Izvod iz štampe - deo II
PRESUDA OKRUŽNOG SUDA U BEOGRADU
Trajno zabranjeno rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘ Rešenjem Okružnog suda u Beogradu, trajno je zabranjeno rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘, broj 2, koji izdaje Srpsko filozofsko društvo, zbog uznemiravanja javnosti iznošenjem alarmantnih i neistinitih tvrđenja.
Odluku suda je juče u podne saopštio predsedavajući sudija Ljubomir Radović. U kraćem, usmenom obrazloženju odluke, izneo je da je sud utvrdio iz svih razloga da se trajno zabrani rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘.
U prvom redu sud je imao u vidu, kako je izneo predsedavajući sudija Radović, da je u ovom broju časopisa prepričan članak iz časopisa ,,Praksis‘‘, zbog kojeg je i ovaj časopis zabranjen. Ovaj članak je, istina, prenet iz strane štampe.
U ostalim spornim napisima zbog kojih je, uostalom, tražena zabrana ovog broja časopisa ,,Filozofija 72‘‘ sud je, pored predloženih citata, našao i druge, u kojima se iznose tvrdnje bez dokaza koje mogu da uznemire javnost. U ovim napisima govori se o sudskim procesima koji su pravosnažno okončani ili su donete samo prvostepene presude. O tim procesima, prema oceni suda, daju se ocene koje su subjektivne i u neku ruku vrši se zloupotreba sredstava informacija.
– U tim napisima ne radi se o kritici pravosuđa, već se iznose mišljenja i ocene koji nisu zasnovani na određenim dokazima. Ti stavovi nisu čak ni dobronamerni.
Iznete su tvrdnje koje mogu da uznemire građane — istakao je sudija Radović.
Politika, 9.9.1972., str. 5. M. N.
KOGA I OD KOGA BRANI DOBRICA ĆOSIĆ O ČEMU JE PISALA ZABRANJENA ,,FILOSOFIJA 72‘‘.
Ko je ocenio da Filosofsko društvo Srbije deluje nacionalistički. Zašto ćuti štampa.
Pomalo neočekivano, ovogodišnji beogradski septembar počeo je kulturnopolitičkim konfrontacijama. Jedan od stožernih motiva tih gibanja jeste pojava drugog ovogodišnjeg broja časopisa ,,Filosofija‘‘.
Još dok je taj ,,jugoslovenski časopis za filosofiju‘‘ bio u slobodnoj prodaji — a za njega je vladalo neosporno interesovanje jednog dela javnosti — zagrebački ,,Vjesnik‘‘ pisao je (1. septembra) u članku ,,Filosofija bez maske‘‘ o tome kako se u časopisu ,,plasiraju tekstovi koji, što bi i laiku bilo lako uočiti, nemaju baš nikakve veze sa filosofijom‘‘. U ,,Vjesnikovom‘‘ se napisu dalje kaže kako se u ,,Filosofiji 72‘‘, u delu nazvanom ,,Suočavanja‘‘, ,,otvoreno i bez maske stilizira sumorna slika jugoslovenskog socijalizma‘‘.
U tekstu se, ne bez aluzije, navodi kako je još u pitanju časopis sa dva glavna urednika (dr Zaga Pešić — Golubović i dr Ljubomir Tadić), ali bez ijednog odgovornog! Doista, na glavi ,,Filosofije 72‘‘ tako i piše.
Istoga dana Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, inače veoma zauzeto ovim poslovima, donosi rešenje o privremenoj zabrani rasturanja ,,Filosofije 72‘‘ broj 2., zasnivajući ga na proceni da ona ,,alarmantnim tvrđenjima uznemirava javnost‘‘. Tužilaštvo je, uz duže obrazloženje, zatražilo od suda da trajno zabrani rasturanje časopisa! Šta uznemirava javnost Okružno javno tužilaštvo je, prema informacijama iz više beogradskih dnevnih listova, ,,inkriminisalo‘‘ redakcijski uvodnik ovog broja ,,Filosofije‘‘, jedan članak književnika Dobrice Ćosića pod naslovom ,,Procesi, presude i naivna pitanja‘‘ i tekst ,,Marksisti protiv marksista u Jugoslaviji‘‘, prenet iz ,,Neue Zürriher Zeitunga‘‘ od 29. jula ove godine.
Prema oceni Tužilaštva, u ovim napisima se prikazuje da naš društveni sistem pruža isključivu zaštitu državi i njenim organima, da se ne poštuju demokratske slobode građana, da se sprečava i osuđuje iznošenje javne reči da ne postoji borba mišljenja i insinuira se da su građani nejednaki pred Zakonom.
Jednom rečju, stoji u oceni, na negativan način se prikazuju prilike u našoj zemlji.
U inkriminisanim tekstovima, zaključuje Tužilaštvo, brane se pojedina
lica koja su osuđena pravosnažnim presudama nadležnih sudova. Tendencija ovih napisa je osporavanje utvrđene krivične odgovornosti.
Izveštač ,,Politike ekspres‘‘ posebno podvlači da javna tužba insistira na ovoj poslednjoj proceni: da se u tekstovima ,,izražava neverica u ispravnost rada sudova‘‘.
Okružni sud u Beogradu usvojio je razloge tužbe i zabranio rasturanje ,,Filosofije 72‘‘.
U prvom septembarskom broju beogradskih ,,Književnih novina‘‘ pojavilo se, stidljivo plasirano, i Saopštenje Uprave Filosofskog društva Srbije. Ono je, na izvestan način, proširilo ,,front sukoba koji je stvorila ,,Filosofija 72‘‘.
