Vi ste ovde: Arhiva » Hereticus 2004-2 » TEMA BROJA: Dileme oko rehabilitacije političkih osuđen »

Osuda komunističkog režima, uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora

Aleksandar A. Miljković publicista, Beograd

Rezime: U ovom radu autor obrazlaže tezu po kojoj je osuda komunističkog režima uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora. Naime, da bi žrtve komunističkog terora bile rehabilitovane, neophodno je prethodno se odreći komunističke prošlosti, kao što su se Nemci odrekli svoje nacističke prošlosti.
Međutim, za razliku od posleratnih Nemaca, današnji Srbi i Crnogorci ili neće, ili nemaju snage da odbace svoju komunističku prošlost. Autor smatra da je rehabilitacija političkih kažnjenika i žrtava jedan od ključnih preduslova u procesu tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak, kao i u savladavanju zla autoritarne prošlosti.
Ključne reči: komunistički režim, žrtve komunističkog terora, rehabilitacija žrtava, ljudska prava.
Kod nas se već duže vremena vrlo mnogo govori o rehabilitaciji žrtava komunističkog terora. Ali do sada nije ništa preduzeto na tom planu. To ne znači da nema predloga, čak i sasvim konkretnih, da se pred sudskim organima pokrene postupak za rehabilitaciju pojedinih ličnosti. Da navedem, primera radi, jedan od njih. Jedan od zaključaka naučnog skupa posvećenog Slobodanu Jovanoviću, koji je održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) od 17. do 20. februara 1997.
godine, bio je predlog da se “pred nadležnim organima” pokrene “postupak za poništavanje neopravdane i drakonske presude” kojom je Slobodan Jovanović, kao bivši predsednik emigrantske vlade u Londonu, osuđen na dugogodišnju robiju, i za “stavljanje van snage svih njenih posledica”. Međutim, siguran sam da su u SANU i na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji su od strane tog skupa zamoljeni da ovaj postupak pokrenu, na ovu molbu zaboravili valjda onog momenta kad je skup zaključen. To je bio jedan od mnogobrojnih predloga koji se obično daju samo da bi se umirila savest, ali koji ne stvaraju nikakvu obavezu.
Inače, lično ne da verujem, nego sam ubeđen da Slobodan Jovanović neće nikada biti sudski rehabilitovan, ili bar ne u nekom doglednom vremenu.
Niti ijedna žrtva komunističkog terora. Da objasnim zašto tako mislim.
Rehabilitacija žrtava komunističkog terora – svejedno da li u Srbiji, Jugoslaviji, Sovjetskom Savezu ili bilo kojoj drugoj državi u kojoj je vlast bila u rukama zločinačke (kriminalne) organizacije koja se zvala komunistička partija /komunističke partije su u slobodnom svetu često nazivane i terorističkim, a američki socijalni patolog Edvin Lemert (Edwin Lemmert) je radikalna, revolucionarna shvatanja i ponašanje poput Lenjinovog izjednačio s drugim sociopatskim shvatanjima i ponašanjima/ – morala bi da podrazumeva prethodnu osudu režima koji je sprovodio teror kao zločinačkog.
Nije mi poznato da li se politička teorija posebno bavila pojmom zločinačkog režima i zločinačke organizacije. Međutim, u XX veku se Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj faktički, pa i pravno, kvalifikuje kao zločinački. Najvišim funkcionerima tog režima koji su preživeli rat suđeno je u Nirnbergu za ratne zločine, i veći broj njih je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem, a ostali na dugogodišnju robiju (uključujući i doživotnu). Ali nisu osuđeni samo funkcioneri tog režima i neposredni izvršioci zločina. Osuđen je i sam režim, proklamovana politika i ideologija nacističkog režima i, na osnovu te osude, u posleratnoj Nemačkoj je zabranjena svaka nacistička delatnost. Kao zločinački osuđen je i Staljinov režim, ali ne tako odlučno i do krajnjih konsekvencija kao nacistič ki. Međutim, od vremena Hruščovljevog referata na XX kongresu KPSS, na kome je osuđen Staljinov kult ličnosti, otpočelo se, doduše vrlo obazrivo i selektivno, s obelodanjivanjem sudbine žrtava boljševičkog terora u vreme Staljinove strahovlade, a mnoge žrtve tog terora su i rehabilitovane.
Taj je proces, s povremenim zastojima i preskocima (Lav Trocki i Nikolaj Buharin nisu rehabilitovani sve dok je sovjetski režim bio na vlasti), trajao je sve do zvaničnog pada sovjetskog režima, a produž en je i posle toga. Nezavisna država Hrvatska (NDH) Ante Pavelića, koja je postojala od 1941. do 1945. godine, nikada nije proglašena zločinač kom, ali se na osnovu svih raspoloživih pokazatelja skoro ni u čemu nije razlikovala od nacističke Nemačke. Ona je zvanično proklamovala politiku istrebljenja (genocid) srpskog stanovništva na teritoriji NDH, a takođe i jevrejskog i ciganskog i, po ugledu na nemačke koncentracione logore, imala u Jasenovcu i još nekim drugim mestima u Hrvatskoj (na primer u Velikoj Gradiški) logore za likvidaciju Srba, Jevreja i Cigana na rasnoj osnovi, mada ih je koristila i za likvidaciju i političkih protivnika Pavelićeve ustaške države. Da napomenem da su i hitlerovci u svoje koncentracione logore takođe zatvarali i svoje sunarodnike koji su bili protivnici nacističkog režima. Kad govorim o zločinačkim režimima, imam u vidu isključivo četiri režima: Staljinov boljševički (uključujući i druge komunističke režime u Evropi i svetu), Hitlerov nacistički, Pavelić ev ustaški i Brozov komunistički.
Paradoksalno je da javnost u SCG još uvek ima ambivalentan stav prema očigledno zločinačkom karakteru Brozovog režima. Još uvek se tolerišu besomučni napadi, vređanje i nipodaštavanje žrtava komunističkog terora i javno brani Brozov režim kao oslobodilački, napredan, narodni, progresivan, human, i ne znam kojim ga još sve epitetima kite. To što je Hitlerov režim ceo nemački narod u Evropi ujedinio u jednu državu, što je Nemačku izvukao iz privredne krize, rešio problem masovne nezaposlenosti, poboljšao životni standard običnih ljudi, što je od Nemačke napravio najveću industrijsku i vojnu silu u Evropi svog vremena – sve se to od posleratnog vremena ne računa u pozitivna dostignuć a koja su bila na korist nemačkog naroda. Jer zna se s kojim se ciljevima sve to radilo, koju je cenu nemački narod platio, a i ostali narodi Evrope. Najzad, poznato je i kako se sve na kraju završilo.



Komentari na članak “Osuda komunističkog režima, uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora”

1. ZDRAVKO BROŽA, 14. 11. 2008. u 17:07
   

   ZDRAVKO BROŽA,Bačka Palanka
   PRILOG KRITICI POSTTRANZICIJSKE PALANAČKE STVARNOSTI
   DEKADENCIJA DEKADENCIJE PRINCIPA INTEGRALNOG KOMUNIZMA
   PRINCIPI SLOBODANIZMA

   Pojavom ideje ostvarivanja lokalne vlasti od strane gradjana lokalne zajednice pojavila se i njena suprotnost , ostvarivanje vlasti nad gradjanima lokalne zajednice uvek svuda i po slvaku cenu uz dve ograde-to je u Vašem interesu i ovi su još dobri kada dodju drugi biće još gori.Isto tako pojavo ideje da se principi i načini osvajanja i osanka na lokalnoj vlasti uproste do banalnosti otišao je u svoju suprotnost koja gasi-objavljeni su pod imenom PRINCIPI ĆOBIZMA, postavši na taj način negacija ideje same.Ukratko izloženi principi su u početku izgledali ovako i oni ukratko govore šta je politička stvarnost, kako nastaje i kako se menja, kako živi i diše te predstavlja analitiku društvenog kretanja posttranzicione male zatvorene zajednice, koja se može okarakterisati i kao HRONIKA BAČKO- PALANAČKOG GROBLJA

   USMERAVAJ
   Ćobizam je učenje koje govori o narodu kao o stoki koja se mora voditi.Zato se Ćobizam trudi da osniva političke opcije ili tamo gde su već osnovane da ubacuje svoje kadrove,koje prethodno snabdeva legendama,odnosno lažnim biografijama i razlozima zašto napuštaju Ćobizam.To vam je poput bolesnog čoveka koji svojom bolešću teži da zarazi i svoje bližnje da bi imao Veselije društvo.Ako ne verujete slobodno se osvrnite okolo,dosta je primera.

   Čobizam ima jedno osnovno pravilo

   KO JEDNOM ĆOBIST,ĆOBIST DO VEKA

   DOPUSTI DA SE ZAVADE
   Osnovni princip Makijavelizma govori Zavadi pa vladaj,a nasuprot tome Ćobizam nas uči da nije potrebno svoje političke protivnike zavaditi,dovoljno je samo predočiti nekom ekonomsku korist,pa će za nju da proda i Državu,i Narod,Pa i samu svoju glavu,dok položaj,koji mu drži glavu uspravno neće dati ni za šta.Politički protivnici najčešće se posvadjaju oko podele plena.Tada slabiji od protivnika Ćobizma biva pozvan na udruživanje i dobija podršku protiv jačega.Kada se dva politička protivnika u borbi iscrpe,Ćobisti dolaze na položaje,pa dolaze novi i tako stalno.

   NE ISTUPAJ OTVORENO
   Ćobizam nas uči a je čovek naše najveće bogatstvo,da je svaki glas jako vredan,ali da glasove treba rasipati.Tako je u Ćobizmu.Ćobizam uči i da su glasovi gradjana samo bačena prazna slama uz vetar i da je bolje da se što više raspu,da eventualno nekom ne bi upali u oko.

   UVEK PRIJMAJ PREBEGE U SVOJE REDOVE
   Ćobizam nas uči da je vrlo korisno primati prebege iz drugih političkih stranaka,oni moraju biti verniji od Ćobističkih kadrova,a njihova vernost pojačana je i sa tim da se nalaze medju Ćobistima,a u svoje jato više ne mogu da se vrate.

   OSNIVAJ GRUPE GRADJANA
   Svakog čoveka tišti neka muka i svakom čoveku je muka njegovog bližnjeg preča od muke crnaca u Angoli-Ćobizmu je to vrlo dobro poznato.Za vreme kampanje za lokalne izbore Ćobizam zastupa ideju da je potrebno osnovati što više grupa gradjana da bi se na taj način što bolje izrzila njihova volja.Tako imamo grupu Dule Fotos,Mala privreda,Zelena Livada,Lepi Cane i banane i još mnogo Ćobistićkih grupa.Ćobizam vrlo dobro koristi ekonomske pokazatelje i vrlo dobro zna koliko jedan glas košta,a kod nas košta oko hiljadu dinara.Ćobizam zato za dve tri hiljade dinara formira grupu gradjana a statistika kaže da svaka grupa gradjana dobije najmanje pedeset-sedamdeset glasova,a kako ima na izborima i do dvadeset minornih partija i grupa gradjana nije teško izračunati koliko glasova ode uz vetar.

   INSISTIRAJ NA RAZLIKAMA
   Ćobizam se trudi da podstakne što više razlika pa insistira i na postojanju najmanjih razlika.Kako Ćobizam uči tamo gde postoji i najmanja šansa da se izvesna alternativna politička opcija ujedini,ona se pomoću primene principa Ćobizma mora odmah razbiti.

   IZVRGAVAJ PODSMEHU PROTIVNIKE
   Ćobizam nas uči da nije potrebno a ni korisno javno istupati protiv plitičkih protivnika i podvrgavati ih konstruktivnim kritikama.Zato se pomoću mreže partiskih aktivista do besvesti svakoga dana pominju laži koje desetog dana postaju istina.

   ORGANIZUJ SVOJE OGOVARANJE
   Stara Ruska škola nas uči da su agenti Ohrane najčešće nastupali,kao ogovarači Cara i Carstva te ko se u nihovo kolo upleo taj je bio uhapšen i proteran u Sibir.Ćobizam slično nastupa.Nekoliko najvernijih i najproverenijih kadrova smišljaju banalne izgovore zašto se protive Ćobizmu i te svoje stavove iznose u razgovorima.Posle sadržinu tih razgovora pedantno beleže i koriste u delovanju.

   NE RAZOTKRIVAJ
   Ćobizam nas uči da neprijetelj ne spava,a isto tako da je razotkriveni neprijatelj i izdajnik iz vlastitih redova jako opasan.Zbog toga Ćobizam uči da se nikad javno ne vrši obračun sa bivšim kadrovima koji su skrenuli sa linije partije.Nadalje Ćobizam uči da je vrlo korisno održavati prisne i prijateljske veze sa starim kadrovima,pa makar oni bilii na drugom putu,jer će se svi oni jednom vratiti u Ćobističko jato,te se ne smeju odbacivati,nego se imaju smatrati i dalje Ćobistima,koi deluju u drugim opcijama.

   NE ŠIRI KRUG
   Krug Ćobista predstavlja jednu familijarno rodovsko interesnu organizaciju koja zahvata već treću generaciju,jako je teško u krug Ćobista ući.

   BUDI TOLERANTAN PREMA LOPOVIMA
   U SVOJIM REDOVIMA
   Bavljenje politikom podrazmeva veliku korist ali i preduzimanje niza nečasnih radnji.Ćobizam nas uči da je vrlo korisno imati lopova u svojim redovima.Ako išta krene po zlu lopov se uvek može žrtvovati,a ako do zla ne dodje sve oči su uprte ka lopovu i odvraćaju se pogledi od Lidera Ćobizma.
   Ukrasti od lopova nešto je najčasnije i tu ideju zastura i Ćobizam.Ona u praksi glasi da lopov u redovima Ćobista koji stekne materijalnu korist,poseduje imovinu koja je van zakona i koja se slobodno može uzeti.Oduzeti lopovu korist od krivičnog dela je jako časno,tako nas uči Ćobizam.

   POVREMENO ORGANIZUJ SVOJU SMENU
   Ćobizam nas uči da je Vodja doživotan i nesmenjiv,ali i to da se treba odlučno boriti protiv svakog pokušaja smene.Tako imamo večnih Ćobista koji na svojoj funkciji provedu na desetine mandata.Ćobizam zna da je najopasnija pozicija za lidera da se otvoreno stavi na čelo.Ćobizam se zato trudi da izmedju lidera i drugih Ćobista ne postoje nikakvi kandidati koji bi mogli zauzeti liderovo mesto,do njegove smrti koja je uvek prerana.Navodimo poslednje reči druga Tita kao opomenu svima

   “Treba da napišem testament,pa …mogao bih i umreti”
   J.B.Tito

   PODRŽAVAJ MESIJANSKE AMBICIJE
   SVOJIH POLTRONA
   Ćobizam nas uči da je poželjno i korisno izmedju najiskompleksiranijih omladinaca odabrati nekolicinu njih koji su najviše ogrezli i zastranili .Takvi se od odabranih kadrova Ćobizma konstantno podržavaju,a njihove floskule koje zdrav razum ocenjuje kao najobičnije gluposti veličaju se i protežiraju.Na taj način se stvara slika elitiste i lokalnog lidera,koji po pravilu ima veliku senku,te se da lako ucenjivati.Takva iskompleksirana budala danas vodi vojsku na kosovo a sve u strahu da će se otkriti video snimci na kojima je “Uhvaćen” u priajteljskom dodiru sa jednim crnim studentom.Ćobizam nas uči da se Ćobista nikada ne sme okružiti poštenom inteligencijom niti radništvom jer njih ne može držati na uzdi ,zbog straha da će otkriti njihova nečasna dela.

