Lustracija u Srbiji - Ilustracija nemoći demokratskih promena
Miodrag Radojević, Institut za političke studije Beograd
Rezime: Autor smatra da primena ustanove lustracije u postkomunističkim zemljama predstavlja jedan od uslova za uspostavljanje stabilnog demokratskog poretka. Pored kritičkog osvrta na Rezoluciju Saveta Evrope o merama za razgradnju nasleđa komunističkih i totalitarnih režima, ukazuje na probleme i iskustva zemalja u tranziciji sa primenom lustracije i različita teorijska shvatanja.
Neuspeh primene lustracije u Srbiji otežavalo je odsustvo socijalnog konsenzusa i volje političke elite da započne radikalne društvene promene. Bez kritičkog preispitivanja autoritarne prošlosti, demokratske reforme u Srbiji teći će znatno sporije i uz veće otpore, što će uticati na stabilnost političkog sistema.
Ključne reči: lustracija, kršenje ljudskih prava, tranzicija, vladavina prava, preispitivanje autoritarne prošlosti.
Pledoaje za raspravu Uspostavljanje stabilne demokratije predstavlja cilj tranzicije u postkomunističkim državama. Primena lustracije, kao mere preispitivanja totalitarne i autoritarne prošlosti u ovim zemljama, jedan je od neophodnih uslova konstituisanja konsolidovane demokratije. Različita iskustva postkomunističkih država ukazuju da postoji pozitivna veza između napretka demokratizacije i primene lustracije.
Rezolucija 1096 o merama za razgradnju nasleđa komunističkih totalitarnih režima (u daljem tekstu: Rezolucija), usvojena na 23. zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 27. juna 1996. godine, ukazala je na mnogobrojne opasnosti od neuspeha tranzicije u postkomunistič kim državama.
1 Jedna od njih je da umesto vladavine prava, koja predstavlja jedan od ciljeva tranzicije, zavlada korupcija. Da bi se sprečila restauracija prethodnog totalitarnog režima i omogućilo uspostavljanje pluralističkih demokratija zasnovanih na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava, Skupština Saveta Evrope preporučuje svojim članicama -postkomunističkim državama razgradnju totalitarne ostavštine nekadaš njih komunističkih poredaka.
U Rezoluciji se predlaže sprovođenje političkih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih reformi, kao i preuređenje prethodnih društvenih poredaka na principima demilitarizacije, decentralizacije, demonopolizacije, privatizacije i debirokratizacije. Savetuje se povraćaj bespravedno oduzete imovine i denacionalizacija. Takođe, pozitivno se vrednuje otvaranje dosijea tajnih službi koje je izvršeno u pojedinim postkomunističkim državama. Naročito se ukazuje na potrebu izgradnje demokratske političke kulture i primene procesnih sredstava primerenih državama u kojima se poštuje poredak vladavine prava.
Princip od koga treba poći u razgradnji nasleđa autoritarne prošlosti je postizanje pravde bez sprovođenja revanšizma prema pripadnicima bivšeg režima. Savet Evrope (u daljem tekstu: SE) preporučuje rehabilitaciju osoba osuđenih zbog političkih i drugih prestupa koji po opštim pravnim načelima ne predstavljaju krivična dela, dok se istovremeno nalaže gonjenje i kažnjavanje pojedinaca za izvršena krivična dela u vreme komunističkog poretka, kao i kažnjavanje za ona krivična dela koja u vreme kada su izvršena nisu bila propisana po nacionalnom zakonodavstvu.
Uslov je da se takva dela po opštim pravnim principima smatraju pravno nedozvoljenim. U slučaju kada se takvim delima krše ljudska prava, ne isključuje se odgovornost ako je lice postupalo po naredbi.
U svrhu preispitivanja autoritarne pravne prošlosti, SE smatra da nije dovoljno samo preduzimati mere krivičnog gonjenja prema pripadnicima bivšeg režima, već i sprovesti posebne upravne postupke -lustraciju i dekomunizaciju. Lustracija i dekomunizacija se primenjuju prema funkcionerima prethodnog komunističkog režima koji su vršili svoja ovlašćenja u suprotnosti sa osnovnim demokratskim principima i pri tom kršili osnovna ljudska prava. Ovim merama se onemogućava licima koja su zauzimala visoke položaje u prethodnom komunističkom poretku da vrše vlast i u novom demokratskom društvu. Stoga, lustracija i dekomunizacija predstavljaju ,,zaštitu novouspostavljenih demokratija‘‘.
2 U skladu sa preporukama SE, primena lustracije u postkomunistič kim državama ne sme biti politički zloupotrebljena, pa je potrebno u lustracionom postupku utvrđivati individualnu krivicu, poštujući pravo na pretpostavku nevinosti i sprovoditi proceduru utvrđivanja odgovornosti u skladu sa zahtevima poretka vladavine prava.
U Rezoluciji jasno su precizirani pravna i društvena priroda i karakter lustracije. Lustracija nije krivična već upravna mera, kojom se zabranjuje obavljanje javnih funkcija licima koja su svojim delovanjem u prethodnom totalitarnom režimu kršila ljudska prava. Međutim, lustracija ima i moralno i psihološko dejstvo, ali i istorijat koji ne počinje sa slomom komunističkih režima. Naime, pod istim ili drugačijim nazivom, sličnim sankcijama i posledicama, lustracija je poznata od antičkih vremena.
Kod starih Grka i Rimljana lustracija je predstavljala ritualne metode pročišćenja i okajavanja krivice.
3 Sličnost sa modernom ustanovom lustracije u staroj Grčkoj možemo tražiti u institutu ostrakizma, koji je primenjivan prema protivnicima atinske demokratije i njenih društvenih vrednosti. Ostrakizam je specifična mera koja se sastojala od oduzimanja svih građanskih prava i desetogodišnjeg progonstva izvan polisa. U to vreme smatrana je teškom kaznom jer izvan polisa nije postojao društveni život, pa za antičke Grke čovek koji je živeo izvan urbanih sredina nije bio ljudsko biće. Mera ,,građanske smrti‘‘ — gubitka građanske časti bila je primenjivana i kasnije, u drugim društvenim sistemima, ali pod različ itim nazivima. U starom Rimu je u upotrebi bio termin lustracija, kojim je označavan ritualni postupak očišćenja ljudi, stvari i životinja, posebno pri njihovom ulaženju, odnosno unošenju u religiozna mesta. Vremenom, lustracija dobija drugačije značenje i osoben etički i pravni aspekt. U postkomunističkim državama predstavlja posebnu pravnu meru kojom se pripadnici i saradnici bivšeg komunističkog režima uklanjaju, ,,čiste‘‘ ili diskvalifikuju sa javnih funkcija. U postkomunističkim državama, lustracija označava i kolektivno moralno pročišćenje od prethodnih grehova koje je počinio totalitarni režim. Lustracijom pripadnika prethodnog režima podstiče se preispitivanje autoritarne prošlosti na individualnom planu. Preispitivanjem autoritarne prošlosti deluje se na svest ljudi i njen poseban značaj počiva u ,,psihološko-moralnom procesu kolektivnog očišćenja za grehe na koje ih je naterao totalitarni režim‘‘.