Koštunica i Đinđić kao antipodi - II deo
Autor: Ivan Ivanović
7. Kako ne mogu bez literarnog argumenta, pokušaću da u jednom književnom delu pronađem arhetip ovog sukoba. Reč je o političkom spisu iz 1864. godine francuskog advokata Morisa Žolija, Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskijea. Da najpre Čitaocu predstavim autora ovog čudnog spisa, kao i njegove junake. Moris Žoli je rođen 1829, a pronađen je mrtav u svom stanu u Parizu 1878. godine. Zna se da je bio protivnik diktatora Napoleona III i branilac Pariza u Francusko-pruskom ratu 1871. godine. Zbog sukoba sa diktatorom bio je prognan u Belgiju.
U Pariskoj komuni borio se na barikadama protiv snaga diktatorskog režima, ali se ubrzo razočarao u prvi veliki radnički pokret. Nikolo Makijaveli rođen je u Firenci 1469, a umro 1527. godine u istom gradu.
Bio je pisac i državnik, republikanac razočaran u nemoć republike.
Napisao je 1513. godine delo Vladar, u kojem savetuje mladog Lorenca Medičija kakav vladalac treba da bude. Ovo delo je tokom kasnijih vremena anatemisano i optuživano za amoralni cinizam, a katolička crkva ga je stavila na Indeks zabranjenih knjiga. Krivotvoreno je 1903. godine u poznati antisemitski spis Protokol sionskih mudraca, u kojem, navodno, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju uz pomoć liberalizma i socijalizma. Danas se smatra da se Makijaveli priklonio diktaturi, jer je samo ovaj oblik vladavine mogao da ostvari njegov veliki san o ujedinjenju Italije. Monteskije je rođen 1689. u Bordou, a umro je 1755. godine u Parizu. Njegovo glavno delo, Duh zakona, presudno je uticalo na političke teorije novog vremena, od Francuske revolucije do danas. Osnovni stav Monteskijea je doktrina o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se može uzeti kao osnova demokratski uređenog društva. Monteskije je raspravljao o tri oblika države: republici, koja se zasniva na vrlini, monarhiji, koja se zasniva na časti i despotiji, koja se zasniva na strahu. Monteskije je bio neprijatelj tiranije i izvrgao je ruglu vladavinu Luja XIV, koji je sebe proglasio Kraljem Suncem.
8. U svom delu, Žoli je na onom svetu sastavio dva značajna politička mislioca, koji su živeli u različitim epohama i suprotstavio njihove teorije. Mene ovde interesuje u kojoj meri se Koštunica može pronaći u Monteskijeu, odnosno Đinđić u Makijaveliju. Stoga moram da upoznam Čitaoca sa političkim teorijama koje ovi Žolijevi junaci zastupaju u Paklu.
Ta njihova rasprava u kratkim crtama izgleda ovako: Pošto su se sreli u prostorima ,,večne misli, odakle se izdaleka mogu pratiti revolucije u državama, pad i preobražaji carstava, gde se može nepristrasno razmiš ljati o promenama običaja i razmišljanja evropskih naroda, o napretku njihove civilizacije u politici, u umetnosti, u industriji, u oblasti filozofskih ideja‘‘, dva ponajveća politička mislioca istorije gotovo u svemu se razilaze. Monteskije, čije je delo pripremilo Francusku revoluciju, kojom počinje moderno doba, zastupa pre svega moralni princip u politici; Makijaveli, koji je služio u republici i borio se za njenu nezavisnost, da bi od nje bio odbačen i kažnjen, dobro zna da u politici nema morala.
Žolijev spis je, u stvari, Monteskijeova kritika makijavelizma. Pada u oči da raspravu o politici i moralu dobija Makijaveli, iako Monteskije zastupa humanistički princip i Žolijeva simpatija je očito na njegovoj strani.
U čemu se sastoji makijavelizam, za koji Makijaveli kaže da je stariji od njega? ,,Moj jedini zločin je — kaže Makijaveli — što sam govorio istinu, ne moralnu nego političku istinu. U čoveku je jače zlo od dobra, više je čovek sklon zlu nego dobru, više utiču na čoveka strah i sila nego razum… svi ljudi teže za vlašću, svaki čovek, kad samo može, biva tlačitelj, svi, ili skro svi, spremni su da žrtvuju prava drugih svojim interesima… Šta drži na okupu te proždrljive životinje koje nazivamo ljudima? Gruba i neobuzdana sila… Sila prethodi pravu.‘‘ (…) ,,Što bi se politika petljala s moralom? Da li ste ikada videli neku državu koja bi se rukovodila načelima što određuju lični moral? Svaki bi rat, tako, bio zločin, čak i pravedni rat, svako bi osvajanje bilo zlodelo, svaki ugovor nedostojna prevara… Zar ne vidite da i sama reč pravo ima krajnje neodređeno značenje? Gde ono počinje a gde se završava? Kad ono postoji, a kad ne postoji? Načelo prava u slučaju država potčinjeno je načelu interesa… pa iz toga sledi: Dobro može nastati iz zla‘‘, odnosno samo se preko zla dolazi do dobra, što rezultira poznatom filozofijom makijavelizma da cilj opravdava sredstva. Drugim rečima, važno je imati pravi cilj, a kako se on ostvaruje nije bitno. Stoga se makijavelizam nameće kao antihumanistička filozofija.