   NESUMNJIVOST ĆOBISTA
   Onaj koji dolazi u Vašu stranku nepozvan,taj je Ćobista.Onaj koji se nudi da četvoro aktivista vozi u Beograd na kongres o svom trošku,taj je Ćobista.Onaj koji se trudi da se nametne za zapisničara,taj je Ćobista.Onaj koga se nikada ne može videti pokraj komiteta,a unutar njega pogotovo,taj je Ćobista.Onaj kome su svi u ulici Ćobisti,i taj je Ćobista. Ćobizam je svojim pogubnim delovanjem na Osmoj sednici eliminisao poslednje tragove integralnog komunizma,i pretvorio ga u Komunjarstvo-t.j.Ćobizam.Ćobizam se junački drži u svom poslednjem od svih poslednjih bastiona,ne dirajte ga jer ono kad ne diraš ni ne smrdi.

   STAKLENE OČI VELIKOG BRATA
   Ćobizam nas uči da je uvek potrebno optuživati ljude svake nedelje za ono što Ti sam svakodnevno činiš.Tako lopov i kleptoman optužuju sugradjane za sitne kradje,seksualni prestupnici za to isto,o etiketiranju nekoga da je Drogoš odnosno narkoman najčešće se čuje iz usta registrovanih zavisnika,pripadnici pogubnih kultova poput Rotarijanaca,Jehovinih svedoka i Pentakostalaca optužuju vernike tradicionalnih doktrina da su sektaši,a prevejani D.B-ovci najradije optužuju svoje protivnike za špijunažu.Na sreću živimo u vreme izuzetno razvijene tehnologije kada su kamere i sistemi video nadzora svuda oko nas i kada Veliki brat sve vidi pa je najsladje čuti kako je neki”Uzorni gradjanin” uhvaćen u kradji guma,ili da se neki bankarski činovnik zatekao sa “Napuderisanim nosom” pa kada se sve to i video snimkom potvrdi sve je jasno.Čuvaj se video nadzora stalno nas opominje Ćobizam jer, Veliki brat te posmatra.

   OZBILJNOST JE NAJBOLJA MASKA ZA GLUPOST
   Ni sa kim ne ulazi u otvoren i direktan sukob jer to može biti opasno po tebe već sa svima budi u dobrim odnosima.Ako te neko napadne ti ga ne diraj već naruči drugoga da ga on napadne.
   Na izborima i medijima se ne sme ništa obećavati ili o nečemu konkretnom pričati,pogotovo ne o problemima,jer to je neozbiljno.

   Ne treba reagovati na prozivanje drugih opcija da bi se ostavio utisak ozbiljnosti.
   Ne treba reagovati na kritike upućene od strane protivnika,ne treba niša deman- tovati,jer i to je neozbiljno.

   IZ NARODA I ZA NAROD
   Lider mora da vozi bicikl,bude nesrećan,u komunikaciji sa drugim ljudima,da priča da je bolestan,vozi star auto,bude skroman i ne sme nikom direktno pomoći.Lider mora često u istim vremenskim terminima šetati i pojavljivati se na javnim mestima.

   NAGRAĐUJ,UNAPREĐUJ,….
   Kad se neko u tvojoj opciji ili u drugoj opciji pobuni protiv tebe odmah ga nagradi.Ako se i dalje buni ti ga unapredi i tako ćeš ga zavaditi i smučiti svim njegovim saradnicima pa i sa ostalima.Tada mu nema povratka

   VERBA VOLANT
   Samo pričaj kako je politika nešto najgore i kako ti nikad nije donela ništa dobro i da si se zbog nje čak i razboleo.

   Političkim protivnicima koji nisu pod kontrolom se moraju prilepiti epiteti i atributi koji su u funkciji ismevanja najčešće u vidu dodatka uz ime.Druge opcije se moraju pomagati da svima bude lepo i vlasti i opoziciji a iz razloga da bi gradjani mrzelii jedne i druge i vlast i opoziciju jer se po svaku cenu mora dostići stadijum da gradjani kažu”SVI SU ISTI”.

   Opcije koje nisu pod kontrolom se moraju demonizovati i satanizovatI do krajnjih granica putem i uz pomoć saradnika i suda u rasponu od pretnji do zatvora.

   Na izborima i medijima se ne sme ništa obećavati ili o nečemu konkretnom pričati,pogotovo ne o problemima,jer to je neozbiljno.

   DELA SERGEJA NILUSA
   Uvek upozori na ono što spremaš protivniku,tako nas uči Ćobizam.Uvek se okruži gomilom svojih karikatura.Uvek deluj iz najmanje tri nepovezana izvora.Najbolje se prikriva delovanje njegovim iznošenjem u vidu podsmeha,tada te niko ne shvata ozbiljno i tu je tvoja snaga. Ćobizmu je jako dobro poznata opasnost od delovanja partiskih ćelija. Ćobizam nas uči da su trinaest apostola srušili Rim.Ćobizam nas uči da su Levinov,Kamenjev,Zinovljev,Buharin,Kirbiz,Bernštajn i Krupska srušili Rusko carstvo.Ćobizam nas uči da su Moša,Tito,Rodoljub ,Leka ,Bevc,Fisher ,Fisherman i Nazor srušili Kraljevinu Jugoslaviju i stvorili FNRJ.Ćobizam nas uči da svakog učitelja treba prevazići i da se učenik najbolje time dokazuje.

   ZDRAVKO BROŽA Bačka Palanka

2. TEREZIA ĐURIN, 13. 07. 2009. u 15:50
   

   Poštovana gospodo Predsednici,
   U vreme kada je predsednik OO SD Vuk Obradović u Pančervačkom OO bio gospodin Slobodan Arsić,nisam dobila odgovore na dva pitanja,iako je jedno bilo postavljeno direktno i gospodinu Vuku Obradoviću u jednoj od prilika kada je bio u poseti OO.
   Ja sam tada pitanja postavila u svojstvu člana OO.
   Prvo:
   Objasniti veliki interes stranih sila ,posebno Amerike ,prema Srbiji(milom ili silom)koja je svojim silnim nuklearnim eksperimentima i igrarijama bez granica i humanosti,totalno ispoštila svoje plodno tlo od životnog značaja,i da li se taj interes svodi samo na eksploataciju Zeolita i zdravu pijaću vodu i hranu ,koja će biti pravo zlato u dogledno vreme,odnosno od neprocenjivog značaja za neke zemlje.
   Srbija toga svega ima ,u izobilju,u sve je samo angažman naših prodanih duša koje su na čelu države i angažman ovih alavih i beskrupuloznih aždaja koje Srbiju vide kao meso koje treba POJESTI ili iskoreniti u ljudstvu ,zarad teritorije(nije ovde reč samo o Ćobistima ,kako govori gospodin iz teksta o Ćobizmu,već je smuljano sve zajedno ,počev od biblije za osvajače vlasti Protokola-zabranjene knjige,iz 1897.god.Švajcarska verzija,do ljudske gluposti i želje da kroz novac kupi i moć ,želje onih sa malo pameti koji su u razvoju dosegli samo od nogu do struka ,jedino do spolovila ,ali do mozga i duhovnih vrednosti ,NIKAKO).
   Ako je tako ,onda ne čudi što su preuzeli i eksperimentalni lek iz onkologije (Vinča) još u vreme S.Miloševića(Klinofilorit-dobar u gastroonkologiji,jedino se još istraživala mogućnost da se ostvari eliminacija iz tela zajedno sa ubijenim Ca ćelijama,i kolateralnom štetom iz zdravih kao normalnom posledicom svakog onk.leka).
   Ta činjenica ukazuje na postojanje dogovora i usklađene akcije(i onih koje nazivamo neprijateljima Srbije ,stranih agentura i njihovih pradstavnika ,i ,ovih “naših” koji zarad nekoga jadnog konta u stranoj banci i ministarskog mesta ,čak i jeftinije ,zavisno od toga koliko je ko grešan) kojom je trebalo Srbiju milom ili silom,a,najviše prevarom ,dovesti u položaj roba te bi se sve težnje stranih sila ,tj.Amerike ,lako ostvarile.
   Detalji će biti objavljeni građanstvu ,uprkos Vašem trudu da to sprečite ovim novim zakonom koji će zabraniti svaku izgovorenu i pisanu reč,na kraju i misao.
   Drugo pitanje:
   Lečenje koje se prebacuje za Vojvođane ,počev od Pančeva koji je blizu Beograda ,znači bez obzira na logiku,prebacuje se na Novi Sad,već tada je ta opcija bila na tenderu,(delovanje automaša je u blagonaklonom pogledu nekih stranih država koje još uvek gaje apetite prema Vojvodini).
   Arsića sam pitala ,kako bi njemu bilo da mu je dete životno ugroženo pa da mora da ga transportuje čak za N.Sada,da time možda i utiče na fatalni ishod ,jer se dragoceno vreme u transportu(jer još nismo stigli do faze teleportovanja)gubi.Arsić je odgovorio:
   “To je bio nizak udarac”.
   A,i za ostatak građanstva je to nizak udarac ,udarac na sve nas ,našu budućnost,jer je to novi vid genocida,što je za neke ljude u Vojvodini nevažno.Za ove od vlasti ,ako avanzuju u nekoj državici Vojvodini,samostalnoj (šije mi ga Đura)obezbediće se helikopter ili će se čuvati pod staklenim zvonom od svih vidova razboljevanja ,kako ne bi potraživali usluge zdravstvene službe udaljene od njihovog doma.Ma ,za njih će se obezbediti posebna ekipa koja će biti smeštena odmah tik uz kuću ili vilu u kojoj će obitavati.??????
   Imam utisak da se od tada ,a potpomognuti koalicionim partnerima,ništa ne menja na putu ka genocidu nad sopstvenim narodom(ukoliko ga smatrate svojim?)
   Eto,dokaz imamo-Đelić koji će prodati prirodne mineralne izvore vode.
   Još malo pa ćemo u rođenoj državi debelo plaćati strancima i za pijaću ,čistu vodu,za vazduh,na kraju za život.
   Sramota!
   Od vremena Arsića,uz pomocu Neše,koji je namerno obstruisao SD,postavljajući mene za predsednika OO SD ,a, prisvajajući sve dokumente i pečat,sve ,sem podmetačine koju mi je upriličio da se ja zovem predsednikom OO koji je “kriv”što SD više u Pančevu ne deluje.
   Sve je lepo smišljeno,kao i način da se ja totalno sklonim sa političke scene Srbije jer ja iskreno volim svoju državu i narod ,a, to se ne sme.
   To je ,po Vama ,gospodo koji ste se turili ,ili bolje reći ,koji ste tureni da upravljete državom,to voljenje države i naroda je Zakonom zabranjeno i kažnjivo ,što se da videti iz mog primera.
   E ,malo Morgen ,ko što reče Milošević,ali ne u istom kontekstu u kojem ja to kažem.
   Jer ,gospodo,neće proći prodaja Srbije ,genocid nad Srbijom ,sve dok sam ja živa.
   A,nemeravam dugo da živim ,uprkos Vašem odobravanju da se lustriram i ubijem ,na kraju.
   Još jednom ,kažem,Sram Vas bilo.
   Đelići,Ivice ,Marice,Dinkići,i ovi Vaši ,stranci i prodane duše ,krajnje je vreme da se čuknu u pamet.
   Niko nije toliko jak da može da računa na to da pojede Srbiju (“ovnujsko stado”),da je izbriše kao da nikada nije postojala.
   Još ima Pravde za takve.
   Polako.

   BOG GLEDA!
   KOSMIČKA PRAVDA JE NEPOGREŠIVA!

3. TEREZIA ĐURIN, 19. 07. 2009. u 12:16
   

   Poštovani gospodine Balint,
   Pre pitanja ,da razjasnimo:
   Po ocu sam Čehinja,očeva majka je bila Mađarica ,a,otac Čeh.Dalje,prababa Anka je bila pola Čehinja ,pola Nemica.
   Moja majka je srpkinja .
   Znači ,šta god da Vas pitam i komentarišem nikako ne smete svrstati u neku nacionalnu mržnju!
   Pitanje:
   Da li Vi još uvek verujete u mogućnost da na “mala vrata”pobedi nečija čežnja ka Vojvodini kao samostalnoj državi?
   Da li to znači ,da kada bi ,kojim čudom to ostvarili Neki(?)ljudi van granica Srbije ,a, pomognuti angažovanjem nekih unutar Srbije,da bi Vojvodina bila poslovnicom Mađarske države ili ,kao nekada Austro-Ugarske?
   Ovo izlaganje u Skupštini Srbije nesumnjivo između redova ima svega što razumeju pametni ljudi nalik meni.
   Potvrdu u mađarizaciji Vojvodine nalazim u četvoromesečnom zezanju od strane predsednika MZ Šušara (mesto rođenja i moje i mog oca )gde je napokon preko SUP a Pančevo odlučeno da se napiše istina da sam ja Terezia ,rođ.Uzel,od oca Jovana i da sam jugoslovenka ,jer sam zadržala svoje pravo na multinacionalnost ,što me više usmerava ka Evropljanki.
   Nikako nisam pristala da me prekrste u Terušku ,a,mog oca u Janoša,jer prezime je Uzel,nikako drugačije.
   To su sitne smicalice koje prepoznajem ,a, ima ih još,pa iz tog razloga i postavljam Vama ovakva nezgodna pitanja na koja sigurno nećete iskreno odgovoriti.
   A,i ne morate ,jer veoma dobro znam šta se dešava u svim političkim opcijama,pogotovu poznajem Apetite nekih koji nemaju pokriće u svojoj pameti ,da bi mogli pravdati te “apetite”.
   Srdačan pozdrav
   Đurin (Uzel)Terezia
   Pančevo
   Ive Kurjačkog 123
   tel
   065 675 26 22

