Žalba Zorana Gluščevića Okružnom sudu u Beogradu
Ja nigde, ni na jednom mestu, ne upotrebljavam reč SSSR ili sovjetska država, šta više, ja nigde ne dajem ni da se nasluti da iza akta vojničke okupacije stoji i deluje država, jer ne smatram, kao što sam već napomenuo, da je sovjetska država odgovorna za te okupatorske postupke, čak ni čitavo državno rukovodstvo, jer smatram da svi tamo nisu jednoglasni i da se tamo donose odluke koje izražavaju mišljenje jedne grupe, koja se ni u kom slučaju ne može izjednačiti ni sa sovjetskom armijom ni sa sovjetskom državom. Nisam upotrebio tu reč država ili SSSR iz prostog razloga što smatram da je okupatorski čin protivan smislu i duhu i sovjetske države i sovjetske armije, te ne činim njih odgovornim za te postupke nego one staljinističke krugove u sovjetskoj državi i armiji koji trenutno preovlađuju. Izjednačiti njih sa sovjetskom državom i sovjetskom armijom ili sovjetskim društvom znači nemati pojma o savremenim društvenim procesima, o smislu njihovog kretanja i faktorima koji u njemu sudeluju, znači biti politički i sociološki analfabeta. Osim toga, predmet i osnovna tema moga napisa jeste vojska kao instrument okupacije, a ne država kao država ili kao inspirator okupacije. O tom odnosu države i vojne sile kao sredstva siledžijstva u međunarodnim odnosima ja sam istim povodom pisao prošle godine na istom mestu i sada nisam imao potrebu da tu stvar ponavljam: čitav moj napis odnosi se rečju i duhom isključivo na žalosnu ulogu vojske kao okupatora. Sve druge relacije, kao vojska – država, vojska – politika itd. izuzev osnovne, bitne i suštinske relacije: okupator – potlačeni narod i okupator – njegovi sopstveni potomci, nisu me zanimali i ni na koji način, ni posredno ni neposredno, ni izričito ni podtekstom, nisam ih uzimao u obzir. Sud međutim ubacuje u moj tekst reči koje nisam upotrebio i koje nemam ni potrebe da upotrebim, s obzirom na osnovnu intenciju članka. Sud upotrebljava reč SSSR kao da je napisana u mom tekstu iako ja nigde tu reč ne upotrebljavam već kažem bezlično-trpno: “sramna uloga koja vam je dodeljena” Očigledno je da je sud, u nedostatku krivice, morao da je izmisli i pošto paragraf po kojem mi sudi izričito pominje državu i samo državu (osim grba i zastave), sud stavlja u moj napis reč koju ja nisam upotrebio.
Isto tako sud proizvoljno, iskonstruisano i tendenciozno tvrdi da sam pripisao “SSSR-u ulogu krvnika”, iako je sasvim jasno da ja u jednoj od pet varijacija pod naslovom “Zla sudbina vojničkog poziva”, gde se govori o vojničkom pozivu uopšte, niti pominjem SSSR niti na njega aludiram niti taj deo ima veze sa onim delom koji je posvećen sovjetskoj okupaciji Praga i Čehoslovačke. U varijaciji pod pomenutim naslovom govori se o glorifikaciji vojske čemu su sklone sve zemlje i narodi, kao i težnji zavojevača da se ovekoveči u svom poslu. Nema ni jedne jedine reči ili rečenice iz koje bi se zaključilo ili naslutilo da ja SSSR smatram krvnikom koji uživa u nedelu i žrtvi. Tvrdnja suda da sam identifikovao armiju SSSR-a sa četničkim koljašima i nemačkim okupatorima je ili kleveta ili potpuno nerazumevanje teksta.
“i, najzad, vređajući njih i državno rukovodstvo, završava napis “učoporili ste se… Dok se krećete u gomilama…” Kakve to ima veze sa državnim rukovodstvom? Te se reči o čoporu odnose isključivo na grupu vojnika i oficira koji su na ulici, i ako je to uvredljivo, jer to je grupa okupatora, ne zaboravimo, onda sam uvredio tu grupu kojoj se simbolično i retorski obraćam, i nikog više.
