Žalba Zorana Gluščevića Okružnom sudu u Beogradu
CVIJETIN MIJATOVIĆ: Nema na žalost drugog zaključka osim zaključka da su akteri agresije protiv Čehoslovačke postali dobri Staljinovi učenici… Taj akt predstavlja apsurdnu i mračnu avanturu, koja označava totalni krah jedne preživele politike…
U obrazloženju presude stoji da sam tvrdio da je Sovjetska armija soldateska.
Sud nije naveo kao dokaz, sem moje reči soldateska, ceo tekst iz kojeg bi se videlo da li sam sovjetsku armiju tako okvalifikovao. Naprotiv, ja nigde, u celom tekstu ne upotrebljavam reč sovjetska armija, a iz čitavog napisa je sasvim nedvosmisleno jasno da soldateskom nazivam samo one trupe koje upadnu na tuđu teritoriju i na taj način podjarme jedan slobodan narod. Prema tome, ukoliko sam nazvao soldateskom jedan deo sovjetske armije, to se odnosilo i odnosi se na one sovjetske trupe koje su okupirale Čehoslovačku i ja ne vidim kako se drukčije mogu nazvati oni što nezvano upadaju na tuđu teritoriju, hapse legalno izabrane predstavnike naroda, odvode u nepoznatom pravcu najviše predstavnike političkog, državnog i društvenog života, pucaju i ubijaju mirne i neduž ne građane te zemlje. Ja za te trupe, ma čije da su, nemam drugog naziva sem – soldateska. Ako sud drukčije misli, onda tako treba i da se izjasni, a ne da me okrivljuje kako sam tobože vređao sovjetsku armiju kad vrlo dobro zna da sam vređao sovjetske okupatore Čehoslovačke.
U daljem tekstu obrazloženja sud me optužuje za uvredu grupe sovjetskih vojnika i oficira sa fotografije koju sam objavio uz svoj napis. Ponavljam, to nisu sovjetski vojnici i oficiri ma gde i bilo koji, to su pripadnici sovjetskih okupacionih snaga, kako je jasno rečeno u potpisu ispod slike, i kako se i po samom fotosu vidi. Prema tome, ja sam vređao određene vojnike i oficire, ako je uopšte uvreda reći jednom okupatoru nešto neprijatno što se odnosi na njegovu okupatorsku radnju, ako uopšte smem da kažem okupatoru kako deluje na mene i na okupirano stanovništvo dok sprovodi okupaciju, a ti sovjetski vojnici i oficiri za koje se tužilac i sud tako revnosno zauzimaju, okupirali su jednu malu socijalističku zemlju i prema pisanju naše štampe doneli joj sledeća zla: POLITIKA, 23. avgust 1968. godine Prag, 22. avgusta, od našeg specijalnog izveštača, (telefonom) Ovde od građana Praga čujemo da ima 25 mrtvih i oko 180 ranjenih.
Bolnice pozivaju da se da krv.
POLITIKA, 25. avgust. Specijalni izveštač “Politike” iz Čehoslovačke javlja: Iz mnogobrojnih vesti, informacija i usmenog prepričavanja vidi se da je odnos sovjetskih trupa prema stanovništvu u toku jučerašnjeg dana, kad je Svoboda bio na putu za Moskvu i kada se po celoj zemlji proneo glas da će u pregovorima učestvovati i Dubček i Černjik, – postao oštriji, suroviji…
U Banskoj Bistrici jedan je čovek ubijen na ulici samo zato što je vojnicima nudio neki letak. Ima slučajeva da vojnici upadaju u kuće da bi oduzimali ljudima tranzistore kad mogu (uz put, i hranu), a po ulicama mašinke i mitraljezi su uvek demonstrativno upereni u prolaznike, kao što smo se i sami mogli uveriti… Bili smo svedoci iznenadnog pojavljivanja tenkova. Oni su, povremeno pucajući u vazduh, jurnuli prema masi studenata koji su se s kamiona sklonili na trotoare. Tenkovi su prošli nekoliko puta od početka do kraja ulice Suhe Mito lomeći stubove uličnog osvetljenja i izazivajući u publici duboko ogorčenje. Žene su vikale: “Zar su to ljudi? To su zverovi”.
POLITIKA, 26. avgust, 1968.
Okupacione trupe pucaju na svaki automobil. Javlja se da sovjetski vojnici nisu dozvolili čehoslovačkim građanima da priđu ranjenim licima i da im pruže pomoć. Javlja se da je u Pragu prošle noći bilo više mrtvih i ranjenih. U saopštenju Predsedništva CK KP Čehoslovačke kaže se da je utvrđeno da su okupacione trupe pucale bez opomene na prolaznike i civilne automobile. (Tanjug) Kako javlja AFP, u izveštajima agencije ČTK o situaciji u Čehoslovačkoj, akcenat se stavlja na sve veću nervozu među okupatorskim vojnicima.
Oni sve češće pucaju u bilo šta: na čehoslovačke zastave, na ulične svetiljke, na civilne automobile, pa čak i na ptice.
POLITIKA od 27. avgusta donosi napis sa sledećim podnaslovom: PRAŠKE BOLNICE PUNE RANJENIKA U istom broju objavljen je apel koji je CK KP Slovačke uputio centralnim komitetima partija onih sila Varšavskog pakta koje su okupirale Čehoslovač ku. Tu se između ostalog kaže: Odgovornost i sramota za ubijanje naših građana pada na vas.
BORBA, 24. avgust, objavljuje dopis iz Bratislave sa sledećim naslovom i podnaslovom: OKRVAVLJENE ULICE BRATISLAVE Više studenata poginulo prilikom protestnih manifestacija Dakle, o tim trupama koje su prolivale nevinu krv po Pragu, Bratislavi i drugim mestima Čehoslovačke ja sam pisao. Njih, te trupe, koje su se ponašale zverski, ja sam izvrgao ruglu i žigosanju. Zar trupama koje se tako ponašaju (ubijaju, ranjavaju, zastrašuju, ruše) ne priliči naziv soldateska? Čak je taj izraz preblag za zlodela nanesena Čehoslovačkom narodu. Ili možda sud smatra da je kriv onaj ko je pomenuo i izrekao da je okupator počinio zlodela, a nije kriv sam okupator koji ih je počinio? U tom slučaju tražim da se izvedu pred sud i osude za uvredu svi dopisnici naših listova koji su danima i nedeljama pisali o brutalnosti i o nedelima sovjetskih trupa u ČSSR-u, kao i glavni i odgovorni urednici koji su te napise objavljivali. Ja sam po ovim kriterijumima poslednji
na listi odgovornih, jer čak ni te trupe, čije su vladanje detaljno iz dana u dan opisivali “Politika” i “Borba”, nisam nigde nazvao krvnicima. A nisam ih nazvao ne zato što sam se plašio da ih tako nazovem ili što one nisu činile zlodela po Čehoslovačkoj, nego prosto zato što mi je tema i čitava inspiracija napisa vodila u drugom pravcu.
Što se tiče samog potpisa ispod slike, za koju kao i za sam potpis ispod nje treba da snosim krivičnu odgovornost, navešću nekoliko drastičnijih primera za koje ni tužilac ni sud nisu ni pomislili da predstavljaju uvredu strane države.