4. Terezia, 20. 07. 2009. u 13:53
   

   Jeres-hereza,slovenizovan,odn.latinizovan izgovor grčke reči,HERESIS,kojoj u latinskom jeziku odgovara reč SECTA i koji u izvornom helenskom jeziku ima više značenja:
   Osvajanje(nekoga grada?)Izbor(nekog časnika?)Naklonost(prema nečemu?)Grupa filizofa koji sledi isto učenje(filozofska škola?).
   Kasnije,formiranjem hrišćanske zajednice i hrišćanskog učenja “Jeres” se smatra za učenje koje odstupa od kanonskog ,takođe i za GRUPU KOJA SE OTCEPILA OD VEĆE CRKVENE ZAJEDNICE,zarad aktivnosti takve grupe(jeretičke,heretičke ili sektaške).
   U prenosnom smislu:svako značajnijnije odstupanje od zvaničnog stava organizacije,ustanovljene na čvrstim idejnim načelima.
   JERETIC-HERETIC-
   Izvorno”Onaj koji BIRA”(?),”KOJI OSVAJA(Nešto NOVO ?-NEW).
   Izvedeno:
   Onaj koji širi i značajno odstupa od učenja prihvaćenog od najviših autoriteta,onaj ko u smislu ustanovljenom u istoriji hrišćanske crkve ,započinje,širi ili samo zastupa neku Jeres!!!!!!!!!!!
   Dolanc Stane(1925-????)-politički radnik.Učesnik NOB a od 1944(???).
   Član Predsedništva SFRJ-pravnik.
   Do 1960 na raznim vojnim(?)i političkim(?) dužnostima u JNA.
   U Ljubljani,sekretar Komiteta Univerzitetske konferencije OK Slovenije,bio direktor Škole Političkih nauka,član IK CK SK Slovenije,savezni sekretar IK predsedništva CK SKJ,sekretar predsedništva CKSKJ.
   …………………………….
   Ovi podaci su bitni,jer na osnovu tih podataka ,zalaženjem u srž problematike koja drma današnjicu i Srbiju,možemo dobiti vćinu odgovora na pitanja koje postavljamo sebi,državi,predsedništvima,vladi RS i raznoraznim ispostavama ,poslovnicama u vidu političkih partija,anketnih odbora,nevladinim udruženjima,udruženjima gražana ,i slično.
   O čemu se ovde radi?
   Mislim na Srbiju ,posle Juge koja je zdrobljena udarcem ,šakom nekih ljudi.
   Na Srbiju i Jugu iz pesme Milana Rakića:
   …”Ostajte ovdje
   Sunce tuđeg neba
   Neće vas grijat ko što ovo grije….”
   Obraćam se pametnima,što misle i znaju da su pametni,dok ih u tome neuspešno razuveravaju nekakve grupacije iz gornjeg naslova,grupe ljudi ,tvrdeći za ove odista pametne da su ludi,sišli s pameti.
   Te grupacije ,takođe smatraju za sebe da su pametni,najpametniji na celoj kugli zemaljskoj,ali….o njihovoj pameti psihijatri moraju prvo suditi i postavljati dijagnoze.?!
   Da ne gubim vreme:
   Gospođe,
   Jovanka Broz
   Olivera Katarina
   Pažljivo čitajte ovo što Vam imam reći.
   Kažete “ima zlih ljudi,itekako zlih.Njihovo zlo je nemerljivo”…
   U pravu ste da ima zlih,ali ,kada sam ja u pitanju ,to njihovo zlo je evidentno,merljivo i KRATKOGA VEKA.
   Samnom se bave agresivno tri godine.
   Tada sam im pružila tu priliku,iako su je priželjkivali godinama ,puno ranije.
   Uključili su čitave ekipe,doveli ljude iz Beograda,vične posmatrače ličnosti,percepcioniste,dijagnostičare,prognostičare.
   I ,napokon ,odlučiše.
   Ako me odvoje od porodice i prijatelja br.l(vidi objašnjenje tog termina na kraju ovoga štiva),onda ,mislili su ,jadni,gotova sam.
   Mrtva,sabijena u dno ,u ugao sobička ,šizofrnog položaja tela,u tihoj anksioznosti i suicidu.U strahu od svega i svačega ,ponajviše od neke SILE ,koju samo ja vidim i niko više.
   HA! HA! HA!
   Predvidivi su,bili ,i još uvek su predvidivi.
   Da se vratimo na pominjanje (od pre o,ho ho vremena)Zabranjene knjige,tj.Protokola iz 1897.godine ,Švajcarska verzija,jasna i svaobuhvatna .
   Protokola koji je osmislio ideju o NEW AGE (novom dobu) i koji predviđa nekakvog Monaha sa severa( a,o njemu govori i Nostradamusovo proročanstvo i Tarabići,ali pominje-Nostradamus i jednu Ženu(bez imena ,samo polno definisana) koja će se pokazati Opasnom po tog Monaha),nekakvo nastajanje novih ljudi.
   To je otpočelo os nastanka Protokola ,sa usponima i padovima ,ali velikom i najagresivnijom kulminacijom u ovom vremenu i trajaće do 2012.godine,gde će se i sa time završiti.
   Završnica ,odnosno pobeda tih ,Novomonaških ,posebnoverskih,jednoumnih,autolitarnih,robovlasnika savremenog doba,zavisi od toga koliko će narodi svata raditi na sebi,na svojoj duhovnosti i na saznanjima .
   Čovekom niko ne sme vladati ,njegovim bićem i razumom,njegovim delima ,dobrom ,zemaljskim dobrom,do sam čovek,odnosno Bog koji stvori čoveka pos svome liku.
   Ovi iz Protokola imaju svoga Boga,svoju veru ,i zatrće sve drugo što nije iz njihove vizije i vladavine svetom i narodima sveta.I Srbijom kao nulta tačkom svega(Alfa i Omega) što je dobro i pošteno na kugli ovozemaljskoj.
   Svi koji se stave na stranu Srbije kao takve ,moraju stradavati od ovih jeretika ,sektaša i takozvanih pripremanih za monahe.
   Na konkurs za monahe prijavljeno je nekoliko boja,duhovnih obeležja,gedžavih,belih ,crnih,žutih,smađih,sedih.
   Pa ko pobedi.
   Samo jedan će biti odabran.
   Najbolji među njima.
   Najokrutniji,najbezdušniji,najoholiji,naj…naj…..bezočniji ….zlikovac nad zlikovcima.
   Na svom putu “ne biraju sredstva,jer ,cilj opravdava sredstvo”.
   Nemaju milosti,jer “ovnujsko stado Goja ,treba satreati u tor kojemu i pripada”…
   Jovanke,Olivere,pa ,sada i Tereze(jer Tereza će sjabati HEREZU),moraju umreti,kažu ovi.
   No,ubiti ih ,nikako.
   Postale bi heroine svoga vremena ,a, to bi bilo kontraproduktivno.
   Moralo se drugačije u svakom od navedenih imena.
   Da li ste na TV u pratili emisiju sa Jovankom Broz (M.A.Polak),,na Studiu B,Agape ,emisiju sa Oliverom Katarinom?
   Njihove izjave daju podosta odgovora na raznorazna pitanja o Zlu u Srbiji.
   I nova pitanja:
   Šta sada,posle toliko godina koje su im ukradene ,poništene,kao da ih nije nije bilo,šta sada kao navodno rehabilitovane (kontrolisane više nego pre),šta mogu uraditi za Srbiju?
   Istom količinom energije koju su imale kada su im oduzeta ,stopirana prava na život dostojan čoveka (o čemu propagira vladajuća elita ,pa i sam predsednik RS,,nevladini foliranti-zaduženi da spreče svaki vid života dostojnog čoveka)?
   Umorne ili ne,od svega i svačega što ih je tuklo neviđenom silom,kada su im oduzeti prijatelji i pod br.l i pod br.2,a, uvedeni ,novi ,pod br.3?
   Šta mogu ,kada im je ukradeno dragoceno VREME?
   Mogle bi,ako hoće!
   A,hoće!
   Samo,gospođa Olivera mora da dođe u kontakt sa gospođom Broz.
   Samo da bi uvidela koliko je jača gospođa Broz.
   Srećom,i jednoj i drugoj nije dozvoljeno da se druže samnom,jer onda bi obe shvatile koliko im je oduzeto .
   Šta im je u stvari oduzeto.
   Ono što meni ne može oduzeti sila na zemlji,čovek zla na zemlji.
   Što se Boga tiče,jedino ON,ali ,on brine da se takvo što ne desi ,ni meni ,a, ni Srbiji.
   Dok Crkva ćuti,dok ćuti o zlikovcima i prima njihovu ruku zarad pomirenja,neko mora biti budan i pratiti zlikovce u njihovim prljavim rabotama.
   Jer,Tereza ,niti je stara,niti je umorna,niti se plaši ovih što nemaju duhovnog mira,što u nemiru svoje duše traže opravdanja za zla dela.
   Tereza,ova,kojoj su oteli i prijatelje br.l,i prijatelje br.2 ,a,sama je oterala ove pod br.3.
   I čim ih je poslala u kosmičko ništavilo i proglasila ih Veikim Sranjima,Usrancima,došla je izmišljena depeša iz SUDA,vođena rukom i palicom zlikovaca.
   Neka,ništa strašno.
   Znala sam to,samo sam se pitala ,da li će poslati u devet ili deset sati pre podne.
   Nema šanse gospodo da me proglasite ludom ,jer ja jesam luda.
   Ludo zaljubljena u Srbiju.
   Nema šanse da me ubijete.
   Jer ja sam Živa ,i ževeću taman dovoljno da Vas satrem i da mojoj Srbiji otvorim oči,mome narodu ukažem na zlikovce ,kako bi Srbija dobila nazad otetu joj sretnu budućnost.
   Ovi zlikovci ,pojedinačno su nemoćni.
   Napadali su me :
   Imena,Svetlane,Božidari,Jovaniiii,Milaniiii,Miree…,Ljubčići,Neše,Draganiii,Koste,Nikoleee…Aleksandriii,Andreje,Milemeee..,Zoraniii..,Zlatee..,Snežane,,Ljiljane,,,Zagorkeee…,raznorazne dimenzije ,terminologije ,i pokazalo se.
   Pojedinačno ,slabi su.
   Grupno,vidljivi su.
   Kroz zloupotrebu institucija u državi Srbiji i van nje,
   opet su slabi.
   I uvek će izgubiti.
   No,dobro.
   Neka ih.
   Udaraju najžešće jer znaju da će igubiti .
   Postavila bih još nešto interesantno kao dodatak temi o zlu.
   Jovanka B.Je imenovala jedno ime za veliko zlo.
   To ime je sa biografijom na početku teksta.
   Olivera je svojom ogromnom količinom izazvala na aktivnost u zlu nekoliko imena ,te ta imena moram dugom prilikom da ispišem,ukoliko se do tada ne ugasite kao nevladin časopis.
   Glavni i odgovrni urednik
   prof. dr Jovica Trkulja
   Članovi uredništva
   mr Srđan Cvetković
   Marinko Arsić Ivkov
   dr Predrag J. Marković
   Dejan A. Milić
   doc. dr Slobodan G. Marković, zamenik glavnog urednika
   mr Vladimir Petrović (sekretar)
   prof. dr Vladimir V. Vodinelić
   Izdavač
   Centar za unapređivanje pravnih studija
   Adresa uredništva
   Novi Beograd, Goce Delčeva 36, tel/fax: 011/2095-512
   E-mail: redakcija@hereticus.org • http://www.hereticus.org
   Za izdavača
   prof. dr Vladimir V. Vodinelić, direktor
   Lektura i korektura
   Marinko Arsić Ivkov
   Izvršni izdavač
   Dosije, Beograd, http://www.dosije.co.yu
   Telefon:
   (011) 260 8360
   Telefon/Fax:
   (011) 260 8346
   E – mail adresa:
   cups@cups.rs
   Internet prezentacija:
   http://www.cups.rs
   Adresa:
   Goce Delčeva 36, 11070 Novi Beograd
   Adresni kod 190177
   Osnovan:
   3. Jula 1998.
   Pravni status:
   Udruženje građana
   Centar za unapredjivanje pravnih studija je nevladina, neprofitna, obrazovna i istrazivacka organizacija, udruzenje pravnika, sociologa, ekonomista i istoricara, osnovana 3. jula 1998. godine na inicijativu grupe profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
   Osnovna svrha Centra je da svojim programima, projektima i ukupnom javnom delatnoscu doprinosi unapredivanju i prakticnom ostvarenju ideja vladavine prava, moderne trzisne privrede i otvorenog i demokratskog drustva.
   Proklamovane ciljeve i zadatke Centar ostvaruje kroz nekoliko tipova aktivnosti:
   1. Normativna delatnost, modeli zakona;
   2. Istrazivacki projekti;
   3. Edukativni programi;
   4. Strucne rasprave;
   5. Pravna klinika;
   1. Izdavastvo
   Osnivači i članovi:
   Danilo Basta
   Mirjana Stefanovski
   Kosta Čavoški
   Mirjana Todorović
   Jovica Trkulja
   Slobodanka Nedović
   Dragor Hiber
   Vesna Rakić-Vodinelić
   Vladimir Vodinelić
   Dragoljub Popović
   Radmila Vasić
   Miroljub Labus
   Dragica Vujadinović-Milinković
   Gašo Knezević
   Aleksandra Jovanović
   Vojin Dimitrijević
   Olga Popović-Obradović
   Milica Delević Đilas
   Goran Svilanović

   Kada bi ,da ste (obraćam se ovim u liku ZLA,koje spominju uvažene gospođe )uspeli da ih preobratite sa početka ,bez Projekta i Kontrol Mind akcija,Stvarno,ne biste morali odlagati svoje akcije sve do sada .
   Do globalnih zavrzlama .
   Da su pristupile programu Vašem,ne biste toliko dugo morali hraniti narod sukobima,zavišću, virtuelnom tolerancijom,tobož ,velikom brigom za sretnu budućnost istog,proizvodeći mu glad i svetsku ekonomsku krizu kojom bi ,taj isti ,voljeni narod doveli u situaciju koja samo vama odgovara-ROBLJE.
   Meso.
   Sada ili nikada?!!!
   Ako Vam sada ne uspe,a,neće jer ovakvih kao ja sve je više,i sve se o Vama zna,kažem ako sada ne prođe ovo Sranje ,onda nikada više neće doći u priliku da se o tome ikada govori više.
   Na mađarskom jeziku ,sranje,usranko ,da li znate ,vi od Protokola i planova ta svetsku zajednicu ljudi,kako se kaže.
   Eto ,jednog imena koje stoji iza dešavanja u Vojvodini ,počev od Kosova,pa na dalje ,do Srbije i okolnih nakadašnjih članica JUGE.
   Takvih Usranih ima još.
   Već rekoh ,belih,crnih,žutih,kržljavih…
   Sedih.
   Svi oni bi da postanu Velikim Monahom.
   Za Evropu i Svet.
   Od takvih monaha ,neće biti ni pravoslavlja, ni katoličanstva, ni islamstva ,ni budizma,ničega ,do njihove Vere,jedne jedine Crkve i jednog jedinog Boga-Glavog Monaha ,i vladaoca sveta i crkvenog velikodostojnika .
   Sve u jednom.
   Dva u jedan?
   Tri u jedan?
   Hm,kafica.
   Cigarica?
   I priča:

   Bio jednom jedan monah..
   Kakav monah..
   Narogušen i besan sav..
   Jadničak…

   Niko ga ne voli!

