Reagovanja - Sud potvrdio zabranu rasturanja “Književnih novina”
Obaveštenje Republičke zajednice kulture PRIVREMENO PREKINUTO IZDAVANJE “KNJIŽEVNIH NOVINA” Glavni i odgovorni urednik Zoran Gluščević podneo ostavku.
– Obaviće se šira konsultovanja o programu i koncepciji lista u novoj seriji Izvršni odbor Republičke zajednice kulture izdao je juče sledeće saopštenje: “Izvršni odbor Republičke zajednice kulture na sednici održanoj 24. ovog meseca razmatrao je zaključke izdavačkog saveta i radne zajednice novinskoizdavač kog preduzeća “Književne novine” o situaciji koja je nastala u listu “Književne novine” ostavkom članova redakcije.
Prihvatajući zaključke izdavačkog saveta i radne zajednice novinsko-izdavač kog preduzeća “Književne novine” o usvajanju ostavke dosadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Zorana Gluščevića kao i o privremenom obustavljanju izdavanja lista, Izvršni odbor Republičke zajednice kulture zaključio je da se, u saradnji sa novinsko-izdavačkim preduzećem “Književne novine”, osnivač em Skupštinom opštine Stari grad, sa društvenim i drugim organizacijama, kulturnim radnicima i umetnicima, obave šira konsultovanja o programu i koncepciji lista u novoj seriji, koja bi izražavala najšire potrebe naše književnosti i interese razvoja kulture i umetnosti.
Izvršni odbor je zaključio da bi ova konsultovanja trebalo obaviti što pre, kako bi nova redakcija mogla da obezbedi kontinuitet u izlaženju lista.
Smatrajući da je jedan književni list neophodan, Izvršni odbor je izrazio spremnost da u skladu sa svojim programom i dalje obezbeđuje finansijska sredstva potrebna za njegovo izlaženje”.
Politika, 25. septembar 1969.
U Okružnom sudu Beograda ZORAN GLUŠČEVIĆ OSUĐEN NA ŠEST MESECI ZATVORA Krivično veće trojice Okružnog suda u Beogradu, kome je predsedavao sudija Dragoslav Lukić, osudilo je juče književnika Zorana Gluščevića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika “Književnih novina” na šest meseci bezuslovnog zatvora. Gluščević je oglašen krivim zbog krivičnog dela povrede ugleda države iz člana 175 stav 1 Krivičnog zakona, zato što je u “Književnim novinama” od 30. avgusta ove godine objavio članak “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” u kome je, kako je navedeno u obrazloženju presude, izložio poruzi Sovjetski Savez i njegovu armiju.
Obrazlažući presudu krivičnog veća, sudija Dragoslav Lukić je rekao: – U spoljnoj politici naše zemlje jedan od principa je i princip poštovanja drugih država. Taj princip naša država nudi i ostvaruje ne samo preko svojih službenih predstavnika, nego i preko cele nacije i svakog pojedinca. Preko građana država ostvaruje taj princip ne naređujući im da vole, a ne zabranjujući im i da mrze neku stranu državu, ali im zabranjuje da stranu državu vređaju.
Drugim rečima, od građana se traži da se uzdrže od vređanja. To je minimum koji se traži od građana kao njihova podrška ovom principu naše spoljne politike.
Ne traži se ni reciprocitet u krivično-pravnim odredbama stranog prava (to znači da čak i u slučaju da u jednoj zemlji građanin nije odgovoran po zakonu ako vređa Jugoslaviju, naš građanin nema pravo da vređa tu zemlju).
– Optuženi Gluščević se – rekao je dalje sudija Lukić – nije pridržavao ni tog minimuma. Izrazi, čitave formulacije i intonacije članka u celini, po smislu i sadržaju, predstavljaju vređanje i izvrgavanje ruglu SSSR-a. Optuženom se ovde nije sudilo zbog toga što on osuđuje prisustvo stranih trupa na tuđoj teritoriji, nego mu se sudilo za vređanje, a to je krivično-pravna kategorija.
Povodom odbrane Zorana Gluščevića da mu ne treba suditi prema potrebama političkog trenutka, već da mu se sudi polazeći od principa humanosti, sudija Lukić je, obrazlažući presudu rekao: – Krivični zakonik, koji sud primenjuje, ne odražava političke potrebe jednog trenutka, ali nije ni izvan prostora i vremena, već izražava potrebe jednog perioda razvoja. Ono što je u njemu trajno ne odnosi se na politička gibanja, nego na zaštitu vrednosti od trajnog značaja, a to je u ovom konkretnom slučaju ugled strane države, koji naša država čuva, polazeći od trajnog i nepromenljivog principa poštovanja druge države.
– A za poštovanje je minilani uslov – ne vređati. Sud je Gluščevića osudio imajući u vidu društvenu opasnost dela, okolnosti pod kojima je delo izvršeno i ličnost optuženog kao izvršioca – on je književnik i u vreme pisanja članka glavni i odgovorni urednik, odnosno ličnost s visokim stepenom krivične odgovornosti – rekao je na kraju sudija Dragoslav Lukić.
Osuđeni Gluščević ima pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije u roku od 8 dana po dobijanju pismenog obrazloženja presude.
P.K. Politika, 29. oktobar 1969.