Nacrt odbrane
§ 5. KOLIKO KOŠTA DA KOŠTA … i jeste velik rizik koji je tužilac uzeo na sebe, jer učinio je ono što oni nisu smeli da urade, svesni rizika. Puklo kud puklo. Kolektivna tužba? /103/ Pigeon KOJI NIJE DOKTOR KNJIŽEVNOSTI. – Kako je tužilac u književnom svetu potpuno anoniman, a u svom se stupanju na književnu scenu (u vezi s mojom knjigom) pokazao potpunom neznalicom, nisam mogao ni pretpostaviti da je eventualno doktor književnosti. Ukoliko to jeste, spreman sam ne samo da mu se izvinim ovde, pred Sudom, nego i javno, u sledećem, III izdanju moje knjige ČAS ANATOMIJE.
A da je doktor književnosti, uzgred rečeno, to ne bi automatski značilo da nije neznalica. /120/ SKANDALMEJKER: To nije ništa drugo do tvorac skandala, što smo videli na konkretnom primeru njegovog pisanja o mojoj knjizi. Ja ovde nemam nameru da istražujem njegovu celokupnu novinarsku delatnost, jer me se ona apsolutno ne tiče. Tu je u pitanju tzv. “novinarski fah” za koji se tužilac opredelio i to je njegova lična stvar: Sudske i kriminalistič ke hronike glavni su deo njegove aktivnosti. I ako je to za njega uvredljivo, neka se naprosto tim poslom više ne bavi. Lično mu savetujem da ukoliko menja profesiju ili barem rubriku, neka nikako ponovo ne zakorači u književnost.16 /120/ PIGEONIJADA. Pigeonovske avanture i ujdurme, kao na primer Gavrijada, što je skup doživljaja nekog Gavrila. /151/ & 6. JEREMIĆI-PIGEONI, koristeći se za svoje mahinacije…
(nastavak) TOBOŽNJIM POKRIĆEM INSTITUCIJA, ovde, konkretno, ŠTAMPE - reč je o zloupotrebi institucije štampe17. /155/ ŠĆEPANOVIĆ-PIGEON: O toj sprezi, v. “Oko”. Da su oni saradnici, to sam pokazao na primeru saradnje u “Dugi”. A poznato mi je takođe da tužilac ima scenarističkih ambicija koje je pokušao da ostvari u toj kući. Reći za nekoga da je scenarist nije nikakva uvreda. (To se može doznati samo u dotičnoj filmskoj kući.)18 /171/ DRVENI ADVOKAT ZA BLUDNE RADNJE. Kad neko nije advokat u našem narodu (se) kaže drveni advokat, a kada neko nije književni kritičar a bavi se kritikom kaže se za njega da je amater, vatrogasac, diletant. Da je naziv drveni advokat tačan, to dokazuju upravo njegovi tekstovi iz sudnica gde on donosi presude i deli pravdu. (V.“Duga”.) Ja se ovde sasvim u stilu polemičkog žanra podsmevam načinu na koji piše, jer moram da ga legitimišem pred javnošću, da ga “uvedem u knji.”.19 DA SU PIGEON I JEREMIĆ AKO NE ISTO LICE… (v. ceo citat).
Zašto tužitelju pričinjava veliku moralnu štetu i izaziva u njemu bolove činjenica što je “PROIZVOD ISTOG MORALNOG I INTELEKTUALNOG MILIEUA”20 kojem pripada (dr prof. Jeremić) i osoba pomenuta u ovoj rečenici. /174/ § 7. Postupak tužitelja prema meni i mojoj knjizi smatram klevetom i grubim izazovom i ja samo dopuštam sebi da stvari nazovem pravim imenom, jer sam knjigu i napisao da bih sve stvari nazvao pravim imenom. I na tu temu ja više nemam ništa da izjavim. Mi smo već davno izvan predmeta optuženja!21 Ovim tužilac ponovo želi da svoju optužnicu učini kolektivnom, a s druge strane da obmane sud: jer ovo IKAROVSKO BATRGANJE U KNJIŽEVNOSI I OVO LEBDENJE U VAZDUHU BESMISLA U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI ni ovde se, na njegovu žalost, ne odnosi na njega; ovo LEBDENJE I BATRGANJE U VAZDUHU BESMISLA moglo bi se na njega odnositi jedino da nema dodatka U (SRPSKOJ) KNJIŽEVNOSTI. Žalostan je, ponavljam, i smešan tužiočev napor da po svaku cenu uđe u književnost. Ja mu to zadovoljstvo nisam pružio ni u svojoj knjizi; i upravo stoga nisam (ga) pomenuo imenom i prezimenom.
/339/ A tužiti sudu jednog književnika i jednu knjigu još nikako ne znači ući u književnost.
