Reagovanja - Sud potvrdio zabranu rasturanja “Književnih novina”
Presudom Okružnog suda u Beogradu, juče je zabranjeno rasturanje 361. broja “Književnih novina” od 30. avgusta ove godine zbog napisa Zorana Gluščevića “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” Ova odluka doneta je juče posle javnog pretresa održanog na zahtev Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, koje je i donelo privremenu naredbu o zabrani rasturanja “Književnih novina”.
Posle dužeg većanja, predsedavajući sudija Ljubomir Radović saopštio je odluku Suda kojom se poslednji broj “Književnih novina” zabranjuje zbog napisa Zorana Gluščevića “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” U kraćem usmenom obrazloženju, sudija Radović je rekao da je sud u potpunosti prihvatio zahtev za zabranju rasturanja, pošto smatra da se sadržinom članka neposredno remeti održavanje i razvijanje prijateljskih odnosa, vređa i napada narod Sovjetskog Saveza, njegovo rukovodstvo i oružane snage na jedan nedopustiv način.
B.J. Politika, 6. septembar 1969.
Odluka okružnog javnog tužioca u Beogradu ZABRANJENE “KNJIŽEVNE NOVINE” OD 30. AVGUSTA List je zabranjen zbog članka Zorana Gluščevića “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” Okružni javni tužilac u Beogradu Spasoje Milošev doneo je juče rešenje kojim se privremeno zabranjuje rasturanje lista “Književne novine” br. 361 od 30. avgusta ove godine, zbog objavljivanja napisa “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.”, čiji je autor Zoran Gluščević, glavni i odgovorni urednik lista.
U obrazloženju rešenja stoji: “Sadržina pomenutog članka je u suprotnosti sa utvrđenim i do sada u svetu priznatim i pozitivno potvrđenim principima spoljne politike naše zemlje, ugrožava ravnopravne međunarodne odnose i remeti održavanje i razvijanje prijateljskih odnosa između Jugoslavije i drugih zemalja, a što je kao razlog za ovu zabranu i predviđeno u članu 52, st. 1, tačka 5 i 6 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija”.
(Tanjug) Politika, 9. septembar 1969.
Pisci i kulturni radnici o budućim “Književnim novinama” NEOPHODAN JE OZBILJAN LIST ZA KNJIŽEVNOST U velikoj sali, gde se obično održavaju sednice Izvršnog veća Srbije, održan je juče konsultativni sastanak o budućoj fizionomiji i redakciji “Književnih novina”. Sastanak su organizovali Zajednica kulture Srbije, Republički sekretarijat za kulturu i obrazovanje, Skupština grada i Socijalistički savez, a pozvano je preko trideset pisaca i javnih radnika.
Republički sekretar za kulturu i obrazovanje, Žika Berisavljević, dao je uvodne napomene o potrebi organizovanja inicijative u konsolidovanju redakcije i o demokratskoj formi konsultacija koja će biti sprovedena posle obustavljanja dosadašnje serije “Književnih novina”. Naglašavajući da postoje mogućnosti za rešavanje krize oko KN, Berisavljević je napomenuo da treba biti svestan izvesne animoznosti između pojedinih grupa i ličnosti, i letargije – i da je upravo prvi zadatak buduće redakcije da okupi ljude iz raznih generacija, širokih shvatanja, koji će kao najvažniji kriterijum imati merila vrednosti. Postoje razne varijante, među njima i jedna koja se zalaže za nedeljno izlaženje lista, ali je iznad svih varijanata zahtev da naša sredina dobije ozbiljan i solidan list, koji bi se na prvom mestu bavio književnim i kulturnim problemima.
U diskusiji koja je povremeno prelazila i u polemiku čula su se i ova mišljenja: “Do sada nikada nisu ostvarile ambiciju da se bave društvenim pitanjima na zadovoljavajući način. Ako se govori o odgovornosti, treba zameriti što ovakvi sastanci nisu držani i pre poslednje smene uredništva u KN. U kadrovskom smislu treba redakciju sastaviti od novinara u klasičnom smislu i književnika, kako se ne bi desilo da informacija o kulturi ima više u drugim novinama.
Jednom rečju, da budu književne, ali novine”. (Mladen Oljača) “Odgovornost buduće redakcije je velika jer list treba da odslika prilično amorfno javno mnenje. Našem duhovnom trenutku više odgovara revijalno izdanje nego poluzvaničan list”. (Predrag Palavestra) “Da bi se napravio dobar kompromis, mora se vratiti poverenje prema listu među samim piscima. Amorfna grupa nikako neće imati jedinstvo volje, pa bi i ovaj pokušaj propao kao i dosadašnji”. (Radonja Vešović) “Trebalo bi list poveriti jednoj ličnosti, koji bi formirala redakciju, u koju bismo svi imali poverenje”. (Aleksandar Vučo) “Prave estetske diferencijacije su maksimalno smanjene, a glavni sukobi dolaze iz sudaranja privatnih interesa. Za praktičnu realizaciju široke koncepcije i dobrog kvaliteta, treba stvoriti autoritativnu redakciju, od najstarijih i najmlađih, afirmisanih. Jedan radni urednik morao bi biti “kulturni novinar”, koji bi okupljao ljude i imao operativne sposobnosti. List bi morao da se liši privatnih opredeljenja, da bude izvan i iznad njih, a mandat glavnog urednika treba ograničiti”. (Petar Džadžić) “Govorimo kao da su se pisci u stara vremena ponašali dostojanstvenije! List ne treba da bude iznad postojećih privatnih igara, nego protiv njih. Ako se učine javnim sve ideje i događaji, ako list bude čitan, moglo bi se razbiti stanje samoupravljanja u kulturi koje je na neizvesnom nivou”. (Vasko Ivanović) “Naivno je misliti da bi širina dala kvalitet. Tradicija KN je da izazivaju pokretanje boljih kulturnih listova. Da li možemo učiniti da se ta tradicija prekine?” (Vasilije Popović) “Nesreća je što se mnogih naših pisaca ne tiče ono što se događa u našoj književnoj i kulturnoj situaciji. KN su uvek reagovale protiv perifernih neprijatelja kulture, nikada protiv pravih, a to su klanovi, koji dolaze od neizvesnog ekonomskog položaja pisaca. KN treba da vode kulturni i književni političari, a ne čisti pisci”. (Dragan M. Jeremić) “Treba utvrditi šta pisci hoće od lista, i onda poveriti posao jednoj grupi, sposobnoj da realizuje sve zahteve”. (Milan Đoković) “List će napraviti praksa a ne unapred zamišljena koncepcija. Demokratizacija može da bude pogubna u umetnosti. Ne treba nam list koji neće niko čitati”.
(Filip David) Zaključujući ovaj konsultativni sastanak, potpredsednik Izvršnog veća Aleksandar Bakočević napomenuo je da će u nešto proširenom sastavu diskusija biti nastavljena za petnaestak dana, kad bi Zajednica kulture i Republički sekretarijat podneli svoje predloge, koji bi bili ravnopravni sa drugim predlozima.
M.M. Politika, 3. oktobar 1969.