“Ne osećam se krivim” – jedan pogled na sudski proces generalu Dragoljubu Mihailoviću
Minić je znao i da se naljuti: – Šta ste Vi zvali sovjetskom republikom? – Prostore koje ste vi držali. – Nisam ja držao, to su držali partizani! Kada je Mihailović pričao o Rakovićevoj borbi protiv dobrovoljaca u Čačku, Minić ga je vratio na drugu temu: “Vratimo se na četvrtu ofanzivu”. Ponekad Minić nije mogao na vreme da reaguje, pa je postavljao pitanja koja nisu imala veze sa optužbom. Kada je Mihailović počeo da priča o tome kako Z. Ostojić nije poštovao njegova naređenja iz 1944. godine, Minić je reagovao: “Preći ću sada na drugu stvar. Kad je Birčanin umro?” U jednoj situaciji, Minić se nije snašao. Kada je Mihailović pričao o napadu partizana na jedinice JVUO kod Užica u jesen 1943. godine, Minić je odgovorio: “Ja Vam sada u Vašem dugačkom zapisniku ne mogu da nađem šta ste Vi sve pričali. Moram preći preko toga. Ne mogu da nađem. Da pređemo na drugo. Kad je kod Vas došao Živko Topalović?” Kad bi Mihailović ponovo pokušavao da govori o borbama protiv Nemaca, predsednik suda bi rekao: “Optuženi Mihailoviću, sud Vas opominje da budete iskreni, a to bi bila i jedna od olakšavajućih okolnosti”.
Mihailoviću nije dozvoljeno ni da priča o savezničkim misijama u njegovom štabu, posebno američkim: “To nema veze sa predmetom i ne obuhvata ovaj period. Apsolutno sada, u ovom periodu, to nema veze sa predmetom”. Kada je četvrtog dana suđenje (13. juna) Mihailović tražio da se jedan navod iz optužbe dokumentuje, dobio je sledeći odgovor od M. Đorđevića: “Trebalo je da Vi pred sudom potpuno iskreno kažete šta znate, a ne da kažete: ako Vam se podnesu dokumenta”. Minić je insistirao čak i na tome da su četničke jedinice sa Nemcima izvele desant na Drvar. Ponekad je tužilac umeo da bude i “duhovit”. Kada se Mihailović požalio na svoje zdravlje, dobio je odgovor: “Ja mislim da ste Vi zdraviji od mene”. Mihailović nije želeo da priča o svojoj bolesti u zatvoru, a nije mu dozvoljeno ni da bilo šta kaže o hapšenju: “Branilac Joksimović: – Da li biste mogli da nam kažete nešto o Vašoj bolesti posle Vašeg pada u zatvor? – Hvala Vam, ja smatram da to nije potrebno. Tužilac: – To odbrana hoće da Vas napravi ludim. Branilac Joksimović: – Molim Vas, još samo jedno pitanje. Odbranu mnogo interesuje kako ste Vi zapali u zatvor? Predsednik: – To sud ni najmanje ne interesuje. Ukoliko interesuje odbranu, neka potraži sastanak sa optuženim, pa će im on to objasniti.” Kada je Joksimović tražio da Mihailović objasni prirodu borbe protiv partizana i karakter građanskog rata, usledila je intervencija predsednika suda: “Vi ste vrlo komplikovano pitanje postavili optuženom i Vi ste u samoj stvari zbunili optuženog”. Kada je Joksimović postavljao pitanja o antiosovinskom otporu, M. Đorđević je dao kraći odmor zbog “umora optuženog”, a kad je, u nastavku, Joksimović želeo da završi razgovor, oduzeta mu je reč. Advokat Joksimović je 19. juna po drugi put tražio da se kao svedoci odbrane pozovu devet američkih oficira koji su bili u Mihailovićevom štabu 1944. godine. Od Minića je dobio sledeć i odgovor: “Zar mogu svedoci iz inostranstva svedočiti i pobijati činjenice za koje postoji nekoliko stotina pismenih dokumenata? Zar mogu svedoci iz inostranstva pobijati iskaze saoptuženika Mihailovićevih, kojima se nepobitno utvrđuje istina za mene bar, ako ne za branioca Joksimovića, a sud će reći svoju reč.” Mihailović nije mogao ni da čita novine za vreme suđenja. Minić je to ovako obrazložio: “Mislim da takav predlog još niko nikada nije učinio. Ja smatram da se optuženom ni u kom slučaju štampa ne može dati. A kad se pretres završi i izrekne presuda, onda mu se može dati.” Sve predloge odbrane koji su se odnosili na neprijateljski stav Nemačke prema Ravnogorskom pokretu i Mihailoviću, Minić je odbacio. Najinteresantnije je njegovo objašnjenje nemačke ucene za generalom iz 1943.