Monteskije ne poriče činjeničnu argumentaciju makijavelizma, ali osporava njegovu filozofiju. ,,Vi ste, Makijaveli, pre svega politički čovek i vas činjenice zanimaju više od ideja. Ali kad je reč o vladanju, mora se poći od načela. U vašoj politici nema mesta ni moralu, ni veri, ni pravu: samo dve reči — sila i lukavstvo.‘‘ Iz filozofije makijavelizma proizlazi pravo vladara da može ,,kad se radi o njegovom interesu ili o interesu države, da prolije potoke krvi, da bi se dočepao ili zadržao na vlasti, da sruši svaki zakon i da proglasi novi, i da njih ponovo gazi, da protraći državnu kasu, da potkupljuje, da ugnjetava, kažnjava i bez prestanka da tuče.‘‘Monteskije ovom načelu suprotstavlja moralni princip.
,,Vladari ne mogu, dakle, da dopuste sebi ono što je protiv ličnog morala: to je moj zaključak i on je izričit. Velikani koji, na osnovu povrede zakona, obezbeđuju mir svojoj zemlji, pričinili su više zla nego dobra: spasenje koje donose ne uklanja klice raspada koje unose u državu.
Nekoliko godina anarhije manje je kobno za jednu državu nego mnogo godina ćutljivog despotizma. Vi se, Makijaveli, divite velikim ljudima, ja se divim velikim ustanovama. Narodima su, da budu srećni, potrebni manje daroviti a više čestiti ljudi.‘‘ Monteskije kaže da je uticao na ustanovu podele vlasti i da je stvarao doktrinu slobodnih evropskih društava, dok je Makijaveli živeo krajem srednjeg veka u društvu koje je još uvek bilo varvarsko i zasnivalo se na sili, nadmoći i osvajanju, negujući ideju rata kao vrhovni životni princip. Monteskije pita Makijavelija da li smatra da je despotizam pravilo zato što se u istoriji pojavljivao više puta kao posledica društvenih nemira? Makijaveli na to pitanje ne odgovara direktno, ali pita Monteskijea kako je u svojoj teoriji rešio pitanje suvereniteta. Monteskije, vesnik Francuske revolucije, zalaže se za nacionalni suverenitet. On odbacuje i božansko pravo koje isključuje čoveka, ali i čovekovo pravo koje odbacuje Boga. Prvo narode prepušta mračnjaštvu, samovolji, ništavilu, od naroda pravi stado robova… Drugo predstavlja materijalističku i ateističku doktrinu, koja je Francusku revoluciju gurnula u krvoproliće i posle opijanja slobodom osramotila je despotizmom. Interesantna je kritika koju Makijaveli izriče Monteskijeovoj tezi o narodnom suverenitetu. ,,Vaš sistem ima samo jednu manu: polazi od nepogrešivosti narodnog razuma. A zar narod nema, kao i ljudi, svoje strasti, svoje zablude, svoje greške? Narod je ponizan pred silom, a nemilosrdan pred slabošću, neumoljiv prema pogrešci, a pun praštanja prema zločinu, nemiran u slobodi, a strpljiv u ropstvu.‘‘ Monteskije prihvata da je despotizam bio dominantan u prošlosti, ali drži da će u budućnosti biti nemoguć, jer ,,kako uspostaviti despotizam među narodima čije državno pravo, u osnovi, počiva na slobodi?; među hrišćanskim narodima i među državama čiji je politički život izložen javnosti štampe‘‘.
Gospodine Ivanovicu, pored toga sto delujete veoma neobrazovano i primitivno iznoseci stavove koji nemaju smisla, mislim da biste trebali malo vise da se informisete o nekim osobama o koima pisete,nego sto ih veoma ocigledno i nekulturno vredjate.
Procitala sam prvi pasus i ne zelim dalje,Mislim da cu se otrovati.
Pozdrav
Evo tek sada sam slučajno naišao na ovaj tekst i pored toga što se u principu ne slažem sa poređenjem i što me je mrzelo da proveravam godine, moram da primetim da „Protokoli …” nisu plagijat Makijavelijevog dela, Već Žolijevih „Razgovora u paklu …”
interesantan je ovaj makijaveli…