Nacrt odbrane
Danilo Kiš književnik
I OŠTEĆEN
I Polemika knjiž. nije za sud! Tu je jedini sudija – javnost.1
I. BIO SAM GRUBO IZAZVAN. I DUGO IZAZIVAN tužiočevom opadačkom aktivnošću protiv moje knjige i mene. Logično bi bilo da ja tužim njega.
(Usmeni deo) V. Mihiz, N. Milošević, “Duga” – Vesović, (komentari štampe).
II. TIME SE TUMAČI MOJA LEGITIMNA I NUŽNA ODBRANA.
(Uz to odbrana vrednosti veće od tuž. časti: jednog knj. postupka, žanra i kao opšta, načelna odbrana od pogubnih i destruktivnih sudova nestručnjaka.) JAVNA. KNJIGOM. OŠTRINA MOG ODGOVORA DIKTIRANA JE UZ TO I ŽANROM: POLEMIKA: IRONIJA, SARKAZAM, PODSMEH. – Castigo ridendo mores. U polemici je sudac javnost. V. Krtalić, (v. Gete).
III. MOTIVI MOJI U ODNOSU NA TUŽIOCA NISU BILI AD HOMINEM. Odatle u knjizi, kao i ranije u “Oku”, samo nadimak (v. str. 90, Č. a). Ja tu govorim o jednoj pojavi, o jednom liku ili tipu, u književnom značenju te reči. Odatle u knjizi od nekih 350 str. njegovog imena nigde nema. Dok su svi ostali pomenuti imenom, prezimenom i srednjim slovom, ili samo inicijalima. Činjenični sudovi, ne vrednosni!2 IV. POLITIČKI. MOLIM SUD DA VIDI KAKVIM SE NAČINOM I METODAMA SLUŽI TUŽILAC. Nemam nameru da ovde izvlač im, konsekventno, zaključak da su i njegovi motivi, osim lične ambicije, bili i politički. U svakom slučaju, ovde, u ovoj tužbi, tužilac se služi vrlo opasnim i sumnjivim metodama, kako bi svom neuspelom atentatu na mene dao politički legitimitet. Mislim da je to koliko naizgled opasno, toliko i neozbiljno i žalosno. Primeri: § 3/ “što podseća na “ANATOMIJU JEDNOG MORALA”…
v. Čas an. str. 11-12.
§ 4/ “i mogao pokazati onima kojima je knjiga namenjena…” Tačno: našoj književnoj i čitalačkoj javnosti! 5. str. tužbe: “On je opasan učinilac krivičnih dela i to kroz knjigu sa nadom da se ona objavi u inostranstvu i prikaže ga kao borca “za veliku stvar”. - /”Da se Vlasi ne sete” - ovo na nekog podseća./ Nažalost, ili srećom, ova tema, po ličnostima i likovima, i po samoj pojavi, nije interesantna nikakvom inostranstvu, a u ovom kontekstu ni autor knjige a kamoli anonimni tužilac. Boriti se protiv opskurantizma, međutim, jeste časna borba i ja sam izišao pred našu javnost.
§ 1 1. Pigeon: zašto pogrdan? Dovoljno je samo nadimak.
Pigeon. Koliko mi je poznato to jeste nadimak tužitelja, a i da nije, to bi bila najjednostavnija i najadekvatnija šifra za njegovo prezime, jer pigeon na francuskom (i engleskom) znači golub. A golub, nije pogrdna reč. Naprotiv. Pogrdno je magarac, na primer. On je ovde, rekoh već, lik, tip u knj. značenju. /18/ Kritičar-diletant: nestručnjak, površan poznavalac (v. amater). Diletantizam: nestručnost, površnost; površno, povremeno, nestručno bavljenje nekom znanošću, umjetnošću, poslom (Enc. L.Z., knj. II, str. 86).
To bi moglo biti uvredljivo, eventualno za profesionalnog kritičara. Ne vidim zašto se jedan diletant vređa što je diletant. Ne postavljam pitanje o tome ko su ti svi koje tužilac poziva da se brinu o osobenosti nac.
kulture, o kojim je to osobenostima reč, i kojoj ja to nacionalnoj kulturi, po mišljenju tužitelja, pripadam. Samo skrećem pažnju sudu na činjenicu da tužilac meni podmeće svoje sopstvene reči.
(v. “Oko” I) ZASMRDEO NA UKVARENA JAJA, čime je izvršio krivično delo itd., jer zasmrdeti sredinu je zbilja krivično delo, ali ja za to nisam odgovoran. To je krivica tužitelja. Kad bih se bavio svim stilskim bravurama ovog teksta optužbe bilo bi to dodatno poglavlje u mom Času anatomije.
/18/ _________ PETARDA-žabica, to je bezopasno, ali krajnje neprijatno…
To što je tužitelj želeo da njegov tekst bude bomba a ispao petarda, to nije moja krivica.
§ 2. Poput kakvog polic. psa je najordinarnija retorička figura – metafora i poređenje.3 Pošto nije književni kritičar, njegovo ispitivanje je moralo dobiti u mojoj knjizi jedno logično objašnjenje – poređenja sa detektivsko-kriminalističkom terminologijom.
§ 3. Koliko je to umetnost, o tome sada nemam nameru da raspravljam.
Pitanje: Da li je ovo kolektivna tužba? I da li okrivljeni brani ovde i čast književnika Šćepanovića?4 § (3) Šćepanović je u to vreme uređivao kao spoljni saradnik u Dugi takozvanu “svetsku priču”. A Golubović je jedan od redakcijskih urednika tog lista. Da li je to poslodavac? Onaj dakle koji ti daje posao.
Ne razumem čime je povređena čast tužitelja što je dao častan posao pomenutom književniku? /21/ ___________ U čemu je pak tu uvreda časti što jedan novinar putuje… A da je čitao optužnicu protiv mene, čime je i stvorena ta pogromaška klima, to se ne može poreći. (Dokazi za tu klimu - vidi u novinama.) Str. 23.
Pitanje: da li je ovo jedini tužiočev “književni tekst”? Da ili ne! Literarni i krajnje precizan način slikanja atmosfere koju je stvorio tužilac svojim destruktivnim radom. /23/ § 4. Samozvanac, opskurant. Smatram da je samozvanac, što znači uzeti na sebe prerogative koji mu ne pripadaju, proglasiti se, dakle, književnim kritičarem i presuditeljem. Da je njegova rabota, rušenje jedne knjige i njenog autora mračan posao, to nema nikakve sumnje. /25/ Ignorant-diletant-samozvanac.
Stojim na stanovištu, pokazanom na ovom i drugim primerima u ovoj knjizi, da je ova opskurna afera oko moje knjige nastala iz sprege jednog čoveka koji profesionalno traga za skandalima i izvesnih književnih i drugih krugova i onih koji mu uručuju materijal za takav skandal.