Presuda Okružnog suda
Ovde nema potrebe da se ponavljaju izrazi i formulacije iz izreke ove presude. Dovoljno je, primera radi, navesti samo nekoliko.
Sovjetska Armija je prema ovom članku – soldateska.
Grupa sovjetskih vojnika i oficira sa fotografije kojom je članak ilustrovan, predstavljena je kao grupa krvnika vezanih za mesto svojih nedela. Pri tome se oni izjednačuju sa četničkim koljašima (“koji stoje na grlu svoje žrtve”) i Nemcom koji se fotografisao pored streljanih talaca.
Za ove iste vojnike i oficire sa fotografije, optuženi Gluščević u članku koristi izraz koji se upotrebljava kad su u pitanju životinje, i kaže: “učoporili ste se…” Ovi vojnici su nesposobni da misle. U njihovo ime sve je unapred odlučeno. Odlučuju njihovi političari koji su “dobro izučili đavolsku nauku vladavine nad ljudskim dušama”… i tako dalje.
Prema izloženom, očigledno je da smisao i sadržina inkriminisanih navoda predstavlja vređanje i izvrgavanje ruglu SSSR-a, njegove Armije, ljudi u njoj i njegovog političkog rukovodstva.
Iz ovih razloga sud je našao da je optuženi izvršio krivično delo povrede ugleda strane države ili međunarodne organizacije iz člana 175 stav 1 KZ.
Sud je cenio odbranu optuženog, pa je našao da je ta odbrana neprihvatljiva.
U spoljnoj politici naše zemlje, jedan od principa je i princip poštovanja druge države. Taj princip naša država nudi i ostvaruje ne samo preko svojih službenih predstavnika, nego i preko cele nacije i svakog pojedinca. Preko građana, država ostvaruje taj princip ne naređujući im da vole ili da mrze neku stranu državu, – ali im zabranjuje da stranu državu vređaju. Građanima se, dakle, nalaž e da se uzdrže od vređanja. To je minimum koji se traži od građana, kao njihova podrška ovom principu naše spoljne politike. Ne traži se ni reciprocitet u krivično-pravnim odredbama stranog prava.
Optuženi Gluščević se nije pridržavao ni tog minimuma, nego je na gore opisan način izvrgavao ruglu stranu državu. Prema tome, njemu se ovde nije sudilo za principe u ime kojih veli da je članak pisao, već zbog vređanja i izvrgavanja ruglu strane države, od čega je morao da se uzdrži prema naredbi koju sadrži propis člana 175 KZ, koji propis čak i isključuje tzv. “privilegovanu kritiku” o kojoj je reč u članu 173 KZ.
Sud je ocenio kao neosnovanu tezu odbrane, prema kojoj se u članku ništa ne govori o stranoj državi i prema kojoj, Armija i neimenovani političari ne predstavljaju državu, a posebno, da onaj deo Armije na čehoslovačkoj teritoriji ne predstavlja Armiju u celini. Ovo stoga, što je ovde suvišno i dokazivati da se u ovom slučaju radi o tome da je Armija sprovodila u delo politiku svoje države i svog političkog rukovodstva, na koje se u članku i misli. Ovde se ne radi o oružanom odredu i političarima koji su delovali odvojeno i neovlašćeno od strane države SSSR.
Povodom odbrane optuženog da mu ne treba suditi prema potrebama političkog trenutka, već polazeći od principa humanosti, sud nalazi da je ovakva teza potpuno bez osnova.
Krivični zakonik, koji sud primenjuje, ne odražava političke potrebe jednog trenutka, ali nije ni izvan prostora i vremena, već izražava potrebe jednog perioda razvoja. On ne prati politička gibanja, nego pruža zaštitu vrednostima od trajnog značaja, – a to je, u ovom konkretnom slučaju, ugled strane države, koji naša država čuva polazeći od trajnog principa poštovanja druge države. A za poštovanje, minimalni uslov je – ne vređati.
Prilikom odmeravanja kazne optuženom, sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i okolnosti pod kojima je ovo delo izvršeno, i to u vreme kada naša država čini velike napore radi održavanja i razvijanja prijateljskih odnosa sa drugim državama, a posebno sa SSSR. Sud je imao u vidu i težinu upotrebljenih uvredljivih izraza kojima se SSSR izvrgava ruglu. Posebno je sud kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir da je optuženi u vreme pisanja članka, bio glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnog lista, te je kao takav i izvrš ilac sa visokim stepenom krivične odgovornosti.
Od olakšavajućih okolnosti sud je uzeo u obzir činjenicu da je optuženi otac jednog maloletnog deteta od sedam godina.
S obzirom na sve što je napred izloženo, sud je stekao uverenje da je kazna zatvora u trajanju od šest meseci nužna i vremenski dovoljna da u svemu ostvari svrhu kažnjavanja koju predviđa član 3 KZ.
Iznos paušala odmeren je prema dužini trajanja postupka i imovnom stanju optuženog.
OKRUŽNI SUD U BEOGRADU K-616/69 28. oktobra 1969. g.
Zapisničar, Predsednik veća – sudija Olga Sedlar Dragoslav Lukić PRAVNA POUKA: Protiv ove presude dozvoljena je žalba Vrhovnom sudu Srbije preko ovog suda u roku od 8 dana po prijemu pismenog otpravka.