Presuda okružnog suda
Optuženi je javno istupao na sastanku Sekcije univerzitetskih nastavnika
Pravnog fakulteta u Beogradu pred većim brojem ljudi i njegova diskusija na ovom sastanku je objavljena u časopisu ,,Anali Pravnog fakulteta‘‘ u Beogradu u listu ,,Student‘‘ i zbog toga njegovo istupanje i objavljeni članak u inkriminisanom delu bili su podobni da svojom sadržinom kod neodređenog broja ljudi u SR Srbiji izazovu neprijateljsko raspoloženje, nepoverenje i mržnju prema narodima i narodnostima drugih Republika i Pokrajina usmereno na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije.
Istovremeno njegovo istupanje na sastanku Sekcije univerzitetskih nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu i njegova diskusija objavljena u vidu članka u časopisu ,,Anali Pravnog fakulteta‘‘ u Beogradu i u listu ,,Student‘‘ pod naslovom ,,Smišljene smutnje‘‘, kao i njegov članak ,,Kamen razdora‘‘ objavljen u časopisu ,,Umetnost‘‘ u inkriminisanim delovima po svojoj sadržini predstavljaju zlonamerno i neistinito prikazivanje društvenopolitičkih prilika u zemlji.
Obzirom na to ovaj sud je i našao da je javno istupanje optuženog i objavljivanje članaka bilo usmereno na pozivanje i potsticanje na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije, odnosno na pozivanje i potsticanje na podrivanje osnova državnog uređenja i društvenog sistema i zlonamerno i neistinito prikazivanje društveno-političkih prilika u zemlji.
Stoga je ovaj sud utvrdio da je optuženi govorom na javnom mestu i objavljivanjem članaka izvršio krivično delo neprijateljske propagande iz čl. 118 st. 1 KZ.
Optuženi se brani da je istupao na naučno-stručnom skupu i da je njegova diskusija objavljena bez njegovog odobrenja u časopisu ,,Anali Pravnog fakulteta‘‘ u Beogradu. Da je svojom diskusijom imao samo nameru da razobliči nacionalističku zaslepljenost i podivljalost koja je ugrožavala Jugoslaviju i da na primeru Srpskog naroda ukaže na apsurdnost, nemogućnost i bezumnost krajnje kosekvence ove zaslepljenosti i podivljalosti i da se radi toga njegova diskusija i objavljeni članak uopšte ne mogu okvalifikovati da pretstavljaju pozivanje i potsticanje na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije i zlonamerno i neistinito iznošenje društvenopolitičkih prilika u zemlji. U potkrepljenje ovakve svoje odbrane pozvao se na istupanje državnih, političkih funkcionera i kulturnih i naučnih radnika, koji su isto tako svojim govorima i nastupima ukazivali na kriznu situaciju na nacionalnom planu u ono vreme.
Ovaj sud je svestrano ocenio ovakvu njegovu odbranu i našao da je ista neosnovana.
