Gradske slike
Autor: Jovan Šuica
Jovan Šuica publicista, Beograd
Okolnosti tekuće, dugometražne tranzicije ali i potrebe dužeg pamćenja, zahtevali su da velegradske tabloidne i internet novine steknu svog reportera. Premda specijalizovan iz antropologije i tržišne ekonomije, ovaj se okrenuo domašajima javnih priredbi. Slede njegova četiri izveštaja s populističkim začinima. Brzi buvljaci U malom, ali i opravdanom zaostatku od više desetina meseci, naš glavni grad predstavio je u potpunosti novu mogućnost. Prošlog vikenda, i to krajem prepodneva, obavljena je spektakularna, kako vele, promocija, što naglašavaju, novog projekta, koji bi trebalo da otkloni jedan od gorućih problema, sasvim kod nas poseban, ali koji neizbežno prati sve prenaseljene metropole sveta.
Beše to u nedelju 11. februara po sunčanome nebeskom svodu i narodu, kad je grad sustigla dugoželjena nužda rešivši velika obećanja gradskih otaca i prigradskih majki. Otvoren je, tako za sve, pokretan buvljak.
U prisustvu, kao i obično, javnih radnika, i to akademičara, politič ara, estradnih zvezdi, sportskih reportera, sindikalista svih vrsta, obožavalaca meksičkih sapunica, princeze na zrnu graška, princa sa zrna pasulja, preduzetnika za sve, budućih i tekućih narodnih poslanika, dve otmene naše ali i uvozne bankarke i članova upravnog odbora udruženja penzionera, ispred Narodnog pozorišta formiran je dugačak ,,voz‘‘ i to u potpunosti od pijačnih tezgi. Sve s prišrafljenim točkovima. Uz neopisivu gužvu i prisustvo mališana, zapaženi su: Deba–Diba sa Antiba, Ruška-puška, Tomka-Atomka, Bora-Fora, Zozon-Fazon, Džej-Sprej, Bejbi DolAndol, Aneta s kreveta, Toza iz voza i Cune iz zabune.
Voz ,,Buvljak‘‘, bio je sastavljen od raznobojnih vagona — tezgi prekrivenih plastikom, raskriljenim kartonima od ,,Marlboro‘‘ cigareta, ,,Maggi‘‘ kocki i ,,Boni‘‘ uložaka. U ovoj nesvakidašnjoj kompoziciji zablistali su kontejneri za otpad, poklonjeni iz prijateljske Kine, i kalibrirani po klimatskim uzusima i Islanda, i Malezije. Ovom prizoru, jednako kao i okružujućem belom pokrivaču, najviše su se obradovali mališani.
Na znak opunomoćenog neprikosnovenog kritičara i naslednika poznatog globalističkog uglednika, kome su angažovane instalacije, a dodatno, i ovacije (nasledno) strastven hobi, dugački voz pod radnim nazivom ,,Brzi buvljaci‘‘ dostojanstveno je krenuo centralnom gradskom transverzalom. Na februarskom suncu zasvetlucale su srebrne pertle neprodate od Nove Godine, kremeni za upaljače, ,,Baunti‘‘, ,,Mars‘‘, ,,Cipi-ripi‘‘ i drugi neoturski slatkiši, dukseri, ekseri, mikseri, bugarske votke, rumunski konjaci, šamponi, tečni učvršćivači, tvrdi omekšivači, ,,Marlboro‘‘ iz Dragaša, ,,Vinston‘‘ iz Horgoša, papilotne za adolescente, mačija hrana i rasfirmirana neophodna roba izvesno najšire potrošnje.
Usput je krenula prodaja, i to: iz ruke u ruku, i od srca srcu. Deca su jurcala za ovim atraktivnim vozom, dok je mala grupa penzionera odabrala jedan kontejner i gratis se stisla u pravcu trga, dugo imenovanog po izvornom socijalisti Dimitriju Tucoviću. Na Terazijama, iz kontejnerske perspektive, ovi naši sugrađani ,,trećeg doba‘‘ posmatrali su sa nostalgijom hotel ,,Moskvu‘‘, dok su nešto mladji, sivim pogledima potpuno prevideli zdanje hotela ,,Balkan‘‘. U pretposlednjem kontejneru, nekoliko ovih penzionera sasvim se zanesoše drevnom igrom na ,,64 crno-bela polja‘‘. Na pauzi, kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svim putnicima demokratsko-domaćinski deljeno je okrepljenje od masnih pogačica i točene nakisele vode.
