Drainčev projekat balkanske kulture
BUGARSKI LIST MIR I BALKANSKA KULTURA
G. V. T. Velčev smatra da može da govori u prilog balkanske kulture
Još u prvom času publikacije moga pisma u Literaturen glas bilo mi je jasno da su idejni problem, neosporan i faktičan po kulturnu budućnost Balkana, konzervativni bugarski pisci postavili na teren politike, koju sam sistematski i sa apsolutno svesnim planom izbegavao, prvo što me takav problem ne zanima, a drugo što bi takav problem demantovao sve moje napredne teorije o istorijskom materijalizmu. Dakle, apsolutno nisam smeo da padnem s konja na magarca i da u današnje vreme tretiram uske šovinističke probleme koji su u nauci i modernoj sociologiji odavno našli rešenje a koje sam ja akceptirao, pre no što je mogao da sluti g. Konstantin Konstantinov, Velčev i ostala kompanija regionalistič kih i lokalnih patriota. I ma koliko se trudili neće im uspeti da me svedu sa ovog terena, gde je u pitanju grandiozno buduće, kulturno, balkansko stvaranje, ne za njih i njihovu kompaniju, nego za one istinski mlade generacije, kojima su jasne istorijske činjenice u prošlosti i bistre perspektive u budućnosti.
Politika je oduvek bila nečasna, prljava i nedostojna ljudska rabota.
Bar politika lišena svake humanitarnosti i saosećanja ljudske ekonomske nevolje u svetu. U današnje doba kad ekonomske potrebe udruž uju i rasno oprečne države, ovakvo koprcanje jednog dela bugarske inteligencije liči na bedni anahronizam. Ali, nadajmo se, bugarsku inteligenciju ne predstavljaju g. g. Ludmilo Stojanov, Konstantin Konstantinov i g. Velčev. U Bugarskoj ima i takvih, poput pokojnog i velikog Geo Mileva, koji razumeju jasno savremene probleme duhovne i materijalne kulture. Za njih je poglavito i upućeno ono pismo, puno eksplozivnog i borbenog oduševljenja, a ne za one koji sanjaju “revanše”, kao da u svetu nisu tekle reke nevine ljudske krvi i kao da će za svoj duh naći zadovoljenje u razbijenim ljudskim lobanjama, a ne u blagostanju naroda i mirnom rešenju njegovih životnih i nacionalnih problema.
Velčev kao i ostali njegovi prethodnici misli da mi ovde nemamo drugih važnijih duhovnih i društvenih problema, nego da ismejavamo, falsifikujemo njihove “ideje” i “licemerno” da sipamo fraze u lice kulturnim radnicima pojedinim zemalja. Kao što postoje za decu bauci u Andersenovim pričama, tako za jedan nepremostivi deo bugarske inteligencije, zastarele i zaostale na pola puta, postoje bauci i u ličnostima imanentno nekompromisnih javnih radnika. Oni smatraju za svetu dužnost nikome da ne veruju, kao da je neko klekao na kolena da ih moli.
Ma koji problem postaviti ovim mladim starcima, izbrisanim iz akcija naprednih svetskih ideja znači uniziti ga, omalovažavati ga. Lojalna diskusija je nemoguća sa njima a jasan problem postaje zagonetka i rebus.
Ne ide to tako, gospodine Velčev. Postoje u svetu javni radnici koji ulažu savest u svaku reč. Njihov moral nije baš tako labilan i savitljiv kako vi apodiktički tvrdite. Ima ljudi kojima je nešto preče u svetu od jedne obične dijalektike i frazeologije. Ne traže svi bratstvo iz straha i za podvalu, niti ljubav da se drugu kradomice zarije nož u leđa. Moral imanentnog bratstva niste nosili vi, političari, niti dnevna štampa, nego ljudi koji su spremni za pravičnu, slobodoumnu, narodnu tezu, da žrtvuju sve.
Mir se buni što sam Mitovu cenzurisao jedan pasus. Svakako: cenzurisao sam njemu jedan pasus, ne bez izvesnog žaljenja, jer je prvi skrenuo pitanje na politički teren, a Ludmilu Stojanovu i Konstantinu Konstantinovu sam cenzurisao celu misao. Da li je to bar sada jasno – Miru? …
U Bugarskoj ima veliki broj inteligentnih, neosporno naprednih ljudi, koji će u duši osuditi ovaj šovinistički gest nekolicine reakcionarnih pisaca. U razgovoru sa nekompromisnim književnikom g. Vladimirom Poljanovom osetio sam da je on shvatio moj problem i da mu je očito žao bilo što su ga tendenciozno politički predstavili. Rekao mi je da je i sam jednom isti problem dodirnuo u jednoj svojoj studiji.
Zar bi bilo potrebno i po treći put da naglasim, da nije u pitanju sociološko rešenje balkanskih država u postavljenom problemu, nego naše žalosno balkansko servilno tapkanje za Zapadom. Mi, balkanski pisci, imamo prava, nadam se, da vodimo računa o našem izražaju. Kad mogu Poljaci, Nemci, Francuzi, Italijani, Norvežani i Englezi da imaju jasne tendencije i oznake u kulturi, valjda i mi možemo da stvorimo jednu balkansku kulturu, koja više ne bi bila lakejska i trabantska, nego koja bi bila izraz sredine kojoj pripadamo. Ali šta znaju o tome političari? Da li imaju o tome pojma zadocneli književnici? Zašto sam baš uzeo ime “Balkanska kultura”? Zato što na Balkanu žive ljudi slični po karakteru i mentalitetu, a u većini srodni elementi u svakom pa i u jezičkom pogledu.
Likvidacija ovog pitanja je jasna. G. g. Konstantin Konstantinov, Ludmilo Stojanov, Velčev i ostali koje je zainteresovao ovaj problem neka malo iskrenije i bez one primitivne srdžbe koja degradira kulturnog čoveka, pristupe komentarisanju ankete preko Pravde, u kojoj će još ovih dana uzeti učešća naši nekompromisni javni radnici. Za moju ličnu utehu i nadu da će se u borbi za novu balkansku kulturu, rame uz rame, naći iskreni ljudi u velikom i jakom broju, svedoče mi razumni i lojalni komentari ostale jugoslovenske štampe, koja ovo pitanje ne može da zaobiđe. Ta štampa koja s ponosom dotiče ovo pitanje prvenstveno vodi računa o neizbežnim problemima sutrašnjice i ona, ma u malom broju, stoji visoko nad svim uzanim tendencioznim i regionalističkim zabludama.
Likvidacija prošlosti je na dnevnom redu. Nju ne može niko zaobić i ni sa ove ni sa one strane. Nju ne može da spreči ni g. Velčev sa svojim zadocnelim političkim principima, a najmanje će bugarska i naša inteligencija da poveruje onima koji prema političkom kursu kotiraju svoje misli i ideje.
Gospodinu Velčevu treba da bude jasno da mi nismo ljudožderi ni varvari, i da se sa nama može razgovarati – naravno, kako ko zaslužuje. Prema tome otpada svaki račun, a najmanje neki pokušaj romantičnog bratimljenja i ljubljenja. Narod vezuju ekonomske i životne potrebe, a ne plačibabe i sentimentalci.