U Saopštenju se kaže kako je ,,u poslednje vreme u našoj javnosti, u političkim forumima, štampi i u istupima pojedinaca, više puta pominjana i delatnost Filosofskog društva Srbije kao primer manifestovanja nacionalizma‘‘.
Uprava smatra da se ,,ovakvim ocenama rada Društva ne poštuje ni minimalna odgovornost za javnu reč‘‘ jer je čitava njegova delatnost usmerena u drugačijem pravcu; Društvo je, stoji u ovom demantiju, bilo izrazito aktivno u ,,teorijskoj analizi‘‘ prošlogodišnje nacionalističke histerije. Takođe, februara ove godine u zajednici sa časopisom ,,Filosofija‘‘Društvo je organizovalo skup ,,Nacionalizam i osnovna ljudska prava‘‘. I ranije je (1967) ono bilo inicijator razgovora o nacionalizmu i nekim njegovim manifestacijama. Uprava FDS to uzima kao argument protivan onim kvalifikacijama o ,,nacionalističkoj delatnosti‘‘.
Ona će, dalje, sve optužbe za nacionalizam članova FDS ,,smatrati smišljenim i zlonamernim insinuacijama koje nanose veliku štetu razvoju naše kulture‘‘.
Na pismu stoji da je pisano još 17. jula ove godine; publikovano je, dakle, sa relativno velikim zakašnjenjem neizvesno čijom zaslugom. Zašto ovo Saopštenje širi front sukoba koji je otvoren tekstovima i zabranom ,,Filosofije 72‘‘? Stoga, između drugog, što se tu radi o jednoj te istoj grupi ljudi — okupljenih oko FDS, pa onda i časopisa ,,Filosofija‘‘ — i što optužbe za njihovo javno delanje dobijaju još jedan aspekt.
O nacionalizmu — ko i gde Saopštenje Uprave Filosofskog društva Srbije odlikuje se, pre svega, hermetičnošću, spada u žanr tzv. diplomatskog saopštavanja.
Pošli smo u potragu za tim, najpre, ko je i gde optuživao FDS za nacionalističko delovanje. U zagrebačkom ,,Vjesniku‘‘ od 10. maja 72. nalazimo interpretaciju diskusije dr Dušana Dragosavca, člana IK CK SK Hrvatske, na sednici CK dan pre toga. U ,,Vjesniku‘‘ piše: ,,Pošto je rekao da u izvještaju ima dosta činjenica u vezi sa hrvatskim nacionalizmom i o stavovima srpskih nacionalista u Hrvatskoj, Dragosavac je naglasio da su gotovo istovjetne ideje bile zastupane i na nekim skupovima u Srbiji i spomenuo diskusiju o ustavnim amandmanima na Pravnom fakultetu u Beogradu (itd.)… Istovjetne ideje (nacionalistič ke — p.p.) mogu se naći i u ,,Književnim novinama‘‘, ,,Studentu‘‘ i u Srpskom filosofskom društvu.
U Dragosavčevoj diskusiji FDS se spominje toliko — bez eksplikacije.
U Beogradu je 30. juna 72. održana 41. sednica CK SK Srbije na kojoj je razgovarano o nacionalizmu. Prezentiran je tada opsežan materijal jedne ,,radne grupe‘‘ o aktivnosti Saveza komunista Srbije u borbi protiv nacionalizma i šovinizma u Srbiji, podnet je jedan referat o toj temi i govorilo je trideset članova CK. Samo je Mirko Popović, predsednik Veća Republičke skupštine, pominjao Filosofsko društvo Srbije: ,,Često se govori o pojedinim centrima gde se ispoljavaju takve snage, kao što su Filosofsko društvo, Filosofski fakultet, Srpska književna zadruga, Udruženje književnika, ,,Jež‘‘ i dr., a retko se poimenič no pomenu glavni PROTAGONISTI NACIONALIZMA u tim institucijama‘‘.
U vreme pripremanja ovog teksta drug Popović je bio na bolovanju, ali je, ipak, telefonom — zamoljen da nešto proširi svoju ocenu — rekao da kao primeran argument može da posluži angažovanje jednog broja članova Društva oko podizanja Njegoševog mauzoleja, da je bilo nekih istupanja u području jezika, u vreme prošlogodišnjih raspri, te da se, najzad i osuđeni profesor Mihailo Đurić, kao član Društva, može uzeti za primer. U drugačijim zdravstvenim okolnostima verovatno bi i drug Popović — koji se zalaže za konkretnost — bio nešto konkretniji.
Tu se, začudo, iscrpljivala naša lista onih koji su Filosofsko društvo Srbije optuživali za nacionalističku delatnost. Pozvali smo, stoga, i predsednika Društva Jovana Aranđelovića da nam kaže koje su konkretne povode imali za Saopštenje javnosti; njegova lista nije se razlikovala od naše, s tim što je drug Aranđelović nešto više akcentirao ,,slučaj Đurić‘‘, za koga nam je (Đurića) skrenuo pažnju da nije samo BIO nego i da jeste član FDS! Čovek osuđen zbog nacionalizma na dve godine robije! Predsednik Filosofskog društva Srbije nam je na kraju rekao da treba razlikovati akcije Društva, od akcija članova tog Društva koji nisu disciplinski odgovorni svojoj staleškoj organizaciji za individualno delo.