Optuženi je sam redigovao svoju diskusiju i dao joj naslov i samim tim ovaj sud smatra da je on dao pristanak da se objavi i u časopisu ,,Anali pravnog fakulteta‘‘ u Beogradu i radi toga ne može se uzeti da je diskusija objavljena bez njegovog odobrenja. U Jugoslaviji je zaista Ustavom zagarantovana sloboda govora i javnog istupanja, ali to ne znači da je govorom i javnim istupanjem dozvoljeno, kao što je to učinio optuženi, stvarati nepoverenje, neprijateljsko raspoloženje i mržnju jednog naroda prema drugim narodima i narodnostima u zemlji i na taj način ustvari pozivati i potsticati na razbijanje bratstva i jedinstva, kao i da je dozvoljeno zlonamerno i neistinito prikazivati društveno-političke prilike u zemlji. Zbog toga ne može se optuženi pozivati da to što krivično odgovara zbog svoje diskusije i objavljenog članka znači gušenje demokratskih prava i slobode. Kao što je napred navedeno već sam početak njegove diskusije, kada izjavljuje da neće govoriti o slovu predloženih Ustavnih promena i da će govoriti o nečem što se zakonskim tekstom prikriva, zabašuruje i mistifikuje, nesumljivo ukazuje da on nije imao namere da pomogne iznalaženju eventualno boljih rešenja u predloženom nacrtu Ustavnih amandmana. Dalja sadržina njegove diskusije u kojoj govori o navodno teškom i neravnopravnom položaju Srpskog naroda i da bi se ovaj još više pogoršao sprovođenjem Ustavnih promena koje su u krajnjoj liniji uperene protiv njegovih najdubljih životnih interesa. Da Ustavne promene nemaju nikakav dublji društveni smisao i da treba biti načisto da je Jugoslavija već danas samo geografski pojam i da na njenim razvalinama pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih i međusobno suprostavljenih nacionalnih država, nesumljivo ukazuje da je bila usmerena na stvaranje neprijateljskog raspoloženja, nepoverenja i mržnje Srpskog naroda prema drugim narodima i narodnostima Jugoslavije odnosno na pozivanje i potsticanje razbijanja bratstva i jedinstva i na taj način na pozivanje i potsticanje na podrivanje osnova društvenog i državnog uređenja, kao i na zlonamerno i neistinito prikazivanje društvenopolitičkih prilika u zemlji.
Na pravilnost ovakve ocene posebno ukazuje i to da optuženi navodno zbog teškog položaja Srpskog naroda ukazuje na potrebu njegovog otrežnjenja od zabluda prošlosti i pozivanja da se Srpski narod okrene sam sebi, da misli na svoj opstanak i da se bori za svoj opasno ugroženi nacionalni identitet i integritet.
Zbog toga ne može se uzeti da je optuženi imao nameru da razobliči nacionalistič ku zaslepljenost i podivljalost, koja je ugrožavala Jugoslaviju i da na primeru Srpskog naroda ukaže na apsurdnost, nemogućnost i bezumnost krajnje kosekvencije ove zaslepljenosti i podivljalosti. Sadržina njegove diskusije i objavljenog članka ne može se uzeti ni kao kritika eventualnog stanja na nacionalnom planu u drugim Republikama i Pokrajinama, jer u tom slučaju optuženi ne bi govorio o navodno lošem i neravnopravnom položaju Srpskog naroda. Kod ovakve ocene njegove diskusije i objavljenog članka ovaj sud je posebno imao u vidu da je i u drugim Republikama i Pokrajinama od strane pojedinaca bilo istupanja u kojima se isto tako tvrdilo da su ovi narodi i narodnosti u neravnopravnom položaju prema narodima i narodnostima u drugim Republikama i Pokrajinama i da se izražavala zabrinutost za njihov budući položaj i opstanak. Sva ova istupanja u krajnjoj liniji bila su na istoj političkoj osnovi i pogodovala su stvaranju takve situacije koja je dovodila do narušavanja bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije iskovanog za vreme Narodnooslobodilačke borbe i koju su koristili unutrašnji i spoljni neprijatelji Jugoslavije za ostvarivanje svojih ciljeva.
U vreme istupanja optuženog na sastanku Sekcije i objavljivanja njegove diskusije u vidu članka u zemlji je zaista, baš zahvaljujući ovakvim i sličnim istupanjima, postojala krizna situacija na nacionalnom planu i na istu su ukazivali državni i politički funkcioneri u svojim govorima i napisima, ali oni su to činili u nameri njenog razrešavanja i otklanjanja. Kao što je napred navedeno sadržina diskusije optuženog i objavljenog članka ne može se tako okvalifikovati, odnosno ne može se oceniti kao doprinos otklanjanju i eventualnom sprečavanju daljeg razvoja ove krizne situacije, već na protiv mora se okvalifikovati kao pozivanje i potsticanje na razbijanje bratstva i jedinstva i radi toga on se i ne može pozivati da su njegove ocene tadašnjih društvenopolitičkih prilika dobile potvrdu u govorima i nastupima političkih i državnih funkcionera i kasnijim tokom događ aja.
