je učenje koje govori o narodu kao o stoki koja se mora voditi.Zato se Ćobizam trudi da osniva političke opcije ili tamo gde su već osnovane da ubacuje svoje kadrove,koje prethodno snabdeva legendama,odnosno lažnim biografijama i razlozima zašto napuštaju Ćobizam.To vam je poput bolesnog čoveka koji svojom bolešću teži da zarazi i svoje bližnje da bi imao Veselije društvo.Ako ne verujete slobodno se osvrnite okolo,dosta je primera.
Čobizam ima jedno osnovno pravilo
KO JEDNOM ĆOBIST,ĆOBIST DO VEKA
DOPUSTI DA SE ZAVADE
Osnovni princip Makijavelizma govori Zavadi pa vladaj,a nasuprot tome Ćobizam nas uči da nije potrebno svoje političke protivnike zavaditi,dovoljno je samo predočiti nekom ekonomsku korist,pa će za nju da proda i Državu,i Narod,Pa i samu svoju glavu,dok položaj,koji mu drži glavu uspravno neće dati ni za šta.Politički protivnici najčešće se posvadjaju oko podele plena.Tada slabiji od protivnika Ćobizma biva pozvan na udruživanje i dobija podršku protiv jačega.Kada se dva politička protivnika u borbi iscrpe,Ćobisti dolaze na položaje,pa dolaze novi i tako stalno.
NE ISTUPAJ OTVORENO
Ćobizam nas uči a je čovek naše najveće bogatstvo,da je svaki glas jako vredan,ali da glasove treba rasipati.Tako je u Ćobizmu.Ćobizam uči i da su glasovi gradjana samo bačena prazna slama uz vetar i da je bolje da se što više raspu,da eventualno nekom ne bi upali u oko.
UVEK PRIJMAJ PREBEGE U SVOJE REDOVE
Ćobizam nas uči da je vrlo korisno primati prebege iz drugih političkih stranaka,oni moraju biti verniji od Ćobističkih kadrova,a njihova vernost pojačana je i sa tim da se nalaze medju Ćobistima,a u svoje jato više ne mogu da se vrate.
OSNIVAJ GRUPE GRADJANA
Svakog čoveka tišti neka muka i svakom čoveku je muka njegovog bližnjeg preča od muke crnaca u Angoli-Ćobizmu je to vrlo dobro poznato.Za vreme kampanje za lokalne izbore Ćobizam zastupa ideju da je potrebno osnovati što više grupa gradjana da bi se na taj način što bolje izrzila njihova volja.Tako imamo grupu Dule Fotos,Mala privreda,Zelena Livada,Lepi Cane i banane i još mnogo Ćobistićkih grupa.Ćobizam vrlo dobro koristi ekonomske pokazatelje i vrlo dobro zna koliko jedan glas košta,a kod nas košta oko hiljadu dinara.Ćobizam zato za dve tri hiljade dinara formira grupu gradjana a statistika kaže da svaka grupa gradjana dobije najmanje pedeset-sedamdeset glasova,a kako ima na izborima i do dvadeset minornih partija i grupa gradjana nije teško izračunati koliko glasova ode uz vetar.
INSISTIRAJ NA RAZLIKAMA
Ćobizam se trudi da podstakne što više razlika pa insistira i na postojanju najmanjih razlika.Kako Ćobizam uči tamo gde postoji i najmanja šansa da se izvesna alternativna politička opcija ujedini,ona se pomoću primene principa Ćobizma mora odmah razbiti.
IZVRGAVAJ PODSMEHU PROTIVNIKE
Ćobizam nas uči da nije potrebno a ni korisno javno istupati protiv plitičkih protivnika i podvrgavati ih konstruktivnim kritikama.Zato se pomoću mreže partiskih aktivista do besvesti svakoga dana pominju laži koje desetog dana postaju istina.
ORGANIZUJ SVOJE OGOVARANJE
Stara Ruska škola nas uči da su agenti Ohrane najčešće nastupali,kao ogovarači Cara i Carstva te ko se u nihovo kolo upleo taj je bio uhapšen i proteran u Sibir.Ćobizam slično nastupa.Nekoliko najvernijih i najproverenijih kadrova smišljaju banalne izgovore zašto se protive Ćobizmu i te svoje stavove iznose u razgovorima.Posle sadržinu tih razgovora pedantno beleže i koriste u delovanju.