godine: “Predlog gospodina Đonovića da se pročita tobožnja nemačka ucena Mihailovića ne samo da je neumesan, nego baš dokazuje da su Nemci time izveli jedan perfidan pokušaj da Mihailovića predstave pred masama kao tobožnjeg neprijatelja Nemaca. Taj nemački proglas imao je za isključivi cilj da zaustavi diskreditovanje Mihailovića kod masa i kod saveznika.” Svodeći svoj život, Mihailović je 8. jula rekao: “Našao sam se u vrtlogu događaja i smetnji. Našao sam se u vrtlogu događaja i smernica.
Našao sam se pred smernicama i težnjama svoje sopstvene vlade. Bio sam okružen svim mogućim obaveštajnim službama, svim obaveštajnim službama sveta. Ostao sam vojnik. Ubeđen sam da sam bio na pravom putu. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najtež e vihore. Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali vihor, svetski vihor, odneo je mene i moj rad.” Završna reč D. Joksimovića više puta je prekidana od strane Minića, rečima: “Vi izdaju branite!” Da će hrabri advokat ispaštati zbog svojih reči, nagovestio je Branko Drašković u svom tekstu “Odbrana izdaje i kleveta slobode”, objavljenom u Borbi 14. jula: “Advokat Joksimović brani tu dražinovštinu kao ideologiju pokreta koji je obeležen bezbrojnim zločinima prema narodu, izdajom neprijateljima tog naroda, nemačko-italijanskim fašističkim okupatorima i njihovim slugama u zemlji i van nje. Ovakva drskost advokata Joksimovića ne može se objasniti smelošću branioca koja je prihvatljiva i razumljiva kad se radi o neodbranjivom štićeniku. Njeni motivi leže dublje, skrivenije u osnovama jedne neiskorenjene mržnje prema našim narodima.” Dragić Joksimović je i kasnije kao advokat pružao otpor totalitarizmu.
Uhapšen je 1949. godine i osuđen na godinu dana robije. Kasnije je ponovo uhapšen i osuđen na tri godine. Umro je jedne noći avgusta 1951. godine, u robijašnici Sremske Mitrovice, od srčanog udara.
Zašto je general prihvatio da učestvuje u farsi? Zašto se nije branio ćutanjem? Verovatno zbog svog duboko usađenog osećanja legalizma: on je novu Jugoslaviju, bez obzira na njen režim, priznavao kao svoju državu. O Mihailovićevom držanju na suđenju do sada je možda najobjektivniju ocenu dao, bar kad su u pitanju jugoslovenski zvanični krugovi, jedan Hrvat – Josip Hrnčević, član ekspertske ekipe tužilaštva: “Draža Mihailović je na procesu svojim držanjem i odgovorima na postavljena pitanja davao utisak sposobnog vojnog komandanta, zrelog politič kog protivnika i obrazovanog čovjeka. Djelovao je više kao profesor, negoli kao vođa četnika i njihov vrhovni komandant. Na pitanja suda i javne optužbe, kao i na pitanja svojih branilaca, odgovarao je ozbiljno i smireno. Vidjelo se da razmišlja o tome što ga se pita, kuda smjeraju pitanja i što će na njih odgovoriti. Njegovi odgovori bacaju svjetlo na mnoge događaje iz narodno-oslobodilačke borbe, promatrane naravno sa druge strane barikade. Takvim svojim držanjem Draža Mihailović je nedvosmisleno pokazao da sud pred koji je bio izveden priznaje kao sud svoje zemlje – Jugoslavije, mada je bio svjestan da od njega nema šta da očekuje, osim najteže kazne.” Presuda generalu Mihailoviću izrečena je 15. jula. Proglašen je krivim za “izdaju zemlje i razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije i raspirivanje nacionalne i verske mržnje”. Osuđen je na kaznu smrti streljanjem, na trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine. Kada je i gde ubijen, pouzdano još uvek nije utvrđeno.
