Pismo Ministarstva unutrašnjih poslova
CENTAR ZA ANTIRATNU AKCIJU – gospodin Aleksandar Resanović, direktor CENTAR ZA UNAPREĐENJE PRAVNIH STUDIJA – gospodin prof. Vladimir Vodinelić, direktor Poštovani, Povodom Vašeg dopisa od 26. aprila 2004. godine, obaveštavamo Vas da je razmotren tekst Zakona o dosijeima službe državne bezbednosti Republike Srbije koji je pripremio Centar za antiratnu akciju iz Beograda, na osnovu koga Vam dostavljamo načelne primedbe i sugestije: 1. Zakonsko uređivanje predložene materije, prema našem mišljenju trebalo bi da bude celovito, tako da obuhvata zakonom određene dosijee koje su vodile sve službe bezbednosti, a ne samo Bezbednosno-informativna agencija i druge ranije službe, odnosno službe bezbednosti pod drugim nazivom, Republike Srbije. Pri zakonskom uređivanju ove materije moralo bi se, naime, uzeti u obzir sva važeća ustavna i zakonska rešenja i, s tim u vezi, činjenica da pored Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije postoje i druge službe bezbednosti u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Konsekventno tome, morala bi se uzeti u obzir i činjenica da Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije kojim su uređena pitanja od značaja za rad četiri službe bezbednosti SRJ koje su deo sistema bezbednosti SRJ (član 1. Zakona) – još nije usklađen sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
2. Segmentarnim zakonskim uređivanjem naznačene materije – kako se predviđa Zakonom – stvorile bi se zakonske pretpostavke za nejednak položaj Republike Srbije po ovom pitanju u državnoj zajednici SCG i, kao jednako važno, za nejednak položaj građana po ovom pitanju samoj Republici Srbiji i u državnoj zajednici SCG. Ovo ne samo u pogledu dobijanja obaveštenja o postojanju dosijea i uvida u dosije, već i u pogledu mogućnosti uvida u tuđ dosije. S tim u vezi treba imati u vidu i odredbe člana 7. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice SCG kojima je izuzeto samo izborno pravo, tj. prema kojima državljanin države članice ima jednaka prava i obaveze u drugoj državi članici kao i njen državljanin, izuzev izbornog prava.
3. Formiranjem Nacionalne agencije za dosijee službe državne bezbednosti, načelno bi se otvorilo pitanje korelacije novoformirane Agencije i postojeć ih arhivskih ustanova. Između ostalog, predloženim rešenjima narušio bi se i princip nedeljivosti i jedinstva arhivske građe.
4. Takođe, ukoliko bi se usvojila predložena rešenja u Zakonu koja se odnose na osnove korišćenja dosijea u periodu od 13. maja 1944. godine do dana stupanja na snagu Zakona, prema našem mišljenju postavilo bi se praktično pitanje da li je Bezbednosno-informativna agencija obavezna da sva buduća dosijea i podatke o građanima, grupi građana ili organizaciji, odmah po otvaranju, dostavlja Nacionalnoj Agenciji ili ne, odnosno da li postoji njena obaveza da to isto učini i sa kopijama.
5. Predloženi zakon zahtevao bi i kompetentno sagledavanje u pogledu kompatibilnosti sa do sada donetim zakonskim i podzakonskim aktima iz ove oblasti (Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, Zakon o kulturnim dobrima, uredbe i odluke Vlade).
6. S obzirom na sadržinu zakona, mišljenja smo da se nije vodilo računa ni o mogućim implikacijama eventualne primene ovog projekta (ugrožavanje bezbednosti interesa u celini i posebno u međunarodnim odnosima; ugrožavanje ličnog, građanskog i drugog integriteta, a posebno naših građana u inostranstvu; moguće političke zloupotrebe i opasnost po imovinu i živote većeg broja lica). S tim u vezi, Zakon ne sadrži rešenja koja bi amortizovala moguće i verovatne i političke, bezbednosne, pravne, etičke i druge reperkusije.
7. U značajnoj meri, mehanizmi prezentirani u ovom zakonu su u suprotnosti i sa principima i metodologijom rada Bezbednosno-informativne agencije, a pre svega načelom konspirativnosti. Osim toga, primenom neselektivnog pristupa Bezbednosno-informativnoj agenciji se oduzimaju sva dosijea, ne uvažavajući njihovu suštinsku i funkcionalnu različitost.
U odnosu na odredbe kojima se utvrđuje kršenje ljudskih prava (čl. 57 do 64), ukazujemo da je oblast kršenja ljudskih prava uređena Zakonom o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je Narodna skupština Republike Srbije donela 30. maja 2003. godine.
S poštovanjem, Beograd, 21.05.2004. Savetnik Ministra šef kabineta major Milorad Todorović