Drainčev projekat balkanske kulture
G. D. B. MITOV, UREDNIK BUGARSKOG LITERATUREN GLAS, ODGOVARA G. R. DRAINCU
Otvoreno pismo g. Drainca izazvalo je žive komentare među bugarskom inteligencijom.
U Pravdi od 25. decembra prošle godine g. Rade Drainac uputio je otvoreno pismo g. D. M. Mitovu, uredniku bugarskog Literaturen glas, u smislu stvaranja jedne nove balkanske kulture i civilizacije, koja bi za rezultat donela sutrašnjeg pravog balkanskog pisca. Pismo je bilo prožeto iskrenom namerom da se balkanski problemi postave na jedan nedeljivi plan, na kome bi sarađivali Jugosloveni i Bugari u smislu zajednič ke borbe protivu lakejstva i trabanstva Zapadu. Dakle, nikakve političke tendencije, no prosto ideološko rešenje jednog od najvažnijih problema za novu balkansku kulturu.
Ne samo da je pismo izazvalo iskreno oduševljenje i razumevanje kod većeg dela bugarske inteligencije, koja shvata težinu ovog postavljenog problema od strane g. Drainca, nego je g. Mitov na kraju svog odgovora otvorio stupce svoga lista za jednu značajnu i iscrpniju anketu.
Tako, nadajmo se, da je pred postavljenim problemom, smelim i značajnim, otvorena opsežnija i žešća borba nego što se moglo i očekivati.
Problem balkanske kulture i civilizacije nametnuo se i njegovo rešenje može se očekivati sa simpatijama, nepomućeno s one strane. Svakako, mi ćemo odgovore donositi i nije isključena mogućnost da Pravda ponudi stupce jugoslovenskoj inteligenciji za diskusiju o ovom važnom problemu.
Odgovor g. D. B. Mitova
POETSKI MOSTOVI
(Ka novoj Balkanskoj kulturi. Dosta lakeisanja Zapadu! Dosta trabanstva za Zapadom! Gde treba da bude balkanski hadžiluk?)
Mi potpuno verujemo u iskrenost poznatog srpskog pesnika g. Rada Drainca. Tako oduševljeno pismo može da se piše samo pri izbijanju istinskih osećaja. Mi verujemo, da on nije sam među pesnicima naše zapadne i slovenske susetke, mi znamo čak, da ima isto tako iskrenih kao on. Verujemo, stvarno, kako tamo, tako i kod nas robovi zapadne kulture, pedeset procenata od obrazovanih, da su za sve i ni za šta. Mi znamo, da je njihov zadatak tamo vrlo težak, u položaju prekaljenog samooseć anja pobedioca.
Ubeđeni smo duboko, jednoga dana balkanska kultura, za kojom oduševljeno sanjari g. Rade Drainac, da će se ostvariti ali smatramo, da se njeno ostvarenje neće naložiti od političara, niti od literarnih teoretič ara, već od naroda i pesnika, koji su kroz sva vremena i sve države videli najdalje. Nije li tu na Balkanu prvi sanjao o opštoj balkanskoj kulturi bugarski pisac Ljuben Karavelov? Apelu g. Rada Drainca mi bismo pridružili naš novi apel: “Pomozite vi otuda, zajedno sa nama odavde, ideje Rakovskoga, Ljubena Karavelova. Da omladina pobedi i tada će se staviti zdrave osnove budućoj balkanskoj kulturi”. Oslobođeni skorašnjosti, istinski, ne zaboravimo dalju prošlost. Ponavljamo, mi znamo vrlo dobro koliko je slab glas pesnika, pisaca, u današnjem političkom momentu, ali najiskrenije bismo želeli da vidimo i tamo i ovde stremljenje da se oslobodi reč od veriga, ideje slobodno da prelaze granice i da proniknu u čovečjoj duši. Samo kroz slobodu može da se dođe do istine.
Lakeisanje Zapadu, trabantstvo za mnogim literarnim zapadnim školama istinski obezličava balkanske pisce no ipak mi imamo još mnogo da učimo od Zapada. Toliko godina protekoše, pa ipak nismo sviknuli da poštujemo slobodu u takvoj razmeri koliko jedna zapadna strana. Ali, teškoće su odista vrlo velike. Izvanredni napori su potrebni, da se slome verige, koje okivaju slobodnu misao.
No izvan svih tih teškoća mi s oduševljenjem puštamo otvoreno pismo g. Rada Drainca i stavljamo na raspoloženje stupce Literarnog glasa svima, koji bi želeli da kažu nešto cenjeno i značajno po ovom pitanju.
D. B. Mitov
RADE DRAINAC SPASAVA BALKAN
Mi, griješni i kreposni Balkanci (već prema tome, da li nas je trula zapadna kultura pokvarila ili nije) svake noći mirno spavamo, a da i ne znamo, kakovoj opasnosti jurimo u susret.
Šta? Ne znate?!! Pa prijeti opasnost, da jednoga dana propadnemo zajedno sa prkvarenom Jevropom! Ali zaboga, ne uzrujavajte se toliko.
Budite spokojni. Sva je prilika, da do toga neće doći, za to će se već pobrinuti g. Rade Drainac.
