Cenzurisani tekst u politici
Jovica Trkulja Pravni fakultet Beograd
Revolucija iznevrenih nada
Dve godine nakon petooktobarskog prevrata puno je razloga da se prisetimo upozorenja B. Konstana: “Političke promene ne znače skoro ništa. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva.” U toj optici politički prevrat u Srbiji značio je odbacivanje nepodnoš ljive stvarnosti i rokadu dojakošnjih vozača i suvozača srpske pogibelji.
Dramatični kraj Miloševićeve vladavine možda je krah starog režima, ali ne i kraj starog društva.
Preuzevši vlast Demokratska opozicija Srbije nije uspela da uspostavi diskontinuitet sa prethodnim režimom. Glavni problemi nisu rešeni već su produbljeni. Umesto izlaska na evropski drum on nam nameće lažne dileme i anahrone teme o obliku vladavine, o crkvi, veronauci i sl. koja su nebitna za demokratsku tranziciju. Letimičan pogled na dvojno knjigovodstvo dvogodišnje vladavine DOS-a jasno ukazuje da na istorijskim terazijama minusi daleko pretežu nad plusevima, da je tzv. dosovska demokatija krhka i ranjiva, jer njene slabosti daleko nadmašuju vrline.
Time su široko otvorena vrata pretvaranju dosovske vladavine u demagošku demokratiju. Iza simulakruma liberalne demokratije skriva se istina o izopačenoj autoritarnoj stvarnosti, odnosno spolja (demagoški) gladac, iznutra (demokratski) jadac.
Politička praksa vladavine DOS-a još uvek nije izašla izvan okvira autoritarnog modela. Gotovo svi elementi prethodnog režima prepoznatljivi su u stvarnosti dosovske Srbije. Osnovni stubovi, poluge vlasti Miloševićevog režima (monopol nad finansijama i ideološkim aparatima, lojalni partijsko-državni apart i vojno-policijski kompleks) su ostali nepromenjeni. Lideri DOS-a na čelu sa premijerom Đinđićem i predsednikom Koštunicom, više su energije i vremena utrošili u borbi za preuzimanje ovih poluga vlasti, nego njihovoj promeni i reformama. Lideri DOS-a, koji su olako obećali oporavak zemlje odmah sa njihovom izbornom pobedom, sada ne hajući za to bezočno se otimlju o vlast i tuku oko plena. Zauzeti time, oni su deo svoje oktobarske pobede prepustili snagama poraženog režima. Revolucionarni zanos i patos ubrzo su našli svoj smiraj u ambijentu predmoderne nušićevske Srbije. Očekuje se samo čas da “mali od Nušića” uleti među nas i vikne “Pala vlada”! Osnovni uzroci neuspeha reformi i mršavi rezultati dvogodišnje vladavine DOS-a proizilaze iz neuspele modernizacije i nedovršene države, jer su suspendovana dva ključna faktora zapadne modernizacije – građanin i preduzetnik. Zato na dvogodišnjicu oktobarskog “bljeska slobode” sa mnogo rezignacije možemo zaključiti: U Srbiji ništa novo! Uprkos zaglušujućoj buci i velikim očekivanjima od naše tzv. oktobarske revolucije Srbija nije raskinula sa autoritarnim, niti je uspostavila demokratski poredak. Zapravo, oktobarski prevrat je predstavljao samoodbrambeni refleks masa od brutalno kriminalizovanog režima. Po svemu sudeći, to je još jedna revolucija izneverenih nada, čiji je najveći domet “oslobođenje prostora za nadoknađivanje propuštenog razvoja” (Habermas).
Otuda još ne možemo govoriti o postmiloševićizmu već o antimiloš evićizmu u kojem se odvija, u raljama “anti” i “post”, magisjki obred poništenja, ne suštine starog režima već njegovih pojavnih posledica.
Stoga kako god borbeni dosovci svojom revolucionarnom retorikom pokuš avali negirati Miloševićev režim, oni ga zasad, uistinu samo dopunjuju.
Time je dosovska vlast stavila građane Srbije pred dilemu sličnu iskušenju supruge koja se, bežeći iz bračnog pakla sa pijancem, preudala za kockara, te sada na novim mukama razmišlja o novom braku, ili vraćanju pijancu.
Pomenute slabosti i mane dosovske demokratije ne smeju se potcenjivati, a još manje prikrivati. Njih valja biti svestan pogotovu danas kada se u Srbiji ponovo učvršćuje autoritarni poredak i kada na političku scenu sve arogantnije stupaju zakleti protivnici i neprijatelji demokratije.
Sve u svemu, dosovski vitezovi demokratije umesto radikalne promene društva, zasad su uspeli da promene sebe. Postali su rentijeri demokratije.
Demokratija u Srbiji se našla na kritičnoj tački sa koje se prevladavaju nejne mane i slabosti, ili se ona deformiše i survava u kaljugu predgradjanskog, predmodernog društva.
* Tekst je napisan 3.10.2002. godine kao odgovor na pitanje novinarke Politike, Ljiljane Milisavljević o bilansu dvogodišnjih promena u Srbiji posle 5.
oktobra 2000. godine. Odgovorni urednik Milan Mišić nije dozvolio objavljivanje teksta u Politici.