   Poštovanje
   Pozdrav do sledećeg slušanja i gledanja
   Đurin Uzel Terezia
   Pančevo

5. Terezia, 22. 07. 2009. u 11:24
   

   Pre nego počnem sa temom,da se izvinem za objašnjenja naziva Prijatelj 1,2,3 ,što su izostavljeni.
   Naime ,to objašnjenje je poslato redakciji Kurira,i kada sam želela da kopiram,progutao ga je virus koji se RODIO posle onog mejla koji sam poslala Rotari klubu,odnosno Malom Nemu u Pančevu i gospodinu Balintu.
   Ni pod jedan ,ni pod ,dva ,a,,pogotovu ovi pod tri,nisu mi prijatelji .Niti su bili ,niti će biti.
   A,pravi prijatelj sam ja sama sebi, moja vera u dobro i pozitivno,ljubav koju ima moje srce za moju porodicu i ,normalno ljubav prema Srbiji.
   Srbija ,ona neiskvarena ,koja prepoznaje ološ koji ju je napao podmuklo i zverski,ta Srbija će ostati moja večna ljubav.
   ………………………………………………….
   Ko su Masoni?
   Da je masonerija simpatična merna veličina ,svi bi joj hrlili u naručje.
   Čovek ,po prirodi stvari ,uvek bira lepo i sretno rešenje za sebe i svoju porodicu.
   Čovek koji ima duše ,srca i ljubavi za svoju porodicu i najposle državu.
   Ali,onaj čovek (čitaj -zlo od čoveka i nesreća ,kako za sebe ,tako i za druge),koji sam sa sobom ne može,koji misli da je veći i od samoga Boga ,da je nedovoljno dobio,prigrabio,takav ide u udruženja koja mu nude te osvajačke i pohlepne sklonosti,ugrađuju u njegov mozak ,implantiraju Nebuloze,i nejposle od njega stvaraju roba.
   Što je drugo jedan mason nego zombirani rob celoga udruženja Masonerskog,a po najviše nekolicine koji avanzovaše (ili nekim drugim načinom iz opšte poznate zlikovačke ponude mahinacija čovečijim umom,do sektaških ,krvoločnih i antihrišćanskih delatnosti),znači ,koji avanzovaše u najvišem statusu masonerskog reda upravljanja,vrha piramide?
   Piramida -je inače neka firma koja se bavi svetskim menadžmentom,na naučnim osnovama,objedinjavajući sve ljudske delatnosti,u čemu je za Srbiju naopasnija građevinska ,i vazdušni saobraćaj,odnosno ,konzorcijumi koji se bave avio prevozom i kontrolom leta.
   Za Istok, centar se nalazi u Sloveniji,mada ima svoju poslovnicu i u Beogradu.
   Gledajući jednu edukativnu emisiju o putu za Mesec,odnosno proslavu godišnjice,ukapiram ,kada su evocirajući uspomene naglasili da su svi stanovnici ,pa i u najzabačenijim državama,minijaturnim,onim u Africi,toga dana radili skraćeno ,pa i benzinske pumpe koje su ,pored ostalog kao naziv držale tablu Rotari kluba.
   Nekako mi sinu,gle ,pa i tamo ih ima.
   Normalno da ih ima,jer tamo se eksploatisalo zlato-.
   A,zlato je najosnovnije manipulativno sredstvo ovima ,sektašima,pardon masonercima i rotarijancima i …..ima ih svakojake vrste.
   No,da se vratim na temu.
   Masonerija i sekte u Srbiji!
   Upravo ,ovom rečenicom dajem odgovor ,bez imenovanja ,danas,ali ,za sutra ne garantujem,GOSPOĐI JOVANKI I GOSPOĐI OLIVERI,ko stoji ,po najviše mislim na Oliveru,iza zla koje im je naneto.
   A ko ih je na neki način Trovao nekim specifikusima,ko im je donosio hranu(Prijatelji ,prijateljice?)kako ne bi gladovale,sok,kaficu i sl,da ,eto ne bi se osećele suviše siromašne,taj je u stvari ,odnosno ti su samo robovi-radilice ,za ove masonerce i ostale zlikovce ,sektirane za određeni cilj koji treba sprovesti u Srbiji.
   Neka se upitaju ,ko je to od nazovi prijatelja nametnuo svoje prijateljstvo ,baš onda kada su posumnjele da “Nešto smrdi u državi Danskoj”.????????
   Jednom prilikom,kada je politička partija u Pančevu -SPO,slavila slavu stranke,kao gost,a, na nespretno vođenu želju da se družimo od strane predsednika tadašnjeg OO,ja sam LIK otkačila sledećim rečima:
   “Odvratni su mi ljudi koji misle svojim i tuđim Đokom,i koji dalje od Đoke ,ne znaju”.
   E,pa ,taj Đoka ,taj,Đoka je stvarno opasan LIK.

   Objašnjenje za termin-Đoka,dajem da slobodno tumačite kako Vam volja.

   Da li je negde na spisku masoneraca predsednik celokupne stranke ,sa ispostavama kojekuda ,pa i u Pančevu?
   Jest,na spisku je.
   A,ko je sve na tom spisku?
   E,to, neki drugi dan.
   Ali,ima tu još nešto,ovi što su se školovali u Engleskoj.
   Odmah posle 5.oktobra,bilo je veoma važno da neki odu u Englesku ,kako na “rad”,tako i na edukaciju.
   O,da,ima još:….
   Monarh i njegovi prijatelji.
   On može da čeka ,pogotovu ovaj što se vratio iz ,od tamo….?
   Po nekakvom redosledu i pravu ,njemu će prvo biti ponuđeno da Vlada.
   Ako kojim slučajem nekako poboli ,iliti,za Boga miloga ,umre kao i svako ljudsko biće,onda ima naslednike po pravu.
   E,moje drage GOSPOĐE.
   Mora da ste u nekom kontekstu izletele ,niste brenovale ,ni masonerce,ni porodicu od tamo i vamo,pa stale na žulj ovom ovde masonercu,pa,OZNI .
   A o Komunizmu ste imale svoje mišljenje?
   O lopinama koji su se krili iza Partije i TITA ,već niste htele da komentarišete ,jer Vam se povraćalo?
   Jesam li u pravu?
   Normalno ,da jesam u pravu!
   I….još nešto:
   Gde je Patrijarh?
   Ko Vodi našu CRKVU?
   Vidim neke pomirljive rečenice što se odnosa čovek-čovek ,tiče,odn.muško i muško …i tako to,od strane crkvenih predstavnika.

   Stvarno,Šta radi naš dragi Patrijarh?
   Da li VIDI šta mu stado radi iza leđa?

   Baš se čudim .što reče gospodimn Mihajlov M. kada se vratio u Srbiju.

   Čitamo se .
   Do čitanja…
   Pozdrav

   Terezia Uzel Đurin
   Pančevo

6. Trezia, 08. 08. 2009. u 23:09
   

   Poštovani,
   Pošto se jedno vreme neću javljati,jer imam svoje razloge,dužna sam gospođama Jovanki i Oliveri odgovor.
   Ko stoji iza onog naziva -veliko ZLO.
   Mislim da su ga i same isčačkale ,ali ,drugi ne znaju.
   Prvo da objasnim.
   Pravoslavljem se ,po meni ne zove verovanje kome se priklanjamo kada kao Solomon prvo budemo raskalašni u uzimanju darova života,kada zaboravljamo ,pod izgovorom mladosti na osnovna njegova načela,mislim na Zapovesti i još sijaset veoma pametnih tumačenja pravoslavne vere.Takođe,pravoslavna vera ,po meni nije i katolička,iako potiču iz hrišćanstva,jer ,po katoličkom,Vi možete zgrešiti,potražiti oprost od posrednika koji je uposlen u crkvi za to zadužen,nekoliko Ave Marija,i gotovo.
   Posle ,opet možete ubiti,slagati,silovati,krasti,i da ne nabrajam ,sve zavisno na kom ste položaju u vlasti i van nje.
   Prava vera ,ne priznaje to.
   Pravoslavlje se ne može miriti sa zločinačkim bandama,sa fašistima i zlikovcima,makar oni posle dizali crkve i “prali svoju prošlost” mirenjem sa crkvom,mislim ,ovde ,prevashodno na Pravoslavlje u Srbiji,ali ,Pravoslavlje može pružiti ruku da je takvi poljube i da se najposle do kraja svojih zločinstava pokaju ,postanu smerni ,da iskajavaju svoje grehe ,a, nikako da više vladaju,bore se za vlast i nanovo utiču na živote poštenih građana.
   Mislim da sam potpuno jasna.
   Trikovi kojima se koriste ovi sledbenici dole pomenutih imena,veoma su raznoliki,to gospođe ,Jovanka i Olivera dobri znaju.
   Ti zli ljudi ,pod plaštom vere ,pod šapom zlih ,nikako ne smeju voditi Srbiju u novu budućnost,bolji život,jer u tome nema dobra za naš narod ,za zajednicu naroda ,višenacionalnog sastava.
   Da,Srbijom trebaju vladati Novi ljudi,ali koji ,Novi.
   Ne masonerija,ne nikakve sekte,grupacije u grupacijama.
   Pravi Pravoslavci ,pravi vernici ,iskonski sledbenici Pravoslavlja,ne ovi modernizovani ,koji drugima brane blagodeti iz života ,da bi ih zadržali ,silom od naroda ,za sebe i svoje poslušnike.
   Nadam se da sam posve jasna i da sam dala odgovore na neka neslaganja u tumačenju ,nakaradnom tumačenju pravoslavlja,moja neslaganja sa nekima iz Pandorine kutije ZLA.
   …………….
   Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio “sitan” i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje.
   Kao učenik Bogoslovije bio je uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao
   Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju.
   Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom “Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve”.[1] Sledeću 1909. g. Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio (“filosofija Berklija”).
   Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz “Hrišćanskog vesnika” zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života.
   Već avgusta 1915. g. on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je “otac Nikolaj bio treća armija” za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao.
   Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[4]
   Nikolaj je uhapšen 1941. godine i odmah zatvoren u manastir Ljubostinju, a zatim je prebačen u zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem, strogo kontrolisani oružanom nemačkom stražom. (Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev “Molbeni kanon i Molitva” Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate “Tri molitve u senci nemačkih bajoneta”, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču).
   14. septembra 1944. godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäfling). U Dahauu ostaju tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju. Putuju zajedno sa Milanom Nedićem i nemačkim generalom Hermanom Nojbaherom u Sloveniju. Patrijarh se odatle vraća u zemlju, dok Nikolaj odlazi prvo u Austriju, pa potom u Ameriku.
   Velimirovića neki danas smatraju kontroverznom ličnošću[5][6].
   U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje[7][8]:
   „To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.“
   Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine.[9]
   Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru Ljubostinji.[10]
   Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju.
   Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi:[5][11]
   „Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.“
   Pocetkom Prvog svetskog rata 1915.god. predsednik srpske vlade Nikola Pasic, pozove Nkolaja u Nis i upucujuci ga u Englesku I Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propaganda, kaze mu odmah da ide. “Pa sta da im kazem”, trazio je Nikolaj instrukcije od Pasica. “Kasce ti se samo” odgovori cutljivi Pasic.Imao je puno poverenje u Nikolaja koji je vec bio stekao slavu velikog besednika i bogoslova sirom sveta.
   Pune cetiri godine Nikolaj je po Engleskoj i Americi drzao brojna predavanja: u crkvama, koledzima, univerzitetima, bioskopskim dvoranama, hotelima, trgovima, objasnjavajuci srpsku oslobodilacku borbu protiv Austrije. Napisao je dvadesetak separatnih knjiga i pisao clanke po njihovim novinama. U Americi je pridobio za srpsku stvar znatan deo naroda i svestenstva i pravoslavnog i katolickog i protestanskog i unijatskog. Nacelnik Engleske armije izjavi posle rata , da je otac Nikolaj bio treca armija, za srpsku stvar. Jedan oficir dodade malo u Sali: “Da on ostade duze I zene bi otisle u rat.” A i ovo je tacno, jar je na Krfu bilo nekoliko Engleskih bolnica sa bolnicarkama. I njih vise od pola pomrlo je od tifusa, te su ostavile kosti na dnu Sredozemnog mora, a neke su ostale u Srbiji posle rata.

   Povest iz zivota Svetog Vladike Nikolaja

   Srpski Svetac, volio Hitlera, mrzio Jevreje

   Volio je Hitlera, srpski Sveti Nikolaj
   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ponekad se čoveku učini da je put bežbožnički prav, jer vidi bezbožnika gde se bogati i uspeva.O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta!

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Bezbožnik se boji skoropostižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordljivac se boji sramote, klevetnik se boji suda istine.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje.Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrći sasuši i propadne? Jednu želju bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečisti sud, od koga se mleko ukvari.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se dakle da ćete imati suviše prijatelja ni suviše neprijatelja: niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se ništa.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Lako je ljudima boriti se sa zverovima.Ljudi imaju oružje koje zveri nemaju Ali je teško ljudima boriti se sa duhovima zlobe, jer ovi se služe oružjem koje ljudi nemaju.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Bogastvo nije život, bogastvo je samo podupirač ovog kratkovremenog zemaljskog života.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Telesni brak je samo simbol duhovnog braka.U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine, dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Vreća prašine ne povećava vrednost jednom zrnu zlata u prašini.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Od pamtiveka vuci koju jaganjce, a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Pobedavnad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnik.Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha ili na klevetnike svoje.Ali, zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasemo, sebe gubimo.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati tvoje ruke na greh i tvoje noge, tvoje oči, i tvoj jezik, i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora;i ono što duša neće, telo ne mora.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Gospodar duše gospodar je i tela.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Niko nije veliki ko se ne drži nekoga većega.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima koji telesno misle i rade.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Đavo ne bi imao šta da radi kada ga ljudi ne bi zaposlili.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočen i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Lenjost je sasvim suprotna prirodi čovekovoj. Priroda je čovekova delatna;ona traži da posluje, da zida, da radi. Lenjost je pouzdan znak iznakaženosti prirode kod jednog čoveka.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Lenjost je jedan od smrtnih grehova jer umrtvljuje dušu u čoveku. Lenjo telo je gnezdo poroka, lenja duša naseobina đavola.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ko nema strpljenja sa nama kad grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne prašta kad se kajemo za grehe. A najmenje nas voli onaj ko se ne raduje našoj popravci.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Kakvu ljubav prema prijateljima jedan čovek nudi takve će prijatelje i naći.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ljubav prema roditeljima, to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ne ponesi se mudrošću. Ni tuđom jer nije tvoja. Ni svojom, jer čim si se poneo, znači da je nemaš mnogo.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Istorija beleži dve vrste heroja;one koje žrtvuju svoj život svome idealu i one koje žrtvuju tuđi život za svoje ideale.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Čovek koji uobražava da zna sve stoji ispod onog koji ne zna ništa.

   Vladika Nikolaj Velimirović:
   Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe.
   Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe.

   Ako želiš popraviti narod, popravi prvo sebe.
   Ako želiš popraviti selo, popravi prvo sebe.
   Početi od sebe i popraviti prvo sebe-to je

   Osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta.

   CIA se preusmerava ovde. Za ostale upotrebe, pogledajte CIA (razvrstavanje).

   Central obavještajna agencija SAD, daleko bolje poznatija pod svojom engleskom skraćenicom CIA (Central Intelligence Agency) je obavještajna služba američke vlade, u čijoj nadležnosti se nalazi prikupljanje i analiza podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, odnosno davanje takvih podatak raznim drugim odjelima vlade. Treća funkcija CIA je djelovanje kao “skrivena ruka” vlade u tzv. tajnim operacijama, od kojih su neke na rubu zakona, pod okriljem predsjednika. [1] Posljednja funkcija je godinama izvor kontroverzi vezanih uz CIA-u.
   Sjedište agencije se nalazi u općini Langleyu CDP-u McLean u okrugu Fairfax u državi Virginia, nekoliko milja od rijeke Potomac i središta Washingtona. CIA je dio američke obavještajne zajednice, koje danas vodi direktor nacionalnih obavještajnih službi (DNI). Uloga i funkcije CIA-e su otprilike ekvivalentne MI6 u Velikoj Britaniji i izraelskom Mossadu.