Čini se, da se njegov “levi front” počeo da miče. Biće za njih sve posla, ako se time ne riješi i sveukupna naša kriza. Uskoro će svi levofrontaš i da se pod vodstvom g. Rade Drainca dignu sa lopatama, motikama i pijucima, da od Istre do utoka Dunava sagrade kineski zid, kojim će se Balkan ograditi od Evrope, da se ne sruši u sveopćem propadanju Zapada. Da, kineski zid vjerovatno od čerpića (cement neće upotrebljavati, jer je to produkt gnjilog Zapada). I jednoga dana, kad propadne siromašna Evropa, mi spašeni Balkanci moći ćemo lijepo šetati rubom zida i sa njega mjesto u Evropu pljuckati – u prazno.
Drainčev napis “Za balkansku kulturu” ne može se uz najbolju volju tretirati ozbiljno. Pokušajmo ipak. Materijalizam shvata on u najzagriž ljivijem ćiftinsko-malogradskom smislu, koji koincidira sa pojmom nagomilavanja ekonomskih dobara ili na način, kojim ga tretiraju šiparice kad govore o idealnoj i materijalnoj ljubavi.
Evropa mora propasti zbog tog materijalističkog shvatanja svijeta, zbog mašinizacije. Kad g. Rade Drainac kaže, da će propasti, to onda još ne znači, da će propasti, a on ne ukazuje na fakte, koji će dovesti do propasti. (Jer valjda ćemo mu vjerovati na poštenu riječ?) Najveći i najnegativniji rezultat lošeg poretka je serijska produkcija mehaniziranih ljudi i sport (Drainac se zapravo oborio na nogomet, koji stvara ljude sa loptom-glavom). Zbog toga će, eto, Evropa da propadne i Balkan, ako se ne ogradi kineskim zidom u svakom pogledu od trulog Zapada.
To je neka vrsta curikcurnaturizma, neka modifikacija ruskog slavenofilstva na balkansko tlo samo neargumentisanog, kontradiktornog, bespreglednog i kratkovidnog. Drainac nevjerovatnom lakoćom i bez ikakove logične veze skače sa Forda i mašinizirane produkcije na materijalistič ko shvatanje svijeta, da onda učini salto mortale u kretenizam navijačkih vozova dajući sebi konačno titulu inicijatora u spasavanju Balkana, što je zabilježila “gotovo sva svjetska štampa!!” Čudno. Govori o dekadentnoj i negativnoj Evropi, ali dopušta, da se u njoj ispravnije tj. pozitivnije gleda na Balkan, nego li što to čine sami Balkanci. Govori o Balkancima kao ljudima, koji se daju još spasiti, a dopušta, da smo nepovjerljivi i Vizantinci.
A kako da se spasemo? Da oremo njive i da se ne selimo u Ameriku.
Lijepo. Zar Drainac ništa ne traži od Evrope i Amerike. Je li mu dosta, da se najede hljeba, uvije u gunj i legne negdje u kolibi sa podom od nabijene ilovače? Možda, ali tko da mu vjeruje. Šta će nam kultura? Bolje je da oremo drvenim plugom, vatru palimo gubom i kremenom a na rane privijamo paučinu. Šta će nam tekovine tehnike? Bolja su kola sa drvenim osovinama od automobila, vrijednija neočetkana krava od cepelina. To znači: ostanimo neprosvijećeni, konzervativni sa tipičnim balkanskim metodama ophođenja u svim stvarima, razvijmo još više žalosne tekovine naše rasne kulture.
Rade Drainac dosljedan svom naziranju vrijednota izvjesno ne zna ništa o sociologiji i ekonomiji. Za njega je Zapad jedna kompaktna cjelina bez unutrašnjih diferencijacija. Zapadna je kultura kopile Zapada (da tko mu je otac, jer mati je bludnica Evropa), a balkanska nešto neodređeno, ali ipak rasno naše, tako otprilike kao jogurt ili ćevapčići.
On ne zna, da Balkan nije izuzetak. Balkan nije nepokvaren – on je još primitivan, a ni Zapad nije pokvaren – on je samo u višem stepenu razvoja.
Balkan je bio vječiti kusur u razračunavanju svjetske politike; on je bio interesna sfera njenih imperijalističkih težnja, ali ja ne vjerujem, da je g. Rade Drainac od njih htio da spasi Balkan.
Neka se Rade Drainac ne boji. Neće propasti Balkan a još manje Evropa i Zapad (bar ne onako, kako on zamišlja). Niti se treba bojati proizvodnje ljudi u serijama (to treba da je udar za kolektivizam!!) A da se i proizvađaju, klišeji serije R. Drainca su sigurno odmah nakon njegove formacije uništeni. Slučajno ili namjerno, potpuno svejedno, tek on je svakako jedini svoje vrste. (A opet mnogi ne bi ni svoju loptu-glavu htjeli zamjeniti Drainčevom individualno balkanskom).
Ja bih g. Radi Draincu savjetovao, da sam sebe ogradi jednim kineskim zidom, u koliko mu nije zgodnije da časkom na jednoj neočetkanoj kravi-cepelinu ne odleti i sakrije se iza pravog kineskog zida, jer postoji opravdana bojazan, da ga vatreni navijači BS kluba, kojih se zapravo tiče navijački voz za Šabac i Zagreb, ne dočepaju na ulici i ne linčuju.
Velikog inicijatora nove balkanske kulture bilo bi zaista šteta.
U svemu njegov je napis jedan šaljivi balon naduven frazama do neba, da zahvata čitav horizonat, ali koji proboden iglom brzo splasne ukazujući jedino od duvanja zajapureno lice jedinog primjerka kolektivnih ljudi iz serije “Rade Drainac”.
Vinko Vinterhalter