Komunizam ovoj zemlji i ovom narodu ništa dobro nije doneo. Jedini čovek kojem je bilo stalo do srpskog naroda i Srbije bio je Dragoljub Mihailović, a komunisti su ga ubili samo zato što je želeo da zaštiti svoj narod i da onemogući izdajnike da dođu na vlast. O tome najbolje govori ovaj montirani proces koji se vodi protiv wega koji je veoma sličan ovom današnjem procesu protiv dr Vojislava Šešelja u Hagu, samo je za razliku od ovog procesa onaj iz 1946. bio mnogo kraći i sa određenijim ciljevima. Danas se ciljevi skrivaju, ali su svima jasni.
Igore uz duzno postovanje i tvoje razmisljanje ne bih se složio u nekim tvojim razmisljanjima jer je komunizam bio nesto sto je bilo neophodno na Balkanu jer je samo Josip Broz Tito mogao staviti sav balkanski primitivizam u jednu drzavu.Treba imati na umu da je Srbija uvijek bila i ostala CRNA RUPA na Balkanu jedino preostaje da se raspadne na male drzave ili da Turci opet dođu i naprave pokolj i da sad ne vladaju 500 godina nego hiljadama godina nad pokorenim Srbima i da ostanete robovi kao sto ste i bili prije nego sto ste dosli na Romaniju.
PS da nije bilo dejtonskog mirovnog sporazuma dosli bi mi i do Beograda…
A sultane Murate… Romanija
tebe kopka,ne brine tebe ni Srbija ni nista drugo,vec problem je u Republici Srpskoj protiv koje ti ne mozes nista jer si jadan i bijedan u svojoj mrznji.A svi znamo da Bosnom trenutno vladaju Srbi ,jer bez nas nijednu reformu ne mozete sprovesti, a Evropa je pocela malo vise da vjeruje srpskim politicarima, nego Alijinim nasljednicima,to tebe muci jado jadni.
Živ je Draža dok je Srba i Srbije…
Drugovi,
Da vas tako nazovem iako to ne zasluzujete jer ste nacionalisti.Gresite i jedni i drugi.Sultan prica o nekom dolasku do Beograda(????),a drugi slavi Drazu koji JESTE bio izdajnik jer je od 1941. bio uredno snabdevan nemackim oruzijem.zasto toliko mrzite ideju Jugoslavije, gde zivimo svi zajedno, bez obzira na veru i nacionalnost.SFRJ bila je najlepse razdoblje u istoriji Muslimana,Hrvata i Srba.To je istina, pitajte starije ljude ako ne verujete.Nije bila savrsena, ali ko je savrsen?Koja drzava je savrsena?Svi smo mi Sloveni i braca po krvi, zasto se mrzite ljudi???Moglo bi nam biti lepo zajedno
Nisam do sada posećivao sajt, pa ni pričao o ovome, pa evo još jedno svedočenje, malopre sam izneo nešto u vezi Krste Cicvarića, dakle čovek, da kažem izvor informacije, je bio u blizini Penezića, M. Popovića i ostalih koji su ” i tužili i sudili”. Draža je uoči samog streljanja, noću, čamcem prevežen,ležao je, a potom donet, do neke zgrade na Adi ciganliji, neka policijska stanica ili sl., nije mogao da hoda niti da stoji tako da je streljan u ležećem položaju, na zemlji, i tu odmah i zakopan. E sad: “prva vrba sa desne strane kada se gleda u zgradu”. Još neki detalji i tvrdnja da to “više gotovo niko i ne zna, i da se ne zaboravi, a da se ne boji da kaže”. Nije, čini se, bilo motiva da laže niti da se hvali. To je gotovo sve. Priča je stara oko 25 godina.
