Presuda Okružnog suda
Presuda Okružnog suda K-616/69
U IME NARODA Okružni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudije Dragoslava Lukić a, kao predsednika veća i sudija porotnika Stevana Miljkova i Milana Jevremović a, kao članova veća, sa zapisničarom Olgom Sedlar, u krivičnom predmetu optuženog Zorana Gluščevića, književnika iz Beograda, sa stanom u Ulici Stevana Sremca br. 1-b, zbog krivičnog dela iz člana 175 stav 1 KZ, po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 1570/69 od 25.IX 1969. godine, po održanom usmenom, javnom glavnom pretresu u prisustvu zamenika Okružnog javnog tužioca Krste Nenkovića, optuženog i njegovog branioca Miloša Tasića, advokata ovd., izrekao je i javno objavio 28. oktobra 1969. godine PRESUDU Opt. ZORAN GLUŠČEVIĆ, rođen 23. maja 1926. godine u Užičkoj Požegi, od oca Marka i majke Milice rođene Đurić, Srbin državljanin SFRJ, književnik iz Beograda, sa stanom u Ulici Stevana Sremca br. 1-b KRIV JE što je: Kao glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista “Književne novine” u Beogradu, svojim napisom u broju 361 od 30.VIII 1969. godine ovog lista, pod naslovom “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68” i izloženom fotografijom ispod napisa – izložio poruzi SSSR kao državu obraćajući se u napisu pripadnicima Armije SSSR-a u vezi njihovog dolaska iz Lenjingrada u Prag avgusta 1968. godine kroz pitanja, savete i ironiju – šta da rade, kako da izbegnu sramnu ulogu koju im je država SSSR dodelila, a pošto su nesposobni za otkazivanje poslušnosti, da ne dozvole da ih fotografišu u Čehoslovačkoj, da je SSSR svojom soldateskom otela Pražanima slobodu, koja se u slobodnim časovima bavi turizmom dok Pražani kukaju za izgubljenom slobodom, da je teško vojsci koja neuspe da prikrije tragove svoga nečoveštva na tuđoj teritoriji, pripisujući pri tome SSSR ulogu krvnika koji ne samo da uživa u nedelu i žrtvi, već traži da sačuva trajne uspomene za svoje zlodelo identifikujući zatim pripadnike Armije SSSR sa četničkim koljašima i Nemcima za vreme okupacije naše zemlje, postavlja im pitanje šta su u Čehoslovačkoj radili i ironično odgovara – da su se možda divili praškom baroku ili najstarijem slovenskom univerzitetu, i najzad, vređajući njih i državno rukovodstvo SSSR završava napis “učoporili ste se…
Dok se krećete u gomilama… – kohezija vaše ideološke stege jača je od svakog drugog utiska… Vaši političari znaju šta rade: dobro su izučili đavolsku nauku vladavine vašim ljudskim dušama… sve što biste da vidite, čujete, osetite – prethodno prolazi kroz ideološke filtre, koji imaju čudesnu moć: da belo učine crnim, da humani san o socijalizmu pretvore u izdaju Marksa, težnju za slobodom – u imperijalističku zaveru… u vaše ime sve je unapred odlučeno: ostaje samo da pritisnete na oroz” – čime je izvršio krivično delo povrede ugleda strane države ili međunarodne organizacije iz člana 175 stav 1 KZ, pa ga Sud, primenom citiranog propisa i člana 3 i 38 KZ OSUĐUJE Na kaznu zatvora u TRAJANJU od 6 - ŠEST MESECI.
Optuženi je dužan da plati na ime sudskog paušala iznos od 50 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudne naplate.
Obrazloženje Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, svojom optužnicom Kt. br. 1570/ 69 od 25.IX 1969. godine optužilo je Zorana Gluščevića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika nedeljnog lista “Književne novine”, zbog krivičnog dela povrede ugleda strane države ili međunarodne organizacije iz člana 175 stav 1 KZ putem članka pod naslovom “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68” koji je odštampan 30.VIII 1969. godine u broju 361 pomenutog lista.