   ……………………….
   KO SE NE PREPOZNAJE,MOLIM NEKA UPITA ,JA ĆU BITI SLOBODNA DA NAVEDEM IMENA KOJA SLEDE OVU OPCIJU ZLA U SRBIJI.
   IMENA JE PODOSTA ,MEĐU NAMA SU ,IZGLEDAJU OBIČNO,NO VERUJTE,NIKAKO TO NISU.
   HVALA NA PROSTORU.

   TEREZIA UZEL ĐURIN
   PANČEVO

7. Lune, 29. 04. 2010. u 17:32
   

   Zrtve *komunistickog terora*, su uglavnom zrtve svog prethodnog terora, koji je kao takav izazvao *komunisticki teror*.Trenutno, je u *trendu* rehabilitacija i Draze Mihajlovica, i pored pomenute SANU i slicnih institucija, pa i pojedinaca, ne nenudi se *pravna varijanta*…obnavljanje postupka i dokazivanje da nije zlocinac, nego se nudi ona druga *napadnuta varijanta*..*djuture po spisku*..rehabilitacija.

8. Lune, 30. 04. 2010. u 23:14
   

   * ? * dali je i ovde cenzura *AGITPROP* DEMOKRATE MILOVANA DJILASA……? po receptu koji kritikujete ???

9. lune, 04. 05. 2010. u 22:15
   

   Pa ako nema *prava na drugacije misljenje*, ako *druga* strana nemoze da se oglasi, onda je sve gore izneto pamflet, laz,po uzoru na gebelsa..*100 puta ponovljena laz postaje istina*…

10. Lune, 17. 08. 2010. u 23:32
    

    U ovim teskim danima, nasa policija izdaje lazne prijave boravka, i prodaje nase pasose Albnima, naravno ilegalno. A mi, istrazujemo *komunisticke zlocine*..koje nepravdam, ali ocekujem da se bavimo i dansnjicom, poput pomenutim pasosima, zaposljavanjem nezaposlnih, i obracunom sa kriminalom.

11. Lune, 26. 08. 2010. u 09:06
    

    Pančevo – Vršac

    Koga zanima propadanje banatskih spomenika industrije i kulture

    Iako Pivaru u Pančevu smatraju prvim industrijskim objektom kod nas, činjenica je da nadležni iz gradske uprave Pančevo ništa nisu preduzeli više od 30 godina da zaštite ovaj spomenik nove industrijske epohe. Iako je sagrađena nova pivara u predgrađu Pančeva, u starom zdanju je ostavljena dragocena oprema koja je decenijama uništavana. Osim ove priče o propadanju tragova naše prošlosti, “Tabloidov” istraživač i njegovi saradnici potražili su odgovor na pitanje zašto je spomenik na brdu iznad Vršca sklon padu i ko je kriv za opšte kulturno posrtanje u ovom regionu

    Saša Segedinski

    Stara pivara u centru Pančeva od 1987. godine u nadležnosti je Javnog preduzeća “Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva”. Još 1948. godine pivara je proglašena spomenikom kulture, a status kulturnog dobra od velikog značaja dobija 1991. godine. Međutim, kada je izgrađena nova pivara, nije postignut dogovor o tome šta da se uradi sa zgradom od 14.000 m², a niko nije bio spreman da uloži sredstva u zaštitu i očuvanje ovog industrijskog spomenika.
    Opština je 1994. godine Vajfertovu pivaru dala u zakup firmi “Dajmond” koja se bavi obradom i sečenjem drveta. Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva već godinama se sudi sa firmom “Dajmond” oko toga kolika su ulaganja u rekonstrukciju dela pivare koji koristi ta firma. Ugovor o zakupu je tako zamišljen da vlasnik “Dajmonda” ne plaća rentu u visini uloženih sredstava za održavanje dela koji koristi. Iz firme “Dajmond” tvrde da bi na osnovu ulaganja mogli besplatno da koriste prostor više od 30 godina, a u Direkciji misle tri puta manje.
    Već oronula i načeta zubom vremena, pivara je teško oštećena u požaru koji ju je zahvatio 6. aprila 2005. godine. S obzirom na to da je deo koji je zahvatio požar služio kao skladište iverice i da sama zgrada ima dosta drvenih elemenata u svojoj konstrukciji, vatrogasci su jedva uspeli da se izbore sa vatrom i spreče totalno uništenje ovog zdanja.
    Od tog požara, već treću godinu zaredom Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu traži od Ministarstva kulture i opštine Pančevo milion i po dinara za lasersko snimanje izgorelog dela objekta i idejni projekat rekonstrukcije. Ipak je čudno da Zavod traži toliki novac, kad sam Zavod za arhitektonsko snimanje ima stručno osoblje, kao i svu potrebnu opremu, a postoje i stariji arhitektonski snimci koje je uradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
    Od odlaska Tamare Tasić, arhitekte konzervatora i bivše direktorke iz pančevačkog zavoda, zavodski arhitekti uglavnom ne rade ništa. Arhitekta pripravnik pančevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Jasmina Vujović izradila je idejni projekat obnove i rekonstrukcije Vajfertove pivare, kojim je predviđeno da se zdanje pretvori u neku vrstu kulturnog centra sa etnološkim odeljenjem.
    Međutim, konačnu odluku o projektu može da donese samo Stručno veće Zavoda, a ono do sada po ovom pitanju nije zasedalo. Do danas iz pančevačke opštine niko nije zvanično ni pokrenuo pitanje rekonstrukcije pivare, niti ponudio sredstva za taj projekat.
    Staklara, koja je bila jedina industrija ravnog stakla u zemlji i u kojoj je poslednja peć ugašena pre oko godinu i po dana, danas stoji kao “spomenik industrijskoj revoluciji” i doslovno se urušava, isto kao i Svilara koja je impregnirana gumom i čađu.
    Rad na proučavanju i zaštiti industrijske baštine u Pančevu i južnom Banatu najvećim delom vršen je 2005. godine, odnosno do kraja mandata tadašnje direktorke Tamare Tasić. Ona je zajedno sa Rifatom Kulenovićem ispred Muzeja nauke i tehnike uradila projekat “Preliminary technical assessment – PTA” (Preliminarna strateška procena), koji predstavlja integrativni rehabilitacioni plan očuvanja arhitekture i arheološke baštine Stare industrijske zone, prepoznat od Evropske komisije i Saveta Evrope u okviru Regionalnog programa za kulturu i prirodne znamenitosti u Jugoistočnoj Evropi između još jedanaest značajnih objekata.
    Nakon skandalozne smene direktora, odlukom njenog naslednika Nikole Vlajića, prekinut je svaki rad na daljoj zaštiti industrijske zone na ovom području, iako je ostalo neobrađeno oko 10 odsto terena sa manjim brojem objekata.
    U ovom trenutku stanje industrijske baštine je katastrofalno jer spomenici propadaju. Iako je bilo predviđeno da se pre privatizacije pokrene postupak zaštite kompleksa Svilare u Pančevu, do danas nije urađeno gotovo ništa, osim što je novi arhitekta Zavoda izradila idejni projekat revitalizacije. Godine2007, kiteći se rezultatima rada ekipe okupljene oko Tamare Tasić, Nikola Vlajić je u saradnji sa opštinom Pančevo organizovao konferenciju “Reanimacija industrijske baštine u Srbiji” čiji je jedan deo bio posvećen Pančevu.
    Istovremeno, nastavljaju se skandalozna dešavanja vezana za konzervaciju i restauraciju utvrđenja Vršačka kula koje je istraživao pančevački zavod, a kao arhitekta je radila Snežana Večanski, saradnik zavoda iz Vršca. Nakon njenih radova ceo kompleks ostao je razrovan i nekonzerviran i ako se nešto uskoro ne preduzme, Vršačka kula, jedan od simbola Vršca, uskoro će možda nestati.
    Sedamdesetih godina prošlog veka, uz dozvole nadležnih, na temeljima utvrđenja, usred nekadašnje Male kule, izgrađen je objekat za TV relej, a dve decenije kasnije i veliki repetitor. Tokom bombardovanja 1999. godine veliki repetitor i zgrada RTS-a, koji su se nalazili na stotinak metara iza Kule, potpuno su uništeni, a stara zgrada ispred doživela je značajna oštećenja. Nastojalo se da se srušeno nikada više ne izgradi na tom mestu, odnosno da se ostaci stare zgrade uklone, jer kvare vizuru kulturnoistorijskog spomenika.
    Lokalna samouprava je ponudila učešće, kako bi se zarad potreba nacionalne televizije ovi objekti izmestili na neku od drugih postojećih pogodnih lokacija na Vršačkim planinama.
    Uprkos tome i zabranama Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva, RTS je oštećene zgrade ponovo stavio u funkciju, pored toga što bi ovaj lokalitet mogao da bude osnova razvoja turizma celokupne regije, samim tim i upošljavanja Vrščana u toj privrednoj grani.
    Ovaj srednjovekovni grad izgrađen je na visini od 400 metara, na prvom u nizu vrhova Vršačkih planina. Bademastog je oblika, dimenzija 40 puta 17 metara. Pretpostavlja se da je nastao u prvoj polovini 15. veka. Stručnjaci kažu da nije, kao druga utvrđenja iz tog perioda, podignuto za stanovanje i duži boravak.
    Služila je kao vojna postaja, o čemu verodostojno govori sačuvan platni spisak za posadu od 23 vojnika iz 1591. godine. Put od Dunava do Temišvara vodio je jedino kroz Vršac. Tvrđava je bila u funkciji odbrane od Turaka sve do 1456. godine kada su je osvajači prvi put zauzeli, odnosno do 1552. godine, kada su Osmanlije osvojile ne samo Vršac nego i sve do Temišvara.
    Međutim, nisu osvojili Erdelj, pa je utvrđenje dobilo novu, ujedno poslednju ratnu ulogu – čuvara granične linije prema toj oblasti. Iako ruinirano i odavno napušteno, 1701. godine, na osnovu Karlovačkog mira sklopljenog 1669. godine, utvrđenje je potpalo pod ruku rušitelja. Teško je proceniti koliko su mu tada naudili, jer pisanih tragova nema, a najstarija sačuvana fotografija u Gradskom muzeju u Vršcu iz 1891. godine na delovima bedema pokazuje oštećenja od miniranja.
    Prvi radovi na zaštiti Vršačke kule obavljeni su 1894. godine. Prema pisanim podacima i 1933. godine, preduzeti su određeni zahvati na kuli radi sprečavanja njenog propadanja. Vrščanka Smilja Kanački sačinila je “Elaborat za uređenje srednjovekovnog utvrđenja iznad grada i okolnih padina u istorijske i turističko-rekreativne svrhe”, koji, nažalost, skoro da nije sproveden u delo. Opštinski odbor za zaštitu spomenika kulture pri vršačkom Muzeju pokrenuo je 1970. godine inicijativu za konzervaciju Branič kule. Tada su postavljeni podest za razgledanje i stepenište do vrha koji su do pre nekoliko godina bili u funkciji.
    U leto 1996. godine vojne građevinske mašine, praveći uzletnu stazu za paraglajderiste i parking, otkrile su do tada neotkrivene slojeve zidina. Obavešteni su Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i Ministarstvo za kulturu Republike Srbije, koje je obezbedilo novac za prve značajne arheološke istraživačke radove. Od 1997. godine donedavno, vršački muzej i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu zajedno su sprovodili višegodišnji projekat iskopavanja i konzerviranja ostataka vršačkog utvrđenja. Iskopavanja su završena pre tri godine, ali izostala je zaštita jednog od najlepših vidikovaca u Vojvodini, a posetiocima je zabranjen prilaz. Zidovi su provizorno konzervirani, unaokolo su gomile kamenja od srušenih zidova, ostali su nesanirani oburvani blokovi zidina, posvuda je šut, a Pančevački zavod i dalje ne radi ništa.
    Poslednjih godina nastavio se trend devastacije pročelja u istorijskom jezgru grada, ovog puta uz pomoć pančevačkog zavoda. Crna serija započela je privatizacijom pančevačke Frizerske zadruge koju je kupio izvesni Živko Uzelac, inače dobrotvor pančevačkih političkih stranaka. Ovo preduzeće koristilo je prizemlje reprezentativne secesijske stambeno poslovne palate Smederevac – Aleksić, tako da je ubrzo Uzelac kupio i ostali deo zgrade od naslednika u Beogradu i Italiji i krenuo s rekonstrukcijom.
    Iako su radovi uveliko trajali, tek posle gotovo pola godine konzervatori Zavoda su se, na dojavu sa strane, udostojili da obiđu radilište i pri tom konstatovali da je kompletan enterijer secesijske palate Aleksić – Smederevac u potpunosti uništen, iako je taj predmet vodila arhitekta Zavoda Vesna Potpara, koja pola godine nije ušla u objekat da vrši konzervatorski nadzor.
    Istovremeno, preko povezanih lica Uzelac kupuje još nekoliko objekata u istom bloku i javno se hvali da će jednog dana čitav taj blok biti njegov. Zavod mu izlazi u susret i dozvoljava da se na neoklasicističkoj fasadi nekadašnje palate Suda, današnja zgrada PIK Tamiš, koja je inače zaštićena kao spomenik kulture, probije čak devet novih otvora u prizemlju kako bi se formirala četiri lokala sa ulazima i izlozima. Istovremeno ne dozvoljava vlasnicima susedne stambene palate koja uopšte nije pod zaštitom kao pojedinačni objekat već samo kao delo ambijentalne celine da preuredi fasadu svoje kuće i otvori lokale, već daje uslove da se čitava kuća pretvori u tržni centar.
    U istom tom bloku, neposredno kraj palate Smederevac, već godinama je trajao sudski spor jer je izvesni Ljubiša Nikolić, koji je kupio jednu sobu u prizemlju, od pančevačkog Zavoda ranije tražio saglasnost da sruši zajedničko stepenište i lift, i tako proširi stan i onemogući ulaz ostalim suvlasnicima zgrade. U vreme Tamare Tasić Pančevački zavod je odbio da izda saglasnost za ovo. Nikolić se žalio Republičkom zavodu i na kraju poveo spor pred Vrhovnom sudom Srbije, koji je izgubio.
    Kako je u pančevačkom zavodu direktor od kraja 2005. Nikola Vlajić, Nikolić ponovno podnosi zahtev za rušenje i Vlajić mu daje saglasnost.
    Međutim, polovinu prvog sprata te zgrade kupuje Vesna Marinković, kojoj Nikolić zabranjuje prilaz preko zajedničkih prostorija i podnosi krivičnu prijavu zbog navodnog samovlašća jer je Marinkovićeva želela da koristi zajedničko stepenište. Nikolića u sporovima zastupa advokat Slobodan Reža, inače vlasnik kancelarije do Nikolićevog stančića, koji slučajno ima bespravno sagrađeni objekat od 200 kvadrata u istom dvorištu koji sada želi da legalizuje.
    Marinkovićeva traži od Zavoda uvid u dokumentaciju oko zgrade, ali Vlajić odbija da joj to omogući, te se Marinkovićeva obraća za pomoć Rodoljubu Šabiću na čiju intervenciju joj napokon biva omogućen uvid u dokumentaciju.
    Istovremeno, Marinkovićeva se obraća za pomoć Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu, kao i Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, čiji kustos Rifat Kulenović, inače specijalista za industrijsku baštinu, daje predlog da se stari lift obavezno stavi pod režim zaštite i da se zabrani rušenje stepeništa i lifta.
    Zbog ovoga Nikola Vlajić napada direktorku Muzeja nauke i tehnike jer navodno nije nadležna za ovakve objekte. Vlajić je inače uspeo da sa svoje kuće, koja je bila zaštićena kao znamenito mesto, uz pomoć istoričarke iz Zavoda Slobodanke Perović skine zaštitu i u njoj otvori čak četiri lokala.
    Zavod ništa nije preduzeo da spreči rušenje Evangelističke crkve u Kačarevu kraj Pančeva. Ova crkva sagrađena je krajem 18. veka, nakon Drugog svetskog rata srušen joj je zvonik, inventar opljačkan i od tada je služila kao seoski bioskop. Sama zgrada je odavno u veoma lošem stanju jer godinama ništa nije ulagano u njeno održavanje, tako da je Mesna zajednica pokrenula inicijativu da se crkva sruši, jer, osim što je u lošem stanju, “zaklanja i vizuru na novu halu sportova”!
    Tako je u selu doneta odluka da se crkva sruši, a na njenom mestu uredi park sa skromnim spomen-obeležjem da se tu nekada nalazila crkva. Inače, iza svega ovoga stoji lokalni pop koji želi da se sa opekom dobijenom rušenjem sagradi novi zvonik pravoslavne crkve! Međutim, Upravni odbor Doma kulture Kačarevo glasovima 3:2 odbio je zahtev Mesne zajednice za rušenje objekta.
    Evangelistička crkva do danas uopšte nije istraživana, ne postoje arhitektonski snimci objekta, niti su vršeni ikakvi ispitivački radovi u unutrašnjosti. Međutim, postoje indicije da je unutrašnjost crkve bila ukrašena freskama. Takođe postoje indicije da se deo inventara crkve i danas nalazi u posedu pojedinih meštana Kačareva. Potom je smenjen Upravni odbor Doma kulture, ali je SO Pančevo odredila 1,2 miliona dinara za najnužnije radove na zaštiti crkve, ali je ovaj novac na zahtev lokalnih odbornika Nove Srbije prenamenjen za rušenje crkve. Zavod ni ovde nije preduzeo ništa.

