Nacrt odbrane
Pojam plaćenika ovde pretpostavlja odnos između onog koji naručuje i onog koji obavlja posao. (“…jer mnogi ljudi neće platu u novcu, hoće platu u nečem drugom, u naklonosti ili u poštovanju”. Marlon Brando, NIN, 21. I 79.)5 Koje “druge grupe”. (Ja da sam hteo da ih imenujem, imenovao bih ih u knjizi. Ja sam se u knjizi poslužio svojim da tako kažem diskrecionim pravom, koje i ovde želim da iskoristim.6) To su “neknjiževne” grupe: žuta štampa i ljudi čaršije… /26/ Pošto je čaršija nepismena… (Pročitati ceo deo teksta, str. 26.) Mogu samo ponoviti svoje ranije pitanje: da li tužilac podnosi kolektivnu tužbu ne samo u ime svojih svedoka, nego pravi monstr-proces i u ime tzv. čaršije? Čaršija je ovde sinonim za malograđanin, malograđanstvo. (V. Rečnik7 s/h jezika, knj. VI, 844) A malograđanin ima upravo sve one osobine koje ja ovde pominjem… A da je tužilac glas čaršije to dokazuje i činjenica što se on i u svojoj tužbi poziva na nju i govori u njeno ime, što će reći brani je.
Plaćenik koji izvršava nečije naloge… plata može biti slava. Šćep.: “Ući ćeš u knjiž.”.8 Novinari-propali-pisci. Neka tužilac ne laska sebi da se ovo novinaripropali-pisci odnosi na njega. On nije nikad bio pisac, pa dakle on ne može imati ni tužnu slavu da makar bude propalim piscem. Prema tome, ova je tačka izvan predmeta optuženja.9 /26/ Pridev KNJIŽEVNI jasno određuje i pokazuje na koju vrstu mračnjaka se ovo odnosi, kao i aluzije na njihova dela. Ja sam već dao jasno do znanja da tužitelju odričem svako književno pravo i svaku književnu ulaznicu. Ovaj primer njegovog žestokog upinjanja da po svaku cenu bude tretiran kao književnik, a bez ikakvog pokrića za to, samo otkriva jedan od mogućnih motiva njegovog bavljenja ovom aferom i njenog pokretanja, i jednu od njegovih golemih ambicija. Ponavljam, ako ovo nije kolektivna optužba, ne vidim zbog čega bi ovaj citat iz moje knjige bio inkriminisan. /27/ PIG. Priroda i elementi polemičkog jezika. /27/ Kratka, metaforična i na jezik tužioca prevedena demonstracija jednog od mogućnih elemenata književne kombinatorike. Tako se može jasno videti da, ukoliko se pisac služi tutkalom i makazama, koliko ne samo jedan tekst, nego i jedna reč, jedan nadimak, mogu dobiti – u određenom kontekstu – sasvim drugo značenje. Polemika ne samo što dopušta ona zahteva oštrinu, dosetku, ironiju.
Šta se može od najmanje lingvističke jedinice – reči, lekseme – napraviti.
10 “TAJ DOBROVOLJNI ŠEF PIGEONOVSKE VATROGASNE DRUŽINE” (27-28) Pod jedan: čitav odeljak se ne odnosi na tužitelja.
Pigeonovski je pridevsko korišćenje reči pigeon, čime se samo još jednom ističe da je reč o pojavi, o fenomenu, a ne o pojedincu.
Vatrogasac: Tužiteljeva neupućenost u izvesne umetničke fenomene i terminologiju i ovde dolazi do izražaja: vatrogasac, u značenju pompijer, nije ništa drugo do amater, diletant. Primer: “Planuo sam zato jer nisam niti vatrogasac niti profesor niti odborski diletant nego književnik” – Krleža, Plamen, 1919, broj 12. “Se dit des peintres, des sculpteurs, des Ocrivains qui traitent des sujets classiques avec banalitO, et de leur maniŁre: poŁte pompier; art pompier.”11 Larousse, str. 632 (2) 1923.
POGUBAN UČINAK MILITANTNOG NEZNANJA… Ja sam čitavu ovu knjigu i napisao zato da bih ispravio “pogubni učinak njihovog militantnog neznanja i delovanja”! Reći za nekog da je neznalica jeste neprijatno ali ne i uvredljivo, a još manje kleveta. Ne neznalica novinar nego neznalica književni kritičar.12 Str. 89 (pročitati celo)! PRIVATDOCENT, v. str. 90, jer se na njega poziva Jeremić: Tužitelj i jeste u tom, metaforičnom značenju, privatni docent, kao kad bih rekao privatni asistent, pomagač u tom poslu. Uostalom, i ovde sam mu dao vrlo laskavu titulu: “Slobodni profesor na slobodnom univerzitetu”, po definiciji Larusa, str. 794.
PLAGIJAT. Deo o “plagijatu” je produžetak tužiočeve skandalozne afere i senzacionalističke teze koju je pokrenuo još pre dve godine.
Pošto sam dobio po ovom pitanju puno zadovoljenje pred javnošću i autoritativnom kritikom, ja nemam nameru da ovde potežem odgovornost tužiočevu. NAGRADA “Ivan Goran Kovačić” za knjigu godine, kao i prevodi moje knjige na slovenački i mađarski, da ne pominjem ovde inostrana izdanja. Skrećem pažnju sudu da se ovde jasno i nedvosmisleno očituje tužiočev postupak koji sam nazvao GRUBIM IZAZOVOM i koji je uslovio sve ovo: ton i rečnik moje knjige. A to što ga ja sad i ovde pošteđujem to je, ponavljam, stoga što sam ja u odnosu na javnost dobio punu satisfakciju. I zbog toga što se po definiciji polemika vodi “unutar određenog - ravnopravnog - nivoa sudionika”. Pa to važi i za sud. tužbu. (v. Krleža).13 Pitanje tzv. “plagijata” nije predmet optuženja! Ovde mi treba da utvrdimo da li sam ja njega oklevetao, a ne da li sam ja oklevetan.14 I ja, dakle, upravo stoga, nemam nameru da podnosim protivtužbu, jer želim da ostanem ne samo u granicama književne rasprave i polemike nego i književne naše tradicije: Matoša, Cesarca, Ujevića, Krleže, Vinavera. Evo jednog Matoševog teksta iz davne 1909: “Tko me tuži? Književnici, pravi književnici, ljudi kao Vojnović, …, Nazor… itd., ne bi me, u to nema sumnje, tužili sudu ni u slučaju da to mogu, jer nisu prijatelji sudbene polemike kakvu je kod nas odomaćio tek doktor J. Frank.
Tko me tuži? Tuži me neki Dušan Plavšić jer rekoh da nije književnik!” I tužitelj ima, dakle, svoju tradiciju!15 DA BI SE POZABAVIO MOJOM KNJIGOM… (str. 90). Ja tvrdim da tužilac ne zna o literaturi ne koliko jedan student književnosti, nego ni koliko jedan najobičniji pristojan čitalac…I to, mislim, nije uvreda…
No tu nije reč o tome, u ovom citatu iz moje knjige: ovo se odnosi, i iz konteksta se jasno vidi, na drugu osobu. Nije predmet optuženja.
PIGEONOVSKI BLESAVO to pitanje i jeste, jer pojam pigeonovski jeste postao pojam književnog ignoranta. Nemam šta tome dodati.
KOME SADA IZNENADNO SLUŽI … To nisu moje reči. A to da oni služe jedan drugom, u značenju privatdocenta, to je činjenica koju sam objasnio.