Comments on: Koreni “NIN-ove nagrade” http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/koreni-%e2%80%9cnin-ove-nagrade%e2%80%9d.html Časopis za preispitivanje prošlosti Thu, 18 Aug 2011 21:38:58 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.2.1 By: nana http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/koreni-%e2%80%9cnin-ove-nagrade%e2%80%9d.html/comment-page-1#comment-9408 nana Tue, 05 Apr 2011 17:39:49 +0000 http://www.hereticus.org/?p=87#comment-9408 Da li mi mozete reci puno znacenje skracenice NIN?Unaprijed hvala! Da li mi mozete reci puno znacenje skracenice NIN?Unaprijed hvala!

]]> By: Sofija http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/koreni-%e2%80%9cnin-ove-nagrade%e2%80%9d.html/comment-page-1#comment-659 Sofija Wed, 25 Feb 2009 12:39:22 +0000 http://www.hereticus.org/?p=87#comment-659 Ja sam pisala jedan pozamasan odgovor na Vasu kritiku, objavljen je u Branicevu, cini mi se..2005. godine. To je bio moj pionirski text :) Posto me tema Dobrice Cosica vec strasno iritira jer svi govore protiv, blate i bukace, a retko ko ga je zaista citao, posebno ''Korene'', verovatno cu napraviti jedan knjizevni portret pisca. Tacnije, preradicu i dopuniti svoj odgovor na Vasu invektivu. Ukratko: mislim da preterujete malo. Sto se tice 1944. god. i komunista, ja ne mogu govoriti o tom vremenu -naravno zato sto ga se ne secam (!) i iz pijeteta prema svojoj komunistickoj porodici:)), ali postoji jedna duhovita sentenca: ''Pre rata nismo imali nista a onda su dosli Nemci i unistili sve''! Ja sam pisala jedan pozamasan odgovor na Vasu kritiku,
objavljen je u Branicevu, cini mi se..2005. godine.
To je bio moj pionirski text :)
Posto me tema Dobrice Cosica vec strasno iritira jer
svi govore protiv, blate i bukace, a retko ko ga je zaista
citao, posebno ”Korene”, verovatno cu napraviti jedan
knjizevni portret pisca.
Tacnije, preradicu i dopuniti svoj odgovor na Vasu invektivu.
Ukratko: mislim da preterujete malo.

Sto se tice 1944. god. i komunista,
ja ne mogu govoriti o tom vremenu
-naravno zato sto ga se ne secam (!)
i iz pijeteta prema svojoj komunistickoj porodici:)),
ali postoji jedna duhovita sentenca:

”Pre rata nismo imali nista a onda su dosli Nemci i
unistili sve”!

]]> By: Maka Kamakaka http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/koreni-%e2%80%9cnin-ove-nagrade%e2%80%9d.html/comment-page-1#comment-313 Maka Kamakaka Tue, 18 Nov 2008 00:35:55 +0000 http://www.hereticus.org/?p=87#comment-313 Odlicno djelo, zasluzena nagrada! Odlicno djelo, zasluzena nagrada!

