Dekontaminatori na Pinku
Autor: Marinko Vučinić
Marinko Vučinić publicista, Beograd
Prvi otvoreni sukob na našoj političkoj sceni posle smene starog režima koji je jasno pokazao u kom se pravcu kreće novoizabrana demokratska vlast bio je ,,slučaj‘‘ profesora Čede Čupića. Profesor je, govoreći o potrebi radikalnog raskida sa ljudima i institucijama koji su oličavali suštinu Miloševićeve vladavine, pomenuo i Televiziju Pink. I samo pominjanje ove ,,ružičaste‘‘ televizije dovelo je do organizovane i besomučne kampanje i hajke kojoj je danima bio izložen ugledni profesor Beogradskog univerziteta. Reakcija vlasnika Pinka, jednog od istaknutih julovskih jurišnika, nije nikoga preterano iznenadila, bez obzira na to što je on koristio svoju televiziju za bezobziran obračun sa profesorom Čupićem, članom tek ustanovljenog vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.
Njegova primitivna, likvidatorska i prizemna reakcija bila je sasvim u skladu sa prepoznatljivim manirom televizije čiji je vlasnik i stranke čiji je istaknuti funkcioner bio. Ono što je bilo veliko iznenađenje, jeste reakcija predstavnika nove demokratske vlasti, koja se stavila u neku vrstu pseudo-neutralne pozicije. Indikativno je da je tadašnji predsednik vlade rekao da je reč o sukobu dva vrapca u prašini. Šta nam je tada moglo kazivati takvo reagovanje predstavnika vlasti? Da je Televiziju Pink preuzela vodeća stranka vladajuće koalicije i da ju je uključila u aktuelne političke borbe.
Dugogodišnji opozicioni političari, koji su do petog oktobra karakterisali Televiziju Pink kao udarnu propagandnu i ideološku pesnicu Miloševićevog režima, prosto su pohrlili pred njene kamere. Poruka je bila više nego jasna. Bila je sadržana u sve očiglednijoj tendenciji preuzimanja i korišćenja osnovnih poluga bivšeg, poraženog, autoritarnog režima.
Televizija Pink je tako postala jedan od glavnih glasnogovornika nove reformske politike, obavljajući onaj isti propagandistički posao koji je tako prilježno činila i u vreme starog režima.
Međutim, u poslednje vreme može se primetiti i jedna zanimljiva pojava. Pored nekadašnjih opozicionih političara, koji su sada vodeći državni funkcioneri, na Pinku se sve učestalije pojavljuju i predstavnici ,,treće Srbije‘‘ ili Beogradskog kruga, ona grupacija intelektualaca koji su bili najžešći kritičari Miloševićevog režima sa antinacionalističkih i antiratnih pozicija. Oni su bili i najveći kritičari pinkovske ideologije, čiji je osnovni cilj bio da što više umrtvi i što dublje uvuče građane Srbije u apatiju i bespomoćnost. Taj ideološki i pre svega politički zadatak ova televizija obavlja i danas, emitujući i dalje program koji nam nudi idilični, ružičasti svet i grubo iskrivljenu sliku naše društvene stvarnosti. Tu ideološku ulogu ova televizija igrala je i u prethodnom autokratskom režimu. Sada se samo promenio gospodar.
Kako tumačiti pojavu tzv. kritičkih intelektualaca na Televiziji Pink. Tumačenje nam je nedavno dala Borka Pavićević, koja inače vodi Centar za kulturnu dekontaminaciju, hvaleći iz sveg glasa učešće Mirka Đorđevića i Predraga Čudića u emisiji ,,Klopka‘‘. Evo šta nam je poručila ova kulturna dekontaminatorka: ,,Obračun sa stereotipima je počeo i to u nimalo stereotipnom okruženju i ambijentu na TV Pink. Dakle sa Pinkom treba krenuti u ‘denacifikaciju’ u Srbiji. Ne pada mi na kraj pameti da bilo šta zameram svojim prijateljima koji ‘šire istinu’ preko Pinka.
Konačno, u pravu su, mnoge naše aktivnosti, gotovo sve aktivnosti, bile su manjinske. U stvari, možda bi stradanja bilo manje da je Željko Mitrović imao ranije ideju kome da se obrati za širenje istine. Zato treba početi sve iz početka, i to na Pinku.‘‘ Borka Pavićević nije propustila da udeli kompliment voditeljki emisije, koja je u brižljivo odabranoj crnoj haljini, zajedno sa dva istaknuta člana Beogradskog kruga, revnosno širila istinu, koju znaju samo nezavisni intelektualaci na intelektualno veoma profilisanoj televiziji, kakav je Pink od svog osnivanja. Ovde je reč o jednom zdravorazumskom problemu. Kako je moguće otpočeti proces denacifikacije u Srbiji na televiziji koja je oličenje upravo duha banalnosti, prizemnosti, otvorene stupidnosti, ogoljenog populizma i ideološke instrumentalizacije.
To je gotovo nemoguć poduhvat. Borka Pavićević, međutim, tvrdi da je najzad pronašla pravo mesto za širenje istine, koju samo ona zna. Ona pri tome treba da nam odgovori da li zbilja veruje da je kulturna dekontaminacija moguća bez razgradnje pogubnog kulturnog i političkog uticaja koji i dalje vrši televizija Pink, kao udarno propagandno sredstvo vladajuće koalicije.
Posebno je bilo dirljivo videti kako na konferenciji za štampu zajedno učestvuju Ž. Mitrović, vlasnik Pinka, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora i Petar Luković, pomoćnik direktora za program Televizije Pink. Oni su nam to prilikom otkrili da će Pink uskoro početi da emituje emisije koje će se baviti istraživanjem nedavne prošlosti i analizom uspona Miloševićevog režima. Taj serijal će gledaoci videti na televiziji koja je nastala kao čedo starog režima i koja je, kao što to čini i danas, imala jasan politički zadatak da pridobija narodne mase za vladajuću politiku. Da li je u pitanju paradoks, ili činjenica da predstavnici tzv. ,,treće Srbije‘‘ i Beogradskog kruga samo pokazuju svoje pravo lice i prirodu. Oni su zatočenici ideje da jedino oni znaju istinu o događanjima u Srbiji u protekloj deceniji. Sada su pronašli i sredstvo koje će im omogućiti da najzad otpočnu svoj proces denacifikacije. Ova paradoksalna pozicija ne može se braniti pragmatičnom tvrdnjom da njihove spasonosne ideje treba da dođu do što većeg broja ljudi, koji revnosno gledaju tako istinoljubivu televiziju kao što je Pink. Petar Luković je kao novinar i komentator godinama pisao o primitivizmu, bahatosti, licemerju, glupostima na kojima je počivao stari režim, a završio je kao programski direktor televizije koja je upravo bila jedna od ključnih podržavalaca nekadašnjeg obrasca autoritarnog sistema vladavine. Zaista tužna, ili bolje reći otužna sudbina. Možda se P. Luković rukovodi idejom da ako ne možeš da pobediš neprijatelja, ti mu se lepo pridruži. Očekujem da će P.
Luković uskoro da uvede svoje kolege, nezavisne i kritičke intelektualce, i na podijum ,,Gran Parade‘‘, pa da odatle zajedno obave dekontaminaciju beslovesnog naroda. Možemo očekivati da će veliki dekontaminator P. Luković biti i jedan od lucidnih voditelja, a ne samo programski inicijator ovakve emisije.