Nikakvo “komadanje tela nije spominjao” nego je tvrdio da grob postoji i da se nalazi ispod te vrbe, da treba da ga posetim i sl.. (godina je 1983-ća). Verujem da se neko seća mesta pomenute zgrade i vrbe, (prva desno kao se gleda u zgradu, tj. prva levo kad se izlazi) Čovek koji mi je ovo pričao je bio lični pratilac Milentija Popovića, podoficir. Milentije je tada je bio vlast, inače beogradski đak, poreklom sa juga Srbije, trgovački pomoćnik, potom student i činimi se ing. Neke predratne prijatelje je nakon rata lično pobio.I Krcun je bio monstrum, čuo sam mnogo o noćnom vešanju u “Đušinoj”, po nekim učionicama i hodnicima zgrade,a po njegovom naređenju,Krso na pr. Streljanje mi tu nije spominjao. Kamioni sa leševima takođe noću su odvoženi u Bubanj potok, tu je sada vojna kasarna. Streljanje je bilo na Karaburmi.
historija balkana je permanentno (ne)legalna!
nacela hriscanstva su bila sramotna?
ekonomija ..otimacina
kultura drustva,nad kulture
revizija..zbunjujuca ili uverljiva izgubljenim vrednostima.
i kaka sam ja to srbin?ako jesam
Ponovo, u nedogled različitosti se ne uvažavaju, to potvrdjuju komentari na sajtu. Jedno je jasno da su Dražu ubili osnivaci i prestavnici diktatorskog, apsolutistickog komunistickog rezima. Njemu nije sudjeno u demokratiji i slobodnoj zemlji.
Što se tiče ovih nacionalističkih komentara samo ću reći da pojedinac napreduje ako je drustvo razvijeno, slobodno i pruza svima sansu u svim sverama zivota Narodi mogu da se samo razumu preko slobodnog i odgovornog coveka a ne sa mrznjom besom i osvetom
Сто се тиче ових коментара,неби ниста додао.Нити сам цитао ста о ,,чичи,, пише у уводу јер доста тога знам и сам.Њега није издао ,,чика Пера,, већ други Никола,поручник Никола Звани Грба, и савезници Енглези,првенствено Краљ,одрекнувши га се.Ухваћен је на превару ОЗНЕ помоћу Енглеза.итд да нетупим више……………Једино бих напоменуо да треба правити разлику између четника (војника ЈВуО) и Љотићеваца,Недићеваца…и сл.Они су били мимо Команде Министра Војске,морнарице и ваздухопловства ЈВуО Д.Д.Михаиловића.Борио се за праведну ствар,за отаџбину а не промену режима и на жалост нашу није успео.поздрав
Gledano povijesno, uloga Draže Mihajlovića na povijesnoj sceni Srbije i Jugoslavije može da bude sagledana samo u svim složenim parametrima koji i danas nose sudbinu Srbije i srpskog naroda od balkanskih ratova (u kojima Draža sudjeluje) do kraja drugog svjetskog rata, uzimajući u obzir trusno i fragmentirano balkansko podneblje. Nesumnjivo je najvažnije razdoblje od sloma Jugoslavije u travanjskom ratu do njegova uhićenja od OZNE, da se sagleda situacija u kojoj Draža radi i djeluje. Postavlja se pitanje kako to da JVUO i Draža nisu uspjeli postati integrativni faktor jugoslavenskih naroda u otporu okupatorskim silama, već upravo obrnuto. Zbog toga jer je Draža mislio, na osnovi svojih dosadašnjih iskustava, da je svaka ideja Jugoslavije preživjela, te da je ona postala samo neostvarena iluzija. Draža ima pravo kada se ne odlučuje na borbu sa Trećim Reichom, jer to tada nema nikakvog smisla, bio bi to samo gubitak “narodne krvi”. Ali on je prisiljen da djeluje, zbog komunistuičkog ustanka, kojemu prilaze srpske mase u Srbiji. Kao branitelj starog sustava, on se frontalno suočava sa komunistima (uz prvu fazu suradnje), kasnije i uz njemačku pomoć. Od njih ga dijeli sve, ideologija, svjetonazor,vjera, praksa. Oni su strano tijelo u tkivu Srbije i puke marionete Moskve. Po njemu oni vode srpski narod svojim preuranjenim ustankom u propast i komunističkom ideologijom u propast. Postaje njihov najveći neprijetelj, ne brine za Nijemce, oni ionako gube rat. Komunisti su za njega glavni neprijatelji. Međutim on stoji na starim jednostrabnim srpskim pozicijama,da je srpski narod zapravo Jugoslavija, dok su svi ostali jugoslavenski narodi njeni neprijatelji.Nije shvaćao (a nije ni mogao po svom svjetonazoru i klimi u tadašnnjim srpskim elitama), a što će povijest pokazati, da se Jugoslavija može spasiti samo ako su njeni narodi na istoj strani, i imaju iste interese, što su komunisti zapravo i proveli. Umjesto da postane integrativni faktor ponovne obnove države, što je i mogao u nekim drugim okolnostima, on postaje zapravo njen protivnik, jer Jugoslavija kakvu je Draža i četnički pokret zamišljao, zapravo nije bila moguća.