    Raspadanje istorije

    Statičari su utvrdili da spomenik na Vršačkom bregu, od velike važnosti za istoriju Srbije, može da se raspadne svakog časa. Nagrizli su ga zub vremena, istorije, ali i ljudska ruka, prve NATO bombe koje su padale na televizijski repetitor u neposrednoj blizini Kule, a posle srpski arheolozi i razni zavodi koji bogato arheološko nalazište nisu zaštitili, niti insistirali na zaštiti. Vrščani već godinama, od kada su arheološka iskopavanja završena, apeluju na nadležne da im pomognu da sačuvaju ovo istorijsko blago. Ministarstva obećavaju, Pančevački zavod upozorava, nalaže mere i preti da će kažnjavati, ali i dalje ne radi ništa, a sredstva Skupštine opštine Vršac nisu dovoljna ni za početak sanacije.
    Објавио Obožavatelj у 06:05

12. Zdravko Broža, 25. 06. 2011. u 11:35
    

    Poštovani, umesto komentara, šaljem Vam radni tekst Novih principa, koji govore o nekadašnjem krajnjem disidenstvu, a današnjem neokomunizmu,odnosno posttranzicijskoj društvenoj stvarnosti, u kojoj nema ni D:., od Demokratije.

    Predgovor

    Svi ljudi da su jednaki, budalaština.To je govorio Žan Žak Ruso, . . .Ruso je bio budala, ali genijalna budala. . . ima i danas građana koji veruju da su svi ljudi jednaki.Veruju u Rusoa. Veruju ljudi i u Boga, ne kažem da ne veruju. . .neka, neka . . . tako treba.

    Iščitao sam Nove principe u jednom dahu, ne da me podsećaju na neke Dijaloge, ali. . .to niko živi ne bi pohvatao, sklopio u smislenu celinu, kao da je sve i jedan pao sa marsa, baš na ove bele listove papira, blage veze nemaju, ne mogu se smisleno i jasno shvatiti, dok se ne dese, a kad se dese. . .ne da su jasni, nego i više od toga.

    Kakav je smisao ovog dela, stvarno ne znam, jasno mi nije, politički pamflet, subverzivna literatura, delo nekih zaverenika, mutivoda. . .

    Ali ipak, pažljivije čitajući, jedan po jedan Princip, svaki skida jednu koprenu, jedan veo, sa ogoljene istine, jedne jedine od vajkada, Pravo je sila, jači tlači, najjači ker u avliji j. . . Fina ironija, poput kocke šećera nakapane sa par kapi opijuma, rastopljene u plamenoj čaši absinta. . .bezuspešno se trudi da sakrije golu istinu.

    Prof.dr.Milan Popović

    PRINCIP I
    OD KULINA BANA. . .

    Dok je Tito bio živ, kako govore naši stari koji su ga gledali kao najvećeg sina svih naših. . .svi su se bez pogovora pokoravali njegovoj autokratiji.

    Pre dvadesetak godina, nastupili smo Mi . . .

    Mi smo narodu otvorili oči, i napunili uši pričama o njihovim pravima.

    Mi smo im ulili ideju o smenjivosti vladara.

    Mi smo im vratili veru u Boga.

    Sve smo to svalili na leđa naroda. Neka narod brine koja mu se sve prava krše, ima ih na stotine, neka brine koga će da izabere , ima desetine kandidata, neka brine i o tome šta će na sve to reći Bog, i Bogova nije da nema . . .
    Narod, naravno to nije mogao da podnese. Odbacio je teški teret slobode sa grbače, i mi smo ga dograbili.

    Ne verujete Nam, jel da . . .

    PRINCIP II
    FRAZEOLOGIJA

    Veštinu obraćanja masama veoma dobro smo savladali, oslušnte samo zvonak zvuk naših reči

    -Predislokacija
    -Reintegracija
    -Procesuiranje
    -Medijacija

    Čuli ste ih milion puta do sada. Narod se u njih ništa ne razume. Utoliko bolje, to je specijalnost našeg pristupa građanima. U tome mi nemamo sebi ravnih.

    Nije da se hvalimo . . .

    PRINCIP III
    IMAŠ PRAVO -BRAVO, BRAVO !!!

    Šta je dobio građanin naše zemlje posle tranzicije, oteran sa posla, mukom nateran na rad na crno, ili kod privatnika, opterećen kreditima i hipotekama što su poslanici u raznim parlamentima i skupštinama dobili pravo da po ceo dan mlate praznu slamu, da samoproklamovani novinari, razne Šunke Plećke i Feregi slobodno pišu svakojake gluposti i budalaštine, kakve koristi građanin ima od toga.

    Nema on koristi nikakve, osim bednh mrvica šećera, kapi ulja, kuhinjskih krpa i kutija šibica koje mu se dele za svake izbore kao naknada za njegov glas.

    Pravo glasa, ipak nije bez ikakve vrednosti. . .

    PRINCIP IV
    DVE TAJNE JAVNOG MNENJA

    Da bi se zauzdalo javno mnenje, teba sve građane dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana toliko protivrečnih mišljenja, sve dok se građani ne izgube u njima kao pilići u kučinama, i ne shvate zlatno pravilo. . .

    „Najbolje je ne imati nikakvog mišljenja u pitanjima politike“
    Iskreno, Mi tvrdimo da građani ni ne treba da znaju ništa o politici, jer bi se samo sekirali .

    To je Naša Prva tajna.

    Svi ljudski nedostaci, sitne pakosti, zlobe, ogovaranja, podmetanja, etiketiranja . . . moraju se namnožiti u tolikoj meri, da građani u tom haosu izjava koje su eventualno čuli ne smeju imati nikakve dileme o njihovim pronosiocima. Neka slobodno govore. . .

    “ On da mi vodi politiku, đubre jedno, pa još do juče se valjao u kanalu, a gajbe mu u podrumu punom vode plivale „ .

    To je Naša druga tajna . . .
    PRINCIP V
    INICIJATIVA JE VELIKO ZLO

    Svaka lična inicijativa ima se obeshrabriti po svaku cenu, i to ne golom silom, nego vaspitanjem građana da oni pred svakim poslom gde je potrebna inicijativa moraju nemoćno kršiti ruke i posipati se pepelom.

    Oni moraju biti vaspitani tako da prihvate kao neumitnu činjenicu da kao plod svake inicijative neumitno dolaze teški moralni udari, razočaranja, neuspesi Sve to treba da ih unapred odvrati od svake akcije, jer ne zaboravite. . .

    Nema ništa opasnije od lične inicijative, ako je ona genijalna, može više učiniti nego napori miliona ljudi.

    Nemoj tu da mi filozofiraš , treba stalno govoriti . . .

    PRINCIP VI
    ULAR JE KONJA . . .

    Da se ruka građana, nikada ne otrgne ispod Našeg stiska, Mi se moramo stalno nalaziti u veoma prisnom odnosu sa njom, ako ne lično, onda preko najvernije braće naše-Lokalnih medija.

    Svakoga dana, ukoliko nema prenosa utakmice lokalnih klubova, mora se u studiju, obavezno pre muzičkog programa sa razgolićenom pevaljkom , upriličiti susret dvojice lokalnih lidera.Ono što oni tom prilikom izgovore, nije ni najmanje bitno, bitno je da građani steknu osećaj, da su u svako doba u kontaktu sa svojim liderom, ako ničim drugim, onda SMS-om.

    Jer , ne zaboravite, ular je za konja kao lokalni mediji za čoveka.

    PRINCIP VII
    OBELISK VELIKOG VOĐE

    Građani su oduvek gajili naročito poštovanje prema moćnim ljudima i slavili njihovu genijalnost.

    Na sva njihova nasilja, kao patke su kvakali. . .

    „Jeste da je pokvareno i podlo, ali je vešto veličanstveno, bezobzirno ali veličanstveno ! „

    Predstava, ako je veoma vešto izvedena zna biti realnija i od stvarnosti same.

    Da Vođa nema veliki predivni obelisk, na to građani ne smeju ni da pomisle . . .

    PRINCIP VIII
    PRAVIČAN SUD NARODA

    Sve je bilo katastrofalno. U Državi, Privredi, Kulturi, Zdravstvu, Školstvu . . .Dragi građani, vi ste se istinski namučili .

    Mi ćemo vas osloboditi svih vaših muka, nezaposlenosti, gladi, bede, ponišenja, niskog kursa dinara, malih zarada.

    Naravno, vi ste slobodni da nas izaberete, ili ne, na slobodnim i demokratskim izborima, vi ste slobodni da o nama izreknete svaki sud, ali, može li on biti pravedan. . .

    AKO GA DONESETE PRE NEGO ŠTO OSETITE SVE BLAGODETI NAŠE VLASTI. . .

    PRINCIP IX
    OVCE,ČOBAN I VUKOVI

    Dragi građani, ne želimo da zvučimo moralizatorski, ali . . .

    Pretpostavite da ste vi veliko stado ovaca, u toru koji je ogradio čoban.

    Vi znate dobro šta čobani rade sa ovcama, šišaju ih, muzu , prodaju, i na žalost vašu, kolju i jedu.

    Mi vukovi, doći ćemo u vaš tor i zaplašiti i rasterati čobane, kada ih oteramo , rastrgaćemo sve ograde, i vi će te se moći slobodno kretati i pasti zelenu travu po celoj planini.

    Samo. . . nemojte da blejite dok se mi budemo prikradali čobanima. . .

    Ako vukovi još uspeju da indoktriniraju ovna predvodnika, da zapuši senom zvono koje nosi oko vrata. . .zvuči li vam , dragi građani ovo poznato. . .Vi naravno znate šta biva sa ovcama kada se u toru pojave vukovi. . .

    Nemojte da posle bude da vas nismo upozoravali . . .

    PRINCIP X
    NEDELJNE PALANAČKE NOVINE

    Čemu služe palanački nedeljnici. Oni služe prvenstveno beskrajnom i beskorisnom razglabanju o svim sebičnostima i pozerstvu naših sugrađana. Ovi nedeljnici su prazni, lažljivi, tašti.Seljak se slika kraj plastenika prepunog paradajza, drugi ponosno pozira kraj privatizovane firme, Baba bibliotekarka, između dva gutljaja pelinkovca obrazlaže koliko je knjiga slavna gradska biblioteka dobila na poklon od ministarstva kulture, razgolićene pevaljke, zadihani fudbaleri, fejsbuk za penzionere i mali oglasi, reklame na sve četiri strane, a prve dve strane obavezno političke pljuvaonice, gde se do mile volje može naružiti „Politički protivnik“ u stvari školski drug, kum, rođak po muškoj. . .ili ženskoj liniji, doktor iz hitne, ili pretučena žena. . .kakvog smisla ima sve to. Svi nedeljnici su neprofitabilni,Ali izlaze redovno svake nedelje u tiražu čiji je povrat preko 80 %.Neko je to sve morao da isfinansira. . .

    Naravno, Mi. . .

    Sva tri naša lista, će kao indijski bog Višnu sa stotinu ruku, pružati u njima tekstove najrazličitije sadržine, opipavati puls građana, a zatim im pružati upravo ono što žele, pojačavati njihovo podozrenje, uzrujanost, odvratnost, gadjenje, sve prema našoj željii. . .tako da građani, uobražavajući da izražavaju i artikulišu svoja legitimna prava, u stvari idu u stopu za nama kao pudlice na povodcu.

    PRINCIP XI
    APOKALIPSA

    Površno prelistavajući današnje dnevne novine i nedeljnike, počev od prve strane, neizbešno izleću pred oči građana zemljotresi u Japanu, Tadžikistanu, ratovi u Libiji i Iraku, bombe u metrou u Londonu, masovni krvavi neredi širom afrike, ubistva, silovanja, pljačke, propale firme, ljudi na ulici, hapšenja. . .neupućen čovek, uz pomoć principa DEUS EX MACHINA, teleportovan iz predprošlog veka, sa puno verovatnoće mogao bi da ustvrdi da se nalazimo u poslednjim vremenima, nije li tako.Nije, ni najmanje.

    Svi naslovi u novinama, sav sadržaj, tu je samo sa jednim ciljem, da nestane, sa našim dolaskom na vlast, tada će takvi natpisi nestati, a sa njima i dogadjaji koje oni opisuju, svetom će zavladati mir.

    Jer, ono što štampa nije prenela, nije se ni dogodilo.Ni jedna informacija neće dopreti pred oči građana, a pogotovo ona koja može poremetiti njihovu spokojnu svakodnevnicu.