Za dijetalce su pristigle kifle uvijene u bleštavu hartiju, i to se čini u onu već vidjenu oko ranije izjedenog bureka od strane najuglednijih gostiju.
Vaš reporter nalazio se u na kraju ovog ,,brzog buvljaka‘‘ i dok je njegov šareni vagon adaptiran kao tezga sa glimericama — indikatorima, ,,ima li ili nema struje‘‘, bio kod Auto-komande, prvi vagon se već približio jugu, varoši Topola, odakle je sve počelo.
Spektakl na hipodromu Prošlog vikenda, na izdisaju još jedne izborne ćutnje, gradski hipodrom doživljavao je nevidjen spektakl pod nazivom ,,KAD SVICI MARŠIRAJU‘‘.
Manifestacija je zamišljena kao aktivan performans u saradnji Elektrodistribucije svih mesnih zajednica, hipodromske uprave, Veterinarskog fakulteta i srpskog ,,Pen kluba‘‘.
Spektakl je počeo tačno u 22 časa, kada je predstavnik Elektrodistribucije na konjskom trkalištu održao prodoran govor na temu ,,Restrikcija kao novi civilizacijski čin‘‘, a zatim, cvikcanglama dužine od metra, presekao debeo kabl pod kontrolisanim naponom od 10 000 volti.
Nastao je mrkli mrak. I tišina zbunjenih zvanica. Tajac je prekinulo rzanje nervoznih konja i lascivan sopranski smeh soprana, sa pravca zapada. Iz jednog zvučnika na baterije, rasprostro se vokal Bore iz klinČorbe u čuvenoj romansi sovjetskog pevača Bernesa ‘‘Tamnaja noć‘‘. U pomrčini, kao u tunelu, samo su treptale zvezde, to jest svici u reverima uglednih gostiju. Jer, primećeni su: lord Oven, grof Bolkonski, umirovljen general Đuro Brbonja, lord Karington, princeza Stefani od Monaka, Lav Tolstoj, Vuk Bajlone, Milorad Prvi, Dragoljub Treći, zamenik menadžera ,,Kirov baleta‘‘ i drugi. Pred početak trke, održana je, kako je to evropski i beogradski običaj, revija damskih šešira, ali, naravno, u mraku. Zbog toga su se zvezde gradskog stajling turbo-neba pobrinule za šešir rasvetu.
Super Keki sa obodom ,,a la Sofija Loren‘‘ imala je crveno, plavo, žute lampice, koje su se palile i gasile. U novom fešn-stilu, Ultra Beki je nosila na glavi, naravno, providan cilinder, u kome je bila gasna lampa.
Ceki je, kao švedska zaštitnica ,,Lucija‘‘ istakla krunu od crkvenih sveća.
Dragana je na šešir montirala četiri velika ,,mačja oka‘‘ skinuta sa višetonskih kamiona preteških za naše magistrale. Marijana, i to ona iz mladosti, ljuljala je šešir u obliku kotarice izobilja, sa dve karbituše. Tri čuvene regionalne proročice nosile su šešire u stilu narodne pogače sa ugradjenim kandilima, dok je vešti interpretator Kvej okretao beli ,,borsalino‘‘, sa tri pripaljene šibicarske kutije. Najatraktivniji šešir nosila je Snežana Trendi Di. Kako je izjavila, ,,prezentovala je‘‘ plavi šeširić sa velom u kome se na desetine svitaca vrtelo u krug. Tokom noći, istrčane su tri trke. Poslednja beše i najvažnija, a i protekla je, naravno, u mrklom mraku. Čuo se samo topot kopita i njištanje u muzičkom stilu: ,,Kozaci dolaze‘‘ ili ,,Kaster pristiže u pomoć‘‘. Tačno u ponoć, upalili su se reflektori i publika je počela da se razilazi. Neobično je da je na tribinama pozaboravljan pregršt kačketa modela ‘a la 1917′. Svima poznatih kao ‘lenjinke’, ali bez bilo kakvih petokraki.
Veliki Rimejk Na srpsku Novu Godinu osnovanu od pape Julijana (najverovatnije šumadijskog porekla), održan je u Beogradu veliki rimejk-performans.
da da sve bi to lepo zvucalo kad bi bilo istinito