CVETIĆ 1. “VEĆE OD TUŽIOČEVE ČASTI” - KZSRS čl. 96: nužna odbrana “opravdanih interesa”. Odbraniti u načelu mogućnost jednog već oktroisanog književnog postupka, čitavu jednu književnu školu (Flober, Tolstoj, Man, Andrić, Crnjanski) jeste već samo po sebi “stvar veća od tužiočeve časti”, čak i pod pretpostavkom da je ona bila dovedena u pitanje…
I što je još važnije, odbraniti literaturu, odbraniti beletristiku, polemiku i ljudski duh uopšte od senzacionalizma i od pogibeljnih sudova ambicioznih diletanata, “od sudova nestručnjaka”.
2. Odricao sam tužitelju svaku stručnost u stvarima književnim, u stvarima književne teorije. Književna je teorija naučna disciplina i ko se njome nije bavio taj ostaje nestručnjak i diletant a njegovo mišljenje o stvarima teorije valjano je samo za privatne i kafanske razgovore sa isto takvim nestručnjacima.
3. Što se tiče ostalih “stručnjaka” na koje se poziva tužilac, njihove su kompetencije iste – ja sam to dobrim delom pokazao u Času anatomije.
Ni ova trojica (iliti, kako je napisano u tužbi, troica) bez jote, ni Mali Radojica, ni Sveta Trojica im ne mogu pomoći, jer oni su, Sva trojica, pisali i onaj tekst u OKU, kao i ove u NIN-u. Oni su dakle u ovoj stvari zainteresovani podjednako, pa je prema tome njihovo svedočenje nužno pristrasno. 22 KOŠ: “Književnik izuzetnih moralnih kvaliteta” Jedan dosadan i loš pisac, trenutno zauzet odbranom svojih “izuzetnih moralnih kvaliteta”23 o kojima ja ništa ne znam i koji me se ništa ne tiču, ali čak i njihova sudska potvrda i njihovo sudsko uspostavljanje neće ga načiniti boljim piscem - to je bar jasno, niti potvrditi njegove “izuzetne moralne kvalitete”.
4. Antologija hrvatskog humora.24 Ovakve opaske može dati samo jedan opasan diletant, jednako politički i književni. Ostavljam sudu da proceni težinu ovakvih gluposti. Ovi bi samozvani cenzori hteli da mi odrede koga i kada ću da citiram i iz kog vilajeta! 5. “Kao partizanu potura mu fon Lera” Da li je tužilac bio partizan ili nije, kad i koliko, to nije ovde predmet spora. U jednom svom tekstu (1966) tužilac je citirao “jednog odgovornog druga” i ja ću Vam navesti ovde taj citat:”Nijedna zasluga u prošlosti ne može biti blanko menica na osnovu koje bi se mogle praviti štetne stvari.” To važi, dakle, za tužioca.
Što se tiče fon Lera, stvari stoje ovako: tužilac je u svom tekstu u OKU vrlo providno i tendenciozno insistirao na tome da su junaci moje knjige isključivo Jevreji-pobunjenici, što je netačno i stoga tendenciozno.
Pitanje koje sam postavio (u OKU) imalo je ovo značenje: zar bi vam smetalo i da su junaci moje knjige isključivo Jevreji-pobunjenici? I dodao (citiram): ili mislite kao Johan fon Ler, “da su Jevreji neprijatelji svake države, prevratnici i razbijači, iz neiskorenjive zloćudnosti”. To pitanje ostaje važeće i sada. Isključivo Jevreji-pobunjenici u tekstu tužiteljevom služi samo kao veza, jer je vezano za njega, sa onom drugom njegovom rečenicom u kojoj on poziva na budnost “sve one koji se brinu o osobenosti nacionalnih kultura”. Ovo je, tvrdim, opasno natrunjeno rasnom teorijom.
6. Tužitelja ja nigde nisam nazvao svinjom!25 7. “Vlasi, karavlasi, svinjski i vlaški komplimenti” Ovu javnu smicalicu kojom se služi tužilac treba već jednom ovde raščistiti, mada je zastarelo! V. Niska od niskih pobuda.26 Reč Vlasi, u množini, prvi je upotrebio tužilac i to je i međunaslov u njegovom tekstu: Da se Vlasi ne sete. Moj odgovor glasi: Vi se kao inteligentan Vlah, niste setili.27 Da je u tužiočevom tekstu bila reč čitalac, odgovor bi, nužno, glasio, Vi kao inteligentan čitalac itd. Jer on se, uprkos zaletu koji je uzeo u rečenici “Da se Vlasi ne sete” nije setio, jer tekst za koji tvrdi da je Džojsov, nije Džojsov, nego, kako to piše kod mene, od jednog drugog istraživača. No to sad nije važno. Važno je da je tužilac hteo, i još uvek to želi, ne samo da bude književni stručnjak, nego i stručnjak za čistotu rase, pozivajući sve one koji brinu o osobenosti nacionalnih kultura. A to je bio i ostaje rasistički i nacistički program. Tužilac je time hteo samo da svojim “književnim istraživanjima” da i težinu nacionalnog programa, i da bi tako opravdao svoj ulazak u ovu književnu oblast.