Tu se pokazuje jedna suvremena škola, da je Kosovo bilo moguće zadržati samo u Jugoslaviji (onoj široj), te bi Srbija bila cijela, samo u zajednici sa drugima. Politička elita Srbije nije shvatila da je svojim projektom dominacije u Jugoslaviji, nije samo uništila sve nade za opstanak te države, već je i uništila i mogućnost da Kosovo bude i dalje integrativni dio Srbije.
Ogorcen sam nekim ne bulozama,naime,ko tvrdi i ko ima dokaze da je Cica finansiran od strane nemaca od 1941,pa koje oslobodio sve gradove u Srbiji,koje cuvo SRBE u Lici i Dalmaciji,Crnoj Gori!?I napravite razliku molim Vas izmedju Cice i Izdajnika(Ljoticevci)
boze oprosti nam sto smo idioti.cica,laka ti zemlja bila.
Па не знам баш како да се одредим. Чини ми се да влада нека конфузија историје. Мене су учили у школи да су четници били брадати злочинци а партизани хероји добра. Сада моју децу уче како су четници били патриоте. Али оно што ми смета је што се и даље говори у стереотипима. Нема конкретних одговора на питања: Ако је краљ Петар Први Ослободилац био омиљен код српског народа, ако је његов син Александар представљао ауторитет, како то да се српски народ, у кратком периоду приклонио комунизму? Онда, зашто се оклевало у пружању отпора немачкој окупацији од стране Дражиних четника? Многа питања чекају објективне одговоре. А једноставно приклањање Чичи, Титу, Јанку, Марку неће нас нигде одвести.
ljudi nije “Chicha” kriv!!!KRIV JE NAROD!!!Pravi Srbin i borac za otadzbinu je bio i ostace u nasim sjecanjima!!!
Драгољуб Михаиловић је за мене херој и то је за све српске националисте (не шовинисте). Комунистички режим је од самог почетка био окренут против српског народа о чему говоре многе чињенице. Најчуднија ствар је што се од почетка владавине комунизма покушава изједначити усташки и четнички покрет, који нису имали ништа заједничко. ЈВуО се подмеће сарадња са силама осовине, а нико неће да објасни ако су сарађивали зашто су 1) У ЈВуО биле присутне савезничке мисије, 2) Зашто је Д.Д. Михаиловић био на потјерници 3. Рајха уз награду од 100.000. ДМ у злату, 3) Зашто је спашавао савезничке пилоте (колико су их спасили комунисти) 4) Зашто је одликован од Х.Трумана 1948. 5) Зашто се тако брзо донијела пресуда за само 45 дана 6) Зашто је и послије 50 година комунистичке пропаганде остало толико неријешених питања.
Комунисти су се 50 година трудили да докажу да је ЈВуО издајничка војска. Чудно је да за толико времена нису изнијели ни један релевантан доказ за такву тврдњу, већ су се цијело вријеме (а то раде и данас) трудили да све буде огрнуто велом тајне. А о природи комунистичког режима сви знају какав је био. И још једно сви говоре о комунистима као ствараоцима Југославије, а заборавља се да је Југославија створена 1918 године. Ја као Србин мислим да је то једна од највећих грешака и надам се да никада више нећемо живјети сви заједно (мислим да је боље за све). Србе је Југославија коштала 2 пута ако опет све заборавимо коштаће нас и трећи пут. Још да се растури ова накарадна творевина БиХ и можемо живјети сви као добре комшије.
