Zašto sam protiv, ovako predložene, lustracije sudija
Autor: Nebojša Šarkić
Nebojša Šarkić
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: U ovom tekstu autor obrazlaže zašto je protiv lustracije onako kako je predložena u Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava u Srbiji. Budući da je lustracija religiozan obred kojim se okajavaju gresi, ona je potpuno neprimerena sudskoj funkciji. Uz to, lustracijom se narušavaju načela podele vlasti i nezavisnosti sudstva i drugi principi pravne države i vladavine prava. On smatra da u važećem propisima postoje efikasni mehanizmi utvrđivanja odgovornosti u pravosuđu. Zato bi bilo pogubno narušavati temeljne principe podele vlasti i sudijske nezavisnosti uvođenjem spornih zakonskih rešenja.
Ključne reči: lustracija, pravosuđe, pravna država, vladavina prava, podela vlasti, nezavisno sudstvo.
Ovih dana, u najširoj javnosti, mnogo se govori o lustraciji. Duhovi su se posebno uzburkali oko izmena zakonskih propisa kojima se uvodi lustracija sudija. Želim da iznesem svoj stav o ovom pitanju i da navedem razloge zašto sam protiv, ovako predloženog, lustriranja sudija: U svom izvornom značenju, lustracija podrazumeva ,,prečišćenje‘‘ i vezuje se za religijske obrede kojima se okajavaju gresi, a lice se duhovno čisti od počinjenih grehova. Smatram da je potpuno neprimereno sudijskoj funkciji bilo kakvo očišćenje od grešaka. Sudije su osobe izuzetnog znanja i društvenog ugleda, te je korišćenje ovakvog termina, na početku trećeg milenijuma, najblaže rečeno, neprimereno.
Lustracija se, u novije vreme, vezuje za udaljavanje sa određene državne ili javne funkcije, zbog učinjenih grešaka u prošlosti, i pretpostavlja vremenski ograničenu zabranu bavljenja državnim ili javnim funkcijama. Ovakvo značenje koristi se u većini bivših istočnoevropskih zemalja.
Smatram da Jugoslavija nije bila ni Istočna Nemačka, ni Bugarska, ni Albanija, te da je bilo kakvo poređenje jugoslovenskih sudija sa sudijama naznačenih zemalja neodrživo.
Čak i ako bismo koristili iskustva tih zemalja, mogli bismo zaključ iti da se ni one nisu ,,usrećile‘‘ lustracijom. Na primer, ona je u Poljskoj trajala gotovo 10 godina, bez značajnijih rezultata. U Istočnoj Nemačkoj pokrenuto je preko 2000 postupaka, da bi se samo u 18 predmeta oni završili razrešenjem sudija i to, prevashodno, zbog njihove saradnje sa tajnom službom državne bezbednosti.
Ipak, nameće se utisak da se radi o ideološko-političkom kriterijumu.
Ovo sa razloga, jer su ljudska prava kao univerzalna prava prihvaćena u svim zemljama sveta. Manje ili više, svuda se osuđuju oni koji ne poštuju ljudska prava ili ih krše. Lustracija je uvedena kao pojam samo u zemljama bivšeg istočnoevropskog bloka, što je, po meni, argument za ideološki obračun.
U našoj zemlji, a naročito u sferi sudstva, ni približno nisu bili zastupljeni ideološki principi tzv. komunističkih zemalja. Uprkos nespornim propustima, jugoslovenski socijalizam je bio suštinski drugojačiji.
Nakon pada Berlinskog zida, snažan prodor zapadnoevropskih vrednosti, ali i ideologije proširio se istočnom Evropom. Nema razloga da taj talas u oblasti lustracije zahvati i naše područje, bar kad je reč o pravosuđu.
Ako bismo lustraciju sudija shvatali u savremenom značenju, ona bi podrazumevala udaljenje sudija iz suda (razrešenje) ili zabranu obavljanja sudijske funkcije, ili funkcije u pravosuđu za izvestan vremenski period (suspenzija). Ovakva odredba bila bi, direktno, suprotna Ustavu Republike Srbije koji precizno određuje da sudije imaju stalnost mandata, i precizno određuje u kojim slučajevima sudija može biti razrešen. Uvođenje bilo kojeg novog kriterijuma, osim postojećeg u Ustavu, nije dozvoljeno.
Ukoliko bi se, ipak, zakonom uvodio neki novi kriterijum, postavlja se pitanje ko bi bio ovlašćen da utvrđuje nepodobnost sudije. Do sada je to bila isključivo Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, a prema novim odredbama Visoki sudijski savet (telo sastavljeno većinom od sudija).
Ustav Srbije proklamuje čvrst princip podele vlasti. Kao deo tog principa posebno se apostrofira nezavisnost i samostalnost sudstva. Zapravo, principa podele vlasti i nema ukoliko nema nezavisnog i samostalnog sudstva. Apsolutno sam siguran da se uvođenjem lustracije kao vanustavnog kriterijuma narušava nezavisnost sudstva. Ustav poznaje i precizno određuje koji su kriterijumi i razlozi mogućeg razrešenja sudija, te se svako proširivanje, ili dodavanje novih, kosi sa načelom ustavnosti.
Uvođenje novog kriterijuma, pored već postojećih, veoma bi nas podsetilo na ranije kritikovanu ,,moralno-političku podobnost‘‘. To bi, bez sumnje, vodilo ideologizaciji pravosuđa, protiv čega smo se svi borili.
Jedan od najjačih argumenata protiv lustracije je narušavanje proklamovanog principa podele vlasti. Predloženim rešenjem, izvršna vlast ponovo nameće svoje poimanje sudstva i vrednosti prilikom izbora i razrešenja sudija.