Presuda okružnog suda
Nakon svestrane ocene sadržine njegove diskusije, koja je objavljenja i u vidu članka pod naslovom ,,Smišljene smutnje‘‘ ovaj sud je utvrdio da su njegovo istupanje i objavljeni članak bili usmereni na pozivanje i podsticanje razbijanja bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije i zlonamerno i neistinito prikazivanje društvenopolitičkih prilika u našoj zemlji.
Ovakva ocena od strane suda da su njegovo istupanje i objavljeni članak bili usmereni na pozivanje i podsticanje razbijanja bratstva i jedinstva i zlonamerno i neistinito prikazivanje društvenopolitičkih prilika u zemlji rezultat je tvrđenja optuženog da je Srpski narod nemilosrdno i nepravedno optužen za centralizam i unitarizam prethodnog perioda, kao da taj centralizam nije bio zaveden da bi se sprečilo postavljanje pitanja nacionalne odgovornosti za genocid, koji je za vreme drugog svetskog rata izvršen nad njim. Da sadašnji položaj Srpskog naroda nije dobar i da se već nalazi u neravnopravnom položaju prema drugim narodima, te da bi se predloženom Ustavnom promenom njegov položaj još više pogoršao i da bi je promena u krajnjoj liniji uperena protiv njegovih najdubljih životnih interesa, te da bi krajnja kosekvencija ovih promena bila njegovo potpuno dezintegrisanje.
Na prednju ocenu upućuje i tvrdjenje optuženog da Srpski narod, iako čini većinu stanovništva, u SR Bosni i Hercegovini faktički nema mogućnosti da se služi svojim ćiriličkim pismom. U SR Crnoj Gori da nema pravo na vlastito nacionalno ime ili se bar to pravo osporava onim crnogorcima koji se osećaju Srbima i da su se Srbi u vlastitoj Republici našli u podređenom položaju prema Albancima.
Očigledno je da su ovakva tvrđenja optuženog u njegovoj diskusiji i objavljenom članku bila usmerena da se kod Srpskog naroda stvori nepoverenje, netrpeljivost i mržnja prema drugim narodima i narodnostima Jugoslavije, jer se drugačije ne može objasniti i njegov poziv Srpskom narodu da je više nego bilo šta drugo danas neophodno otrežnjenje Srpskog naroda od zabluda iz prošlosti i da se mora okrenuti sam sebi, da mora početi da se bori za svoj opasno ugroženi nacionalni identitet i integritet.
Ovakvim svojim tvrdnjama o lošem i neravnopravnom položaju optuženi izražava i navodnu zabrinutost za dosadašnji i budući položaj Srpskog naroda, a izražavanje ovakve zabrinutosti od najviših državnih, političkih organa i najširih slojeva radnih ljudi SR Srbije ocenjeno je i osuđeno kao nacionalističko, kojim se želi stvoriti nepoverenje, netrpeljivost i mržnja prema drugim narodima i narodnostima Jugoslavije, a u cilju razbijanja bratstva i jedinstva.
U zajednici sa ostalim narodima i narodnostima Srpski narod je, suprotno tvrđenju optuženog, doživeo prosperitet i njegov je interes da i dalje živi u toj zajednici i u potpuno je ravnopravnom položaju. Ustavne promene omogućuju efikasniju borbu za dalji razvoj Socijalističkih samoupravnih odnosa, ravnopravnosti naroda i narodnosti, samoupravnosti Republika i Pokrajina i jačanje njihove odgovornosti za sopstveni razvoj i razvoj jugoslovenske zajednice kao celine i zbog toga se ne može govoriti i pretstavlja iskrivljavanje istorijske istine da je Srpski narod i do sad bio u lošem i neravnopravnom položaju u zajednici Jugoslovenskih naroda i da će se Ustavnim promenama njegov položaj još više pogoršati i da se i njima ide na stvaranje nekoliko samostalnih, nezavisnih i međusobno suprostavljenih nacionalnih država.
U svojoj diskusiji optuženi je još tvrdio i da svako ko ume politički da gleda i misli može lako otkriti da promena Ustava nema nikakav dublji društveni smisao i da nema ničeg zajedničkog sa nekakvim tobože nagomilanim društvenim teškoćama u koje se naša zemlja zaplela na svom mučnom putu prevladavanja nasleđenih zaostalosti najrazličitijih vrsta i boja. Da treba biti načisto da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili tačnije na njenim razvalinama uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, pa čak i međusobno suprostavljenih, nacionalnih država.
Ustavne promene omogućuju, kao što je već napred navedeno, efikasnij dalji razvoj Jugoslovenske zajednice kao celine, jer razvijaju uzajamne interese, samoupravnost naroda i narodnosti i njihov cilj je da doslednim ostvarivanjem Ustavnih amandmana ostvare uslove za potpunu ravnopravnost svih naroda i narodnosti i zbog toga je netačno ne samo da promene Ustava nemaju nikakav dublji društveni smisao, već i da je Jugoslavija danas gotovo samo geografski pojam, pošto se navodno na njenom tlu uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih i međusobno suprostavljenih nacionalnih država.
Prema tome ovakva tvrdnja optuženog je zlonamerno i neistinito prikazivanje društveno političkih prilika u zemlji, a ovakav zaključak potvrđuje se i samim davanjem od strane optuženog naslova svojoj diskusiji, koja ja objavljena u vidu članka i koji ustvari predstavlja i rezime sadržine njegove diskusije i zaključaka da se zakonskim tekstom Ustavnih promena navodno nešto prećutkuje, zabašuruje, prikriva i čak mistifikuje.
I člankom ,,Kamen razdora‘‘ objavljenom u časopisu ,,Umetnost‘‘ optuženi zlonamerno i neistinito prikazuje naše društveno-političke prilike, jer između ostalog u istom tvrdi da je nemoć javne reči karakteristična za vreme u kome živimo, da je znatno ojačao birokratski pritisak i da široki slojevi stanovništva ne znaju koliko dugo traje mrtva trka prvih imena kulture sa bezimenim i bezličnim, ali poslušnim i prilježnim i pomoćnicima i punomoćnicima najviše državne vlasti u zemlji.
U našoj zemlji zagarantvana je sloboda misli i javnog nastupanja u koliko nisu u suprotnosti sa društvenim normama, te prema tome javni, naučni i kulturni radnici potpuno slobodno iskazuju svoje misli i javno istupaju u koliko su u saglasnoti sa društvenim normama i ne predstavljaju podrivanje državnog uređenja i društvenog sistema. Opšte je poznato da su oni do sada svojim radom vidno doprineli razvoju kulture, nauke, umetnosti i u svim drugim oblastima života. I povodom podizanja spomenika Njegošu objavljeni su mnogi napisi u kojima su pojedini javni, naučni i kulturni radnici slobodno izražavali svoja slaganja i neslaganja sa podizanjem ovog spomenika. Naše samoupravno društvo svakodnevno vodi borbu protiv birokratizma i on sve više slabi i javna reč se i te kako čuje i sluša. Slobodno i demokratski donose se najvažnije odluke od strane, predstavničkih, političkih i izvršnih organa u zemlji i radi toga netačno je i zlonamerno tvrđenje optuženog da je povodom podizanja spomenika Njegošu došla do izražaja nemoć javne reči, karakteristična za vreme u kome živimo, da ojačava birokratski pritisak i da su predstavnički organi poslušni i prilježni pomoćnici i punomoćnici državne vlasti.