Optuženi osporava da je člankom ,,Kamen razdora‘‘ objavljenom u časopisu ,,Umetnost‘‘ imao nameru da poziva i podstiče na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije.
I ovaj sud je ocenio da se zaista sadržina ovog članka ne može okvalfikovati tako da je pretstavljao pozivanje i potsticanje na razbijanje bratstva i jedinstva naših naroda, ali je očigledno da je optuženi u istom neistinito i zlonamerno prikazivao društvenopolitičke prilike u zemlji, jer između ostalog u ovom članku govori o nemoći javne reči, pojačanom birokratskom pritisku i da su pretstavnički organi poslušni i prilježni pomoćnici i punomoćnici državne vlasti.
U časopisu ,,Umetnost‘‘ objavljeni su, povodom podizanja spomenika Njegošu, mnogi napisi u kojima su pojedini javni, naučni i kulturni radnici izražavali svoje slaganje i neslaganje oko podizanja ovog spomenika i radi toga neistinito i zlonamerno optuženi u svom članku tvrdi da je u ovom slučaju došla do izražaja nemoć javne reči. Nakon dugotrajne diskusije prestavnički organi su slobodno i demokratski doneli svoju odluku u vezi sa podizanjem ovog spomenika i ista nije doneta pod birokratskim pritiskom, te radi toga isto tako neistinito je i zlonamerno iznošenje da je ojačao birokratski pritisak i da su prestavnički organi doneli svoju odluku kao poslušni i prilježni pomoćnici i punomoćnici državne vlasti.
Prilikom odmeravanja kazne optuženom za učinjeno delo ovaj sud je imao u vidu da on ranije nije osuđivan, da je porodičan i otac dvoje dece, kao i da je aktivno učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. S druge strane imao je u vidu da je on kao naučni radnik i profesor Univerziteta govorom na javnom skupu i objavljivanjem inkriminisanog članka neprijateljski delovao protiv našeg društvenog i državnog uređenja potstičući i pozivajući na razbijanje bratstva i jedinstva naših naroda, odnosno najvećoj tekovini naše revolucije, kao i da je zlonamerno i neistinito iznosio društvenopolitičke prilike u našoj zemlji. Ovakva njegova delatnost mogla je imati i dovesti do teških posledica. Samo energičnom akcijom Saveza komunista i svih radnih ljudi do takvih posledica nije došlo.
Obzirom na napred navedeno ovaj sud je optuženom za učinjeno delo odmerio kaznu kao u izreci, jer smatra da je samo ovakva kazna adekvatna težini učinjenog dela, kao i da se blažom kaznom ne bi mogla u ovom slučaju ostvariti svrha kažnjavanja iz čl. 3 KZ.
Odbijen je predlog javne tužbe da se prema optuženom izrekne mera bezbednosti iz čl. 61 g KZ, pošto nalazi da je već izrečena kazna dovoljna da se postigne svrha kažnjavanja.
U toku pretresa odbrana je predložila da se u dopunu dokaznog postupka sasluša nekoliko svedoka i da se pročita veći broj govora i napisa pojedinih državnih, političkih funkcionera, naučnih i kulturnih radnika objavljenih u dnevnoj štampi i pojedinim časopisima.
Posle ocene ovaj sud je odbio predlog odbrane jer je utvrdio da izvođenje ovih dokaza ne bi doprinelo potpunijem i pravilnijem utvrđivanju činjeničnog stanja. Za utvrđivanje činjeničnog stanja po mišljenju suda bila je dovoljna analiza sadržine diskusija optuženih i objavljenih članaka, kao i ocena njegove odbrane, koju je dao u vezi sa svojom diskusijom i objavljenim člancima.
Pošto je optuženi oglašen krivim, to je u smislu čl. 89 i čl. 91 ZKP obavezan na plaćanje paušalnog iznosa, koji je određen prema trajanju, složenosti ovog postupka i srazmerno njegovim imovnim prilikama.
Zapisničar, Predsednik veća — sudija, Đorđe Katić POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude dozvoljena je žalba u roku od 8 dana po prijemu prepisa iste. Žalba se podnosi Vrhovnom sudu Srbije preko ovog suda.