Mnoga pitanja vezana za II s.r. su svjesno ostala bez odgovora, jer komunistickom rezimu nije odgovaralo da se iznese istina o njima, o JVuO *cetnicima* a tako isto i o ustasama. Kada bi se odgovorilo na ova pitanja doslo bi se do zakljucka da su partizani imali osnovni cilj REVOLUCIJU, ustase prateci fasisticku ideologiju stvaranje VELIKE HRVATSKE u kojoj nema SRBA, Jevreja i Cigana a jedini borci protiv okupatara i legalna vojska JVuO.
Pomaze Bog Braco Srbi. Za vreme rata su mi hrvati zapalili kucu i oterali mene i moju poroducu iz mog rodnog sela.Moja porodica i ja smo izgubili sve u ratu prakticki ostali bez icega. I onda se nadje neki pametnjakovic i prica kako nam je bilo lepo ziviti sa njima i prodaje nam neke komunisticke fore. A sto se tice CICA DRAZE on je najveca Srpska legenda i ikona Srpskoga naroda. Ja mislim da bi ga trebalo proglasit svetcem. A on ce ostat u srcima srba jer svaki srbin je Dragoljub Draza Mihailovic. .Neso.
Не могу да кривим Дражу што није хтео да да крсну славу и да се одрекне народних обичаја зарад неке револуције која је иѕграђена на темељима сачињеним од тела политичких неистомишљеника. Четнике су чинили сви Југословенски ентитети који су и даље били верни својој легалној влади и који нису хтели да им земљу заузму непријатељи нити да на власт дођу безбожничке марионете…
Dragoljub Mihailović je bio načelnik štaba Dravske vojne oblasti u ljubljani, naime 1937. godine sa činom podpukovnika, a centrala mu je bila u kasarni Vojvode Mišiča, današnji Metelkovi.
Po mom mišljenju ipak je bio kontradiktoran u odlukama oko vojne taktike. Stojadinović u svojim memoarima u Argentini kaže, da je Dragoljub Mihailović stvarao puno problema kod puća u Sofiji 1936. godine pa je “nagradnom igrom” prebačen za vojnog atašeja u Prag.
Da li je pronađeo njegovo groblje kod Lisičjeg potoka? Pa da se nađemo u Ivanjici.
Pomoz bog braća Srbi!
Nije Draza kriv sto smo mi srbi naopak narod, i sto ne zelimo da shvatimo da smo sami sebi dovoljni, da nam nisu potrebni ni Balije ni Ustase da im stvaramo drzave i entitete, da bismo bili srecni da smo slozni, da se ne kaze djabe ‘ NEDAJ BOZE DA SE SRBI SLOZE’.
A to sto je covjek pokusao da spasi nas narod od daljeg ubijanja, i sto je svega bio svjestan, e to ga je dovelo do takvog kraja, al’ Srbi su njega priznali, ma koliko se srpski pojedinci protivili… Slava, Bozic, Vaskrs su dokazi za to!
I da, procitala sam u nekom od komentara, da je doticni ucio kako su cetnici bili ‘ bradati’, e pa to je stereotip, muskarci se ne briju kod srba kada je covjek u zalosti, tj. kada su u porodici imali smrtni slucaj, a smrtnih slucajeva je bilo mnogo, jer je to bio rat, a rat sa sobom nosi zrtve. Ja sam licno imala dedu Cetnika, i nije imao bradu, dok se i danas ljudi ne briju odreden period ako izgube nekoga, moze biti 7 dana, 40 dana, pola godine ili godinu ako je tragedija koju su dozivjeli velika. Tako da to nije cinjenica vezana za iskljucivo za cetnike vec za citav srpski narod koga je vise bilo u partizanima nego u cetnicima, na kraju krajeva ko je cinio tu zajednicku partizansku vojsku, 90 % srbi, kukavice, pomodari, izdajnici, onaj nesto nizi sloj ljudi…
,,Komunizam” koji su nam uspostavili agenti boljsevicke Rusije u vidu ubica i svakakvog olosa partizanskog,koji je otimao,ubijao,klao,bacao u jame,sve koji su mislili drugacije od njih,koji je aktivno saradjivao svo vreme II sv.rata sa ustasama i nemcima,i koji je izazvao gradjanski rat pod okupacijom,naneo je smisljeno Srbiji i Srbima najvecu mogucu stetu,vecu nego turci za 500 godina.