U produžetku, sud navodi kao glavni optužni i dokazni materijal sledeće rečenice: “Vaši političari znaju šta rade: dobro su izučili đavolsku nauku vladavine nad ljudskim dušama… sve što biste da vidite, čujete, osetite – prethodno prolazi kroz ideološke filtre, koji imaju čudesnu moć da belo učine crnim, da humani san o socijalizmu pretvore u izdaju Marksa, težnju za slobodom – u imperijalistič ku zaveru…” Ove rečenice, kao što je poznato svakom ko prati savremene sociološke, politikološke i psihološke analize birokratsko-etatističkog mentaliteta, koji je dobio svoj najdrastičniji oblik i izraz u staljinizmu, uzima sud kao vrhovni dokaz protivu mene zaboravljajući da su iste takve ili još oštrije opaske o staljinizmu izrečene i da se i dalje svakodnevno izriču u ovoj zemlji a da sud ni tužilac dosad nisu smatrali za potrebno da intervenišu i izvode na optuženičku klupu njihove autore. Dovoljno je samo pregledati dela i napise Mijalka Todorovića, Miroslava Pečujlića, Najdana Pašića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Andrije Krešića i mnogih drugih pa će se videti da nisam napisao ni iskazao ništa više od onoga što je već pre mene u više mahova, mnogo oštrije, žučnije ili čak drastičnije rečeno o istoj temi. Po čemu sada i otkuda da ja odgovaram za napise protivu birokratizma i staljinizma kad nema publikacije koja se bavi društvenim problemima u kojoj takvi napisi nisu objavljeni ili se objavljuju? Da ne bi bilo zabune, navešću šta su neki odgovorni funkcioneri u ovoj zemlji izrekli javno i objavili u našoj štampi izričito na adresu sovjetskog rukovodstva i države, a da za to nisu snosili nikakve konsekvence.
U diskusiji na 10. sednici CK SKJ, koja je osudila okupaciju Čehoslovač ke, izrečene su i sledeće konstatacije: MIKA TRIPALO: Danas postaje sve očiglednije da u Sovjetskom Savezu jačaju neostaljinistič ke tendencije i da su one našle svoj najdrastičniji izraz u oružanoj intervenciji u Čehoslovačkoj. Do ispoljavanja i snaženja tih tendencija došlo je posle pada Hruščova i pokušaja novog rukovodstva da postigne sporazum sa Kinezima… One (tj. neostaljinističke tendencije, moja primedba - ZG) su se ogledale u ublažavanju kritike tzv. perioda kulta ličnosti… zatim u gušenju slobode umetničkog stvaranja, u tezi o tzv. imperijalistič koj ideološkoj agresiji. Mi, na žalost, moramo konstatovati da u postupcima Sovjetskog Saveza socijalizam često služi samo kao fasada za prikrivanje njegovih velikodržavnih interesa. Očigledno je da Sovjetski Savez podržava sazivanja savetovanja u Moskvi da bi međunarodni radnički pokret… dalje pretvarao u instrument za ostvarivanje svojih interesa.
Uostalom, bezobzirnost intervencije u Čehoslovačkoj… jasno govori o tome da sovjetsko rukovodstvo ne vodi računa o interesima socijalizma i komunističkih partija.
Ima li direktnije optužbe sovjetske države i sovjetskog rukovodstva za okupaciju Čehoslovačke od gornjih reči koje je izgovorio Mika Tripalo a prenela celokupna naša štampa? Zašto javni tužilac ne pokrene postupak protivu Mika Tripala koji je u gornjim redovima izričito i nedvosmisleno uvredio Sovjetski Savez i sovjetsko rukovodstvo za staljinizam, za imperijalističku politiku, za okupaciju Čehoslovačke, za zloupotrebu interesa međunarodnog radničkog pokreta? MIROSLAV PEČUJLIĆ: Ili će se socijalizam razvijati u bogatije, više životne forme ili će se održavati autokratski oblici, birokratska despotija. Zbivanja oko ČSSR pokazuju da održavanje starih odnosa vodi takvom osamostaljenju jednog rukovodstva, koje stvarno ne odgovara narodu. Ono zato može i da preduzima poteze koji ne odgovaraju ni interesu sopstvenog naroda ni interesima drugih.