NE RAZOTKRIVAJ
Ćobizam nas uči da neprijetelj ne spava,a isto tako da je razotkriveni neprijatelj i izdajnik iz vlastitih redova jako opasan.Zbog toga Ćobizam uči da se nikad javno ne vrši obračun sa bivšim kadrovima koji su skrenuli sa linije partije.Nadalje Ćobizam uči da je vrlo korisno održavati prisne i prijateljske veze sa starim kadrovima,pa makar oni bilii na drugom putu,jer će se svi oni jednom vratiti u Ćobističko jato,te se ne smeju odbacivati,nego se imaju smatrati i dalje Ćobistima,koi deluju u drugim opcijama.
NE ŠIRI KRUG
Krug Ćobista predstavlja jednu familijarno rodovsko interesnu organizaciju koja zahvata već treću generaciju,jako je teško u krug Ćobista ući.
BUDI TOLERANTAN PREMA LOPOVIMA
U SVOJIM REDOVIMA
Bavljenje politikom podrazmeva veliku korist ali i preduzimanje niza nečasnih radnji.Ćobizam nas uči da je vrlo korisno imati lopova u svojim redovima.Ako išta krene po zlu lopov se uvek može žrtvovati,a ako do zla ne dodje sve oči su uprte ka lopovu i odvraćaju se pogledi od Lidera Ćobizma.
Ukrasti od lopova nešto je najčasnije i tu ideju zastura i Ćobizam.Ona u praksi glasi da lopov u redovima Ćobista koji stekne materijalnu korist,poseduje imovinu koja je van zakona i koja se slobodno može uzeti.Oduzeti lopovu korist od krivičnog dela je jako časno,tako nas uči Ćobizam.
POVREMENO ORGANIZUJ SVOJU SMENU
Ćobizam nas uči da je Vodja doživotan i nesmenjiv,ali i to da se treba odlučno boriti protiv svakog pokušaja smene.Tako imamo večnih Ćobista koji na svojoj funkciji provedu na desetine mandata.Ćobizam zna da je najopasnija pozicija za lidera da se otvoreno stavi na čelo.Ćobizam se zato trudi da izmedju lidera i drugih Ćobista ne postoje nikakvi kandidati koji bi mogli zauzeti liderovo mesto,do njegove smrti koja je uvek prerana.Navodimo poslednje reči druga Tita kao opomenu svima
“Treba da napišem testament,pa …mogao bih i umreti”
J.B.Tito
PODRŽAVAJ MESIJANSKE AMBICIJE
SVOJIH POLTRONA
Ćobizam nas uči da je poželjno i korisno izmedju najiskompleksiranijih omladinaca odabrati nekolicinu njih koji su najviše ogrezli i zastranili .Takvi se od odabranih kadrova Ćobizma konstantno podržavaju,a njihove floskule koje zdrav razum ocenjuje kao najobičnije gluposti veličaju se i protežiraju.Na taj način se stvara slika elitiste i lokalnog lidera,koji po pravilu ima veliku senku,te se da lako ucenjivati.Takva iskompleksirana budala danas vodi vojsku na kosovo a sve u strahu da će se otkriti video snimci na kojima je “Uhvaćen” u priajteljskom dodiru sa jednim crnim studentom.Ćobizam nas uči da se Ćobista nikada ne sme okružiti poštenom inteligencijom niti radništvom jer njih ne može držati na uzdi ,zbog straha da će otkriti njihova nečasna dela.
NESUMNJIVOST ĆOBISTA
Onaj koji dolazi u Vašu stranku nepozvan,taj je Ćobista.Onaj koji se nudi da četvoro aktivista vozi u Beograd na kongres o svom trošku,taj je Ćobista.Onaj koji se trudi da se nametne za zapisničara,taj je Ćobista.Onaj koga se nikada ne može videti pokraj komiteta,a unutar njega pogotovo,taj je Ćobista.Onaj kome su svi u ulici Ćobisti,i taj je Ćobista. Ćobizam je svojim pogubnim delovanjem na Osmoj sednici eliminisao poslednje tragove integralnog komunizma,i pretvorio ga u Komunjarstvo-t.j.Ćobizam.Ćobizam se junački drži u svom poslednjem od svih poslednjih bastiona,ne dirajte ga jer ono kad ne diraš ni ne smrdi.
