Danasovski skandal
Dnevni list Danas je na svojoj prvoj strani od 31. marta 2004. godine najavio “najnoviji kulturni skandal”, pitajući šta je autorka “Presvlačenja” “sakrila” od recenzenta? Reč je o knjizi Ljiljane Đurđić Presvlačenje No 5102000 koju je objavio Centar za unapređivanje pravnih studija u biblioteci “Hereticus” (urednik Jovica Trkulja) i recenzentu Mirjani Miočinović.1 Objavljujemo odgovor Jovice Trkulje, urednika biblioteke “Hereticus”, Danasu koji je redakcija ovog lista u svom prepoznatljivom maniru skratila i pokuš ala da sakrije od svojih čitalaca.
GLAS IZVAN HORA Da li se Danas, bez svoje volje i zasluga, našao u središtu kulturnog skandala? U svojstvu urednika biblioteke “Hereticus” Centra za unapređivanje pravnih studija ponudio sam gđi Ljiljani Đurđić da objavi kolumne koje je pisala tokom 2000-2002. godine u dnevnom listu Danas pod nazivom Contra/Schiht. Iz nedelje u nedelju ona je pišući oštro i oštroumno objavljivala svoje odgovore na društvene, političke i moralne izazove koji su duboko potresali naše društvo i državu. Bila je to jedna od najčitanijih kolumni ovog lista, u kojoj je autorka opisivala događaje vezane za stradanje Srbije od Miloševićeve satrapije do dolaska dosovskih junaka na vlast i njihove dvogodišnje vladavine.
Gđa Đurđić je u prepoznatljivom stilu, izdvojivši svoj glas iz hora, otvarala i postavljala pitanja koja su drugi gurali pod tepih. Ona nije pristajala da se kreće u okvirima tabua i zabrana mišljenja koja se nameć u u ime “višeg”, “nacionalnog”, “državnog”, “neupitnog” i “nedodirivog” interesa. Naprotiv, smelo i dosledno osporavala je tzv. jednu jedinu Istinu i neosporne autoritete. Ona je plivala protiv struje, dosledno protiv onoga što je opšteprihvaćeno kao većinsko, jer je većinsko, a poglavito protiv onog što se nameće autoritarno od strane vlasti i politič kih moćnika. Koristeći svoj književni talenat, bogatu erudiciju i hrabrost, ona je tehnikom radikalizacije i bespoštedne kritike vlastodržaca pomoću humora i ironije uspevala da skine mitske velove i realistički osvetli naše (ne)prilike i imenuje aktere, naročito kad su zaštićeni aurom moći.
Na taj način gđa Đurđić je uspevala da svojim kolumnama demistifikuje i retušira zatamnjenu sliku naše stvarnosti, da dovede u pitanje vladajuće dogme i tabue. Kroz veliku neprozirnu tminu koja vlada opustoš enom i otuđenom medijskom scenom Srbije, njeni tekstovi su svetlucali opirući se totalnoj praznini neznanja, neotesanosti, samoljublja i sveopšteg varvarstva. Pišući tako, ona je izazivala oštre reakcije, pretnje i napade, više nego svi kolumnisti Danasa zajedno.
Jedna od retkih koja je podržavala javnu delatnost gđe Đurđić bila je i gđa Mirjana Miočinović. Ona je recenzirala tri knjige gđe Đurđić, ulazila u arenu i uzimala je u zaštitu kada su na nju napadi bili najžešći i najopasniji. Ona je “refleksno stajala na stranu slobodnih strelaca, na stranu onih koji su sami na brisanom prostoru, bez zaštite, zaklona i odstupnice” i koji su “bez ‘sigurnosnog šlaufa’ zagazili u vode stvarnosti koje politika i dalje zagađuje” (M. Miočinović).
To su bili razlozi zbog kojih je gđa Đurđić na moj predlog zamolila gđu Miočinović da napiše recenziju za knjigu Presvalačenje No 5102000.
Kao urednik bio sam spreman da gđi Miočinović dam na uvid pripremljen rukopis za štampu i da joj se zahvalim na podršci. Vremena je za to bilo na pretek jer je izdavač “Astimbo knjiga” odustao od štampanja knjige. Međutim, obavešten sam da je gđa Miočinović otputovala u Pariz i da je na osnovu kolumni gđe Đurđić, koje je redovno čitala u Danasu, spremna da napiše recenziju rukopisa, koju sam ubrzo dobio.
Iz tih razloga sam bio veoma iznenađen njenim obrazloženjem javnog izvinjenja glavnom uredniku Danasa zbog teksta gđe Đurđić “Danasovci” u kojem se “uvredljivim tonom i nedopustivim rečnikom govori” o tom listu i nekolicini njegovih saradnika. Da li su dve stranice spornog teksta (od 280 stranica knjige + prethodne dve recenzirane knjige gđe Đurđić) bile dovoljne da gđa Miočinović radikalno promeni svoj sud i zaključi: “nedopustivo je samo to da me (Lj. Đurđić – prim. J.T) dovodi u situaciju da, s pozicije recenzenta, moram s njom da delim stavove za koje ona dobro zna da nisu moji”?! Što se, pak, Danasa tiče ništa me ne može iznenaditi. Posebno ne glumljenje nevinosti bez zaštite, jer se navodno “bez svoje volje i zasluga, Danas našao u središtu najnovijeg kulturnog skandala”. Kulturni skandal je bio i ostao ono što je Danas činio sa tekstovima svojih kolumnista, posebno sa tekstovima gđe Đurđić (intervencije, skraćenja, cenzure), a ne nesporazum između autorke i recenzenta jedne knjige. Zlurado najavljivanje na prvoj strani Danasa tog “skandala” i “nezabeležene podvale” je potvrda da se osvetoljubivost najbolje objašnjava pozivanjem na nevinost i pravednost.
Indikativno je da Danas nije našao za shodno da reaguje na objavljivanje šest cenzurisanih kolumni gđe Đurđić (uključujući i “Danasovce”), koje je prošle godine objavio časopis Hereticus. Vitezu i Pioniru slobodnih medija trebalo je vremena da dočeka pismo ugledne i čestite gđe Miočinović, da skriven iza desetak redaka njenog izvinjenja, odapne otrovne strele na svoju nekadašnju saradnicu i konačno objavi njen neobjavljeni tekst.
Nadam se da će u nastupu hrabrosti i probuđene uređivačke korektnosti smoći snage da objavi moju kolumnu kojom sam 13.10.2001.
digao svoj glas protiv zabrana i povampirenog jednoumlja u “oslobođenim” medijima, a čiji je povod bio upravo cenzurisanje kolumni gđe Đurđić. Redakcija Danasa je odbila da objavi taj tekst i tako okončala našu dvogodišnju saradnju.
Budući da čitaoci Danasa još uvek nisu dobili odgovor zašto nema moje kolumne “U bespuću”, nadam se da će “Danasovci” konačno objaviti pomenuti tekst, kojim sam “odjavio svoju kolumnu” a kojim će oni priložiti još jedan dokaz kako su se povodom teksta gđe Đurđić, tobož nevini, “bez svoje volje i zasluga, našli u središtu najnovijeg kulturnog skandala”.
Jovica Trkulja2 2 Tekst je 02.04.2004. dostavljen Danasu. Objavljen je 22.04.2004, str. 7, pod naslovom Glas izvan hora, s tim što je redakcija Danasa skratila tekst, izostavljajuć i deo koji je ovde štampan kurzivom.
LUDILO