]]> By: goran jovicevic http://www.hereticus.org/arhiva/2004-1/koreni-%e2%80%9cnin-ove-nagrade%e2%80%9d.html/comment-page-1#comment-153 goran jovicevic Wed, 30 Jul 2008 16:40:48 +0000 http://www.hereticus.org/?p=87#comment-153 Iako moj komentar na "slučaj" gospodina Ćosića, iznet u Vašem članku o njemu i slovencima (ma šta to značilo) niste objavili (a bilo je grešaka u kucanju i pravopisu sigurno, rado priznajem), napisaću Vama, a i autoru ovog članka, još jedan komentar. pre svega Sudska estetika je veoma hrabro i pošteno štivo, baš kao i ovaj natpis o mom omiljenom srbijansko-kominternovskom Šolohovu u pokušaju (ne zna se šta je gore, da li uspeti u pokušaju kopiranja ili biti originalno loš Šolohov) Ćosić Dobrici. Pre svega konačno je rečeno ono što je svako od "čitalaca" znao već posle nekoliko stranica Korena: da se rado i lošoj, partiskoj, nedoličnoj, propagandnoj žvrljotini, van granica književnosti i književnog. Uostalom to dokazuju bezbrojne varijacije ideološkog nanošenja smeća, brutalne zlorabe književnosti, zarad ličnog promicanja i samoljubivog štancovanja kojekakvih kvaziistorijskih romana, šunda i kiča, najniže vrste, Vremena smtri, i ko zna čega ne još, već i sami naslovi su bezidejni, prazni, nagde na razini savremenih TV sapunica. No nanosi gluposti, teoretičara socijalističke literature i danas su predmet izučavanja na svakom od naših fakulteta, gde je i dalje godina 5. (od nulte '45. ili 3. od nove nulte '71. i uvođenja neostaljinskog samoupravljanja). Zato je definisanje uloge bradova nove umetnosti Bogdanovića, Gligorića, Mihiza i ostalih neophodno izvršiti i završiti. Jer oni su i dalje gospodari naše književnosti. Imam mnogo tužnih primera, ali neka bude rečeno deca, te prve generacije raznorazni Egerići, Gordići i srodni nanizali su gluposti koje su još gore od samih književnih dela a la Koreni. Ima i gore. Posledica takvog odnosa prema književnosti (no žrtvovana je ukupna umetnost a posebno slikarstvo i docnije TV, radio i film) dala je nanose Efemeris - taloga, odabrana dela našeg romanopisca u 16 (šesnaest!) tomova (M.J.Višnjić) što je bezobrazluk bez presedana (osim samog Efemerisa u 100 + tomova). Tako nešto ne bi bilo moguće bez sraza (takođe bez presedana) između politički (čitaj koruptivno) motivisanih izdavača, lažne kritike i naravno pravih para koje služe za veličanje lažnih autora i podsmevanje onima koji nisu niti će biti objavljivani (a još manje u konkurenciji za nagrade koje su strkturni deo ovog lanca, da ponovim bez presedana čak i kada su socijalistička društva bila u pitanju). Jer knjige su samo pasoš za put u visoko društvo, status akademika overa istog (najviše dolikuje piscu). Nije lako razgraditi prpagndnu mašineriju zasnovanu na opipljivim interesima i podeli viokih uloga (novčanih, nekretnine, titule, ambasadorska i mesta predsedavajućih, sve do strukovnih pozicija i kojekvih žirija i urdeničkih mesta). Ali ima jedna vododelnica koju niti jedan od ovakvih književnika ne može da zaobiđe. Pokušaji, makar finansirani od države i paradržavnih institucija, da ih prevedu u druge jezike i književnsti pokazuju svu dubinu besmisla ovakvih dela. Ona ne mogu da postoje van domaćeg konteksta i van čitalaca koji su odgajani da traže i čitaju ovu vrstu tekstova. Da konkretizujem, pomalo, navešću primer jednog kontroverznog autora, pomalo zaboravljanog, Miofdraga Bulatovića. Veliko očekivanje, od nemačke do USA, proisteklo iz piščevog karaktera i inicijalne podvaljene "drugosti" u odnosu na prosek (tema&jezika) domaće literature, revidirano je ubrzo po autrovom samoodstupanju (neizrečenom) od sopstvenih principa (u umetnosti). Sve ostalo nije bitno. Pokušajte, ako niste, da pročitete poslednji roman M. Kašanina, koji se zbiva u predratnom Beogradu, a koji je autro pokušavao da učnini živim, duboko u kasnom socijalizmu. Vrlo neobično izgleda kombinacija slobodnog kezika i slobodnog odnosa prema građi i neprestanog finog udešavanja autocenzurisanih tekstova socijalističkog perioda (ovde ne govorim o Kašaninu i ovom romanu). Čak ni najveći pisac socijalizma B. Pekić nije odolevao sociologiziranju koje odmah revidira umetnički oblikovane pasaže tekstova. jezik mu je slobodan tek u radijskim emisijama i podsmešljivim samoobjašnjavajućim metattekstualnim deonicama. Jasno da nije moguće čvrsto formirati nepostojeću stvarnost, nepostojeće ljude, nepostojeću književnost, a od "malih nogu" depersonalizovanog i praznog čitaoca učiniti partnerom u pustolovini čitanja knjige. Toga u socijalzmu, a posebno ne u samoupravnom socijalizmu nije bilo niti je moglo biti. Uostalom autori udvorice, prisutni u drugom članku na Vašim stranicama, i dalje su velikani naše poezije. Jer imaju i nekoliko stihova u kojima drug nije pomenut. iz dubine bunara u koji smo dospeli neće biti lakog izlaza. A mi još ne prepoznajemo sve niti koje su nam ispleli gedža i njegovi giganti humanizma i nove umetnosti, nastale razdvajanjem umetnosti od književnosti i smisla od delanja (pa i pisanja). Pozdrav i hvala Vam na ovakvim natpisima. Iako moj komentar na “slučaj” gospodina Ćosića, iznet u Vašem članku o njemu i slovencima (ma šta to značilo) niste objavili (a bilo je grešaka u kucanju i pravopisu sigurno, rado priznajem), napisaću Vama, a i autoru ovog članka, još jedan komentar. pre svega Sudska estetika je veoma hrabro i pošteno štivo, baš kao i ovaj natpis o mom omiljenom srbijansko-kominternovskom Šolohovu u pokušaju (ne zna se šta je gore, da li uspeti u pokušaju kopiranja ili biti originalno loš Šolohov) Ćosić Dobrici.
