Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u političkom govoru
U stvari, pobornici lustracije ne veruju u zrelost naroda i u njegovu sposobnost da svojim glasovima izabere prave, časne i poštene ljude, nego smatraju da manje-više nezrele birače treba unapred zaštititi od njihovog pogrešnog izbora tako što bi neko, zreliji i upućeniji od njih, unapred diskvalifikovao jedan broj potencijalnih kandidata za državne zvaničnike, vodeće privrednike i univerzitetske profesore. To je svojevrsni paternalizam koji počiva na pretpostavci da neko ko je politički zreliji i moralno savršeniji treba, poput veštog staraoca i vaspitača, da vrši prethodni izbor umesto svojih štićenika i vaspitanika. Pri tom ostaje ono staro pitanje: ko će vaspitavati vaspitače i da li su oni dobro vaspitani? Još je važnije što se zalaganjem za ovakvo pročišćenje sudstva, uprave, školstva i najviših javnih položaja otvara još dalekosežnije pitanje same prirode države i granica i svrhe njene delatnosti. Po jednoj zamisli, zadatak države je popravljanje i moralno usavršavanje ljudi; po drugoj, to je sprečavanje i kažnjavanje zla. Prva je etička; druga je liberalna država. Ova potonja u načelu ne dopušta lustraciju, pošto se njome ljudi moralno pročišćuju i uzdižu državnom prinudom a ne blagotvornim uticajem sredine, dobrim uzorima i samoispitivanjem i samorazumevanjem vlastitog smisla i svrhe.
Svojevremeno je Vilhelm fon Humbolt upozoravao da sama svrha države može biti dvojaka: ,,ona može da podstiče sreću, ili samo da sprečava zlo, a u ovom drugom slučaju zlo prirode ili zlo ljudi‘‘. Sa stanovišta tekućih zadataka države, ova dilema se uglavnom svodi na pitanje da li država treba da ima za svrhu pozitivno blagostanje nacije, ili samo njenu sigurnost. Po Humboltu, briga države makar samo za spoljašnju i fizičku dobrobit građana uvek je usko vezana s njihovim unutrašnjim životom, pa je otuda štetna, jer ne može da izbegne da postane smetnja za razvoj individualnosti. Stoga država treba da se uzdrži od svake brige za pozitivnu dobrobit građana i ne treba da učini nijedan korak dalje od onoga što je nužno za njihovo obezbeđenje prema sebi i prema inostranim neprijateljima, niti je vlasna da radi kakve druge krajnje svrhe ograničava njihovu slobodu. Pri tom nije reč o pukom ograničavanju državne vlasti u korist pojedinca i njegove individualističke samovolje, nego o obezbeđenju zakonske slobode za najvišu svrhu koja je postavljena samom čoveku — najvišem i najsrazmernijem obrazovanju njegovih snaga u jednu samosvojnu celinu.
Lustracija je u najdubljoj protivnosti s liberalnom idejom slobode i granicama koje takva zamisao postavlja državnoj vlasti. Štaviše, lustracija vraća čoveka u nepunoletstvo iz kojeg ga je izvela prosvećenost.
Istorijski uzori današnjih pobornika lustracije Kao svojevrsna diskvalifikacija za određene javne položaje i zvanja, lustracija najviše podseća na englesku srednjovekovnu ustanovu pod nazivom attainder ili bill of attainder. To je bilo lišavanje časnih i građanskih prava kao posledica izricanja smrtne kazne ili stavljanja van zakona (outlawry) zbog izdaje ili povrede feudalne vernosti (felony).
Takođe je predstavljalo i jednu vrstu osramoćenja i ljage koja je padala i na potomstvo obeščašćenog krivca (tzv. kvarenje krvi, corruption of blood).
Velika sličnost ustanove attainder s lustracijom koja se danas predlaže ogleda se i u svrsi zbog koje je najčešće korišćena. Reč je o upotrebi ili zloupotrebi ove ustanove radi obračuna s političkim suparnicima.
U tom cilju počev od XV veka ustanovljena je jedna vrsta vansudskog kažnjavanja aktom parlamenta (bill of attainder). U doba ratova dveju ruža bill of attainder je korišćen radi uklanjanja vođa rivalske frakcije, dok se Henrik VIII tim sredstvom oslobađao ministara kojima više nije verovao. Čak i kad svrha donošenja ovakvog akta nije bila tako ozloglašena, to je uvek bio pojedinačni akt u formi opšteg akta (zakona) koji donosi parlament. Nije stoga nimalo slučajno što je bill of attainder bio na lošem glasu i što su u doba prosvećenosti protiv njega ustali vodeći duhovi, uključujući i Monteskijea. I to je osnovni razlog zbog kojeg jedan od prvih modernih ustava, američki Ustav od 1787, izričito zabranjuje Kongresu i državama članicama da donesu bill of attainder (član I odsek 9. stav 3. i odsek 10. stav 1). Takođe je ovim Ustavom izričito utvrđeno da se izdaja Sjedinjenih Američkih Država jedino sastoji u pokretanju rata protiv njih ili u pristupanju njihovim neprijateljima, pružanjem pomoći i podrške (a ne u političkoj pristrasnosti i osujećivanju političkih suparnika) i da osuda zbog izdaje ne može pogađati potomke (corruption of blood).
Bilo je, doduše, i u Americi pokušaja da se pod vidom drugih ustanova prokrijumčari skriveni bill of attainder. Tako je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država (Commings v. Missouri, 4 Wall. 277, 1867; Ex parte Garland, 4 Wall. 33, 1867) proglasio neustavnim zakonske odredbe o polaganju zakletve, donete posle građanskog rata, kojima su pristalice poražene Konfederacije proglašene nepodobnim za obavljanje određenih zanimanja (neka vrsta političke podobnosti). A u doba Makartijeve hajke protiv veštica, izazvane strahom od komunističke ,,zavere‘‘, Vrhovni sud je kao bill of attainder poništio dodatak jednom poreskom zakonu koji je zabranjivao isplatu imenovanim vladinim službenicima optuženim da su subverzivni (U.S. v. Lovett, 328 U.S. 303, 1946).
U samoj Engleskoj oduzimanje časnih i građanskih prava vršeno je skoro sedam vekova. Poslednji put je srednjovekovni bill of attainder doslovno primenjen 1798. godine protiv lorda Edvarda Ficdžeralda, da bi se potom konačno ustalilo mišljenje da je oduzimanje časnih i građanskih prava političkim suparnicima moralno nedopustivo i nehumano.
Trebalo je da prođe skoro dvesta godina pa da se, pod vidom lustracije a zarad učvršćenja još rovitog demokratskog poretka, iznova oduzimaju časna i građanska prava. To je na izuzetno sistematičan i sveobuhvatan način učinjeno na području doskorašnje Istočne Nemačke, sa nešto manje upornosti i u drugim postkomunističkim državama, a sada se ta moguć nost uveliko razmatra i u našoj zemlji.