13. Lune, 01. 09. 2011. u 14:25
    

    Časopis Zenit pokrenuo je 1921. godine u Zagrebu Ljubomir Micić rođen 1895. godine u Sošicama na Žumberku gdje se nalazi i zloglasna jama Jazovka. Roditelji Petar i Marija potječu s Banije od kuda je otac lugar doselio na Žumberak. Vrativši se na Baniju, u Glini je Micić završio osnovnu školu a u Zagrebu je prije studija filozofije postao sekretar Srpskoga srednjoškolskoga udruženja (SSU). Časopis je predstavljen kao avangardna međunarodna revija u vrijeme zalaza europskih umjetničkih gibanja Dadaizma, Nadrealizma, Futurizma i sličnih koji su se novim pristupom, prije svega u kompoziciji, suprotstavljali tradicionalnim estetskim vrijednostima. Već u broju 12. iz veljače 1922. godine na naslovnici časopisa otisnut je manifest Zenitizma koji u prvi plan stavlja srpskog barbara nazvanog barbarogenij koji treba srušiti Europu (Mi nećemo da smo Evropejci… Hoćemo Balkanizaciju Evrope…Na klin obesiti Evropu biće divlje uživanje). Dok su se u avangardnim pokretima predstavljale smjene estetskih vrijednosti, barbarogenij se trebao obračunati s Europom formalno i doslovno u krvi. Zenitizam se posebno obrušio na Hrvatsku kao dijelu europske civilizacije što nije ostalo nezamijećeno u javnosti pa je autor poslije rasističkih poziva na rušenje i ismijavanja Hrvatske kulture pobjegao u Srbiju gdje je nastavio izdavati Zenit i propovijedati srpskog barbarogenija do broja 43. od 26. prosinca 1926. godine kada je i formalnom zabranom ugašen zbog teksta „Zenitizam kroz prizmu marksizma“. Vodeći građanski list „Politika“ u međuvremenu proglašava zenitizam mrtvim pokretom. Neposredno nakon promjene boravka uhićen je a poslije kratkog utamničenja u istražnom zatvoru pobjegao je u Pariz. Razloga bijegu nije manjkalo jer mu je prijetila kazna od 10.000 dinara i do godine dana zatvora. Vratio se u Beograd 1936. godine a 25. svibnja 1940. je objavio i drugi manifest – Manifest Srbijanstva. U njemu je antihrvatska mržnja hipertrofirala do krajnjih granica…doista, srpski narod kao rodonačelnik svih takozvanih slovenskih naroda, goreg roda ni naroda nije imao od poroda hrvackoga.., pa u velikosrpskom ludilu, na tragu Garašaninovih „Načertanija“ objavljuje kako su Srbi zapravo svi od Aleksandra Makedonskog pa i do Nijemaca – Germana koji bi također bili Srbi:
    –Dakle, Serbanija a ne Germanija, tojest zapadna (evropska) Sarmatija….Uostalom: Serb-man znači: srpski čovek, Srbi ljudi, srpski narod dok bi German moglo da znači šumski (gorski) čovek, odnosno Šumadinac. Za porijeklo Zagreba tvrdi da je:“ Zagreb mala slavonsko-katolička biskupija osnovana 1094. g. i da je to sedište pokatoličenog srpstva. Uostalom, nije bez razloga što Mađari kažu: Zahrab-Zagrab a Italijani: Zagabrija. To dolazi od Saharab-Sarab-Sakalib, kako su nekada pisali i izgovarali ime Srba. Dakle, Zagreb i po svom imenu označava grad Srba, srpski grad, tojest grad koji nosi ime svojih osnivača-Srba“. To je… grad beli sa stolnom crkvom Sv. Krepana. Micić najavljuje europskoj Hrvatskoj i Hrvatima rat kao:… sekti ljudi rimokatoličke vjeroispovijesti koja sačinjava jedno hijerarhijsko pleme pod imenom Hrvati…, koji su naselili srpsku zemlju pa poziva na, kako bi se danas kazalo, etničko čišćenje : „Očistimo sav korov od zemlje srpske…dajmo konačno da Srpski pjevači i Srbi sijači ispune zavjetnu misao sviju mrtvih u minulim ratovima: nedjeljiva nacija srpska iznad svega, nedjeljiva otadžbina srpska prije svega, nedjeljiva država srpska iznad svega. Ukratko slobodan srpski narod u slobodnoj državi od Ohrida do Triglava“.
    Srpski barbarogenij zasnovan je na rušilačkom rasizmu pravo kao i njemački übermensch, dakle oba su nadljudi s tom malom razlikom što se nacistički nadčovjek dičio lažnom tradicijom iz njemačkih legendi a srpski barbarin je direktno bez zadrške programiran za ubijanje, klanje i formalno rušenje gradova na kojima će niknuti novi poredak sa srpskim barbarom koji predstavlja cijeli Balkan, naravno srpski. U manifestu zenitizma između ostalog piše: …On prvi smrvio je staricu krvoločnu Uš – on ti je smrskao donju vilicu i zatiljnu kost – Prsnuo je vodeni mozak ljudskih pijavica – SMRT JE NAŠA NARODNA IGRA – Ooooj – Ooooj – naši momci još uvek za zubima nose svirale i nož – U očima krv – Kantu vadimo mozak i režemo pupak –Na crvenu zastavu obesili su tvoga Hristosa za jezik – Mi smo jeretici koji mrzimo vašega Boga i s radošću beležimo da je jedini božji namesnik na zemlji papa Benedikt XV“ mirovni“otegnuo papke. Jedna uš manje… U Tadićevom poklonu objavljena je ANTIEVROPA gdje stoji: Ispićemo devet akova zvezda – I pojesti hiljadu vagona srpskog neba – Ako balkanske oči ne iskljuju mozak zapadne kulture – Ako istočne duge ne poloču evropsku krv – Šta će nam samo krv – Sama krv je napast – A napast je svima genije – Da – U čistoj krvi utopićemo oči vaših vodenih ideja – Na žaru naših pogleda pržićemo genijalne mozgova – Krv je najzdravije kupatilo – O karavano lobanja probodenih našim živim kocima – Urinisaćemo besne berze i bregove karavano balkanska – Dugom varvarske ljubavi i mržnje antievropske – Banke biće klanice, mozgovi prsnuće u horizontalan pepeo sarkofag.., itd.
    Ovakva vampirska, mesarska i krvoločna tzv avangarda Micića i njegova zenitizma nije dobro primljena, kako smo gore naveli, u Srbiji kod građanskog dijela, jer je to i za Srbe bilo preradikalno. U Titovoj Jugoslaviji je nekoliko puta bio uhićen, zatim upućen na Neuropsihijatrijsku kliniku u Beogradu da se da mišljenje… o stanju duševnog zdravlja optuženog, kao i uračunljivosti istog…Travnja 1960. godine poslije dva mjeseca boravka u istražnom zatvoru, izveden je pred sud zato:.. što je u toku 1959. godine u Beogradu i na drugim mestima, propagandom izazivao nacionalnu mržnju i razdor među narodima Jugoslavije, i to na taj način što je pisao veći broj pisama koja je upućivao raznim licima i organizacijama i u tim pismima veličao Srbe a napadao Hrvate, te na jednoj dopisnici prilepio amblem Beogradskog sajma i na istoj napisao: „Možda je Beograd pod hrvatskom okupacijom, nije nam potrebno ovo švapsko pismo ili fašističko, kao ni ovaj znak koji nas podseća na SS trupe. Ali šta ćemo kad nema Srba za taj posao, te uvek mora da budu Hrvati“. Okrivljeni Micić u svoju odbranu navodi da on nije imao nameru da raspaljuje nacionalnu mržnju između naroda Jugoslavije već da je samo ustao u odbranu pisma – ćirilice.“ Ovakva njegova odbrana je neosnovana… Nepokolebljivo ustrajan, strastven i neobuzdan u svojoj netrpeljivosti prema Hrvatima, latinici i Europi neprekidno je slao i dalje pisma, pamflete i pozive na obranu Srpstva što je izazvalo bijes i kod samoga Tita kako priopćuje u Jutarnjem listu od 26. travnja 2011. godine Dušan Bilandžić: …Tito navodi kako u Beogradu kruži nekakav manifest s parolom spasavajmo ćirilicu ispred opasnosti latinice, glorificira se sve iz prošlosti…navodi Tito, … pa se čak i sveci proglašavaju pretečama socijalizma…, što se odnosilo na svetog Savu, bilježi Bilandžić. Na kraju doživio je da mu život zagorčuju susjedi pa Kalajić piše da je: živeo u istoj zgradi sa originalnim primercima
    “ barbarogenija“ koji su ga maltretirali i kinjili, pisali mu “ jedi govna“ i stavljali mu, u poštansko sanduče, svoj original, „barbarogenijski“ izmet iz onog (sifon – soda – krv)
    “ Musaka izvrsno – O ćevapčićima da i ne govorim – Pršut i klekovača divno bre“. Umro je u Kačarevu kod Pančeva 1971. godine u staračkom domu, vjerojatno ni ne sluteći da će njegov
    barbarogenije oživjeti i materijalizirati se 20 godina poslije.

    http://i55.tinypic.com/2d98h8p.jpg

14. Lune, 23. 09. 2011. u 09:49
    

    Kako je kod Dragoljuba Todorovića prošao Zoran Đinđić?

