Gradske slike
Autor: Jovan Šuica
Na Terazijama, ispred restorana ,,Dušanov grad‘‘, gde je nekada bila kafana ,,Zlatni krst‘‘, u kojoj su, ubrzo, posle pariske i svetske premijere, prikazani filmovi braće Limijer. Po zapisima mnogih naših reportera ,,dogodilo se zbivanje‘‘. Organizovan je tako veliki rimejk prve predstave slavne braće.
Gradski i novogradski sineasti odlučili su da svaki na svoj način, kratkim filmskim insertom, proprate ovaj dogadjaj, sećajući se Pariza, ,,Gran kafea‘‘ i njegovog žIndijskog salonaž i sve to u slavu braće Limijer, braće Rajt, kao i bratskih brendova Marks, Bajić i Karić i, jednako ravnopravno, kluba sestara srpskog spasa.
U prisustvu javnih, i aktivnih tajnih radnika, isticale su se najuglednije ličnosti iz tabloid kulture glavnog grada: Kiki, Miki, Laki, Saki, Daki, Duki Muki i trendseteri. Bili su tu i blagosiljajući humanisti: rektori, prorektori, dekani, prodekani, protomajstori, konkvistadori, legionari i diskretni profesionalni pretorijanci. A sve su uveličali dečiji hor iz Požarevca, počasni odbor divljeg naselja iz Sremske Mitrovice i zlovoljna spomen-delegacija s Golog otoka.
Svečanost je opet počela presecanjem. I to filmske trake, koju je odlučno razrezao jedan od ključnih sponzora manifestacije, želeći da ostane anoniman. Jer, na glavi je imao vunenu fantomku sa prorezima samo za usta. Zatim su ugledni gosti posedali na plastične stolice po trotoaru ispred velike šatre, što je pozajmljena od producenta gradskih i republičkih svadbi.
Prvi filmski insert, zna se, bio je i kao pre 108 godina, ,,Izlazak radnika iz fabrike‘‘, ali ovog puta ostvaren u novoj verziji. Radilo se o aktivnom udaljavanju od zapuštene fabrike cementa. Druga senzacija potekla je, takodje, po ugledu na Limijerove pokretne slike, na ,,Vežbu jahanja u jednoj lionskoj kasarni‘‘, ali u lokal varijanti kao furiozna skrivena kamera za delo ,,Vežba jahanja u gradskom autobusu za Centralno groblje‘‘. Treći film francuskih pronalazača ,,Hvatanje zlatne ribice‘‘, u kome jedan od braće Limijer, Ogist, sa svojom kćerkom Andreom sedi ispred akvarijuma, poslužio je ovdašnjem filmskom radniku da izvede rimejk ,,Hvatanje zlatnog ‘Rolexa’‘‘. Za ovaj mini-film prikazan u alegorijskom maniru i velikoj brzini, pet devojaka sa duplerica iskače iz bazena ‘Taš’, juri stasitog čuvara bazena koji na ruci nosi tri zlatna ‘Rolexa’ u isto vreme; on se brani tako što ih poliva šmrkom pobudjen legendarnim nespretnim polivačem iz davnih nemih komedija. Ova epizoda doživela je velik aplauz. Mnogima su u tom času završnice zbivanja, usled prinudne tišine, kao programirani za kraj zazujali, zapištali i propevali i mobilni i debilni. Na kraju ovog glamuroznog rimejka, koji je sve vreme usnimavan ružičastim kamerama lokalnih tv stanica, posetioci su dobili poput vozača Formule 1 velike flaše šampanjca. Nastalo je besomučno prskanje i polivanje u kome su prednjačila baš lica sa naslovnih strana novina julijanske provenijencije. A što i da ne, 14. januar je srpska Nova godina.
Skup pravednika Na Bežanijskoj kosi, i to u dva dana trajanja, sustigli su se najeminentniji pravnici i de iuristi iz naše zemlje i bivše SFRJ. A sve uz nekoliko donatora i pomagača, kako iz Evropske unije, tako i ključnih ličnosti za globalne pravne trendove. Svrha je bila zajednička, izjavljivali su okolni mediji, ‘odrada’ za sve značajnog posla. Teme ovog skupa ili simpozijuma pred redefinisanom mesnom zajednicom trošne sale, zasenio je redosled sledećih tačaka: a) so, pogača i aperitiv b) aperitiv, so i pogača, c) so i d) rad po komisijama. Odmah zatim usledila su marketinška promovisanja besklasnih, beslovesnih, nepatriotskih i nestranačkih udruž bi. Usaglašen je stav za globalističku participaciju dnevnica, za sve koji su se osećali da su na tudjem terenu.
Skup je otvorio rodonačelnik post-staljinističkih istraživanja i to na muzički način, služeći se rep izvodjenjem Manifesta Karla i Fridriha, koji je aranžirala grlata, bratski nagaravljena i multisponzorisana antiskinheds favela ispod Avale.
Referat koji je usledio nije imao jasan naslov, ali je oduševio sve prisutne, dok je potom isuviše uzbudjeni podnosilac prebačen na urgentno.
Njegov zamenik, telohranitelj, pokazao je svima Magnum 44, koji je projektovan putem video-bima svim učesnicima i gostima. Na to su oni uzvratili frenetičnim aplauzom i povicima: ,,Dole Kralj — Živeo Kralj!‘‘. Teme ovog simpozijuma obevestili su nas, predvidjene su i za CD Rom izdanje prihvatljivog naslova ,,Od Horgoša do Dragaša‘‘.
Jedno od saopštenja glasilo je ,,Kako upokojiti vampirušu‘‘, s prodornom analizom žena pravnica i pre svega tužiteljki. Drugi referat bio je posvećen rasvetljavanju svetovnog života Rastka Nemanjića. Na to je usledio veliki broj istoričarskih nedoumica i pregršt pravničkih amandmana. Udruženje ,,Karlobag-Ogulin-Virovitica‘‘ izrazilo je želju da preraste u novu i samostalnu državotvornu celinu po uzoru na Kanton Uri iz Švajcarske.
Ugledni gosti i učesnici skupa Ljiljana Dimitrov — Starčevič, Saša Bandić bata Kandić, Vojin Gvero i Aska Dunkel solidarisali su se sa iznetim, a potom odnesenim pravničkim i istoriografskim novostima, i to sve dok su bili van sale. Čim su se vratili na sedišta, uložili su prigovore na ventilaciju. Preokret je učinio šef sale i domaćin, g. Jugoslav, koji je na kolicima prezentovao flambiran ananas s mozgovima u soja sosu.
Gosti su živnuli i uz holandski poklon, ajdamer sa zapaljenom divljom konopljom, shvatili da su evropski zakoni na dohvat ruke. A ruka je, zaključili su, kratka.
da da sve bi to lepo zvucalo kad bi bilo istinito