STAKLENE OČI VELIKOG BRATA
Ćobizam nas uči da je uvek potrebno optuživati ljude svake nedelje za ono što Ti sam svakodnevno činiš.Tako lopov i kleptoman optužuju sugradjane za sitne kradje,seksualni prestupnici za to isto,o etiketiranju nekoga da je Drogoš odnosno narkoman najčešće se čuje iz usta registrovanih zavisnika,pripadnici pogubnih kultova poput Rotarijanaca,Jehovinih svedoka i Pentakostalaca optužuju vernike tradicionalnih doktrina da su sektaši,a prevejani D.B-ovci najradije optužuju svoje protivnike za špijunažu.Na sreću živimo u vreme izuzetno razvijene tehnologije kada su kamere i sistemi video nadzora svuda oko nas i kada Veliki brat sve vidi pa je najsladje čuti kako je neki”Uzorni gradjanin” uhvaćen u kradji guma,ili da se neki bankarski činovnik zatekao sa “Napuderisanim nosom” pa kada se sve to i video snimkom potvrdi sve je jasno.Čuvaj se video nadzora stalno nas opominje Ćobizam jer, Veliki brat te posmatra.
OZBILJNOST JE NAJBOLJA MASKA ZA GLUPOST
Ni sa kim ne ulazi u otvoren i direktan sukob jer to može biti opasno po tebe već sa svima budi u dobrim odnosima.Ako te neko napadne ti ga ne diraj već naruči drugoga da ga on napadne.
Na izborima i medijima se ne sme ništa obećavati ili o nečemu konkretnom pričati,pogotovo ne o problemima,jer to je neozbiljno.
Ne treba reagovati na prozivanje drugih opcija da bi se ostavio utisak ozbiljnosti.
Ne treba reagovati na kritike upućene od strane protivnika,ne treba niša deman- tovati,jer i to je neozbiljno.
IZ NARODA I ZA NAROD
Lider mora da vozi bicikl,bude nesrećan,u komunikaciji sa drugim ljudima,da priča da je bolestan,vozi star auto,bude skroman i ne sme nikom direktno pomoći.Lider mora često u istim vremenskim terminima šetati i pojavljivati se na javnim mestima.
NAGRAĐUJ,UNAPREĐUJ,….
Kad se neko u tvojoj opciji ili u drugoj opciji pobuni protiv tebe odmah ga nagradi.Ako se i dalje buni ti ga unapredi i tako ćeš ga zavaditi i smučiti svim njegovim saradnicima pa i sa ostalima.Tada mu nema povratka
VERBA VOLANT
Samo pričaj kako je politika nešto najgore i kako ti nikad nije donela ništa dobro i da si se zbog nje čak i razboleo.
Političkim protivnicima koji nisu pod kontrolom se moraju prilepiti epiteti i atributi koji su u funkciji ismevanja najčešće u vidu dodatka uz ime.Druge opcije se moraju pomagati da svima bude lepo i vlasti i opoziciji a iz razloga da bi gradjani mrzelii jedne i druge i vlast i opoziciju jer se po svaku cenu mora dostići stadijum da gradjani kažu”SVI SU ISTI”.
Opcije koje nisu pod kontrolom se moraju demonizovati i satanizovatI do krajnjih granica putem i uz pomoć saradnika i suda u rasponu od pretnji do zatvora.
Na izborima i medijima se ne sme ništa obećavati ili o nečemu konkretnom pričati,pogotovo ne o problemima,jer to je neozbiljno.
DELA SERGEJA NILUSA
Uvek upozori na ono što spremaš protivniku,tako nas uči Ćobizam.Uvek se okruži gomilom svojih karikatura.Uvek deluj iz najmanje tri nepovezana izvora.Najbolje se prikriva delovanje njegovim iznošenjem u vidu podsmeha,tada te niko ne shvata ozbiljno i tu je tvoja snaga. Ćobizmu je jako dobro poznata opasnost od delovanja partiskih ćelija. Ćobizam nas uči da su trinaest apostola srušili Rim.Ćobizam nas uči da su Levinov,Kamenjev,Zinovljev,Buharin,Kirbiz,Bernštajn i Krupska srušili Rusko carstvo.Ćobizam nas uči da su Moša,Tito,Rodoljub ,Leka ,Bevc,Fisher ,Fisherman i Nazor srušili Kraljevinu Jugoslaviju i stvorili FNRJ.Ćobizam nas uči da svakog učitelja treba prevazići i da se učenik najbolje time dokazuje.
ZDRAVKO BROŽA Bačka Palanka