    Za razliku od
    Koštunice, koji je tvrdoglav, namćorast, nefleksibilan… Zoran Đinđić
    je ,,poznat kao obrazovan, inteligentan i vrlo fleksibilan”
    političar.
    (Valjda je obrazovan i Koštunica?) Problem je u tome što je Đinđić
    ,,političar leve provenijencije”, ali mu advokat to prašta jer on
    ,,poseduje politički pragmatizam”. Advokat smatra da je upravo
    pragmatizam ,,najpoželjnija osobina” koju jedan moderni političar
    treba da ima. On se Đinđiću u tom smislu divi nazivajući ga
    ,,nesumnjivim velemajstorom pragmatizma”. Problem nastaje kad Đinđić
    u pragmatizmu pretera! Zašto to čini? Zato što je predsednik vlade
    jednog rđavog naroda! ,,Budući svestan da živi u zemlji i da je
    premijer u zemlji koja je duboko zaglibljena u nacionalizam,
    netoleranciju i primitivizam, u kojoj je Miloš ević bio nesumnjivo i
    bez ikakve dileme legitiman vladar čitavu deceniju i da bi to još bio
    da Zapad nije upotrebio sva sredstva, od dolara do bombi, da ga
    ukloni, Đinđić shvata da on i njegova partija ne uživaju poverenje
    Srba.” Advokat zamera premijeru što se udvara tom narodu i vuče
    poteze koje se od jednog političara ,,njegovog usmerenja” ne bi
    očekivali. Koji su to potezi? Uvođenje (dekretom) veronauke u škole,
    organizovanje donatorske konferencije za dovršenje hrama Svetog Save
    na Vračaru. (Moram da kažem da mu za ovaj drugi potez odajem puno
    priznanje!) Advokat posebno zamera premijeru što na sastanak sa
    nevladinim organizacijama nije pozvao dve najuticajnije nevladine
    organizacije, Fond za humanitarno pravo i Helsinški odbor za ljudska
    prava. On kaže da su ove organizacije ,,satanizovane u srpskoj
    populaciji zbog insistiranja na utvrđivanju srpskih zločina u
    bezuslovnoj saradnji sa Haškim tribunalom”. Stvar je u tome što ove
    organizacije vode dve žene (Nataša Kandić i Sonja Biserko) izrazito
    levičarske orijentacije, koje za sve nevolje njihove komunističke
    Jugoslavije okrivljuju isključivo srpsku stranu. A paradoks je što je
    morao da ih se odrekne čak i jedan levičar, kakav je besumnje bio
    mladi Đinđić dok nije otkrio novu filozofiju političkog pragmatizma. A
    da je pragmatizam problematična filozofija advokat otkriva u
    premijerovom zahtevu da se srpska vojska i policija vrate na Kosovo u
    broju koji predviđa Rezolucija Saveta bezbednosti OUN. On je u pravu
    kad kaže da je ovaj zahtev nerealan i da bi mogao da dovede do
    destabilizacije regiona većih razmera, a srpski premijer ga je
    postavio iz markentiških razloga da bi poboljšao svoj rejting kod
    srpskog biračkog tela. (Kad Koštunica kaže da je Republika Srpska samo
    privremeno odvojena od matice Srbije, onda je to najcrnji
    nacionalizam.
    Ali kad Đinđić zahteva povratak Srbije na Kosovo i Metohiju, onda je
    to politički pragmatizam.) No bez obzira na ove kritike izrečene
    srpskom premijeru, za advokata Todorovića Zoran Đinđić je najveći
    srpski reformista koji se zalaže za uvođenje zemlje u evropske
    integracione procese, za modernizaciju, za angažovanje mladih i
    stručnih ljudi. (Što u tome nema uspeha kriv je Vojislav Koštunica!)
    Međutim, advokat ima ponovo logički problem: reformista nije
    reformisao pravosuđe i nije ,,uspostavio profesionalno, stručno i
    efikasno sudstvo i tužilaštvo”, što je advokat s pravom očekivao. (Ja
    bih dodao da srpska Vlada ne samo da nije reformisala pravosuđe, nego
    je otpustila sudije koji su se najviše za to zalagali!) Slična je
    stvar i sa policijom. U službama bezbednosti glavnu reč i dalje vode
    Miloševićevi kadrovi od kojih su ,,neki ozbiljno umešani u državni
    terorizam i svakovrsni kriminal”. (Ovde bih upitao advokata ko je
    premijeru Đinđiću i njegovom resornom ministru Dušanu Mihajloviću
    smetao da reformišu službe bezbednosti? Koštunica? Za to su imali pune
    dve godine kad je Koštuničin uticaj u toj oblasti bio neznatan.) Ipak,
    advokat prihvata da Đinđićeva reforma nije dala prave rezultate, jer
    još uvek nema reformskih zakona, kao što su zakon o denacionalizaciji,
    o rehabilitaciji, o lustraciji… Nema ni radikalnih mera u
    privatizaciji. Iako nije Đinđićev tužilac, Dragoljub Todorović je dao
    pravu ocenu spore liberalizacije Srbije. To je zbog Đinđićevog levog
    resantimana.
    Da završim ovo poglavlje. U sporu Koštunica — Đinđić advokat zastupa
    drugog. Za njega je Koštunica tradicionalista, a Đinđić modernista.
    Pošto se ja s ovim neću u potpunosti složiti, poslednje poglavlje moje
    priče činiće kontraargumenti njegovoj optužnici. Pri tom ću se
    uglavnom držati svog teksta iz 2002. godine u Kikindskim dijalozima,
    sa malim korekcijama koje je donelo vreme. Dotle, da Čitaocu predočim
    političke biografije dvojice aktera koje je ispisao Dragoljub
    Todorović u svom tekstu. Te biografije su najveća vrednost njegovog
    teksta.
    6. Kao biograf advokat je neutralan. Tu dolazi do izražaja njegova
    pronicljivost i analitičnost. Jasno je da su život i ideje povezani i
    međusobno se prožimaju. Kad se neko popne na vrh vlasti, to mu se
    dogodi zato što zastupa ideje koje su kod naroda prohodne. Nevolja je
    što takav akter i sâm postaje njihov zatočenik. Sa vrha bi mogao da
    utiče na svoje pristalice i unekoliko im izmeni svest. Ali onda mu
    preti opasnost da ih zbog toga izgubi. Stoga političari najčešće
    postaju zarobljenici onih koji su ih uzdigli na taj položaj. Advokat
    je to tačno uočio.
    Todorović najpre kaže da ,,dvojica najznačajnijih političara u
    postpetooktobarskoj Srbiji, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, za
    razliku od svih ostalih, imaju dugogodišnji, više od 30 godina dug
    opozicioni staž”. Obojica su proizišli iz 1968. godine, kad je Zoran
    Đinđić još bio gimnazijalac (rođen 1952. godine), a Vojislav Koštunica
    asistent na Pravnom fakultetu (rođen 1944. godine). Obojica su se
    uključili u beogradski opozicioni krug i u njemu delovali sve do 1991.
    godine, kad su postali zvanični opozicionari, pošto su promene u
    Istočnoj Evropi uslovile demokratizaciju u Jugoslaviji. Advokat daje
    skicu delovanja tog kruga.
    Preneću taj opis.
    ,,Beogradski disidentski krug posle 1968. godine karakteriše delovanje
    dveju suprotnih struja: jedna je bila ekstremno levičarska, koja je
    tražila od režima više komunizma, više egalitarizma, uravnilovku,
    plan, punu zaposlenost i slično; druga je bila nacionalistička i
    insistirala je na potpunom i konačnom rešavanju srpskog nacionalnog
    pitanja, što se, s obzirom na činjenicu da su Srbi živeli u pet od
    tadašnjih šest republika, u praksi pokazalo kao zalaganje za Veliku
    Srbiju, sa zapadnim granicama na liniji Karlobag — Ogulin –
    Virovitica. Ta struja je bila za srpsku svetosavsku crkvu, monarhiju,
    kosovski mit, himnu Bože pravde, đenerala Mihailovića, srpski zlatni
    period u srednjem veku i drugo.” Ne treba nagađati da je Zoran Đinđić
    pripadao prvoj a Vojislav Koštunica drugoj struji. Između njih je
    stajala režimska opozicija, čiji je predvodnik bio pisac Dobrica
    Ćosić. (Ovu grupu advokat naziva siminovcima, po Siminoj ulici, u
    kojoj je formirana. Nju su sačinjavali bivši skojevci nacionalnog
    opredeljenja, kojima je ideal bio svrgnuti šef političke policije
    Aleksandar Ranković. Vođa ove grupe bio je Dobrica Ćosić.) Advokat
    kaže da je Dobrica Ćosić uspešno objedinjavao i koordinirao rad obe
    grupe, u svrhu stvaranja političkog centra paralelnog titoističkom
    režimu.
    Inače, advokat u svom tekstu daje političke portrete oba svoja junaka.
    Ovi portreti su veoma važni za razumevanje njihove političke
    filozofije. Predočiću ih čitaocu, uz napomenu da nisu potpuni.
    ,,Zoran Đinđić je diplomirao 1974. godine na grupi za filozofiju
    Filozofskog fakulteta u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u malom
    nemačkom gradu Konstancu 1979. godine. Na tom Univerzitetu predavao je
    čuveni predstavnik tzv. Frankfurtske škole, marksista i levičar Jirgen
    Habermas, stalni saradnik časopisa Praksis i učesnik Korčulanske
    filozofske škole, koji su bili uporište jugoslovenskih filozofa leve
    provenijencije koji preferiraju mladog Marksa, kao što su Gajo
    Petrović, Milan Kangrga i drugi iz Zagreba, zatim osam profesora
    beogradskog Filozofskog fakulteta, Mihailo Marković, Ljuba Tadić,
    Dragoljub Mićunović, Sveta Stojanović, Zaga Pešić Golubović, Miladin
    Životić, Nebojša Popov i Trivo Inđić. Kada novinari objavljuju
    Đinđićevu biografiju, navode da je Đinđić doktotirao kod Habermasa.
    Međutim, to se navodi samo u neobaveznim i usputnim novinskim
    tekstovima, a u zvaničnoj biografiji Habermas se ne pominje ni kao
    mentor, niti kao član komisije za odbranu Đinđićeve doktorske
    disertacije. Đinđić je doktorsku disertaciju Problemi utemeljenja
    kritičke teorije društva odbranio 1979. godine. Kao student bio je u
    vezi sa ultralevičarima i anarhistima koji su tada bili u modi u
    Evropi.
    Zbog širenja anarhističkih ideja bio je u istražnom zatvoru u
    Mariboru, ali je prošao sa uslovnom osudom. Pre nego što je počeo
    aktivno i profesionalno da se bavi politikom, bio je viši naučni
    saradnik u Institutu društvenih nauka — Centar za filozofiju i
    društvenu teoriju — u Beogradu.
    Jedno vreme je bio glavni i odgovorni urednik časopisa Filozofskog
    društva Srbije Teorija.
    Đinđić je preveo dve knjige poznatog ruskog revolucionara i
    komunističkog anarhiste Petra A. Kropotkina: Moral i anarhija i
    Sećanja jednog revolucionara, kao i knjigu Ignacija Lojole Načela
    jezuitizma. U Književnim novinama, 1983. godine, vodio je polemiku sa
    profesorom Nikolom Miloševićem o Mihailu Bakunjinu, revolucionaru,
    socijalisti i osnivaču anarhizma, kao i o Sergeju Nječajevu i njegovom
    delu Katihizis revolucionara. Đinđić je zastupao tezu da je Bakunjin
    predstavnik liberterskog socijalizma. U novembru 1980. godine ušao je
    u redakciju opozicionog časposa Javnost, čiju je platformu napisao
    Dobrica Ćosić.
    Glavni urednik je trebalo da bude profesor Ljubomir Tadić, odgovorni
    urednik Dobrica Ćosić, a u redakciju su ušli Sveta Stojanović, Zoran
    Gavrilović, Lazar Trifunović, Zoran Đinđić, Nebojša Popov, Dušan
    Bošković i Voja Stojanović. Kao što se iz sastava redakcije vidi, reč
    je o kombinaciji levičarske i nacionalističke opozicije, koju je
    okupio Dobrica Ćosić da bi novim časopisom nastavio tradiciju lista
    Javnost Svetozara Markovića, osnivača socijalizma u Srbiji. Vlasti
    odbijaju da registruju časopis i organizuju čitavu kampanju protiv
    osnivača časopisa.
    U tom periodu, pre uspostavljanja višepartijskog sistema, Đinđić je
    aktivan u opoziciji, potpisuje peticije, učestvuje na javnim tribinama
    i filozofskim simpozijumima, sarađuje u stručnim i retkim nezavisnim
    časopisima, a njegovo opoziciono delovanje podrazumeva izrazito levu
    opciju, koja je odranije bila njegova vokacija.
    Vojislav Koštunica je završio Pravni fakultet u Beogradu, na kojem je
    doktorirao sa tezom Institucionalizovana opozicija u političkom
    sistemu kapitalizma i bio asistent do 1974. godine, kada je odstranjen
    s fakulteta zbog toga što je, sa nekolicinom kolega, potpisao peticiju
    da se zbog narušenog zdravlja profesor Mihailo Đurić pomiluje od
    daljeg izdržavanja kazne zatvora u KPZ Zabela. Kasnije je radio, isto
    kao i Đinđić, u Instututu društvenih nauka — Centar za filozofiju i
    društvenu teoriju. Za razliku od Đinđića, Koštunica je pripadao
    nacionalističkoj opoziciji. Mada je stalno isticao da je njegov
    nacionalizam demokratski, po njegovim izjavama, postupcima i ponašanju
    približio se najekstremnijem nacionalizmu — srpskom fašizmu Dimitrija
    Ljotića.
    Delujući u nacionalističkoj opoziciji, zajedno sa svojim prijateljem i
    jednim od najaktivnijih opozicionara Kostom Čavoškim, 1983. godine,
    objavljuje knjigu Stranački pluralizam ili monizam, u kojoj se
    analiziraju političke stranke i stranački sistem neposredno nakon
    rata, zatim pojava Narodnog fronta, opozicija unutar Narodnog fronta i
    izvan Narodnog fronta, sukob Komunističke partije i opozicionih
    stranaka i iščezavanje tragova stranačkog pluralizma. Knjiga je
    izazvala velike polemike, napade zvaničnika i malo je falilo da bude
    zabranjena.
    Vojislav Koštunica aktivno učestvuje u svim oblicima delovanja
    opozicije (potpisivanju peticija, javnim tribinama, saradnji u
    nezavisnim časopisima). Bio je član Ćosićevog Odbora za odbranu
    slobode misli i izražavanja, koji je Ćosić komponovao tako da su u
    njega ušli i levičari i nacionalisti. Inače, Koštunica se bavi i
    proučavanjem dela francuskog filozofa prava i politike Aleksisa
    Tokvila, koji je živeo u SAD i Engleskoj i kome je u središtu politike
    pojedinačna moralna ličnost.” Advokat još dodaje da su se obojica
    naših aktera našli u Demokratskoj stranci osnovanoj u januaru 1990.
    godine, Koštunica na položaju potpredsednika stranke, a Đinđić
    predsednika Izvršnog odbora i da su obojica izabrana u decembru 1990.
    godine u Skupštinu Srbije. Kasnije je došlo do lomova u stranci, koji
    su Đinđića učinili neprikosnovenim šefom stranke, a Koštunicu naterali
    na separatizam i osnivanje Demokratske stranke Srbije.
    Postavlja se pitanje šta je netačno u advokatovom političkom
    portretisanju aktera i šta nedostaje? Todorovićeva politička ocena
    junaka 5. oktobra je jednostrana i dogmatska i ne mogu da je ne
    korigujem; niti je Koštunica ekstremni desničar (poređenje sa
    Dimitrijem Ljotićem, vođom srpskih fašista u vreme Hitlera,
    jednostavno je nesuvislo), niti je Đinđić dosledni levičar (on je
    prešao put od anarhizma do socijaldemokratije, otprilike kao vođa
    Stranke zelenih u Nemačkoj Joška Fišer). Inače, mogao bih da prihvatim
    globalnu advokatovu ocenu o Koštunici kao desničaru i Đinđiću kao
    levičaru, mada su ti termini prilično izlizani i izgubili osnovno
    značenje. Da bismo u potpunosti razumeli njihovu političku filozofiju,
    nedostaje njihovo porodično poreklo. Pošto o tome malo znam, moram da
    improvizujem. Koštunica je potekao iz četničkog kraja, iz sela
    Koštunići na domaku Ravne gore. Reč je o familiji Damjanović a, koja
    je listom bila uz Dražu i dala generala Miodraga Damjanović a. Izgleda
    da Koštuničin otac, koji je bio sudija još pre rata, nije bio uz
    familiju (neki glasovi kažu da je zbog toga promenio prezime i uzeo
    ime sela iz stare postojbine, Hercegovine). U svakom slučaju, posle
    rata postao je sudija Vrhovnog suda Srbije. (Prema Vojislavu, nije bio
    uticajan i komunisti su ga držali na margini.) Vojislav Koštunica nije
    bio član Komunističke partije, bio je aktivni disident i odbio je da
    se vrati na komunistički Pravni fakultet kad mu je u vreme Miloševića
    to ponuđ eno. U više navrata je izjavljivao da naše nevolje počinju
    dolaskom komunista na vlast 1945. godine, što znači da se može
    svrstati u tipične antikomuniste (kao, recimo, Vuk Drašković ili Dušan
    Kovačević). Zoran Đinđić je došao iz partizanske Toplice, iz sela
    Prekopuca, gde je familija Đinđića držala komunističku stranu. Njegov
    otac bio je aktivni partizan, posle rata oficir KOS-a, gde je dogurao
    do čina pukovnika. Đinđići su se u Toplicu doselili iz Crne Gore.
    (Nije li sukob Đinđić — Koštunica na istoj matrici na kojoj je bio rat
    Karađorđevića sa Obrenovićima, doseljenicima u Srbiju iz dve
    komplementarne srpske provincije, Crne Gore i Hercegovine?) Za
    razumevanje političke filozofije naših junaka još je važno njihovo
    obrazovanje. Koštunica se formirao na pravnom, a Đinđić na filozofskom
    fakultetu, koji se mogu uzeti kao antipodni: na prvom se izučava
    organizacija ljudskog društva, a na drugom njegova istorija.
    Advokat je ukazao na Koštuničino posebno interesovanje za Tokvila,
    koji stavlja moralnu ličnost u središte politike, pa ga možemo
    smatrati francuskim đakom; Đinđić je više vezan za nemačku filozofsku
    školu i filozofa levičarske provenijencije Habermasa, pa ga s pravom
    svrstavaju u nemačke đake. Kako obrazovanje nužno utiče na formiranje
    mišljenja, jasno je da u činjenici da oni pripadaju različitim školama
    mišljenja treba tražiti korene njihovog sukoba, koji je imao fatalne
    posledice po razvoj demokratije u Srbiji.

15. Lune, 14. 11. 2011. u 13:27
    

    Koliko je onda Drugi svjetski rat odnio žrtava u Jugoslaviji, jer i o tome kruže razne brojke?
    - Tu se mnogi ponašaju kao paša iz Andrićeve «Travničke hronike» koji, kad se vraća iz borbe s Crnogorcima, šalje telala da kroz Travnik viče koliko je poginulo Crnogoraca. A kad netko od okupljenih pita da koliko je poginulo naših, paša kaže: «E, to govori onaj na Cetinju». Manipulacije žrtvama, a naročito u ratnim operacijama, omogućene su i izostankom jedinstvene metodologije, što je dovelo do različitih rezultata. Vučković, čiji je rad koristila Kardeljeva delegacija na Pariskoj koferenciji, došao je do milion i 700 hiljada žrtava, s tim da je tu uračunao i demografske gubitke, ali ne i poginule na sremskom frontu niti u završnim operacijama, jer tada nije imao tih podataka. Vogelnik, koji je tada bio direktor Zavoda za statistiku, došao je s demografskim gubicima do brojke od dva miliona i 150 hiljada žrtava. U stručnim krugovima ocjenjuje se da su Žerjavić i Kočović bili najbliže istini o žrtvama rata iako su, kad su prezentirali svoje radove, rekli da ne garantiraju stopostotnu točnost. Uostalom, u svojim procjenama broja žrtava mnogi su kao žrtve uzimali i ranjene, a to je visok postotak, jer se zna da su partizani imali 305 hiljada mrtvih, a 480 hiljada ranjenih. S druge strane, mnogi nisu uračunavali gubitke kod neprijatelja što također doprinosi (ne)točnosti ukupnih procjena.

16. Lune, 14. 11. 2011. u 13:31
    

    Tacno, najstroze osuditi a ne rehabilitovati bandite i pomagace !!

    http://www.znaci.net/00001/22_4.htm

17. brana, 13. 06. 2012. u 08:21
    

    Žrtve komunističkog terora neće biti rehabilitovane dokle god vladaju komunisti preko njihovih potomaka, lažnih demokrata.

Napišite komentar

Ime (obavezno)

E-mail adresa (neće biti objavljena, obavezno polje)

Vaš Web sajt (ukoliko imate)

Copyright © 2007-2013. Centar za unapređivanje pravnih studija. Nije dozvoljeno objavljivanje tekstova bez prethodne saglasnosti redakcije časopisa "Hereticus"
Valid HTML, CSS.