Za ovu optužnicu odobrenje je dalo Savezno javno tužilaštvo svojom odlukom Kt. br. 372/69 od 8.IX 1969. godine u smislu člana 177 stav 1 KZ.
U postupku pred ovim sudom nije bilo sporno da je optuženi Gluščević autor članka u pitanju. Takođe nije bilo sporno ni to da su izvodi iz članka verno citirani u optužnici.
Optuženi Zoran Gluščević je pred ovim sudom u svoju odbranu naveo da je u vreme pisanja članka bio glavni i odgovorni urednik “Književnih novina”.
Na dan 13.IX 1969. godine podneo je ostavku i ove dužnosti je razrešen početkom oktobra ove godine.
Navode optužnice smatra neodrživim i apsurdnim. Tvrdi da nije pisao o Sovjetskom savezu. On se izjašnjavao protiv militarizma i protiv upotrebe grube sile u međunarodnim odnosima. Sovjetske trupe u Čehoslovačkoj, kao i američke trupe u Vijetnamu, u članku je pominjao samo primera radi. Nije govorio o Sovjetskom savezu i njegovoj Armiji u celini uzev, nego samo delu te Armije, koji se nalazi na tuđoj teritoriji bez pristanka i protivno volji toga naroda.
Dalje je naveo u svojoj odbrani da je on književnik koji ne piše pod bilo čijim pritiskom, nego impresivno reaguje na događaje, pa je tako i pre godinu dana na ovu istu temu pisao članak sa još većom žestinom, ali ga niko nije uzimao na odgovornost. Prilikom pisanja članka rukovodio se emocijama i humanošć u, a kako ne prati političke događaje uopšte, štampanje ovog članka nije dovodio u vezu sa posetom sovjetskog ministra Gromika našoj zemlji, za koju posetu tvrdi da nije ni znao.
U svojoj odbrani posebno je podvukao da je on pisao protiv militarizma i okupacije, protiv rata, a ne protiv Sovjetskog saveza kao države. Tražio je od suda da ovu stvar raspravi, ne prema potrebama političkog trenutka, već prema trajnim i humanim vrednostima.
Branilac optuženog je smatrao da optuženi nije izvršio delo koje mu je stavljeno na teret, jer ukoliko u članku i ima nečega uvredljivog (a branilac smatra da nema) to se niukom slučaju ne odnosi na stranu državu kako to predviđa propis člana 175 KZ. Ovu tezu je branilac objasnio, pozivajući na Ustav SSSR, prema kojem Ministarstvo oružanih snaga SSSR i Armija ne predstavljaju Sovjetsku državu prema stranim državama, a takođe, državu ne predstavljaju ni neimenovani političari o kojima se u članku govori. Branilac je istakao i to da optuženi nije rusofob, ni – kako branilac doslovno kaže – “rusožder”, što se može videti iz celokupne delatnosti optuženog. Primera radi, branilac navodi da je optuženi objavljivao prevode mnogih sovjetskih savremenih pisaca, pa i prikaz “Ratnih memoara” maršala Žukova. Branilac je posebno istakao da su neki naši rukovodioci u svojim govorima povodom čehoslovačkih događaja, upotrebljavali reči teže od onih koje je optuženi u svom članku upotrebio. Branilac je smatrao da se u članku radi o publicističkom prilazu ovoj temi i o kritici, te da stoga ovde nije u pitanju delo iz optužnice.
U dokaznom postupku sud je izvršio uvid u spise ovog suda Kr. 85/69, na osnovu kojih se utvrđuje da je pravosnažnim rešenjem od 5.IX 1969. godine zabranjeno rasturanje ovog broja “Književnih novina”, zbog ovog istog članka optuž enog Gluščevića.
Na glavnom pretresu je pročitan ceo članak “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68”, pa je sud, posle analize članka u celini zaključio da je optuženi ovim člankom, pojedinim izrazima u njemu, čitavim formulacijama i intonacijom članka, izložio poruzi SSSR kao stranu državu.