Pre svega konačno je rečeno ono što je svako od “čitalaca” znao već posle nekoliko stranica Korena: da se rado i lošoj, partiskoj, nedoličnoj, propagandnoj žvrljotini, van granica književnosti i književnog. Uostalom to dokazuju bezbrojne varijacije ideološkog nanošenja smeća, brutalne zlorabe književnosti, zarad ličnog promicanja i samoljubivog štancovanja kojekakvih kvaziistorijskih romana, šunda i kiča, najniže vrste, Vremena smtri, i ko zna čega ne još, već i sami naslovi su bezidejni, prazni, nagde na razini savremenih TV sapunica.
No nanosi gluposti, teoretičara socijalističke literature i danas su predmet izučavanja na svakom od naših fakulteta, gde je i dalje godina 5. (od nulte ’45. ili 3. od nove nulte ’71. i uvođenja neostaljinskog samoupravljanja). Zato je definisanje uloge bradova nove umetnosti Bogdanovića, Gligorića, Mihiza i ostalih neophodno izvršiti i završiti. Jer oni su i dalje gospodari naše književnosti. Imam mnogo tužnih primera, ali neka bude rečeno deca, te prve generacije raznorazni Egerići, Gordići i srodni nanizali su gluposti koje su još gore od samih književnih dela a la Koreni. Ima i gore. Posledica takvog odnosa prema književnosti (no žrtvovana je ukupna umetnost a posebno slikarstvo i docnije TV, radio i film) dala je nanose Efemeris – taloga, odabrana dela našeg romanopisca u 16 (šesnaest!) tomova (M.J.Višnjić) što je bezobrazluk bez presedana (osim samog Efemerisa u 100 + tomova). Tako nešto ne bi bilo moguće bez sraza (takođe bez presedana) između politički (čitaj koruptivno) motivisanih izdavača, lažne kritike i naravno pravih para koje služe za veličanje lažnih autora i podsmevanje onima koji nisu niti će biti objavljivani (a još manje u konkurenciji za nagrade koje su strkturni deo ovog lanca, da ponovim bez presedana čak i kada su socijalistička društva bila u pitanju). Jer knjige su samo pasoš za put u visoko društvo, status akademika overa istog (najviše dolikuje piscu). Nije lako razgraditi prpagndnu mašineriju zasnovanu na opipljivim interesima i podeli viokih uloga (novčanih, nekretnine, titule, ambasadorska i mesta predsedavajućih, sve do strukovnih pozicija i kojekvih žirija i urdeničkih mesta). Ali ima jedna vododelnica koju niti jedan od ovakvih književnika ne može da zaobiđe. Pokušaji, makar finansirani od države i paradržavnih institucija, da ih prevedu u druge jezike i književnsti pokazuju svu dubinu besmisla ovakvih dela. Ona ne mogu da postoje van domaćeg konteksta i van čitalaca koji su odgajani da traže i čitaju ovu vrstu tekstova. Da konkretizujem, pomalo, navešću primer jednog kontroverznog autora, pomalo zaboravljanog, Miofdraga Bulatovića. Veliko očekivanje, od nemačke do USA, proisteklo iz piščevog karaktera i inicijalne podvaljene “drugosti” u odnosu na prosek (tema&jezika) domaće literature, revidirano je ubrzo po autrovom samoodstupanju (neizrečenom) od sopstvenih principa (u umetnosti). Sve ostalo nije bitno. Pokušajte, ako niste, da pročitete poslednji roman M. Kašanina, koji se zbiva u predratnom Beogradu, a koji je autro pokušavao da učnini živim, duboko u kasnom socijalizmu. Vrlo neobično izgleda kombinacija slobodnog kezika i slobodnog odnosa prema građi i neprestanog finog udešavanja autocenzurisanih tekstova socijalističkog perioda (ovde ne govorim o Kašaninu i ovom romanu). Čak ni najveći pisac socijalizma B. Pekić nije odolevao sociologiziranju koje odmah revidira umetnički oblikovane pasaže tekstova. jezik mu je slobodan tek u radijskim emisijama i podsmešljivim samoobjašnjavajućim metattekstualnim deonicama. Jasno da nije moguće čvrsto formirati nepostojeću stvarnost, nepostojeće ljude, nepostojeću književnost, a od “malih nogu” depersonalizovanog i praznog čitaoca učiniti partnerom u pustolovini čitanja knjige. Toga u socijalzmu, a posebno ne u samoupravnom socijalizmu nije bilo niti je moglo biti. Uostalom autori udvorice, prisutni u drugom članku na Vašim stranicama, i dalje su velikani naše poezije. Jer imaju i nekoliko stihova u kojima drug nije pomenut. iz dubine bunara u koji smo dospeli neće biti lakog izlaza. A mi još ne prepoznajemo sve niti koje su nam ispleli gedža i njegovi giganti humanizma i nove umetnosti, nastale razdvajanjem umetnosti od književnosti i smisla od delanja (pa i pisanja).
Pozdrav i hvala Vam na ovakvim natpisima.

]]>