SUĐENJE - OPTUŽNICA
OKRUŽNO JAVNO TUŽILAŠTVO
U BEOGRADU KT-br, 1570/69 25.IX.1969. god.Beograd
OKRUŽNOM SUDU U BEOGRADU
BEOGRAD
Na osnovu čl. 44 st. 2 tač. 2 ZKP, podnosim tome sudu OPTUŽNICU protiv: GLUŠČEVIĆ ZORANA, književnika – glavnog i odgovornog urednika nedeljnog lista “Književne novine” iz Beograda, sa stanom u Beogradu, ul. Stevana Sremca br. 1-b, rođenog 23.V.1926. godine, u Užičkoj Požegi, od oca Marka i majke Milice, rođene Đurić, Srbin, držav. SFRJ, oženjenog – otac jednog maloletnog deteta, pismen, završio Filozofski fakultet u Beogradu, vojsku služio u NOB od 1944. do 1946. godine, vodi se u vojnoj evidenciji SO Stari Grad u Beogradu, bez nepokretne imovine, sa mesečnom zaradom od oko 3.000.- dinara, neosuđivan, brani se iz slobode, ŠTO JE: Kao glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista “Književne novine”, u Beogradu, svojim napisom u ovom listu br. 361 od 30.VIII.1969. godine pod naslovom “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” i izloženom fotografijom ispod napisa – izložio poruzi SSSR kao državu obraćajući se u napisu pripadnicima Armije SSSR-a u vezi njihovog dolaska iz Lenjingrada u Prag avgusta 1968. godine kroz pitanja, savete i ironiju – šta da rade, kako da izbegnu sramnu ulogu koju im je država SSSR dodelila, a pošto su nesposobni za otkazivanje poslušnosti da ne dozvole da ih fotografišu u Čehoslovačkoj, da je SSSR svojom soldateskom otela Pražanima slobodu, koja se u slobodnim časovima bavi turizmom dok Pražani kukaju za izgubljenom slobodom, da je teško vojsci koja ne uspe da prikrije tragove svoga nečoveštva na tuđoj teritoriji, pripisujući pri tome SSSR ulogu krvnika koji ne samo da uživa u nedelu i žrtvi, već traži da sačuva trajnu uspomenu na svoje zlodelo, identifikujući zatim pripadnike Armije SSSR sa četničkim koljašima i Nemcima za vreme okupacije naše zemlje, postavlja im pitanje šta su u Čehoslovačkoj radili i ironično odgovara – da su se možda divili praškom baroku ili najstarijem slovenskom univerzitetu, i najzad, vređajući njih i državno rukovodstvo SSSR završava napis: “Učoporili ste se… Dok se krećete u gomilama… – kohezija vaše ideološ ke stege jače je od svakog drugog utiska… Vaši političari znaju šta rade: dobro su izučili đavolsku nauku vladavine nad ljudskim dušama… sve što biste da vidite, čujete, osetite – predhodno prolazi kroz ideološke filtre koji imaju čudesnu moć: da belo učine crnim, da humani san o socijalizmu pretvore u izdaju Marksa, težnju za slobodom – u imperijalističku zaveru… U vaše ime sve je unapred odlučeno: ostaje samo da pritisnete na oroz.”, – čime je izvršio krivično delo povrede ugleda strane države iz čl. 175 st. 1 KZ.
Stoga, PREDLAŽEM Da se zakaže i održi glavni pretres i na isti pozovu: 1/ Okružni javni tužilac u Beogradu, i 2/ Okr. Gluščević Zoran, književnik iz Beograda, sa stanom u ul.
Stevana Sremca br. 1-d.
Da se na pretresu pročita inkriminisani napis okrivljenog Gluščevića pod naslovom “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” objavljenom u nedeljnom listu “Književne novine” br. 361 od 30.VIII. 1969. godine, da se izvrši uvid u priloženo odobrenje Saveznog javnog tužilaštva KTR-br. 372/69 od 8.IX.
1969. godine, kojim se utvrđuje da ima mesta podizanju optužnice bez sprovođ enja istrage.
OBRAZLOŽENJE Činjenično stanje iz dispozitiva optužnice utvrđuje se isključivo na osnovu inkriminisanog napisa okr. Gluščevića kao autora i glavnog i odgovornog urednika nedeljnog lista “Književne novine” pod naslovom “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.”, kao i priznanja okr. Gluščevića da je on pisac ovog napisa i da ga je on objavio kao glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista “Književne novine” u Beogradu.
Iz inkriminisanog napisa očigledno je da je okrivljeni Gluščević kao autor istog izložio poruzi stranu državu, u konkretnom slučaju SSSR, i to na taj način što se u napisu obraća pitanjima, savetima i ironijom pripadnicima oružanih snaga SSSR iznoseći pri tome da im je njihova država SSSR u slučaju Čehoslovač ke od avgusta meseca 1968. godine dodelila sramnu ulogu, da su oni nesposobni za otkazivanje poslušnosti i da zbog toga ne treba da dozvole da ih fotografišu u Čehoslovačkoj, da je SSSR svojom soldateskom otela Pražanima slobodu, vređajući uz to SSSR da je u konkretnom slučaju imala ulogu krvnika, da uživa u nedelu i žrtvi, da su postupci njegove armije identični postupcima četničkih koljaša i nemačkih okupatora u našoj zemlji za vreme okupacije itd., kako je to već istaknuto u dispozitivu optužnice.
Okr. Gluščević nije se suprotstavio predlogu ovog Tužilaštva da se ne sprovodi istraga za počinjeno kriv. delo iz čl. 175. st. 1 KZ. Priznao je da je on autor članka i da ga je on kao glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista “Književne novine” i objavio i ilustrovao jednim posebnim fotosom koji prikazuje pripadnike armije SSSR u Pragu za vreme avgustovskog događaja 1968. godine, sa objašnjenjem: “Sovjetske trupe koje su okupirale “Zlatni Prag” uživaju u baroknim lepotama grada”.
Shodno čl. 177 st. 1 KZ gonjenje za predstavljeno krivično delo povrede ugleda strane države iz čl. 175 st. 1 KZ podleže predhodnom odobrenju Saveznog javnog tužilaštva. U postupku prikupljanja podataka potrebnih za neposredno optuženje ovakvo odobrenje je pribavljeno i nalazi se u spisima pod KTbr.
372/69 od 8.IX.1969. godine.
Istaknuti inkriminisani navodi inkriminisanog napisa okr. Gluščevića očigledno vređaju stranu državu, SSSR kao državu i ovakvim uvredama izlažu je poruzi. Zbog toga u radnji okr. Gluščevića stoje svi elementi krivičnog dela povrede ugleda strane države iz čl. 175 st. 1 KZ, a prikupljeni dokazi ukazuju i na povećani stepen krivične odgovornosti i društvene opasnosti okr. Gluščevića kao izvršioca dela, s obzirom na vreme izdavanja ovog napisa i mogućnost eventualnih posledica.
Sa svega izloženog ova optužnica je pravilna i na zakonu osnovana.
ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA Krsta Nenković