General DRAGOLJUB DRAZA MIHAILOVIC,Srbin,posle sloma i kapitulacije vojske Kraljevine Jugoslovije aprila 1941 godine,odbio je da se preda okupatoru i uspostavio je prvu gerilu i otpor u porobljenoj Evropi.Kao sto je i predlagao pre okupacije i zbog toga bio kaznjavan i premestan,da se vojska Kraljevine Jugoslavije ne moze adekvatno odbraniti usled velike i jake Nemacke sile,i da ce Hrvati prebeci Hitleru,kao i Slovenci i da zbog toga treba organizovati gerilske-cetnicke jedinice u planinama koje treba adekvatno i na vreme snabdeti svim ratnim materjalom i koja ce odatle munjevito napadati neprijatelja po gradovima,a zatim se brzo povlaciti nazad u sume i tako do konacnog obracuna uz pomoc saveznika.Uvidevsi da ce izdaje zemlje biti,predlagao je i da se organizuju tri dela vojske,Slovenacka,Hrvatska i Srpska i da svaka brani svoju teritoriju.
General Mihailovic je bio legalni komandant,priznat od izbeglicke vlade u Londonu,zatim ministar vojni,priznat i snabdevan(mada nedovoljno)od strane saveznika,koji je u sadejstvu sa njima vrsio sabotaze i opsade.Spasavao je oborene saveznicke pilote i organizovao njihov povratak u zemlje pod kontrolom saveznika.Oslobodio je vise gradova u okupiranoj zemlji.Aktivno je vodio borbu sa okupatorom,ali je izbegavao da bespotrebno proliva krv svojih boraca u unapred izgubljenim bitkama,a i da spreci bespostedno ubijanje svojih civila u Srbiji,jer jedino su tu po Hitlerovoj naredbi,okupatori sprovodili odmazdu ubijanja,za jednog ranjenog nemackog vojnika streljano je 50 srpskih civila,za jednog ubijenog nemackog vojnika streljano je 100 srpkih civila.Zbog svojih zasluga americki predsednik je 1948 godine podsmrtno i odlikovao generala Mihailovica.
Kada je Rusija usla u rat protiv Nemacke,tek tada su se i pojavili partizani i to tako sto su ubili u Beloj Crkvi srpske zandarme iako Nemaca tu u okolini nije ni bilo.Oni su sprovodili svoju revoluciju protiv burzoazije,po nalogu Rusije,znaci protiv Kraljevine do napada Nemaca na Rusiju,a posle toga i protiv fasista.Posto su po svojoj prirodi stvari to bili (ne)ljudi zadojeni komunistickom doktrinom i tvrdili da Bog ne postoji,kao ni porodica ni pojedinac,ako nije komunista,samim tim u njima milosti nije ni bilo,za nikog,sluzeci se najgorim metodama podvalama,klevetama,lazima,zastrasivanjima,prebijanjima i ubistvima.Uvidevsi kakva je to propast po sve ljude,drzavu u okupaciji General Mihailovic popusta i dva puta vodi pregovore sa njima o stavljanju partizana pod svoju komandu.Posto su potpisali,sve su ubrzo i pogazili izazvavsi gradjanski rat.
Sa kakvim snagama su oni raspolagali i kakve su borbe vodili sa okupatorom najbolje govori i izjava Nemackih generala sa montiranog i zlocinackog procesa generalu Mihailovicu:,,MI PARTIZANE NISMO NI OSECALI,VEC SAMO MIHAILOVICA”
Posle Teheranske konferencije,a po nagovoru Cercila koji se sa Staljinom dogovorio da Balkan podpadne pod sferu uticaja SSSR,saveznici se polako okrecu partizanima,ali ni tada general Mihailovic se ne predaje i nastavlja borbu,onoliko koliko su mu prilike dozvoljavale i sa koliko je municije raspolagao.
1944 godine general Mihailovic je dobio ponudu da mu se Nemacka komanda na Balkanu preda sa svojim kompletnim trupama,Prosledio je zahtev amerikancima,ali englezi to nisu dozvolili,te je rat nastavljen i dalje.
Pod pritiskom engleza izdao ga je i kralj koji je pozvao sve snage da se stave pod komandu Tita.
Pod naletom sovjetske vojske partizani uspevaju da se probiju u Srbiju i spoje sa njima,a cetnici generala Mihailovica se povlace u Bosnu,gde ih kasnije razbijaju partizani.
Amerikanci nude generalu Mihailovicu da ga izvuku iz zemlje,sto on odbija,jer je zeleo da bude sa svojim narodom.
13.Marta 1946 godine uhvatila ga je sluzba bezbednosti u zapadnoj Srbiji.
11 dana general Mihailovic je zverski mucen od strane Titovih generala,a posebno od strane Slobodana Penezica Krcuna.Mucen i ustaskom metodom ,,rostilja”,gde usijanim ugljevljem nateraju pacova da progrize telo zrtve,jedva su ga spasili operacijom,a po naredjenju Tita da mu sude kao izdajniku.
General Mihailovic ucenjen porodicom,pristao je da uzme ucesce na sudjenju,iako je unapred znao njen ishod.
Za vreme sudjenja general Mihailovic drogiran je ,,meskalinom”,osim poslednja tri dana,po priznanju doktorke koja ga ja i trovala.On nije smeo da bude priseban,jer bi detaljno govorio ISTINU,a to komunistickoj bandi i diktatoru na njihovom celu nije odgovaralo.Pa ipak naknadna savest doktorke,koja je zamenila meskalin drugim rastvorom,pruzila je sansu da bar na trenutak general dodje sebi,sto se i videlo u zavrsnoj reci.
Po izricanju presude general DRAGOLJUB DRAZA MIHAILOVIC ponovo je zverski mucen i pogubljen je u ranu zoru 17 jula 1946 godine.
MESTO POGUBLJENJA I MESTO UKOPA JE JOS NEPOZNATO.
ONI KOJI SU GA UBILI,ZA SOBOM SU OSTAVILI ZADOJENE NASLEDNIKE NA ODLUCUJUCIM MESTIMA U SRBIJI,DA SPRECE DA SE ISTINA NIKAD NE SAZNA.
ONO STO SE ZNA,TO JE DA JE BIO PRAVENIK BOZIJI,DA JE KAO I ON IZDAN I DA JE PROSAO SVOJU GOLGOTU,ZRTVUJUCI SE ZA SPAS SVOGA SRPSKOGA NARODA.
ONO STO SE SVAKAKO ZNA,A TO JE DA CE MO GA MI VECNO NOSITI U SVOJIM SRCIMA I SVOJIM MISLIMA.
ZIV JE DRAZA UMRO NIJE…DOK JE SRBA I SRBIJE!!!
nova se tragedija dogodi nama sao kraina delovi rsk kosmet crna gora deo sandzaka pa mozda i vojvodina mrzi nas ceo svet a i one koje smo pomagali kroz istoriju nehaju za nas a vi mlatite po mrtvom drazi i komunistima ni ruse to ne zanima vise a iskreno jedni su druge ubijali i klali a i jedni i drugi su realno gledajuci suradivali sa svabama to znam pouzdano nego braco srbi sta ce mo mi pred novom istorijom ko je kriv sad isti amerikanci i englezi u koje se draza kleo ili rusi u koje se komunisti kleli nego da vam ja kazem cccc ili svaki srbin samo srbinu i sve ce da bude uredu
Tačno je da je streljan u blizini te zgrade na Adi Ciganliji, ispod prve vrbe kad se izađe iz zgrade, nije mogao da stoji zbog prebijanja, na mesto streljanja je prevežen, kao nepokretan, čamcem, a potom je dovučen i streljan na zemlji. Grob mu je gde je i streljan a potom zakopan.
ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ ДОК ЈЕ СРПСТВА И СРБИЈЕ.